Banatski kulturni centar na Brod teataru u Novom Sadu

Predstavljanje Banatskog kulturnog centra na Brod teataru Studentskog kulturnog centra Novog Sada održano je 30. jula 2015. 

  

foto: Vesna Antonić

Brod teatar je otvorena scena Studentskog kulturnog centra koji je usidren na Beogradskom keju pored Varadinskog mosta u Novom Sadu.

Učestvovali su: Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a, Senka Vlahović Filipov, vizuelni umetnik, i Jovan Gvero, urednik književnog programa SKC-a.

BKC je prvi privatni kulturni centar u Srbiji, porodičana kreativna industrija koja se poslednjih devet godina bavi umetničkim stvaralaštvom, izdavaštvom, produkcijom i drugim vidovima delovanja u kulturi.

Program:

- predstavljanje knjige „Banatske pripòvētke” Radovana Vlahovića u izdanju BKC-a

Više o knjizi: http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2015/04/radovan-vlahovic-banatske-pripovetke.html

- projekcija video-ilustracija knjige pesama Radovana Vlahovića „Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerske” autorke Senke Vlahović Filipov u produkciji BKC-a

Više o video-ilustraciji knjige: http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2015/06/video-ilustracija-knjige-pesama.html

Radovan Vlahović – gost festivala MURAKON u Hrvatskoj

Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, biće gost Međunarodnog festivala savremene poezije MURAKON u subotu 1. avgusta 2015. u mestu Sveti Martin na Muri u Hrvatskoj, na tromeđi Hrvatske, Slovenije i Mađarske.

Na festivalu će učestvuju: Božica Jelušić, Feri Lainšček, Radovan Vlahović, Admiral Mahić, Željko Perović, Albert Halasz, Tine Mlinarić i Dino Pora Porovič. Muzički deo programa: Patrik Zamuda.

Program festivala počinje u 21h u Centru Žabnik u Svetom Martinu na reci Muri.

Organizatori objavljuju i zbornik radova učesnika prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg festivala.

Glavni pokrovitelj manifestacije je Opština Sveti Martin na Muri.

Dragan Pop Dragan: „Moglo je i gore: ultrakratke priče”

72 strana, broš. povez, 11x21cm, 2015. god, cena: 199 din

Edicija: Hit

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Postojanje i bitisanje čine male stvari. Iako je to stara istina, svako novo potvrđivanje čini je svežijom.

Vrednosti i upečatljaivosti ove knjige svakako doprinose razumljivost napisanog, preciznost u slikanju i prikazu odlomaka iz, nečijeg, života, jasan obris prikazanog, precizne konture, omeđenost ispripovedanog, smeštaj u realne, dostupne i znane, okvire, gipka i pokretljiva rečenica, razvijen i punog značenja rečnik, svedena forma, efektni završeci, postavljanje težišta na odsečenom mestu…

Nataša Ivetić

iz recenzije

Konkurs za Književnu nagradu „Despotica mati Angelina”

Konkurs za Književnu nagradu „Despotica mati Angelina” za najbolju knjigu, koja se tradicionalno dodeljuje u manastiru Krušedolu, je raspisan i biće otvoren do 1. avgusta.

Književnu manifestaciju „Sija knjiga majke Angeline”, posvećenu liku i delu srpske despotice i zadužbinarke Angeline Branković ‒ Prepodobne mati Angeline, po peti put organizuje Banatski kulturni centar, u saradnji sa Eparhijom sremskom, Radio televizijom Vojvodine, Srpskom čitaonicom iz Iriga, uz podršku Matice srpske.

Manifestacija će se održati uoči dana Prepodobne majke Angeline 11. avgusta 2015. godine u manastiru Krušedolu kada će na pesničkom Bdenju svečano biti uručena Književna nagrada „Despotica mati Angelina”.

Propozicije konkursa

Na konkurs za književnu Nagradu „Despotica mati Angelina” potrebno je poslati knjigu (bez žanrovskih ograničenja) objavljenu na srpskom jeziku u 2014. ili 2015. godini (između dva konkursa) u 6 primeraka, do 1. avgusta 2015. godine na adresu: Banatski kulturni centar, JNA 35, 23273 Novo Miloševo, sa naznakom ZA KONKURS ZA KNJIŽEVNU NAGRADU „DESPOTICA MATI ANGELINA”.

Žiri

Žiri za Nagradu „Despotica mati Angelina” čine: Sofija Ljukovčan, urednik i autor u Umetničkom programu RTV-a (predsednik žirija), Biljana Krstić, vokalni solista, istraživač u domenu izvornog stvaralaštva i muzički urednik u Radio Beogradu, Milica Jeftimijević Lilić, književnik, Milan Nenadić, književnik, i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra.

Za sve informacije obratiti se na telefon: 023/783-155,

ili mejl: banatskikulturnicentar@gmail.com

Konkurs za Nagradu „Teodor Pavlović“

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa, u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo, organizuje kulturnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića koja će se 16. put održati u septembru 2015. godine u Matici srpskoj u Novom Sadu i u Novom Miloševu.

Manifestacija se održava u slavu i čast značajnog kulturnog pregaoca srpskog naroda Teodora Pavlovića (1804–1854, Karlovo, današnje Novo Miloševo), reformatora i obnovitelja Matice srpske, njenog prvog sekretara, urednika Letopisa, osnivača Galerije Matice srpske i prve muzejske zbirke, urednika više listova i novina, rodonačelnika žurnalistike u Srba, advokata, književnika, prevodioca...

Povodom manifestacije, organizator tradicionalno raspisuje konkurs za Nagrade „Teodor Pavlović“:

·        Nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo

Nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo je svojevrsno društveno priznanje koje se na predlog institucija, udruženja građana i grupa dodeljuje istaknutom pojedincu za vrhunske rezultate postignute u određenoj oblasti. Ova nagrada se daje za sledeće oblasti: nauka, umetnost, sport, privreda, poljoprivreda, javni (politički) rad.

·        Nagrada „Teodor Pavlović“ za najbolju knjigu

Nagrada „Teodor Pavlović“ za najbolju knjigu dodeljuje se za knjigu iz oblasti književnog, publicističkog, kulturno-istorijskog, naučnog i prevodilačkog rada objavljenu na srpskom jeziku u 2014. i 2015. godini.

Žiri u sastavu: dr Mirjana Brković, dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović, književnik, uručiće nagrade u okviru manifestacije u Matici srpskoj u Novom Sadu.

Knjige i predloge u po 4 primerka poslati do 15. septembra 2015. godine na adresu: Banatski kulturni centar, JNA 35, 23273 Novo Miloševo

Za sve informacije obratiti se na telefon 023/783-155 ili mejl adresu banatskikulturnicentar@gmail.com

Predstavljanje knjige Vere Budić Bešlin u Biblioteci u Miloševu

Predstavljanje knjige Ni na nebu ni na zemlji Vere Budić Bešlin u izdanju BKC-a (edicija Zavičaj) održana je 4. jula 2015. u Biblioteci u Novom Miloševu (ogranak Narodne biblioteke Novi Bečej).

O knjizi govorili: Radovan Vlahović, urednik i recenzent, i autorka.

Pesme Marice Zvekić Bešlin iz knjige govorila je Slavica Kovačev.

 Promociji su prisustvovali i članovi porodice i prijatelji Svetozara Bešlina, nekadašnjeg bibliotekara u Novom Miloševu, o kome u knjizi Ni na nebu ni na zemlji govori autorka.

 Objavljivanje knjige finansijski je podržala Opština Novi Bečej, 

a autorka je poklanjala i potpisivala knjige prisutnoj publici.

Više o knjizi:

http://www.banatskikulturnicentar.blogspot.com/2015/06/vera-budic-ni-na-nebu-ni-na-zemlji.html

4. Memorijalni šahovski turnir „Jovan Bešlin“ u Novom Miloševu

4. Memorijalni šahovski turnir „Jovan Bešlin“ održan je 4. jula 2015. godine u OŠ „Dr Đorđe Joanović“ u Novom Miloševu u organizaciji Banatskog kulturnog centra.

Turnir se održava u znak sećanja na profesora filozofije i istaknutog šahistu 

Jovana Bešlina iz Novog Miloševa. 

Organizatori: Tatjana Bešlin, supruga Jovana Bešlina, Mirko Iličić, šahista, 

i Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra.

Učestvovali su šahisti Novog Bečeja, Kikinde, Novog Miloševa i Bočara.

Pobednici:

1 mesto: Vitomir Mandarin

2. mesto: Stevan Popov

3. mesto: Vladimir Mijić

4. Memorijalni šahovski turnir „Jovan Bešlin“ finansijski je pomogao 

Stanisalv Budišin, šahista iz Švajcarske.

Zlatko Kraljić: „Globalizacija penetracija”

208 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.

Izdavači: Banatski kulturni centar, Srbija, i Zavod za umetnost in kulturo Peter Rezman, Slovenija

Ilustracije: Zlatko Kraljić

Ironijski prevrćući ne-zbilju u zbilju (ili obrnuto?!), Pjesnik je nakanjuje dovesti do njezina konačnoga paradoksa u okruženju tradicionalnih premisa klasične temistoklovske socijalne arhitekture i homo- (teo-) centričnoga »helio« sustava. Na jezičnomu planu Kraljić je ne samo verzirani hodač klasičnim spiralama pjesničke riječi, opremljen čvrstim planinarskim čevljima in cepinom, već i vješti inovator poetskih vještina, podupirući ih ne-klasičnim pjesničkim strukturama iz drugih književnih rodova.

Na idejnomu planu Kraljić svojim radoznalim i zabrinutim duhom razgrće blještavi celofan, tražeći ali ne nalazeći zadovoljavajuću novu, filozofski dovoljno konzistentnu paradigmu, priključujući se tako društvu pjesnika ugrožene egzistencije – riječju: neogzistencijalistima. Ipak, ono po čemu je specifičan i nov – to je prije svega njegova zaigranost metaforom i ironijom, a kojom ponajprije ne štedi sam sebe.

Prožet dubokim humanizmom i oboružan ironijom upojedinjeni Kraljićev Subjekt kreće »u napad« svojim čopičem in perom a nakon što su mu »korenine izruvali« i »črni pogled v očeh montirali«, tražeći sebe u samome središtu događanja:

Sem rano vstal / lase preštel /.../ zazehal, potiho revolucionarne pesni zapel /.../ kot prvi na prizoriščo bil / granitne kocke pripravil, jajca (tista debela za zajtrk) / glasnice z medom namazal, /osnove revolucije ponovil, / se zresnil...

Ivan Kutnjak  

Z ironičnim spreobračanjem ne-realnosti v realnost (ali obratno?!) namerava le-to Pesnik pripeljati do njenega končnega paradoksa v okolico tradicionalnih pre­mis klasične temistoklovske socialne arhitekture in homo- (teo-)centričnega »helio« sistema. V jezikovnem planu je Kraljić ne samo verzirani pohodnik po klasičnih spiralah pesniške besede, opremljen s čvrstimi planinskimi čevlji in cepinom, temveč tudi spreten inovator poetskih veščin, ki jih podpira z ne-klasičnimi pesniškimi strukturami iz drugih književnih zvrsti.

Idejno Kraljić s svojim radovednim in zaskrbljenim duhom razkriva bleščeči celofan, išče in najde dovolj novega, filozofsko dovolj konsistentno paradigmo in se tako pridružuje družbi pesnikov ogrožene eksistence – dejansko: neoeksistencialistom. Vendar tisto, po čemer je specifičen in nov, je predvsem njegova igriva metafora in ironija, s katero prvenstveno ne varčuje niti pri samemu sebi.

Prežet z globokim humanizmom in oborožen z ironijo, gre Kraljićev subjekt »v napad« s svojim čopičem in peresom in potem, ko so mu »korenine izruvali« in »črni pogled v oči montirali«, išče sebe v samem središču dogajanja:

Zgodaj sem vstal / lase preštel /…/ zazehal, potiho revolucionarne pesmi zapel-/…/ kot prvi na prizorišču bil / granitne kocke pripravil, jajca (tista debela za zajtrk) glasnice z medom namazal, / osnove revolucije ponovil, / se zresnil…

Ivan Kutnjak

Jovan Veljin Mokrinski: „Srpsko-ruski rulet: aforizmi”

96 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.

Edicija: Aforizam

Naziv knjige „Srpsko-ruski rulet” je defi­ni­cija i metafora čitavog našeg društva koje sa­mo­ubilački, pod vođstvom korumpiranih, ne­do­učenih i prokazanih elita, radi u korist svoje šte­te. Jovan vidi sve naopakosti jednog sistema ko­ji je postao neprijatelj naroda i svoje satirične žaoke usmerava hrabro i bez dvojbe u njega, ne bi li ga naterao da se otrezni, ne bi li shvatio i dozvao se pameti narod sa kojim se aforističar uvek identifikuje i kojeg stavlja u prvi plan svo­jih interesovanja.

Jovan piše sa lakoćom, jezikom čistim, srp­skim, narodnim, da ne kažem mokrinskim, a pri tome nam uvek daje do znanja da treba skinuti ružičaste naočari koje nam poličari uporno, pu­tem elektoronskih i štampanih medija, stavljaju na oči, jer „Kad je život nemoguć, sve je mo­gu­će”. 

izvod iz recenzije

Radovan Vlahović, književnik