Dodeljene Nagrade „Teodor Pavlović” Kojiću i Lavundiju

Nagrade „Teodor Pavlović” uručene su Slobodanu Kojiću za životno delo i Johanu Lavundiju za najbolju knjigu u okviru svečanog otvaranja manifestacije 18. dani Teodora Pavlovića u Matici srpskoj 29. setembra 2017. godine.

Johan Lavundi i Slobodan Kojić.

Nagrade su laureatima Slobodanu Kojiću i Johanu Lavundiju uručili članovi žirija: dMirjana Brković, upravnica Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu (predsednik žirija), prof. dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović, književnik direktor Banatskog kulturnog centra.
Postignuća ovogodišnjih dobitnika usmeravaju nas na pojedine segmente bogatog i veoma raznovrsnog delovanja Teodora Pavlovića – osnivanje prve muzejske zbirke i galerije i prevodilaštvo sa nemačkog.
Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo dodeljena je mr Slobodanu Kojiću, akademskom vajaru, redovnom profesoru likovnih umetnosti na Cetinju, osnivaču i direktoru Centra za likovnu i primenjenu umetnost Tera“ u Kikindi, povodom otvaranja Muzeja „Tera” koji je kruna njegovog celokupnog umetničkog i kulturnog delovanja.
Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu 2017. godine dodeljena je Johanu Lavundiju iz Ulma iz Nemačke za dvojezičnu srpsko-nemačku antologiju „Od A do Šosam vekova srpske poezije/Von A bis Z: Acht Jahrhunderte serbischer Poesie koja je okarakterisana kao most između dva naroda.

Muzej "Terra".

Nagrađena knjiga.

Više o nagradama:

Prisutne je pozdravio upravnik Biblioteke Matice srpske mr Selimir Radulović, jedan od prethodnih dobitnika Nagrade „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu. Manifestaciju je otvorio Branko Svilengaćin, zamenik predsednika Opštine Novi Bečej. O nagrađenoj knjizi govorio je njen recenzent književnik Simon Grabovac. Pesnik Ivan Negrišorac, pročitao je naslovnu pesmu nagrađene antologije Od A do Š na srpskom, a Johan Lavundi na nemačkom. Dušan Radak, književnik, obratio se u ime predlagača Slobodana Kojića za nagradu za životno delo. U muzičkom delu programa nastupili su Milica Dosković, članica hora opere SNP-a uz instrumentalnu pratnju Davora Doskovića, člana hora opere SNP-a. Program je vodio Miodrag Petrović, prvak drame SNP-a.
Dani Teodora Pavlovića održavaju se u Novom Sadu i Novom Miloševu u trajanju od 7 dana – od 29. 9. do 5. 10. 2017. 

Celokupan program možete videti ovde:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2017/09/18-dani-teodora-pavlovica-program_26.html

Dane Teodora Pavlovića organizuje Banatski kulturni centar u saradnji sa Maticom srpskom, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo.

Milica i Davor Dosković, članovi hora opere SNP-a.

Mr Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske i jedan od prethodnih dobitnika Nagrade „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu.

Branko Svilengaćin, zamenik predsednika Opštine Novi Bečej.

Prof. dr Srđan Šljukić, član žirija.

Simon Grabovac, recenzent nagrađene knjige.

Johan Lavundi, dobitnik nagrade.

Ivan Negrišorac, pesnik (dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske).
  
Dušan Radak, književnik.

Dr Mirjana Brković, upravnica Centralne biblioteke Univerziteta
u Novom Sadu (
predsednik žirija).
  
Slobodan Kojić, dobitnik nagrade.

Radovan Vlahović, osnivač manifestacije, organizator i član žirija.

Miodrag Petrović, prvak drame SNP-a.

Ućenici OŠ Dr Đorđe Joanović.

Učesnici programa.

Laureati i učesnici prograna.

Snimak celokupnog programa otvaranja manifestacije.

Prilog Radio-televizije Vojvodine.

Slobodanu Kojiću i Johanu Lavundiju Nagrade „Teodor Pavlović”

Žiri u sastavu dr Mirjana Brković (predsednik), dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović, doneo je jednoglasnu odluku da Nagradа „Teodor Pavlović” za životno delo pripadne vajaru i osnivaču „Tere” Slobodanu Kojiću, a Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu prevodiocu Johanu Lavundiju za antologiju osam vekova srpske poezije na nemačkom „Od A do Š / Von A bis Z.


Kojić, Lavundi.

Nagrade se dodeljuju u okviru manifestacije Dani Teodora Pavlovića kojorganizujBanatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom OpštinNovi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo. Manifestacija će se održati po osamnaesti put od 29. septembra do 5. oktobra 2017. godine u Novom Sadu i Novom Miloševu. Nagrade će Slobodanu Kojiću i Johanu Lavundiju biti uručene 29. septembra u 15 časova u svečanoj sali Matice srpske u okviru programa otvaranja manifestacije.

Detaljan program manifestacije možete videti ovde:

Iz obrazloženja žirija za Nagradu „Teodor Pavlović” za životno delo
Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo dodeljuje se mr Slobodanu Kojiću, akademskom vajaru, redovnom profesoru likovnih umetnosti na Cetinju, osnivaču i direktoru Centra za likovnu i primenjenu umetnost Tera u Kikindi.
Slobodan Kojić živi i radi u Kikindi gde je 1982. godine pokrenuo simpozijum skulpture u terakoti pod nazivom Tera“ koji je prerastao u značajnu instituciju. Simpozijum ima internacionalni karakter i to je jedini simpozijum skulpture velikog formata u terakoti u svetu. Od osnivanja, Kojić je na čelu simpozijuma i Centra za likovnu i primenjenu umetnost Tera, pod čijim okriljem se simpozijum održava. Do danas je na ovoj jedinstvenoj umetničkoj koloniji učestvovalo više od 260 vajara koji su sačinili preko 1.000 skulptura. Pred otvaranjem je i Muzej Tera u kojem se smeštaju sve te skulpture, što je i direktni povod da se Kojiću, kao osnivaču ovog jedinstvenog muzeja, dodeli nagrada sa imenom Teodora Pavlovića, osnivača prve muzejske zbirke i galerije u Srba.

Slobodan Kojić.
Atelje Centra „Tera“ sa postavkom skulptura u prostoru.
Muzej „Tera“.
  
Iz obrazloženja žirija za Nagradu „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu
Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu 2017. godine dodeljuje se Johanu Lavundiju iz Ulma za dvojezičnu srpsko-nemačku antologiju „Od A do Šosam vekova srpske poezije/Von A bis Z: Acht Jahrhunderte serbischer Poesie”.
Žiri smatra da antologija „Od A do Šosam vekova srpske poezije” nije zanimljiva samo po svojoj obuhvatnosti i čvrstim kriterijumima po kojima je sačinjena, već je to i most koji treba da poveže dva naroda – srpski i nemački. Veze između življa koji je nekad naseljavao Banat i druge delove Vojvodine u više navrata su kidane i ovo je knjiga koja može da baci novo svetlo na književnost, kulturu, ali i istoriju Srba. Time ova knjiga nadrasta druge antologije koje imaju za cilj da vrhunska književna ostvarenja sačuvaju od zaborava, jer se kroz ovako sačinjen izbor čuvaju geopolitički, istorijski i socijalni kontekst u kojima su pojedine pesme nastajale. Zadivljujuća je veličina ovog poduhvata kada se imaju u vidu istorijski i politički odnosi između srpskog i nemačkog naroda. Johan Lavundi pokazuje ogromno znanje, istančan ukus i veliku veštinu prevođenja.

Јohan Lavundi.

Nagrađena knjiga „Od A do Š/Von A bis Z”.

Teodor Pavlović 
(1804-1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac  jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.

18. DANI TEODORA PAVLOVIĆA - program

18. Dani Teodora Pavlovića biće otvoreni u petak 29. 9. 2017. u 15 časova u svečanoj sali Matice srpske, kada će biti uručene Nagrade „Teodor Pavlović”. Dani Teodora Pavlovića održaće se u Novom Sadu i Novom Miloševu u trajanju od 7 dana – od 29. 9. do 5. 10. 2017. Dane Teodora Pavlovića organizuje Banatski kulturni centar u saradnji sa Maticom srpskom, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo.



PROGRAM

Petak, 29.9.2017, Svečana sala Matice srpske, Novi Sad
15:00 - otvaranje manifestacije i dodela Nagrada „Teodor Pavlović” Slobodanu Kojiću i Johanu Lavundiju (učestvuju: laureati, Branko Svilengaćin, Selimir Radulović, Ivan Negrišorac, Dušan Radak, Simon Grabovac, dr Mirjana Brković, prof. dr Srđan Šljukić, Radovan Vlahović, Miodrag Petrović, Milica Dosković, Davor Dosković)
  
Subota, 30.9.2017, Banatski kulturni centar, Novo Miloševo
19:00 - književno veče i otvaranje izložbe slika
- predstavljanje knjiga objavljenih na osnovu konkursa BKC-a i Narodne Biblioteke Novi Bečej; o knjigama govore: autori Edit Zerebelji Tenji, Monja Jovanov, Dario Tenžera, Milan Mađarev i Andre Karolj, i izdavači Agneš Đukičin, Radovan Vlahović
- otvaranje izložbe slika „Iskre duše” Edit Zerebelji Tenji
  
Nedelja, 1.10.2017, Banatski kulturni centar, Novo Miloševo
19:00 - predstavljanje knjige „Poljoprivredna istorija Banata do polovine 20. veka” Sabo Jožefa u izdanju BKC-a; govore urednik Radovan Vlahović i autor
  
Ponedeljak, 2. 10. 2017, OŠ „Dr Đorđe Joanović”, Novo Miloševo
10:00 - pozorišna predstava „Veseli raspust”, Pozorištance „Lane”, Kikinda
  
Utorak, 3.10.2017, Banatski kulturni centar, Novo Miloševo
15:00 - Ilustratorska radionica za učenike OŠ „Dr Đorđe Joanović” Novo Miloševo
(Senka Vlahović u saradnji sa nastavnicama Jelenom Golušin i Sandrom Trajlov)

Sreda, 4. 10. 2017, Banatski kulturni centar, Novo Miloševo
19:00 - predstavljanje novih romana „Popravljač ogledala” Franje Petrinovića i „U kuhinji sa Zevsom“ Đorđa Pisareva (učestvuju: Simon Grabovac, Nenad Šaponja, Bora Babić, Radovan Vlahović i autori)
  
Četvrtak, 5. 10. 2017, Banatski kulturni centar, Novo Miloševo
19:00 - koncert „Mediteraneo: klasična i tradicionalna muzika Mediterana”, trio „Sensartika” (Sonja Kalajić, violina, testera, kastanjete; Darko Armenski, klarinet, saksofon, gajde, kaval; Miloš Marić, gitara)
  
Teodor Pavlović (1804-1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac – jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.

Sabo Jožef: „Poljoprivredna istorija Banata do polovine 20. veka”

Edicija ISTORIJA
360 str, 24 cm, ilustr, tvrdi povez, 2017. god.

Cena: 2000 din
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Jožef Sabo je u ovom delu – koristeći relevantne nemačke, srpske i mađarske izvore, kao i značajni korpus dnevne štampe – sažeo sva svoja ranija iskustva i saznanja o poljoprivrednoj prošlosti Banata, uklapajući tu i sve ranije objavljene radove iz ove tematike. Tako je napravio jednu integralnu, celovitu obradu teme, mogli bismo reći svežu i modernu, sa savremenim pristupom. Čitaocima će, recimo, svakako biti zanimljivo kako su ži vele banatske bostandžije za vreme Turaka, koja su povrća dospela do nas poreklom iz Amerike, kada je krompir stigao u Banat, kako su obrađivali zemlju srpski graničari, kakva je bila ishrana kolonista, odakle su i kada stigli mađarski baštovani duvandžije, kako su bugarski baštovani ustrojili zanatsko baštvanstvo u Banatu, kako se privređivalo i kojom mehanizacijom na banatskim veleposedima, koliki značaj je imala proizvodnja i trgovina vinom u prošlosti Banata, i kako je, kojim redosledom, pristizala u Banat savremena poljoprivredna mehanizacija. Naravno, nisu izostali ni podaci o banatskim proizvođačima poljo­privrednih mašina, o velikim poljoprivrednim sajmovima u okruženju, ali ni biografije negdašnjih znamenitih svetskih prozivođača poljoprivredne mehanizacije...


Izvod iz recenzije
Prof. dr Ferenc Nemet, istoričar kulture

...autor je tekstovima pristupio jednoobrazno: pre nego što je uop­šte čitaoce uveo u banatske njive i vinograde, Sabo je čitalačkoj publici ponudio istorijski osvrt na same početke ovih poljoprivrednih delatnosti, vodeći je etapno kroz glavne civilizacije starog veka i predstavljajući razvoj povrtarstva i vinogradarstva počev od Mesopotamije i doline Nila, preko Levanta i Male Azije do antičke Grčke i starog Rima. Nakon ovih poučnih i temeljnih uvertira, autor je, bazirajući svoj tekst na relevan­tnim istoriografskim radovima i izvornoj građi, predstavio istorijski razvoj povrtarstva, vinogradarstva i mehanizacije u kontekstu same banatske regije. U slučaju Banata, autor je svoja izlaganja počinjao od prapočetaka, prezentujući ono što je arheološka nauka dosadašnjim istraživanjima iznedrila o počecima poljoprivredne proizvodnje ovih prostora.


Izvod iz recenzije
dr Zoltan Čemere, istoričar

Obeleženo 300 godina od rođenja Marije Terezije

Ambasada Slovačke republike, Opština Novi Bečej, Banatski kulturni centar Novo Miloševo, Mesna zajednica Novo Miloševo i Udruženje za negovanje tradicije – Novi Bečej obeležili su 300 GODINA OD ROĐENJA MARIJE TEREZIJE 16. septembra 2017. godine u Novom Bečeju i Novom Miloševu.


Za stanovnike koji su živeli na današnjoj teritoriji Opštine Novi Bečej, a i šire, Marija Terezija je bilo izuzetno značajna. Carica je osnovala Velikokikindski dištrikt kojem je lično darovala privilegije i autonomiju visokog stepena retku za to vreme. Dištriktu su pripadali deo današnjeg Novog Miloševa – Karlovo, koje je dobilo ime po ocu Marije Terezije, i deo novog Bečeja – Vranjevo. Za vreme trajanja Velikokikindskog dištrikta, od 1774. do 1876. godine, ovaj deo Banata se posebno razvijao.

Poludnevni program počeo je skupom gostiju u Muzeju „Glavaševa kuća” u Novom Bečeju, gde je pozdravnu reč dali su njena ekselencija Dagmar Repčekova, ambasadorka Slovačeke republike u Srbiji, i predsednik Opštine Novi Bečej Saša Maksimović, a prisutnima su se obratili i dr Nebojša Kuzmanović, zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama, i Janoš Deže, savetnik i direktor instituta „Kolegium Hungarikum” iz Beograda. Nakon toga usledio je kratak program klasične muzike.

Dagmar Repčekova, ambasadorka Slovačeke republike u Srbiji.

Repčekova je inicirala organizaciju manifestacije posvećene godišnjici rođenja Marije Terezije prilikom posete Banatskom kulturnom centru aprila ove godine.

 Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej.


 Dr Nebojša Kuzmanović, zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

 Janoš Deže, savetnik i direktor instituta „Kolegium Hungarikum” iz Beograda.

U muzičkom delu programa učestvovali: Slaven Balać (klarinet), Ela Branković (klavir), Sergej Skeledžija (violina) i Nera Skeledžija (klavir).

Repčekova, Maksimović i Ištvan Pastor, predsednik Skupšine AP Vojvodine.

Program se nastavio u Domu kulture u Novom Bečeju, obilaskom stalnih i aktuelnih postavki slika, gde je o skup pozdravio direktor Doma kulture Novica Blažin.

Nakon toga je organizovan obilazak dvorca grofa Karačonjija u Novom Miloševu, gde se prisutnima obratio predsednik Mesne zajednice Novog Miloševa Ranko Radnović. 

Program je nastavljen u „Žitnom magacinu” muzeja „Kotarka” u Novom Miloševu, gde je otvoreno više izložbi posvećenih Mariji Tereziji i predstavljena knjiga srpsko-nemačke antologije „Od A do Š: Osam vekova srpske poezije” Johana Lavundija, uz muzički program pevačke grupe „Banatska odiseja”.

Izložbu slika posvećenih Mariji Tereziji iz kolekcije Miroslava Vetrika iz Bratislave otvorila je ambasadorka Slovačke, a o izložbi je govorio kolekcionar. 

O izložbi „Marija Terezija u izabranim poveljama i dokumentima na teritoriji Vojvodine” govorio Dragan Rauški.

O izložbi oslikanih šamlica sa motivima iz života Marije Terezije govorio je galerista Pavel Babka iz Kovačice.

Pevačka grupa „Banatska odiseja”

O antologiji „Od A do Š: Osam vekova srpske poezije / Von A bis Z: Acht Jahrhunderte serbischer Poesie” Johana Lavundija govorili pesnici Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, dr Zoran Đerić, upravnik Srpskog narodnog pozorišta, Goran Ibrajter, urednik Sterijinog pozorija, Selimir Radulović, upravnik biblioteke Matice srpske, i Svetlana Matić, književnica i sekretar srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta” iz Beča. Stihove na nemačkom govorio je student gemanistike Igor Avramović.

Radovan Vlahović

Selimir Radulović

dr Zoran Đerić

Goran Ibrajter

  Svetlana Matić

Igor Avramović

Brojne ugledne zvanice, na kraja dana, posetile su Zoološki vrt ptica plovuša u Novom Miloševu Vlasnika Dragana Jorgina.