JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Radovan Vlahović: „Evropski Fejsbuk pesnički festival: 10 godina : monografija“

 

366 str, broš. povez, ilustr, 24 cm, 2023. god.

ISBN 978-86-6029-613-1

Cena: 2000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:
069/783-155


U monografiji koja je pred tobom, poštovani čitaoče, sabrali smo samo deo materijala koji je ostao sačuvan nakon prerastanaja Evropskog fejsbuk pesničkog festivala u Pesničku republiku. Za tih deset godina koliko je festival trajao, trudili smo se da mu damo onu demokratsku i narodnu notu, tako da je postojalo dva žirija, a uz sve sporadične podrške koje smo od strane države imali, a bez želje da od učesnika festivala naplaćujemo kotizaciju, objavili smo 6 elektronskih knjiga pesama (zbornika) sa svim učesnicima, takođe smo objavili pet zbornika pesama izabranih od strane prvostepenog žirija, a takođe smo i objavali 19 pobedničkih knjiga sa dvadeset i tri autora. U monografiji ćemo biti u prilici da pogledamo spiskove nekoliko hiljada učesnika iz preko trideset država iz čitavog sveta, a takođe i fotografije koje potvrđuju da je naš festival bio jedan od najposećenijih programa na novosadskom Sajmu knjiga.

Moja velika želja da mnoge pesnike, sa kojima sam se družio na Fejsu i čije sam pesme čitao, upoznam, i lično da sa njima komuniciram, se ostvarila, a blagi kriterijumi konkursa i davanje šanse svima da učestvuju su učinili da imamo tako masovan odziv pesnika. Na samom Festivalu se potvrdilo moje predviđanje da internet, a pogotovo društvena mreža kao što je Fejsbuk, daju poeziji, i književnosti uopšte, novu šansu.

Radovan Vlahović

Za deset godina postojanja ovog festivala na njegovo učešće se prijavilo izeđu pet i deset hiljada učesnika, a na završnim sesijama učestvovalo je preko hiljadu pesnika. Naročito je bilo plodotvorno tlo za učešće pesnika sa prostora bitisanja Južnoslovenskih naroda, onda Evrope, a bilo je i onih sa nama dalekih meridijana i egzotičnih jezika. Završna svečanost i proglašenje najuspelijih pesama i pesnika vrvilo je od mnoštva pesnika, a čule su se i pesme na mnoštvu različitih jezika. Novi Sad  je u to vreme bio jedna prava pesnička republika slobode stvaralaštva, lepote misli i različitosti izraza i melodija jezika. Iz tog agona i te atmosfere je nastala i jedinstvena stvaralačka država Pesnička republika. Žiri festivala je imao ozbiljne i teške zadatke. Trebalo je doneti prave odluke između raznorodnih rukopisa (u smislu savladane tehnike i originalnosti pristupa), na pravi način prodreti u nivo i kvalitet  pesama koje su napisane na nepoznatim jezicima, ponekad ocenjujući prevod a ne pesmu. I sada, posle proticanja značajnog vremena od poslednjeg održanog festivala, može se na fesbuku ili na drugim mestima susresti sa nekim od imena koja već sada slove kao književna, a koja su pobedila ili učestvovala na ovom festivalu.

Šta bi mogli da budu zaključci o ovom ili ovakvom festivalu. Prvo (u širem smislu): ponovo se pokazalo da kod nas postoje potencijali za prepoznavanje aktuelnih trenutaka za inovaciona rešenja i njihovu uspešnu odgovarajuću upotrebu; da ta rešenja nisu privilegija velikih centara i da mogu biti inicirana od bilo koga i bilo gde. Potrebna je samo posvećenost. Da je izuzetno uspešno iskorišćena elektronska platforma kako za komunikaciju tako i za širenje i popularizaciju (marketing, nažalost, značajno manje) jedne danas od najzapostavljenijih aktivnosti ljudskog duha. Da je u jednom trenutku Novi Sad bio kultno mesto pesničke reči, a Novo Miloševo i Srbija u nekom malo dužem periodu u sferi povećanog umetničkog interesovanja. U užem, književnom smislu, ti rezultati su istaknutiji i vidljiviji. Kako je već konstatovano otkriveno je mnogo talenata, a nagrađeno skoro pedeset mladih pesnika, od toga bar polovina potvrđuje opravdanost odluka žirija i sada su oni nagrada za te prave odluke svakom svojom novom i uspelom knjigom. Pored diploma za sve učesnike završnog takmičarskog dana odšampane su i njihove zajedničke zbirke, a pobednicima je naknadno štampana zbirka njihove poezije. Mnogima su to bile i prve knjige, što je nezamisliva podrška mladom stvaraocu. Pravi, suštinski smisao ovog događaja je poezija, ali da bi do nje stigli trebalo je klasični oblik komunikacije obogatiti nekim od mnogih novih danas dostupnih sredstava.

Simon Grabovac