BANATSKI KULTURNI CENTAR: KONKURS

Приказивање постова са ознаком KONKURS - BOGDAN ČIPLIĆ. Прикажи све постове

KONKURS ZA NAGRADU „BOGDAN ČIPLIĆ” 2026.

Banatski kulturni centar po peti put raspisuje konkurs za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku.

Nagrada je ustanovljena u znak sećanja na Bogdana Čiplića, književnika, prevodioca i upravnika Srpskog narodnog pozorišta (Novi Bečej, 2. XI 1910 – Beograd, 23. VI 1989). Dela: Poljana, Divlje jato, Paorske balade, Mrtva Tisa, Okamenjena stada, Slatko pravoslavlje, Snaga zemlje, Stravična zvona, Na veliko i na malo, Dečaci sa Tise, Sinovi ravnice, Okovi, Jaruga, Đura Jakšić i dr.

Rukopis u Word dokumentu (do 100 A4 strana, Times New Roman 12) zajedno sa kontakt podacima autora (mejl, adresa, telefon, kratka biografija) poslati na: bogdanciplic@gmail.com

Konkurs je otvoren od 01. 9. 2026. do 30. 9. 2026. godine.

Žiri radi u sastavu: Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, (predsednik žirija), msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.

Rezultati konkursa biće objavljeni do 30. 10. 2026. godine.

Nagrada pobedniku konkursa podrazumeva objavljivanje rukopisa u izdanju Banatskog kulturnog centra.

Konkurs se realizuje uz podršku Opštine Novi Bečej.

Rezultati konkursa za Nagradu „Bogdan Čiplić“ 2024

Na osnovu konkursa za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić“ žiri je doneo jednoglasnu odluku da ovogodišnji pobednici, koji će biti nagrađeni objavljivanjem knjige u izdanju Banatskog kulturnog centra, budu Katarina Pantović za rukopis „Vizuelni citati sveta“ i Milica Drndarević za rukopis „Ako je to sve“.

Pored nagrađenih, u najuži izbor ušli su i rukopisi Tihane Tice („Natalna karta Simeona L. Osinovskog”), Zorice Svirčev („Zarobljeni”) i Stevana Šarčevića („Futurofobija”). Na konkurs je pristiglo 30-ak rukopisa iz zemlje i regiona. Žiri je radio u sastavu: Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra i predsednik žirija, msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.

Bogdan Čiplić bio je književnik, prevodilac i upravnik Srpskog narodnog pozorišta, rođen u Novom Bečeju 1910, a umro u Beogradu 1989. Dela: Poljana, Divlje jato, Paorske balade, Mrtva Tisa, Okamenjena stada, Slatko pravoslavlje, Snaga zemlje, Stravična zvona, Na veliko i na malo, Dečaci sa Tise, Sinovi ravnice, Okovi, Jaruga, Đura Jakšić i dr.

Konkurs i nagrada realizuju se u okviru projekta koji je podržala Opština Novi Bečej.

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA

Katarina Pantović: „Vizuelni citati sveta”

Knjiga Katarine Pantović predstavlja izbor kritika, prikaza i eseja o savremenoj srpskoj poeziji, objavljenih u periodu od 2016. godine do 2023. godine. Tekstovi u knjizi sabrani su po hronološkom principu, sa željom autorke da se napravi pregled savremenog srpskog pesništva, pre nego da se pesništvo podrvgne određenim poetičkim, teorijskim ili ideološkim kriterijumima.

Neopterećen teorijskim i poetičkim okvirima, stil Katarine Pantović ne samo da je elegantan i jasan, nego ukazuje na poetičku otvorenost u pristupu književnim delima i stvaraocima. Izostanak metodološkog okvira ne ukazuje na slabosti, nego na ogroman potencijal uvida. Autorka vodi dijalog sa delima i stvaraocima, želeći da u književni polilog uključi i čitaoca. Tako kritika može ponovo doći na mesto koje je joj pripada, zahvaljujući osluškivanju želja i dubinskih agona svih aktera književnog procesa. Katarinu Pantović odlikuju obaveštenost i obrazovanje, koji uz istovremenu nepretencioznost ukazuju na mogućnost visokih dometa u oblasti književne kritike. U prikazima književnih dela malo šta joj promiče iz vidokruga, ali se uvidima čitaocu ne oduzima otkrivalačka draž. Autorka knjige Vizuelni citati sveta piše o knjigama Milutina Petrovića, Radmile Lazić, Milovana Marčetića, Đorđa Despića, Dejana Ilića, Dragana Boškovića, Gojka Božovića itd.

Katarina Pantović (1994, Beograd) završila je osnovne i master studije iz komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu gde je trenutno na doktorskim studijama. Zaposlena je u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu u zvanju istraživač-saradnik. Piše i objavljuje književnu kritiku, esejistiku, naučne radove i poeziju u periodici, naučnim časopisima, zbornicima i na internet portalima.

Objavila je pesničke zbirke Unutrašnje nevreme (edicija „Prva knjiga“, Matica srpska, 2019) i Ritual pred spavanje (Sumatra izdavaštvo, 2022), koje su se našle u najužem izboru svih važnih pesničkih nagrada („Matićev šal“, „Brankova“ nagrada, „Branko Miljković“, „Lenkin prsten“, „Biljana Jovanović“...). Pesme su joj prevođene na desetak svetskih jezika i zastupljene su u nekoliko domaćih i regionalnih antologija.

Objavila je naučnu monografiju Aktuelna čitanja Kafkinog dela (Službeni glasnik, 2023).

Za svoju poeziju, naučni rad i uspeh tokom studija dobila je više nagrada („Mladi Dis“ za najbolji esej, Nagrada Filozofskog fakulteta u Novom Sadu za postignut uspeh tokom studija, „Brankova nagrada“ Matice srpske za najbolji naučni rad).

Kao izvršna urednica sarađuje sa izdavačkom kućom Treći Trg, i članica je nekoliko žirija za književne nagrade.

Živi i radi u Beogradu.

Milica Drndarević: „Ako je to sve“

Pesnikinja Milica Drndarević spada u generaciju novih oslobođenih pisaca koji radikalno menjaju naše predstave o realnosti poezije. Ako pođemo od premise da je književnost, pesnički tekst, konstrukt koji nalaže da se samo odobreni, podrazumevani jezički gestovi mogu smatrati poezijom, onda se Miličini tekstovi mogu opaziti kao promenjeni u odnosu na prethodeću realnost književnosti. Onda ćemo videti kako su jezik i postupci ove poezije promenjeni i oslobođeni mnogih uslovnosti kakve su zahtevane u klasičnoj slici poezije. Pritom Miličini postupci se ne mogu smatrati neoavangardstičkim, nego postupcima koji vraćaju književnost iz tamnih maglina ezoterije teksta u egzoterizam realnosti. Njeni široki nerimovani stihovi otkrivaju unutar poznatih sižea napetosti realnosti kakve svi živimo, nisu to sociološki traktati o društvenim grupama, nego povesti o pojedincu koji je uronjen u emocionalni i materijalni provozorij sirovog života u okruženju njegovog aktualnog tehničkog sveta. Milica se približava i Čipliću i njegovom širokom stihu i njegovoj fascinaciji pripovedanjem u poeziji i stalnom pozivanju na realnost, s druge strane Milica je majstor ironije, majstor prikazivanja realnosti u njenom ogoljenom, sirovom vidu. Ove su pesme često lične, može se reći da su lično u privatno postali tlo za nalaženje utemeljenja društvenih istina u višem smislu.

Milica Drndarević, pesnikinja i prevoditeljka, rođena je 21. 6. 1992. godine u Užicu. Diplomirala je na Pedagoškom fakultetu u Užicu. Piše pesme i priče. Pesme objavljivala u „Zlatnoj gredi”, „Srpskoj vili”, „Luči”, „Tragu” i „Bagdali”. Priče su joj prevođene na grčki jezik. Objavila zbirku pesama „Primisli gospođe Jastog “. Sa engleskog je prevela eseje i pesme Džona Ešberija, Đorđa Agambena i Bilija Kolinsa.

KONKURS ZA NAGRADU „BOGDAN ČIPLIĆ”

Banatski kulturni centar po četvrti put raspisuje konkurs za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku.

Rukopis u Word dokumentu (do 100 A4 strana, Times New Roman 12) zajedno sa kontakt podacima autora (mejl, adresa, telefon, kratka biografija) poslati na: bogdanciplic@gmail.com

Konkurs je otvoren od 01. 8. 2024. do 30. 8. 2024. godine.

Žiri radi u sastavu: Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, (predsednik žirija), msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.

Rezultati konkursa biće objavljeni do 30. 9. 2024. godine.

Nagrada pobedniku konkursa podrazumeva objavljivanje rukopisa u izdanju Banatskog kulturnog centra do kraja 2024. godine.

Konkurs se realizuje uz podršku Opštine Novi Bečej.

Rezultati konkursa za Nagradu „Bogdan Čiplić“ 2023

Na osnovu konkursa za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić“ za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku, žiri je doneo jednoglasnu odluku da ovogodišnji pobednici, koji će biti nagrađeni objavljivanjem knjige u izdanju Banatskog kulturnog centra, budu Ivan Pravdić za rukopis „Dve izrazito različite novele“ i Milena Kulić za rukopis „Pozorišne priče (od srednjeg veka do dubrovačke drame)“.

Pored nagrađenih, u najuži izbor ušli su i rukopisi Jelene Gavrilović („Čekajući kartu za Albukerki i druge priče”), Milorada Grujića („Život bez snova“), Dejana Bogojevića („Vozim svoj beli auto”). Na konkurs je pristiglo 32 rukopisa iz zemlje i regiona. Žiri je radio u sastavu: Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra i predsednik žirija, msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.

Konkurs i nagrada realizuju se u okviru projekta koji je podržala Opština Novi Bečej.

Iz obrazloženja žirija

„Ivan Pravdić u dve, kako stoji u naslovu, izrazito različite novele, kao da slika dve etape jednog istog sveta, jedne iste stvarnosti, koja svoje temelje ima u prvoj noveli, a krajnje konsekvence dostiže u drugoj. Prva novela, i mizanscenom i radnjom, donosi pred čitaoce atmosferu sukoba, neimenovanih naoružanih ljudi i bespomoćne dečije vedrine, zgarišta, ruralne sredine, dok druga novela u sasvim drugom registru govori o urbanom, o tranziciji (transiciji), o shizofrenosti modernog, o lažnom životu itd. Iako samo naizgled deluje da su to odvojene priče, sa različitim junacima i različitim tematskim okvirima, karakterologija i neobična sličnost sa ličnostima i događajima oko nas upućuju nas da povežemo ove dve izrazito različite novele u jednu priču o nama i ne tako davnim istorijskim događajima čiji smo svedoci. Ove dve novele su toliko različite koliko smo različiti mi u odnosu na ono što smo bili pre dve decenije.” (msr Nenad Stanojević)

„Osim intrigantne tematike, rukopis Milene Kulić izdvojio se zbog jedinstvenog stila kojim je napisan. Jezgrovitim rečenicama koje teku u logičnom sledu, informacijama koje su zanimljive i živopisne čak i čitalačkoj publici čiji poziv nije vezan ni za pozorište ni za književnost, kao i sposobnosti da u formi naučne priče-eseja prenese znanje, rekli bismo da je Milena Kulić uspela da postigne ono što je za svakog pisca i naučnika veoma zahtevno: njeno široko obrazovanje poslužilo joj je kao osnova, no njen očigledan dar za pripovedanje doprineo je tome da rukopis koji u neku ruku može poslužiti i kao udžbenik bude štivo koje će sasvim sigurno biti rado viđeno u kućnim bibliotekama.” (msr Milana Poučki)

Iz biografija dobitnika nagrade

Dr um. Ivan Pravdić je redovni profesor, šef katedre za dramaturgiju, rukovodilac doktorskih studija i predsedavajući saveta Akademije umetnosti u Novom Sadu. Rukovodilac je grupe za višemedijsku umetnost interdisciplinarnih poslediplomskih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Dopisni je član centra za interdisciplinarne izvođačke umetnosti Univerziteta grada Birmingena u Velikoj Britaniji. Član je veća za umetnost Univerziteta u Novom Sadu i interdisciplinarnog stručnog veća Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Milena Kulić (1994, Bačko Dobro Polje). Osnovne i master akademske studije srpske književnosti završila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je 2018. godine odbranila master rad na temu „Komedije Marina Držića u dramatizaciji Marka Foteza“, a trenutno je na doktorskim studijama gde završava disertaciju „Teorijsko-kritička misao Slobodana Selenića o drami“.

Konkurs za Nagradu „Bogdan Čiplić” – obaveštenje o produžetku roka

Rok za objavljivanje rezultata konkursa za Nagradu „Bogdan Čiplić” je, zbog broja pristiglih rukopisa, produžen. Rezultati konkursa će biti objavljeni 10. 10. 2023.

KONKURS ZA NAGRADU „BOGDAN ČIPLIĆ”

Banatski kulturni centar po treći put raspisuje konkurs za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku.

Rukopis u Word dokumentu (do 100 A4 strana, Times New Roman 12) zajedno sa kontakt podacima autora (mejl, adresa, telefon, kratka biografija) poslati na: bogdanciplic@gmail.com

Konkurs je otvoren od 12. 8. 2023. do 30. 8. 2023. godine.

Žiri radi u sastavu: Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, (predsednik žirija), msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.

Rezultati konkursa biće objavljeni do 30. 9. 2023. godine.

Nagrada pobedniku konkursa podrazumeva objavljivanje rukopisa u izdanju Banatskog kulturnog centra do kraja 2023. godine.

Konkurs se realizuje uz podršku Opštine Novi Bečej.

Rezultati konkursa za Nagradu „Bogdan Čiplić“ 2022

Na osnovu konkursa za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić“ za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku, žiri je doneo jednoglasnu odluku da ovogodišnji pobednik, koji će biti nagrađen objavljivanjem knjige u izdanju Banatskog kulturnog centra, bude Aleksandar M. Arsenijević i njegova zbirka kratkih priča „Fosforescencije“.

Aleksandar M. Arsenijević

Pored Aleksandara Arsenijevića, u najuži izbor ušli su i rukopisi Violete Bjelogrlić („Login i Az“), Jasmine Malešević („Nestašna Markiza: pikarski roman“), Ljiljane Fijat („Željna hladnog vazduha“) i Tihomira Stevanović („Trgovci solju: novela“). Na konkurs je pristigao 31 rukopis iz zemlje i regiona. Žiri je radio u sastavu: Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra i predsednik žirija, msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.

Bogdan Ćiplić

Konkurs i nagrada realizuju se u okviru projekta koji je podržala Opština Novi Bečej.

Iz obrazloženja žirija

Na tromeđi eseja, poezije i proze, u kratkim formama, isečcima iz života, u istrgnutim sekvencama, neobičnom jezičkom aparaturom, Aleksandar M. Arsenijević u zbirci kratkih priča pod naslovom Fosforescencije sabira rasparčanu intimnu ispovest, kao svetleće tačke u mraku. Ne tražeći od njih da izgrade celinu, autor ove isečke pušta da se međusobno traže i dozivaju, sklapajući u svesti čitaoca jedan koherentan svet upravo zahvaljujući nepretencioznosti književnog postupka (rekli bismo i zahvaljujući nepretencioznosti autora).

Fosforescencije Aleksandra M. Arsenijevića svedoče o vanvremenosti trenutka, o jednostavnosti i savršenstvu. Pomerenom perspektivom, jednostavnom izmenom rakursa, pisac uspeva da antropocentričnost sveta nadigra humanizmom, stavljajući u prvi plan neživu prirodu, iza koje se tek onda pomalja čovek, neznačajan i tako obožen.

Minimalistički način pripovedanja, kratki opisi, efektni, proizvod su superiorne pripovedačke percepcije koja mnoštvo uvida sažima u efektne slike, naizgled efemerne.

Apokaliptičkim događanjima Arsenijevićev junak se suprotstavlja sopstvenom željenom autsajderskom pozicijom. Metaforička ili kitnjasta svedenost Arsenijevićevog izraza omogućava čitaocu da usred banalnosti ugleda, ili tačnije, oseti lepotu – lepotu čoveka, lepotu sveta, lepotu pripovedanja. Složenicama, koje evociraju drevnu Heladu, mediteran, neologizmima i arhaičnim oblicima reči povezujući nas sa antikom u kojoj, kako je rekao Hans Georg Gadamer, čitajući Helderlina, svako sa smislom i dušom pripada svetu, u već postojeće oblike reči dolivajući novu snagu i nove dimenzije (poput reči večnutak), vraća nas pisac sa puteva na koje smo zalutali, nazad, ka sebi, ka Čoveku, ka Studenici. Smrtnik tu ne samo što se seća besmrtnosti, nego ona postaje osnovni element u njegovom smrtnom biću.

Msr Nenad Stanojević, član žirija

Biografija dobitnika nagrade

Rodio se 1966. u Beogradu, gde se školovao, živi i radi.

Književnik i prevodilac, autor knjiga: „Mišljenje ljubavi“ (Valjevo, 1991); „Kralj Vladislav“ (Beograd 2016); „Kralj Dragutin“ (Beograd, 2016); „Sunčanost, smrtnost” (Beograd, 2020); „Vrtovi” (Svrljig, 2020); „Pohvale svemu” (Niš, 2021).

Prve književne radove objavio u „Književnoj reči“ 1987. godine.

Laureat književnih nagrada: Slapovi Vučjanke, s. n. (Vučje 2022), Milutin Uskoković, za najbolju neobjavljenu savremenu pripovetku na srpskom jeziku (Užice, 2021, 2016); Andra Gavrilović, za pripovetku (Svilajnac, 2021), Kratka priča Pirota (Pirot, 2021, 2018), Hadži Dragan, za poeziju (Požega, 2020), Stojan Stepanović, za poeziju (Loznica, 2020); Između dva sveta Udruženja književnika „Branko Miljković”, za poeziju (Niš, 2020); Gordana Todorović, za neobjavljenu knjigu poezije (Svrljig, 2019); Disovo zlaćano pero, za poeziju (Bačka Palanka,2019); Vidovdanski cvet, za poeziju (Požarevac, 2019); Vukovi lastari, za poeziju (Loznica, 2018); Akt, za najkraću priču (Valjevo, 2018); Laza Lazarević, za najbolju neobjavljenu savremenu srpsku pripovetku (Šabac, 2017); Vukašin Conić, za kratku priču (Leskovac, 2017); Miša Cvetanović, za priču (Brestovac, 2017); Svetosavska nagrada, za kratku priču; poeziju (Knjaževac 2017, 2014); Dučićeva lira, za poeziju (Doboj, 2016); Pesničko proleće, za poeziju (Beograd, 2016); Miodrag Borisavljević, za kratku priču (Apatin, 2015); Belo pero, za priču (Žitište, 2015); Ljubostinjska rozeta, za poeziju (Trstenik, 2015); Zlatna povelja Međunarodnog festivala poezije, za poeziju (Subotica, 2015); Soko, za kratku priču (Višegrad, 2015); Alma, za najkraću priču (Beograd, 2014); Edicija br. 1, za prvu knjigu poezije (Valjevo, 1991).

Zastupljen u više antologija i u mnogobrojnim zbornicima savremene srpske poezije i proze. Poeziju, prozu, eseje objavljuje u periodici i zbornicima.

Prevodilac (sa ruskog i engleskog) sedamdesetak knjiga i autor-priređivač stotinak zbornika i monografskih izdanja na antropološke, etičke i estetičke teme.

Radovi su mu prevođeni na ruski, francuski i engleski jezik.

Član Udruženja književnika Srbije.

KONKURS ZA NAGRADU „BOGDAN ČIPLIĆ” 2022

Banatski kulturni centar po drugi put raspisuje konkurs za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku.

Nagrada je ustanovljena u znak sećanja na Bogdana Čiplića, književnika, prevodioca i upravnika Srpskog narodnog pozorišta (Novi Bečej, 2. XI 1910 – Beograd, 23. VI 1989).

Rukopis u Word dokumentu (do 100 A4 strana, Times New Roman 12) zajedno sa kontakt podacima autora (mejl, adresa, telefon, kratka biografija) poslati na: bogdanciplic@gmail.com

Konkurs je otvoren od 18. 7. 2022. do 15. 8. 2022. godine.

Žiri radi u sastavu: Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, (predsednik žirija), msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.

Rezultati konkursa biće objavljeni do 11. 9. 2022. godine.

Nagrada pobedniku konkursa podrazumeva objavljivanje rukopisa u izdanju Banatskog kulturnog centra do kraja 2022. godine.

Konkurs se realizuje uz podršku Opštine Novi Bečej.

Rezultati konkursa za Nagradu „Bogdan Čiplić”

Na osnovu konkursa za novoustanovljenu književnu Nagradu „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku, žiri je doneo jednoglasnu odluku da ovogodišnji pobednik, koji će biti nagrađen objavljivanjem knjige u izdanju Banatskog kulturnog centra, bude Ilija Bakić i njegov roman Dvostav.

Pored Ilije Bakića, u najuži izbor ušli su i rukopisi Draginje Ramadanski, Davida Kecmana, Miomira Milinkovića i Jasmine Malešević. Na konkurs je pristiglo ukupno 34 rukopisa iz zemlje i regiona. Žiri je radio u sastavu: Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra i predsednik žirija, msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.

Konkurs i nagrada realizuju se u okviru projekta koji je podržala Opština Novi Bečej.

Iz obrazloženja žirija

Dvostav je roman podeljen na dva dela naslovljena: Ležećki i Klekećki, ali je ovo prozno delo po stilu, formulaciji rečenica, poetici koju nosi i mogućnostima za dramatizaciju blisko i pozorišnoj, pa i filmskoj umetnosti, to jest dramskom književnom rodu, što nam je posebno bilo interesantno s obzirom na činjenicu da je Bogdan Čiplić s jedne strane bio književnik koji je stvarao u okviru svih književnih rodova, a sa druge strane i upravnik Srpskog narodnog pozorišta, koji je za vreme svog poslovnog angažmana ponovo uspostavio Operu i uticao na to da se iznova konsoliduje dramski ansambl posle masovnog odlaska eminentnih glumaca u novoosnovano Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu. Dakle, u iznetim činjenicama iz Čiplićeve biografije pronašli smo vezu sa sadržinom i koncepcijom Bakićevog Dvostava, njegove temeljne ideje i poetičke postavke.

Dvostav Ilije Bakića temelji se na ideji o sveopštem krivotvorenju i falsifikovanju, prožet je lažiranjima i prekrajanjima istine svake vrste, natopljen je maglovitom, a opet kristalo jasnom atmosferom društvene egzistencije u kojoj preovladavaju nelogičnosti, neistine i plasiranje demagogije. I iako je reč o umetničkom, fikcijskom delu, sam kraj unosi i notu dokumentarnog i realističnog – Bakić pominje prijatelja i pesnika Duška Vlajkovića Mitrovanova sa kojim je došao na ideju za priču o svetu u kome se iznajmljuju knjige/ljudi dok u pozadini konstantno svira državna himna sa kojom se i završava poslednji čin, to jest roman. Otvoren kraj – simbolično – ostavlja mogućnost za preispitivanje i promene, te nada za novim, boljim izdanjem – i ovoga puta – umire poslednja.

Msr Milana Poučki, član žirija

Biografija dobitnika nagrade

Ilija Bakić (Vršac, 1960) je pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik. Član je Društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić, Srpskog književnog društva, Društva književnika Vojvodine. Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji. Njegove književne aktivnosti i stvaralaštvo vezani su za fantastičnu i avangardnu književnost. Njegova dela su objavljena ili samostalno ili su zastupljena u više značajnih antologijskih izbora fantastike. Potpisuje veliki broj kritičkih tekstova i eseja na temu fantastike, na taj način je značajno doprineo popularizaciji tog žanra.

Objavio je preko dvadeset knjiga: Resurekciona seča početnog položaja (poezija) 1993, Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora - Artefakt 1 (poezija) 1995, Prenatalni život (roman) 1997, 2005, 1999, Želite li besplatno da letite (poezija), koautorski sa Zvonkom Sarićem, 1997, Novi Vavilon (proza brutalis) 1998, 2000, Koren ključa, naličje ravnodnevnice (poezija) 1999, Dole, u Zoni (izabrane priče, priredio Zoran Stefanović) 2000, Slava dekadnog sistema ili o A E I O U (poezija), 2000, 2002 (vizuelna poezija) 2002, Protoplazma (poezija) 2003, Jesen Skupljača (izabrane priče) 2007, Filmovi, poezija, 2008, Bagra diše, zbirka priča, 2009, Nastaviće se... (stripopriče br.1), 2009, U odvajanju, zbirka priča, 2009, Led, dvoroman, 2010, Mudrijaši: svemirska ujdurma, pucačina, vizueloroman-roman/grafički roman, 2012, Futurista u odstupanju ili Unezverijada, roman, 2012, 101 lice fantastike: leksikon žanrovskih pisaca, 2015, Čitanje signala, književni prikazi, 2017, Od i do, poezija, 2017, Četiri reke izviru u raju i ine plovidbe, 2019, Perfektni perfekt, roman 2021.

Dobitnik je više nagrada: Nagrada Srpskog društva za naučnu fantastiku iz Beograda za najbolju srpsku dugu priču; Nagrada društva za naučnu fantastiku iz Beograda Lazar Komarčić za najbolju kratku srpsku priču, Nagrada Društva književnika Vojvodine za najbolju knjigu godine, Nagrada Stanislav Lem za fantastiku u književnosti, Nagrada Festivala fantastične književnosti Art-Anima za doprinos popularizaciji fantastike.

KONKURS ZA NAGRADU „BOGDAN ČIPLIĆ”

Banatski kulturni centar raspisuje konkurs za novoustanovljenu književnu Nagradu „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku.

Nagrada se ustanovljava u znak sećanja na Bogdana Čiplića, književnika, prevodioca i upravnika Srpskog narodnog pozorišta (Novi Bečej, 2. XI 1910 – Beograd, 23. VI 1989).

Rukopis u Word dokumentu (do 100 A4 strana, Times New Roman 12) zajedno sa kontakt podacima autora (mejl, adresa, telefon, kratka biografija) poslati na: bogdanciplic@gmail.com

Konkurs je otvoren od 5. 8. 2021. do 25. 8. 2021. godine.

Žiri radi u sastavu: Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, (predsednik žirija), msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.

Rezultati konkursa biće objavljeni do 15. 9. 2021. godine.

Nagrada pobedniku konkursa podrazumeva objavljivanje rukopisa u izdanju Banatskog kulturnog centra do kraja 2021. godine.

Konkurs se realizuje uz podršku Opštine Novi Bečej.

DETALJNA BIOBIBLIOGRAFIJA BOGDANA ČIPLIĆA
(izvor: www.snp.org.rs)

ČIPLIĆ Bogdan – književnik, prevodilac i upravnik SNP (Novi Bečej, 2. XI 1910 – Beograd, 23. VI 1989). Otac Žarko i mati Sara bili su učitelji; mlađi brat Miloje (v), inače pesnik, kratko je radio u SNP kao blagajnik a u štampi se javljao člancima o novosadskom teatru. U rodnom mestu je pohađao osnovnu i građansku školu i peti i šesti razred gimnazije (1920-1926), sedmi u Somboru (1927), a osmi u Srbobranu (1928). Studirao je etnologiju u Bgdu (1928-1932) i od novembra 1934. do februara 1935. radio kao asistent na etnološkoj katedri Filozofskog fakulteta. Kao student bio je beogradski dopisnik subotičkog i novosadskog „Jugoslovenskog dnevnika“, a po završetku studija 1935. prihvatio je mesto profesora u srpskohrvatskim odeljenjima gimnazije i učiteljske škole u Temišvaru, odakle je slao dopise „Politici“, izdao književni almanah „Život“ i uredio istoimeni časopis, koji je vojna cenzura zabranila posle prvog dvobroja (1936). Kraće vreme bio je profesor gimnazije u Velikoj Kikindi, a 1937. je došao u NSad, gde je do 1944. bio gimnazijski profesor a za vreme rata i sekretar. Sarađivao je u „Letopisu Matice srpske“, za koji je počeo da piše još 1930. Okupio je grupu istaknutih pisaca i 1938. i 1939. objavio je dve sveske „Vojvođanskog zbornika“. U to vreme redovno je objavljivao pozorišne kritike i književne priloge u dnevniku „Dan“. Posle oslobođenja, od februara 1945, preuzeo je najpre funkciju sekretara, lektora i dramaturga SNP, a potom je u dnevniku „Slobodna Vojvodina“ uređivao kulturnu rubriku i pisao pozorišnu kritiku. Od 1. VIII 1947. do 1. XII 1949. bio je upravnik SNP – u to vreme ponovo je ustanovljena Opera a konsolidovan je i dramski ansambl posle masovnog odlaska eminentnih glumaca u novoosnovano Jugoslovensko dramsko pozorište u Bgdu. Kao ambiciozan i marljiv upravnik neprestano je bdeo nad probama i predstavama i obilazio radionice aktivno učestvujući u rešavanju tekućih, kako umetničkih tako i praktičnih, problema. Održavao je dinamične kontakte sa resorskim vlastima i društveno-političkim telima i rukovodiocima pametno i uspešno koristeći njihovu naklonost prema pozorištu i nastojeći da ne izigra njihovo poverenje. Negovao je pedantnost i strogost i uz izvanrednu ekipu reditelja (Rakitin, Kulundžić, Konjović) postigao je da u sezonama njegovog upravnikovanja SNP od svih bude prihvatano kao „,mezimče“ – kruna ove višedecenijske plodne saradnje je Č. knjiga Tragom mezimčeta srbskog, koju je SNP izdalo 1980. Tu saradnju ne može da pomuti ni Č. ispad u „aferi Golubnjača“, kada je u „Dnevniku“ 9. XII 1982. objavio članak Politički kopci u golubijem perju „umetnosti“. Od decembra 1949. delovao je kao profesionalni književnik. Pokrenuo je 1952. književne novine pod imenom „Stražilovo“ i izdavao ih g. dana, da bi potom 1953/54. prihvatio uređivanje „Naše scene“. Od 1956. do 1964. bio je zaposlen kao lektor i urednik beogradskih „Večernjih novosti“. Poslednje g. života proveo je kao slobodan umetnik. Pisao je pesme sa tematikom iz zavičaja. Za prozni književni rad (za roman Na veliko i na malo) nagrađen je nagradom Vlade NR Srbije (1946). Na konkursu za dramu u NSadu 1952. njegova drama Koncert za dve violine osvojila je drugu nagradu (izvođena je na Radio-Sarajevu). Zmajevu nagradu Matice srpske dobio je za zbirku poezije Slatko pravoslavlje (1968). Na sceni SNP pre rata mu je izvođena drama Uspomena na Sorento (27. II 1940), koju je volonterski sâm režirao i koja je zbog policijske zabrane izvedena samo jednom: „Kontroverzna Čiplićeva drama Uspomena na Sorento, izvedena u SNP februara 1940, izazvala je veliku buru jer je bila nabijena političkim konotacijama. Prvi čin je završen neuobičajenim aplauzom, ali su se čuli i zvižduci nacionalističke desnice koja je nastojala da onemogući predstavu. U drugom činu se opet prolomio aplauz za vreme izvođenja radnje na sceni i nastajao je sve burniji žagor kako je nailazio tekst koji je imao političko značenje. To je bila prva i poslednja predstava ovog komada, jer je policija zabranila njegovo dalje izvođenje“ (A. Ob.). Na repertoaru SNP bila je i Č. dramatizacija Sremčevog dela Pop Ćira i pop Spira (17. III 1949), kao i pozorišni komadi Nad popom popa (28. V 1954), Varalica u Bečeju (24. XI 1961), Traktat o sluškinjama (8. XI 1966) i Kaplar i car (25. V 1971). Po odlasku u penziju bavio se više slikanjem nego pisanjem. U NSadu je objavljena Antologija Čiplić, koju je 2003. priredio D. Ređep.

BIBL: pesme – Poljana, Novi Bečej 1930; Obećana zemlja (za decu), Velika Kikinda 1931; Pesme za Vojvodinu, NSad 1940; Kanal Dunav-Tisa-Dunav, NSad 1949; Divlje jato, NSad 1952; Paorske balade, NSad 1955; Mrtva Tisa, Bgd 1955; Okamenjena stada, NSad 1959; Oproštaj sa Rahovom, Bgd 1960; Je l’ dobro divanim, Bgd 1964; Slatko pravoslavlje, Bgd 1968; Lek od smrti, NSad 1968; pripovetke – Preko Tise, 1946; Iz novih dana, NSad 1948; Lekarska poseta, NSad 1950; Snaga zemlje, Bgd 1951; Stravična zvona, Subotica 1958; romani – Na veliko na malo, NSad 1946; Dečaci sa Tise, NSad 1950; Burno proleće, Bgd 1951; Sinovi ravnice, NSad 1952; Okovi, Bgd 1952; Jaruga, Bgd 1953; Zid plača, Bgd 1960; Kadril, NSad 1964; romansirane biografije – Đorđe Zličić Ciga, Bgd 1951; Pinki, Bgd 1956; Đura Jakšić, Bgd 1959.

LIT: L. Dotlić, „Uspomena na Sorento“ u Novom Sadu, Dan, 29. II 1940; V. M., „Uspomena na Sorento“ od Bogdana Čiplića, Vreme, Bgd, 1. III 1940; T., Premijera Bogdana Čiplića: „Uspomena na Sorento“, Pravda, Bgd, 3. III 1940; V. Popović, Nova dramatizacija Sremčeva „Pop Ćire i pop Spire“, LMS, 1949, knj. 363, sv. 6, s. 380; M. Mirković, Sinovi ravnice, Nova misao, 1953, knj. I, s. 708-709; M. Kujundžić, Nad popom popa, Dnevnik, 27. V 1954; B. Glišić, Jedna domaća premijera, NIN, 6. VI 1954; M. Matko (A. Panov), Nad popom popa, NS, 1954, br. 82-83, s. 2; M. Antić, Paorske balade, Dnevnik, 26. II 1956; D. Ređep, Okamenjena stada, LMS, 1959, knj. 383, s. 92-94; M. Antić, Bogdan Čiplić, Dnevnik, 27. XI 1960; M. I. Bandić, Lirika ravnice, Politika, 12. XI 1961; J. Vilovac, Opet promašaj, Dnevnik, 26. XI 1961; M. Miloradović, Traktat o sluškinjama, LMS, 1962, knj. 389, s. 573-575; Đ. Đurđević, Autentično scensko doživljavanje Vojvodine, Borba, 10. XI 1966; M. Kujundžić, Bečejske služavke i njina gospođa, Dnevnik, 10. XI 1966; M. Mirković, Pun šušanj sluškinja, Politika ekspres, 10. XI 1966; Ž. Jovanović, Bečejska vrteška, Večernje novosti, 10. XI 1966; D. Ređep, Događaji u Gogi i Bečeju, Pozorište, NSad, 1968, br. 1, s. 8; M. Kujundžić, Ubio grad u naćve, Dnevnik, 27. V 1971; D. Popović, U pozorištu, Bgd 1973, s. 163-168.

V.V.