Jovan Veljin Mokrinski: „Pa šta, predsedniče!?”

 

Edicija: AFORIZAM
196 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-560-8

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Satira danas skoro da i nema pravo da se šali sa ozbiljnošću ljudske stvarno­sti, a ako se ipak usudi da to učini, onda to više nije podsmeh ili pošalica, već vapaj za tragičnom sudbinom ovoga sveta.

Autor

Jovan Veljin Mokrinski je beskompromisni ko­mentator aktuelnih dešavanja koji nas svojim urnebesnim aforizmima u prvi mah nasmeje, ali nas zapravo suštinski podstiče da prst koji često upiremo jedni u druge najpre stavimo na čelo.

Jovan Zafirović

Branka Begovac: „Intermedijarni prostor žene”

Edicija: POEZIJA
248 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-559-2

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Zbirka pesama Intermedijarni prostor žene može se čitati kao poezija, ali i kao knjiga zapisa (iz) života. Iz pesme u pe­smu, Branka Begovac stameno i u finom tkanju plete priču o de­tinjstvu, odrastanju, postajanju ženom, majkom, onom koja skrbi za druge, ali i koja ne okreće glavu od slika i prizora koji u njen/naš život unose nekad fine talase, a nekad potrese. 
Bliskost, nežnost, dom, sećanje, ljubav, gubitak, bol, opra­štanje – samo su neki od motiva koje srećemo u ovoj poeziji, ko­ja je nekad dalmatinska, nekad zagrebačka, nekad vojvođanska, a zapravo uvek: zajednička i pozivajuća.
Sve što se zbiva / Zbiva se u nama / Stalno neki novi pogledi / Pogledi iz unutarnjeg prozora – stihovi su pesme Novi pogled s prozora. I baš taj „unutarnji prozor“ pogled je na život i u život u njegovoj punoći, a pesnikinja nam taj prozor širom otvara. 
Ko je i kakva je ona koja nam se obraća iz pesme u pesmu, iz zapisa u zapis? Pesma kaže:

TKO SAM JA
Zaljubljenica mora – maminog,
Dobra mama – mojoj četvorki,
Postojana dadilja – tvoja,
Dalmatinka prikrivena – tatina,
Djeliteljica nježnosti – nježnima,
Vjerodostojna (bivša) supruga – njegova,
Ljubiteljica grupe – analitičke,
Pretjerana buntovnica – ponekad,
Strastvena zavodnica – često
U meni živi milijun želja,
Milijun žena 

Intermedijarni prostor žene je knjiga u kojoj će se pre­poznati mnoge žene, ali ne samo žene. Prepoznaće se svi oni koji gledaju i osluškuju puteve i stranputice života, oni koji su spremni i da prime i da daju, nastojeći pritom da otklone onu toliko ljudsku potrebu – za samosažaljenjem. Oni koji biraju da uvek i iznova – životu daju šansu.
Branka Begovac nam je poklonila pesme u kojima ćemo se pre­poznavati i susretati.

Bojan Krivokapić

Марина Цветаева / Marina Cvetajeva: „Миг / Tren”, izbor i prepev: Violeta Bjelogrlić

104 str, broš. povez, 21 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-555-4

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Книжная серия
ПЕРЕВОДЫ

Едиција
ПРЕВОДИ

*
Редактор
Радован Влахович

Уредник
Радован Влаховић

*
Перевод на сербский
Виолета Белогрлич

Превод на српски
Виолета Бјелогрлић


Слово переводчика

Очень трудно, почти невозможно говорить о поэзии Марины Ивановны Цветаевой и не повторить того, что уже сказали многие великие. Марина Ивановна не только свою поэзию, но и всю свою жизнь подчинила внутреннему голосу, внутренней мелодии, которую она слышит и следует. Она использует слова, ощущая тональность, ритм, мелодию в каждом, и упорядочивает их таким образом, чтобы передать то что она чувствует и что хочет выразить. Если онa не слышит мелодию, то нет и песни. Посвященная этому самому сокровенному чувству, она позволяет ему нести её (поэтому куда бы она его ни взяла) и не останавливается до тех пор, пока слышит его внутри. Часто в состоянии экзальтации она режет стихи резкими чертами, черточками, потому что это единственное средство, способное дать картину состояния ее духа в момент когда она пишет, вернее, во время пения своих мыслей и чувств. Пережить поэзию Марины Ивановны значит услышать мелодию ее мира, почувствовать, увидеть ее чувства и, наконец, понять ту великую силу, которая переполняла и заставляла всех отдаваться. Марина Ивановна не знала об «остатках» ни в стихах, ни в жизни. Вот почему ее поэзия так близка сердцу людей, которые должны инстинктивно чувствовать - вот тот из нас, кто не побоялся любить изо всех сил, без меры и до конца.

Реч преводица 

Говорити о поезији Марине Ивановне Цветајеве а не поновити што су већ многи великани рекли веома је тешко, готово неизводљиво. Марина Ивановна је не само своју поезију, него о сав свој живот подредила унутрашњем гласу, унутрашњој мелодији коју чује и за којом иде. Она речи користи тако што у свакој осети тоналитет, ритам, мелодију, и тако их слаже да могу дочарати оно што она осећа и што жели да изрази. Ако не чује мелодију, нема ни песме. Посвећена том најинтимнијем осећају, она пушта да је носи (па где је однесе) и не зауставља се док год чује то у себи. Често у стању егзалтације, пресеца стихове оштрим резовима, цртицама, јер је то једино средство које је у стању да донесе слику стања њеног духа у тренутку док пише, боље речено док пева своје мисли и осећања. Доживети поезију Марине Ивановне значи чути мелодију њеног света, осетити, видети њена осећања, и напокон разумети ту велику силу која је обузимала и терала да се сва преда. Марина Ивановна није знала за „остатак” ни у поезији, ни у животу. Зато је њена поезија толико блиска срцима људи који морају нагонски осетити — ево једне од нас која се није бојала да воли свим силама, без мере, и до краја.

Nika Jasna Đukić: „Molto espressivo”

 

Edicija: ROMAN
260 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-557-8

Cena: 1200 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Rumijev moto na početku romana Nike Jasne Đukić Molto espressivo („Razum je nemoćan u izražavanju Ljubavi. Jedino je Ljubav sposobna da obelodani istinu o Ljubavi”), možda najbolje iskazuje njegovu suštinu. Zaista, kako objasniti, interpretirati ili spoznati Ljubav osim njom samom?! Ove gotovo alhemičarske definicije čitalac uvek treba da se priseti kada ga lavirinti ili dileme ovoga romana ponesu ka neizrecivom ili ka pitanjima koja bi spadala više u domen tzv.stvarnosti. Jer, reč je o izrazito ljubavno-psihološkom (ref­lek­sivnom) romanu, gde se kroz neodoljive velove erotskog neprestano promaljaju introspektivne, intelektualne ili ume­tničko-intertekstualne asocijacije. Manje profili­san čita­lac ili kritičar verovatno bi označio Nikin roman kao pro­vo­kativan, tematski delikatan ili prozom koja ulazi u tabu zone: ali, da li je danas, 2022. godine dominacija LBGT tematike išta od toga? Kvaliteti ovog dela nisu u tzv. „šamaru društvenom ukusu”, već u svojevrsnom traganju za sopstvenim (ne samo erotskim!) identitetom koje se ne prepoznaje samo kod glavne junakinje Katarine već i kod mnogih njenih poznanika i poznanica. Uostalom i sam kraj Molto espressiva – neočekivan i pomalo zagonetan – odškrinuće nove dveri istovetnog tra­ga­nja koje u ljudima vrhunskog senzibiliteta ne prestaje NIKAD…

Sava Damjanov

Bratislav Milanović: „Pisma iz prastare budućnosti”

 

Edicija: POEZIJA
72 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-546-2

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Gramata Pesničke republike za 2020. godinu, na osnovu konkursa Propuštena prilika – za najbolju nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pola veka, pripala je Bratislavu R. Milanoviću za knjigu Pisma iz prastare budućnosti (Zavod za udžbenike, Beograd, 2009). Ovo izdanje knjige objavljena je kao nagrada autoru povodom dodeljivanja Gramate.



Iz kritike Milice Jeftimijević Lilić

Bratislav R. Milanović ima ugled koji su mu obezbedile prethodne zbirke, no „Pisma iz prastare budućnosti“ˮ pokazuju da je on oduvek bio veliki a ne samo dobar pesnik, poput Crnjanskog ili Tina Ujevića. Strast stvaranja i patnja zbog prolaznosti su iskazane na način kako su to činila ova dvojica velikih liričara i velikih patnika, jer ova knjiga implicite sadrži silinu patnje i „Stražilova“ i „Svakidašnje jadikovke“, ali i lepotu ushita ženskim bićem i poezijom kao u Lazinoj poemi „Santa Maria della salute“.

I ako je san svakog pesnika apsolutna poezija, a jeste, kod Milanovića: san je još uvek san, i to na javi: stvorena apsolutna poezija.

Iz kritike Vase Pavkovića

Ovaj muzikalni, elegični spev, zamišljen kao sistematičan niz pisama ka prošlosti, precizno: upućenih jednoj (idealnoj) ženi čija jedina adresa oktobar 1976. U njoj Milanović razmatra vlastita životna iskustva, privatna i istorijska, opšta i pojedinačna, pretresajući gorki talog ličnog i generacijskog... Nekako mi se čini da su „Pisma iz prastare budućnostiˮ najbolja pesnička knjiga u Srbiji 2009. godine. Upravo zbog uspešno realizovanog formalno-stilskog projekta celine rukopisa.


Iz kritike Dragana Hamovića

I, kao što lirika inače čini – baci pogled iz sadašnje tačke u prostore izgubljenog vremena, pa ih priziva, pa ih aktuelizuje – ovde je perspektiva ukrštena; međusobno se dozivaju sve udaljene vremenske tačke, ili dva vremenska prostora: sadašnji i onaj koji je memorijski pohranjen kao izuzetan emocionalno i duhovno ispunjen prostor vremena. I, kao što se s jedne strane ide retrospektivno, tako se menja tačka gledišta pa se, u periodu koji je naravno mladalački, ide prospektivno, imaginativno i utopistički – napred. U toj dinamici susretanja i prožimanja stvara se jedna retka čar ovog pesništva: nešto što doista nadahnjuje i samog čitaoca odviklog od patosa, patosa sa dubokim pokrićem, koji nam je potreban u ovom suvilu i sivilu našeg sadašnjeg vremena.


Iz kritike Dušana Stojkovića

Najnovija Milanovićeva pesnička zbirka po mnogo čemu je neobična. Najpre, cizelirana majstorski i arhitektonski skladana, pravi je pesnički hram ulaskom u koji srećemo se sa novom pesničkom formom. Milanović je ispevao novo „Stražilovo“, imajući na umu i drugu, takođe majstorsku, Crnjanskovu poemu, „Lament nad Beogradom“, ukrštajući ova dva lirska ostvarenja eda bi stvorio novu, neponovljivu, poetsku građevinu koja se ispevati može samo onda kada je pesniku, klasično zrelom, sva poezija već u malom prstu.

„Sto pesnika Irske”, izbor i prepev: Andrija Ušjak

 

Edicija: PREVODI
196 str, broš. povez, 17 x 24 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-553-0

Cena: 1500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Odlučio sam se na prevođenje irske poezije zato što je, prema mom uverenju, izuzetno lepa i kvalitetna i što je svojim duhom slična srpskoj poeziji. Mislim da obe poezije odražavaju slobodarski duh ovih naroda koji su slični po tome što su se dugo borili za nacionalnu i teritorijalnu nezavisnost koja je bila ugrožavana od strane njihovih okupatora. Treba znati da je Irska iznedrila 4 dobitnika Nobelove nagrade za književnost (Bernard Šo, Viliam Batler Jejts, Samjuel Beket i Šejmus Hini) i još dva, u svetu vrhunska pisaca (Oskar Vajld i Džejms Džojs), koji su veliki noseći stubovi irske književnosti na kojim se gradila čitava plejada pesnika visokog kvaliteta i lepote.

Andrija Ušjak

Tihomir Petrović: „Antologija Tito”

 

Edicija POEZIJA
160 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-556-1

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Tihomir Petrović: „Rad je najlepša pesma”

 

160 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-492-2

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:




Marija Stanković: „Deo mene”

Edicija: POEZIJA
96 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-561-5

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Pesnikinja Marija Stanković, koju možemo slobodno nazvati savremenim pesnikom, svojim napisanim stihovima je dokazala kako je zaista potrebno malo da čovek bude samo čovek. U stihovima se Marija brine o osobama koje voli i onima koje ne zna, a koji su prolaznici, jer želi da svi budu srećni i da se raduju malim stvarima. Brigu o drugima predstavlja kao „oluju”, zbog čega se izvinjava pisanom rečju: „Ako i vas prate moje oluje, ovim se putem izvinjavam.” Takođe, kroz stihove „Ima li tu uopšte mene ili ni mene tu više nema” pesnikinja, gledajući kroz prozor, izražava zabrinutost kada nema sveta, jer ona voli ljude i voli život. Marija u pesmi „Kako spasiti ljubav” stihom „Ljubav je spas” nalazi odgovor, a složićemo se da je tako jer jedina pojava koja povezuje, koja umiri dušu toplinom i sprečava stradanje jeste – ljubav među ljudima. Kada neko donosi hladnoću u život, pesnikinja mu se obraća stihom „Mom si proleću zauvek stranac”, jer želi da uvek bude vedra i nasmejana. Moj poseban utisak jesu, u „Zajedničkoj pesmi”, stihovi: „Ali reči ne valja rasipati!/ Podelimo ih ipak na dane/ U još neku pesmu nek stane/ Ovaj naš život/ I ne prestane.” Ovim je pesnikinja rekla mnogo, a ja kažem da treba živeti za svaki naredni dan i tople reči izgovarati u svakom narednom danu.

Špejtim Sojeva Sole

Radovan Vlahović: „Noćni razgovori sa sestrom”

 

Edicija: ROMAN
140 str, broš. povez, 12 x 19 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-545-5

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Radovan Vlahović
Noćni razgovori sa sestrom

Urednik
Simon Grabovac

Predgovor
Mladen Đuričić

Recenzenti
Božica Jelušić
Vladimir Petrović
Jelena Đorđević
Nina V. Stokić

***

Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine

***

Prvi deo triptiha Vlahović je žanrovski de­finisao u podnaslovu, rekavši da je to „kratki viteški roman o lјubavi“. Takvom odrednicom on svesno izneverava naša očekivanja, budu­ći da nam se predstavlja sa kratkim proznim fragmentima čija forma više liči na zapise snova, nego na roman u klasičnom smislu te reči. To nam se čini i zbog toga što Radovan Vlahović ovaj put nema nameru da piše kla­si­čan roman, već se na originalan način poigra­va sa formom i stilom književnog teksta ne bi li nam ponudio prozu sasvim drugačiju od one na koju smo navikli. S tim u vezi, Vlahovi­ćev triptih se može posmatrati kao „avan­gard­ni prozni mozaik“, ali avangardni tek toliko da nas uputi na umetnost koja želi da bude ispred svoje epohe i koja je – u izvesnom smislu – eksperimentalna i heterodoksna.

Iz Predgovora, Mladen Đuričić


Rukopis o kome je riječ nazvan je Noćni raz­govori sa sestrom i premda će ga autor podna­sloviti kao „Mali viteški roman“, riječ je o moza­ičkim isječcima poetskog, lirskog karaktera, u čijem središtu stoji fenomen Ženstva. Pišemo velikim slovom, budući da je doista simbolika uzdignuta iznad pojedinačnog, konkretnog i efemernog, te zadire u arhetipsko područje i mi­stični sloj. Ženstvo se arhetipski očitova­lo pri­marno kao simbol Velike majke, a koje su pak bile božice plodnosti: Geja, Rea, Hera, De­me­tra, Isis, Ištar, Astarta i Kali. Majka je sveop­ća ži­vo­tna snaga i izvor života, zaštitnica, njego­va­teljica, braniteljica svoga roda. Uz bok njoj stoji Sestra, u lepezi sudioničkog, blizanačkog dvojstva, dok u duhovnoj sferi ona predstavlja animu, polaritet bića koji s animusom/duhom čini savršenu cjelinu. (...) Vi­te­ški naklon sestrinskoj strani naš pjesnik izvodi pomno, služeći se brojnim referenca­ma iz književne (poetske) baštine, te provodeći  do­sljedno princip dvojstva kao nebesku stva­ra­lačku volju: „Rod smo vekovima i pre mog ro­đenja. Bliski, srasli jedno za drugo, obeleženi promislom božijim kao ptice što letom vesele napaćene ljude.“

U tim isječcima pratimo cijelu lepezu lica i emanacija koja ženski duh zauzima. Ona mo­že biti djevojčica koja preskače lastiš otkriva­jući svjetove, pri čemu je pjesnik ohrabruje porukom: „Postoji bezbroj vasiona. Svaki čo­vek je vasiona. Ako plačeš u ovoj, u drugoj si na­s­mejana. Jesen je lepa, kažeš, uvek je negde lepa“. Također, može biti ljubavnica u raskoši svo­je otkrivene tjelesnosti: „Neka to bude tvoja prva jutarnja šetnja kroz oblake nabrekle i jedre. (...) Da zavijoriš kosom i haljinom kao zastavom, da zaljuljuškaš bokovima, zemlja da se zatre­­se“. Svakako može biti muza i inspiracija pje­sni­ci­ma tamnoga uma i bolne duše, poput Trakla, koji je taj lik ozakonio u svojim somnambu­lnim priviđenjima u sjeni skore smrti, te mu je­dnom vremenskom protegom i solidarnom ge­stom naš pjesnik vraća dug, već u naslovnoj pjesmi, sje­tno govoreći: „Oplakuješ sudbinu Georga Tra­kla. Osipaš se od ljubavi prema ljudima. (...) Ve­sele pesme nisu tropari za genije i samou­bice. Oni su razbibriga  za braću i sestre.“

Što reći u zaključku? Odličan rukopis, ose­bujna poetika. (...)

Iz recenzije, Božica Jelušić


Taj put otkrivanja novog pogleda na svet, željnog istinske lepote, nekada sitnice koja će pro­meniti sve, u biti je ove knjige. Govoreći o sve­tu koji nas okružuje, Radovan Vlahović u stvari tka priču o nama samima, našim dubinama kojih nekada nismo ni svesni. Baš kao što to čine i Andrić i Crnjanski pre tačno jednog veka. I baš kao što to čini Radovan Vlahović u našem vreme­­nu. Suočen sa prljavštinom sveta, ali i svetom u kom se „pravila igre“ drastično menjaju („U vreme­­ni­ma krvi i blata, suza i znoja, sabirao je magi­čni san o oslobođenju i uzletu duše. U herbariju­mu plišanih korica novog vremena čuvao je i bdeo noću nad njim.“), Radovan Vlahović se okreće samome sebi, još uvek neistraženim dubinama u kojima se gotovo po pravilu jedino može naći smisao, iznoseći ih na svetlost dana i u isto vreme darujući nam izuzetan lirski roman.

Iz recenzije, Vladimir Petrović


Ovim poduhvatom u kojem dolazi do me­šanja svih književnih poetika i žanrova, pi­sac koji je prvenstveno okrenut svom zaviča­ju pokazao je da u stvaranju dela misaone koncentracije podjednako maestralan kao i u svojoj poeziji i prozi, a nas je istovremeno, u neku ruku, i naterao da se preispitamo koliko često ličimo na Georga Trakla. 

Postavivši nam ovo pitanje i probudivši u nama ono najlepše i najstarije osećanje, Ra­do­van Vlahović nam pruža ovo delo kojem se možemo iznova vraćati sve dok ne odgone­tnemo pitanja koja nam se sama nameću, a bez čijih odgovora ne možemo dalje.  

Iz recenzije, Jelena Đorđević


 „Život je misao. Čežnja koja se godinama dopričava“ – poriv za dopričavanjem ne napušta ovog autora, te tako ovaj roman skicira, sasvim izvesno, nove priče. Stoga ne čudi što Vlaho­vić vešto završava svoje delo prizorom Dafi­ne. Naime, drvo dafine uspostavljeno kao axis mundi, amblematska je estetizacija motivske strukture romana. Noćni razgovori sa sestrom uronjeni su u domen mitske prošlosti, narodne kulture, književne tradicije, potom kritički sagledavaju stvarnost današnjice (zemaljskog uopšte), pri tome zazivajući sfere duhovnog. Najzad, bogata krošnja kakva dafinu krasi, su­geriše nam da se ovaj roman grana, te da na čitaocima ostaje da ubiraju najbolje romane­skne plodove banatskog pisca Radovana Vlahovića.

Iz recenzije, Nina V. Stokić

Noć muzeja u Novom Miloševu: film o Laslu Karačonjiju, izložba Senke Vlahović i koncert Srne Stanojlović

Noć muzeja održana je u Žitnom magacinu Muzeja "Kotarka" u Novom Miloševu 21. maja 2022. godine uz podršku Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo.


U okviru programa premijerno je prikazan dokumentarni film "Laslo Karačonji od Beodre", otvorena izložba ilustracija Senke Vlahović i održan mini koncert Srne Stanojlović na klaviru.

Projekcija dokumentarnog filma "Laslo Karačonji od Beodre" u režiji Dragana Rauškog, nastalog prema knjizi dr Filipa Krčmara "Laslo Karačonji i njegovo doba". Produkcija: Udruženje za negovanje tradicije i Banatski kulturni centar.

Srna Stanojlović, studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Senka Vlahović govorila je odlomke iz knjige koju je i napisala i ilustrovala 
„Antologija budućih snova: knjiga umetnika” u izdanju Banatskog kulturnog centra.
Izvod iz recenzije Olivere Skoko pročitala je Jelena Golušin.

Voditeljski par: Jelena i Vladimir Golušin.

Najposećenija noć muzeja u Žitnom magacinu do sada.

Senka Vlahović je izložbom "Antologija budućih snova" u Žitnom magacinu obeležila 20-ogodišnjicu od svoje prve samostalne izložbe.

Radovan Vlahović, Srna Stanojlović, Senka Vlahović, Silvija Vlahović i Dragan Rauški.

Tradicionalno u Noći muzeja: domaći banatski kolači.

Milan Micić: „Kolonistička naselja : (1920-1941). Knj. 2, Bačka, Banat”

 

Edicija: ISTORIJA / KOLONISTIČKA NASELJA
288 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-558-5

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Studija Kolonistička naselja (1920–1941), Banat, Bačka (knjiga 2) deo je edicije Kolonistička naselja u izdanju Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa započetog knjigom 1 Kolonistička naselja (1920–1941), Banat, Bačka, Srem, koja se pojavila 2021. godine u izdanju Banatskog kulturnog centra, a koja je obuhvatala kratke tekstove o istorijatu osnivanja  dvadeset kolonističkih naselja u severnim krajevima, koja su formirana u procesu agrarne reforme i kolonizacije čiji je organizator bila Kraljevina Jugoslavija.

Bogata istoriografska građa temelj je istoriografske studije Kolonistička naselja (1920–1941), Banat, Bačka (knjiga 2). Arhivska građa iz fondova Arhiva Vojvodine u Novom Sadu, Rukopisnog odeljenja Matice srpske u Novom Sadu, iz Arhiva Jugoslavije u Beogradu, iz istorijskih arhiva u Zrenjaninu i Novom Sadu, građa iz  onovremene štampe, kao i literatura, pre svega dela Nikole Gaćeše, i samog autora, kao rezultat njegovih dosadašnjih istraživanja na temu međuratne kolonizacije Vojvodine, oblikovali su dvadeset novih tekstova o novim naseljima u Banatu i Bačkoj.

Svi tekstovi u ovoj istoriografskoj studiji bili su prvo objavljeni u Srpskom kolu, glasilu Saveza Srba iz regiona, kao deo feljtona Kolonistička naselja (1920–1941), a za ovu istoriografsku studiju delimično su prerađeni, pre svega prevedeni, iz teksta publicističkog karaktera u naučno štivo.

Autor

Promocija knjiga „Kolonistička naselja 2“ i „Kuća i hleb“ dr Milana Micića u Zrenjaninu

Promocija knjiga „Kolonistička naselja (1920–1941) Bačka, Banat: knjiga druga” i „Kuća i hleb: kolonistička porodica u Banatu, Bačkoj i Sremu (1920–1941)” autora dr Milana Micića održana je u okviru izložbe „Strma ravnica. Sto godina od kolonizacije Vojvodine 1921. godine” u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin 18. maja 2022. godine. 


Na promociji knjiga govorili su autor dr Milan Micić, istoričar i književnik, generalni sekretar Matice srpske, Dimitrije Mihajlović, kustos-istoričar Muzeja Vojvodine i koautor izložbe „Strma ravnica” i Radovan Vlahović, književnik i kulturni radnik, osnivač Banatskog kulturnog centra.


Više o predstavljenim knjigama:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2022/05/milan-micic-kolonisticka-naselja-1920.html
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2021/08/milan-micic-kuca-i-hleb.html

Promocije izabranih dela Bogdana Čiplića u Zrenjaninu i Novom Sadu

Promocija Izabranih dela Bogdana Čiplića održana je 10. maja u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“ u Zrenjaninu i 11. maja u Kulturnom centru Vojovodine „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu. Izdavači 1. kola u 6 knjiga Bogdana Šiplića su Banatski kulturni centar i Kulturni centar Vojovodine „Miloš Crnjanski“.

Promocija Izabranih dela Bogdana Čiplića u Zrenjaninu

Učesnici:  Mirko Sebić, urednik izdavačke delatnosti Kulturnog centra Vojovodine „Miloš Crnjanski“, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, Milana Poučki, Viktor Škorić i Nenad Stanojević, pisci predgovora za dela o Bogdanu Čipliću i interpretatori njegovog stvaralaštva, a koordinator programa je Slobodanka Važić Murray. Prisutne je pozdravio Milan Bjelogrlić, direktor Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“.

Zrenjaninski gimnazijalci.

Snimak programa u Zrenjaninu

Promocija izabranih dela Bogdana Čiplića u Novom Sadu

Učesnici: dr Nenad Šaponja, direktor Kulturnog centra Vojovodine „Miloš Crnjanski“, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra i priređivači dela Bogdana Čiplića: Nenad Stanojević, Milana Poučki i Viktor Škorić. Urednik programa je dr Valentina Čizmar, a moderator Branka Marković.

KONKURS za Književnu nagradu „Stevan Sremac“ 2022

Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar
u okviru kulturne manifestacije

BAL U ELEMIRU – SREMČEVI DANI

raspisuju

 

KONKURS

za Književnu nagradu „Stevan Sremac“

za dela humorističko-satiričnog žanra

(proza, poezija, aforizmi)

 

 

Obim svakog ostvarenja kojim se konkuriše za nagradu ne sme prevazići više od 12 strana teksta (slova veličine 10pt) kod proze, dok se poetska ostvarenja, sem pojedinačnog naslova, mogu slati i u ciklusu do deset pesama. Broj aforizama je ograničen na obim od deset strana.

 

Radovi moraju biti neobjavljeni, potpisani imenom i prezimenom autora sa naznačenim podacioma o adresi i broju telefona autora. Pravo učešća imaju svi autori iz zemlje i inostranstva, a ponovo mogu učestvovati i autori nagrađeni na ranijim konkursima.

 

Rok prijema radova za konkurs je 10. jun 2022. godine. Radove slati isključivo u štampanoj formi na adresu: Mesna zajednica Elemir, ul. Žarka Zrenjanina br. 49, 23208 Elemir, sa naznakom „Za književni konkurs BAL U ELEMIRU 2022“.

 

Dodeljuje se ukupno tri nagrade: prva u iznosu od 50.000,00 dinara, druga u iznosu od 30.000,00 dinara i treća u iznosu od 20.000,00 dinara. Odluku o nagradama donosi žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Jelena Blanuša, a uručenje nagrada obaviće se 24. juna 2022. godine u okviru programa manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani“ u Elemiru.