Ova knjiga objavljena je na osnovu konkursa za objavljivanje prvih knjiga mladih autora koji su raspisali Banatski kulturni centar Novo Miloševo i Grad Kikinda za 2022. godinu. Odluku je doneo žiri u sastavu: Radovan Vlahović (predsednik), dr Mladen Đuričić i msr Andrea Beata Bicok.
***
Možda se mera napretka našeg sveta može iščitati iz evolucije pojma zelenaštva kao specifičnog načina međusobnog susreta klasa. Ako Radan Radanović Milovana Glišića jeste jedna od svakako prvih žrtava zelenaštva u srpskoj književnosti i predstavlja prikaz odnosa predstavnika viših klasa u ondašnjoj Srbiji (nosilaca kapitala, predstavnika vlasti i sveštenstva), ujedinjenih u zločinačkoj delatnosti, prema predstavnicima najnižih slojeva oličenih u liku seljaka Radana Radanovića (sugestivnog imena i prezimena), junak romana Bezbojni plamen, Siromašević (takođe junak sugestivnog prezimena), koji igra krvni poker, predstavlja junaka koji personifikuje svet utemeljen na sofisticiranijem vidu davanja neosiguranih novčanih pozajmica privatnim licima po izuzetno visokim kamatnim stopama. Nakon otkaza i neuspešnih razgovora za posao u megamarketima, junak romana dobija ponudu da dođe do novca na specifičan način. Krvni poker je način da se dođe do novca potrebnog za lečenje majke bolesne od leukemije, „da se spasi jedan još uvek ne toliko bespotreban život”. Krv kao ulog u kartaroškoj partiji, za dobitak od nekoliko hiljada evra, u krajnjoj liniji jeste ulog i Radana Radanovića, ali razliku između dva sveta čini upravo ta igra brutalne doslovnosti današnjeg sveta. „Moraće barem još jedno pet puta da dođe kako bi nakupio dovoljno da plati što je dužan Spasiteljki”, kaže pripovedač.
Pripovedač koji se autopoetički javlja ne želi čitaocu da dozvoli da se potpuno utopi u svet romana. Nedostatak glavne ličnosti omogućava pripovedaču da sebe na taj način stavlja u prvi plan. Nedostatak glavnog junaka romana kao da sugeriše nepostojanje ličnosti u svetu koji je čoveka sveo na igračku nekog sveznajućeg pripovedača, različitog od onog nekadašnjeg sveznajućeg pripovedača iz istorije književnosti. Ovaj sveznajući pripovedač bori se protiv zakulisnog sveznajućeg pripovedača koji je organizovao ovakav svet. On više nije, kao onaj nekadašnji, sveznajući. On poznaje modele funkcionisanja sveta, on koristi ironiju, sakuplja znanja, locira adekvatne teme, njegov poriv je duboko humanistički, on prati više junaka i više pripovednih tokova, pokušavajući da osmisli svet.