JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Bojanu Jovanoviću i Nenadu Šaponji Nagrade „Teodor Pavlović”

Žiri u sastavu prof. emeritus dr Sava Damjanov (predsednik), prof. dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović doneo je jednoglasnu odluku da Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo pripadne antropologu Bojanu Jovanoviću, a Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu Nenadu Šaponji za knjigu „Psihologija gravitacije” (Prometej, Novi Sad 2023).


U užem izboru našle su se i knjige: „Hodočašće u Sodomu” Jovice Aćina (Službeni glasnik 2022), „Čitač tragova” Marije Šimoković (Univerzitet „MB“, Poslovni i pravni fakultet, 2022) i „Povest Srba na Apeninskom poluostrvu” dr Mile Mihajlović (Arhiv Vojvodine, 2022).

Nagrade će Bojanu Jovanoviću i Nenadu Šaponji biti uručene u petak 29. septembra u 19 časova u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu u okviru svečanog otvaranja manifestacije Dani Teodora Pavlovića.

Kulturna manifestacija Dani Teodora Pavlovića koju organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej održaće se po dvadeset i četvrti put u Novom Miloševu od 29.9. do 1.10. 2023.

Program manifestacije možete videti ovde:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2023/09/24-dani-teodora-pavlovica-program.html 


NAGRADA „TEODOR PAVLOVIĆ” ZA ŽIVOTNO DELO

Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo dodeljuje se antropologu Bojanu Jovanoviću na predlog Izdavačke kuće Pravoslavna reč iz Novog Sada.

O dobitniku

Bojan Jovanović je srpski antropolog i naučni savetnik, a pored toga i književnik i sineasta.

Rođen je 18. februara 1950. godine u Nišu. U rodnom gradu je završio osnovnu školu, gimnaziju i Tehnički fakultet. Na grupi za etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu diplomirao je 1975. godine, magistrirao 1981. godine sa tezom Uloga i značaj animizma u srpskoj narodnoj religiji i doktorirao 1988. godine sa tezom Magija u obredima prelaza u Srba. Tokom redovnih i postdiplomskih studija, na osnovu visokog proseka ocena, bio je stipendista Univerziteta u Beogradu. U statusu slobodnog umetnika — književnika bio je do 1984. godine kada se zaposlio na mestu urednika naučnog programa Doma kulture „Studentski grad“ u Novom Beogradu gde je radio do prelaska u Balkanološki institut SANU 16. decembra 1993. godine.

Na osnovu objavljenih radova izabran je 1991. godine za naučnog saradnika, 1997. godine za višeg naučnog saradnika, a 2001. godine dobio je i zvanje naučnog savetnika. U Balkanološkom institutu je bio angažovan na projektima Narodna kultura Srba u slovensko—balkanskom kontekstu i Srpska narodna kultura između Istoka i Zapada.

Javni nastupi i tekstovi u svim važnijim listovima i časopisima obeležavaju njegovo višedecenijsko prisustvo u našoj kulturi. Učestvovao je u brojnim razgovorima povodom knjiga, tematskih tribina i održao više predavanja u našim najznačajnijim institucijama, a kritičke tekstove, komentare i kolumne objavljivao je u najuglednijim domaćim listovima i nedeljnicima: Politici i Ninu. Izbor iz velikog broja njegovih intervjua objavljen je u knjizi Mehuri zapenušanih godina (izabrala i priredila Anđelka Cvijić). Osim naučne, Jovanović se bavi i književnom i filmskom aktivnošću, objavivši dvanaest zbirki poezije i snimivši preko četrdeset alternativnih filmova.

Učestvovao je i imao zapažena izlaganja na nacionalnim i međunarodnim naučnim simpozijumima, a i sam je organizovao više naučnih skupova. Pokrenuo je i uređivao edicije „Otkrivanja“, „Treći milenijum“, „Duša i kultura“ i „Slovenska riznica“. Bio je član redakcija  Književnog lista i časopisa Gradina, Kultura i Istočnik. Redaktor je Srpske enciklopedije za oblast etnologije i antropologije, koju izdaje Matica srpska, Srpska akademija nauka i umetnosti i Zavod za udžbenike.

Odabrane objavljene knjige: Srpska knjiga mrtvih; Magija srpskih obreda; Tajna lapota — tradicionalni i naučni mit o ubijanju starih; Duh paganskog nasleđa; Karakter kao sudbina; Klopka za dušu, Anahronike I; Govor pećinskih senki, Anahronike II; Bliskost dalekog, Anahronike III; Sudbina i magija; Prkos i inat; Rečnik javašluka; Ljubav i opraštanje; Čitanje proročanstva (sa M. Demićem); Igranje s ništavilom; Okolni put Pamćenje i samozaborav; Svetovi antropološke imaginacije; Antropologija zlaTajni interes: pesničko i antropološko iskustvo; Onirički kod: uvod u antropologiju snova; Kraj ambisa; Putovanje zaboravljenim brodom; Skriveni čovek; Negovana divljina; Agresija i kultura; Novo varvarstvo; Manconijevo zaveštanje; Mitska aura smrti. Objavio je i više priređenih knjiga, brojne radove u časopisima i tematskim zbornicima, predgovore i pogovore više značajnih knjiga i brojne odrednice u enciklopedijama.

Iz obrazloženja predloga za nagradu

Bojan Jovanović je autor značajnog i obimnog naučnog opusa posvećenog etnološkom i antropološkom istraživanju naše tradicionalne i savremene kulture. Dvadeset i osam autorskih, dvanaest priređenih knjiga i preko dvesta radova objavljenih u periodici, zbornicima i posebnim izdanjima, kao i brojni tekstovi, prikazi, osvrti i komentari u dnevnim i nedeljnim listovima, plod su njegovog višegodišnjeg rada koji karakteriše kritički odnos prema dotadašnjem nasleđu i težnja da se što celovitije sagledaju razmatrani fenomeni. U odnosu na prethodne istraživače, njegovo delo odlikuju rezultati ostvareni dubinskim analizama kulturnih slojeva i nastojanje da se komplementarnim znanjem osvetle bitne pojave u srpskoj tradicionalnoj i savremenoj kulturi.

...može se zaključiti da Bojan Jovanović spada u naše najplodnije i najznačajnije tumače srpskog nasleđa, i po našem sudu, on je naš najistaknutiji antropolog ovog vremena. Njegove radove karakteriše širok tematski raspon i znanja iz interdisciplinarnog istraživačkog polja u kojem se ukrštaju antropologija, psihologija, sociologija, istorija i književnost. Rezultati njegovih proučavanja ugrađeni su u pristupe savremenih antopoloških i etnoloških razmatranja o čemu svedoči citiranost njegovih tekstova u naučnim radovima. Njegove knjige kao i brojni ogledi, studije i članci obeležili su domaću savremenu etnologiju i antropologiju i doprineli boljem razumevanju naše tradicije i savremenih kulturnih pojava.

Zoran Gutović,
direktor i glavni i odgovorni urednik
izdavačke kuće Pravoslavna reč

   

NAGRADA „TEODOR PAVLOVIĆ” ZA NAJBOLJU KNJIGU

Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu dodeljuje se Nenadu Šaponji za knjigu pesama „Psihologija gravitacije” (Prometej, Novi Sad 2023).

 O dobitniku

Nenad Šaponja (1964, Novi Sad), pesnik, esejista, književni kritičar, čiji su stihovi prepoznatljivi u savremenoj srpskoj poeziji po stilskoj perfekciji, hermetičnosti i oštrim metafizičkim uvidima. U oblasti književne kritike promoviše postmodernu poetiku i ideosinkretički interpretativni pristup književnim delima, koji podrazumeva življenje u književnosti.

Desetak godina je bio kritičar Politike, a 2002. godine osnovao je izdavačku kuću Agora, danas jednog od najistaknutijih srpskih izdavača, sa jedinstvenim mestom u ovom polju, zahvaljujući širokim interesovanjinjma i kvalitetnom izboru.

Knjige poezije: Đokonda (1990), Odrazi varke (1993), Očevidnost (1996), More (1998), Četiri poeme (2000, 2001), Slatka smrt (2012), Postoji li dodir tvoje duše? (2014), Izgledam, dakle nisam (2017), Silazim u tišinu tega bačene kocke (2019).

Knjiga eseja i kritika: Bedeker sumnje (1997), Autobiografija čitanja (1999), Iskustvo pisanja, (2001, 2002).

Knjiga putopisa: A Brisel se da prehodati lako (2018, 2019, 2022).

Poezija Nenada Šaponje je prevođena i na engleski, španski, italijanski, mađarski, francuski, makedonski, poljski, slovački, rumunski, albanski i azerbejdžanski jezik.

Prevedene knjige: Postoji li dodir tvoje duše? - na makedonski; Slatka smrt - na rumunski, španski i slovački; Izgledam, dakle nisam - na slovački, španski i azerbejdžanski; A Brisel se dâ prehodati lako, na engleski, makedonski i arapski jezik.

Sastavio je i nekoliko antologijskih izbora: Antologija savremene novosadske priče (2000), Antologija stare novosadske priče (2003), Prosvetina knjiga krimi priče (2003), Pavle Ugrinov (u ediciji Deset vekova srpske književnosti, 2013), Nova priča Novog Sada (2018), The New Story of Novi Sad (2022).

Nagrađen je „Brankovom nagradom” za knjigu Đokonda, „Prosvetinom nagradom” za knjigu Bedeker sumnje, nagradom „Miroslav Mika Antić“ za knjigu Izgledam, dakle nisam,  nagradom „Moma Dimić“ za knjigu A Brisel se da prehodati lako, nagradom „Milan Bogdanović” za književnu kritiku, i nagradom „Kočićevo pero” za knjigu Psihologija gravitacije.

 

O nagrađenoj knjizi

...ono što od početka svog pesničkog rada preduzima Nenad Šaponja, nazvaću psihonautikom. Plovidbom beskonačnim okeanom duše, pri čemu se putnik može odrediti kao krajnji singularitet: kao Ja, u smislu individualne subjektivne instance. Ako bismo hteli starinski izraz, bila bi to neka vrsta samospoznaje. Saznanje najtežeg predmeta, odgonetanje najveće zagonetke. Nije uzalud na proročištu u Delfima stajao natpis gnothi seauton. Upoznaj sebe samoga. Tek onda možeš pokušati da razumeš svet. Ali pesnik dodaje: „Da bi razumeo svet, / moraš da odeš daleko od sebe. // Da bi razumeo sebe, / moraš da budeš / duboko u svetu.“

Imajući u vidu, dakle, da je poezija Nenada Šaponje po svom sadržaju psihonautika, kao i retku doslednost koju on pokazuje u oblikovanju svoga glasa, usuđujem se da kažem da je ta poezija, ujedno, još nešto. Nešto drugo, a ne samo poezija; možda je ona čak i pre to drugo, možda je poezija samo medij kojim nam pesnik saopštava detalje o svom putovanju dušom, često metaforično izjednačenom sa plovidbom, koja zna i za mirno more i utočište u nekoj sigurnoj luci, ali isto tako poznaje i oluje, opasne skrivene hridi, pa i stradanje, potonuće: „Plovismo kroz druge koji jesu. / Tonusmo kroz druge koji nisu.“ Svejedno je, hoćemo li to drugo što izražava Šaponjin stih nazvati filosofijom ili dubinskom psihologijom, ono se tiče pitanja subjektivnosti, duše, čistoga Ja, i njegovog potvrđivanja.

Umesto nekog naivnog lirskog uzleta, koje gura u prvi plan subjektivnost u njenom suočavanju sa svetom, bez stvarne refleksije, kod Šaponje, od samih početaka, glas njegove pesme uračunava i sopstvenu poziciju, a sa tim refleksivnim odnosom se rađa i sumnja; ona je lekovita, ona razvejava iluzije u koje smo umotani. Na prvom mestu, u poemama ovog pesnika čitamo tragove nastojanja da se pouzdano uspostavi pozicija čistoga Ja, i da se ono potvrdi i potom odredi prema nekom mogućem Ti. Zato je njegov govor izrazito dijalogičan.

 Međutim, već u prvoj celini pesnikove nove knjige sa neobičnim naslovom Psihologija gravitacije, taj osnovni dijaloški odnos se shvata kao narušen, kao „zabuna između tebe i mene“. Uzrok te zabune je, čini se, u tome što kroz život prolazimo vođeni bacanjem kocke, dakle slučajno; i kao da to nije dovoljno, pesnik nam dalje sugeriše, ova igra je nameštena, kocka u sebi nosi teg, koji će poremetiti ravnotežu slučaja. No, pretpostavka da je životna igra nameštena, i da uopšte postoji kocka sa tegom, ujedno implikuje realnost socijalnog konteksta u kome jedino može da se pojavi takav odnos, „usred dodira duša“, kako kaže pesnik, „stalno bejasmo na raskršćima“.

Saša Radojčić

  

 Teodor Pavlović (1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac – jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.