Radovan Vlahović: „TRIPTIH O NOVOZENITISTIMA”

 

Edicija
ROMAN

Radovan Vlahović
Urednik
Simon Grabovac


Cena kompleta: 2200 din  

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Radovan Vlahović: „Noćni razgovori sa sestrom”

Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine

140 str, broš. povez, 12 x 19 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-545-5
Cena: 600 din
Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:



174 str, broš. povez, ilustr. u boji, 12 x 19 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-571-4
Cena: 800 din

204 str, broš. povez, 12 x 19 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-570-7
Cena: 800 din
Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Radovan Vlahović: „Gospodin Snevalo”


Edicija: ROMAN
204 str, broš. povez, 12 x 19 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-570-7

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Radovan Vlahović
Gospodin Snevalo

Urednik
Simon Grabovac

Recenzenti
Svetlana Savić
Nina V. Stokić
Mladen Đuričić


U romanu je nesumnjiv i evidentan ukrštaj stvarnosnog i fantastičnog, jave i sna. Bogat metaforama i alegorijama, roman nam pruža različite perspektive, njegov junak se, sho­dno poetici sna javlja u najrazličitijim obličjima i kao nosilac najrazličitijih zanimanja (knjigovođa, umetnik, režiser, radnik u fabrici građevinskih materijala, upravnik mlina...) u svojevrsnom prelasku iz jedne stvarnosti u drugu. Upravo fantastični elementi čine roman Radovana Vlahovića korespondirajućem prozi Zorana Živkovića, dok ga društveno-politička satira čini bliskim Orvelu.

Svetlana Savić

Pred nama je roman u kome o Snevalu saznajemo u trećem licu, budući da pripovedač jeste „prepisivač i beležnik“ njegovog dnevnika snova (pisama). Vlahović se stoga odlučuje na jednu postmodernu igru, te se figura priređivača, smenjuje se proznim celinama, neretko u epistolarnoj formi, u kojima nam se Snevalo obraća u prvom licu. Beležnik snova, naime, u snu može videti šta se dešava gospodinu Snevalu, te se u takvoj suptilnoj naznaci oseća odjek Pavićevog Hazarskog rečnika, tačnije, Brankovića i Samuela Koena, pri čemu san jednog jeste java drugog. Stapanje različitih vremenskih slojeva, prostora i junaka uobličeno je kroz estetiku sna.

Nina V. Stokić

Kada se izdvojeni delovi Vlahovićevog troknjižja međusobno uporede, stiče se utisak da je, u ovom poslednjem, pisac dosegao najbolje stvaralačke trenutke. To svakako ne znači da prve dve knjige zaostaju po kvalitetu, ali se čini da je njihova funkcija bila u tome da nam pojasne poetičke iskorake Radovana Vlahovića i prokrče put do ove poslednje, sa kojom se uspostavlja neka vrsta ravnoteže i u kojoj priča dobija svoj smisao. Otkrivajući nam šta sanja i šta se u snu događa gospodinu Snevalu, Vlahović je uspeo da zaokruži svoje troknjižje na najbolji način, tako što izvodi na scenu jednog sasvim neobičnog književnog junaka koji je odsanjao sve ono što je pisac/prepisivač/beležnik objedinio u koricama inovativne i čitalački uzbudljive knjige.

Mladen Đuričić

Radovan Vlahović: „Dnevnik virtuelnog zavodnika”

Edicija: ROMAN
174 str, broš. povez, ilustr. u boji, 12 x 19 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-571-4

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Radovan Vlahović
Dnevnik virtuelnog zavodnika

Urednik
Simon Grabovac

Recenzenti
Nina V. Stokić
Mladen Đuričić
Vladimir Petrović

Kaligrafske ilustracije
Julijana Milutinović


Čini se da u ovom romanu brojni likovi jesu put ka konačnom pronalasku mogućnosti da se dvoje pronađu. „Vanuumna melodija“ koju osluškuju i „čitanje muzike ćutanja“ kao da upućuju na neki viši smisao ove nesvakidašnje korespondencije. Čini se da je virtuelna stvarnost, „omama ovostranog i onostranog“ samo jedna od stanica na putu do pronalaska. Ne smemo prevideti i veze koje se ostvaruju sa romanom Gospodin Snevalo, kome kao da pripadaju neke od stranica Dnevnika virtuelnog zavodnika. Dakle, pred čitaocima je jedna prozna zagonetka, a nesumnjivo ih čeka zadovoljstvo rešavanja. Konačni ishod nadstvarne plovidbe u peru je hvale vrednog Radovana Vlahovića.

Nina V. Stokić


Na samom kraju, treba se još jednom osvrnuti na žanrovsku odrednicu sa kojom se Vlahović vešto poigrava, a koja je direktno povezana sa sadržinom njegove proze. Dnevnik virtuelnog zavodnika zapravo bi se mogao definisati kao „snovnik“, budući da svojom formom ne odgovara dnevničkim beleškama i da se pretežno „događa“ u snovima. O tome au­tor govori vrlo direktno, kada npr. u zapisu pod naslovom „Zbrka“ eksplicitno napiše: „... od našeg poslednjeg susreta u snu, ostao sam trudan i sve mi se izmešalo...“. Takvi su momenti značajni za nas, jer još od prve knjige pokušavamo da razaberemo gde se to začela Vlahovićeva priča. To nam, uostalom, znatno pojašnjava i treću knjigu, u kojoj će se – konačno – pojaviti neka vrsta književnog junaka, i koja će nam otkriti šta sanja i šta se u snu događa gospodinu Snevalu.

Mladen Đuričić


Kao poseban dodatak, na samom kraju dela, donose se izvrsne ilustracije Julijane Milutinović inspirisane tekstovima iz ove knjige. Vešto koristeći citate autora knjige, Julijana Milutinović stvara koloritno snažne ilustracije na kojima se kaligrafski ispisani tekstovi sjedinjuju sa floralnim motivima i likovnim predstavljanjem delova ljudskog tela, tako još više poetizujući Vlahovićevo neprestano „lelujanje“ između metafizički uzvišenog i putenog.

Sledeći Kjerkegora – od koga i „uzima“ na­ziv dela, istovremeno ga „dopunjujući“ – Radovan Vlahović odlično shvata njegovu misao iz Dnevnika zavodnika: „Ukoliko čovek ne bi bio u stanju da čuva sliku lepote, čak ni u trenutku njene prisutnosti, morao bi stalno želeti da bude na rastojanju od lepote, i nikada suviše blizu, da bi video lepotu onog što drži u naručju […]”. Tako Vlahović neprestano slika lepotu koja mu je nadohvat ruke, ali i u isto vreme udaljena.

Radovan Vlahović nenadmašno povezuje ljubav sa ironijom, u isto vreme ne potirući je, naprotiv, samo je čineći drugačijom, bogatijom i značenjski drugačije obojenom, možda je najbolje reći oslonjenom na Erosov opozit Tanatos. Najbolje to vidimo u odeljku „Samo se ti osloni“: „Samo se ti na mene osloni, draga moja. Miluj i hrani psa dok nas ne izujeda, a posle će nam đavo biti kriv.“

Vladimir Petrović

Pisarev među prvih 5 za najbolju nefikcijsku knjigu

Knjiga „Kopipejst ili život?“ Đorđa Pisareva u izdanju Banatskog kulturnog centra našla se u širem izboru od prvih 5 knjiga na konkursu za nagradu Doma kulture Studentski grad za najbolju knjigu nefikcijske proze objavljenu prvi put u Republici Srbiji u 2021. godini.


Žiri radi u sastavu: dr Vladimir Gvozden, dr Ana Petrov i Semezdin Mehmedinović.

Pored Pisarevljeve knjige, u širem izboru su još i: „Knjiga o fotografiji“ Davida Albaharija i Žarka Radakovića (Laguna), „Sve zbog vazduha“ Jovice Aćina, (KOV), „Lutalaštvo“ Mirjane Bobe Stojadinović (M. Stojadinović), i „Ratnici, istraživači i začarane oaze“ Bojane Mojsov (Dosije studio).

Uži krug biće objavljen početkom septembra.

 
 

Više o knjizi „Kopipejst ili život?“ 

 

Ideje me, zapisao je Žid, zanimaju iznad svega. One žive, one se bore, umiru kao ljudi. Tako se esej javlja kao izvanredna reakcija protiv linearnog pripovedanja, što podrazumeva ostvarenu težnju ka sinhronosti poput one na slikarskom platnu. Istovremeno, esej, podrazumevajući erudiciju i specifičan talenat, nudi pravo na izbor, uključujući ravnopravno u igru i samog čitaoca.

Autor

 


Šta znači reč kopipejst u kontekstu naslova ove knji­ge? Đorđe Pisarev tim terminom imenuje on vrstu li­terature/života koja je bliska mimetičkom, odnosno realističkom konceptu književnosti, a koja, uzimajući od stvarnosti previše, postaje banalno kopiranje sveta koji je čoveka sveo na potrošačku životinju. Živeti u takvom sve­tu, u kojem je čoveku dato sve osim pravog života, rekli bismo, gore je od smrti.

 

U knjizi „Kopipejst ili život?“ pored tekstova o domaćim autorima poput Pavića, Basare, Tišme, Svetlane Velmar Janković, Voje Despoto­va, Milisava Savića, Mihajla Pantića, Ilije Bakića, Gorana Skrobonje, tu su tekstovi i o stranim autorima (nikako stranim našim čitaocima), poput: Barta, Gejmena, Tolki­na, Handkea, Le Klezia itd. Takođe, u knjizi se nalaze i tekstovi čiji naslovi sami po sebi mogu da signaliziraju čitaocu koje su književne preokupacije Đorđa Pisareva kao kompetentnog čitaoca i kao pisca: „Kako da pisac isprati ritam života”, „Kako pisci stvaraju Univerzume”, „Srce ostavljeno na čardaku ni na nebu ni na zemlji”, „Ka­da bi se pobunili junaci knjiga”, „Kada bi junaci knjiga mogli da menjaju svoju sudbinu”, „(Ne)pouzdano uputst­vo za kupovinu (naj)boljih knjiga”, „Mistifikacija ili (ponovo) izgubljena stvarnost”, „Strah od zmajeva, kiborga, matriksa i goblina” itd.

 

Pitanje koje Đorđe Pisarev postavlja u tekstu „Šta sanja čitalac 21. veka”, nalazi se skriveno (najčešće) i u drugim tekstovima, povodom ili o drugim piscima i knjigama. Borislav Pekić, koga takođe pominje i Pisarev u ovoj knjizi, kaže: Istina je polimorfna, ali nije pluralistička“. Oko toga šta je to Istina ne možemo se raspravljati, pod uslovom da otkrijemo šta je istina. Đorđe Pisarev, čitalac i pisac, traga za Istinom, na granici između čudesnog i razumnog.

 

Nenad Stanojević