JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Rezultati konkursa za Nagradu „Bogdan Čiplić“ 2022

Na osnovu konkursa za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku, žiri je doneo jednoglasnu odluku da ovogodišnji pobednik, koji će biti nagrađen objavljivanjem knjige u izdanju Banatskog kulturnog centra, bude Aleksandar M. Arsenijević i njegova zbirka kratkih priča Fosforescencije“. 

Aleksandar M. Arsenijević

Pored Aleksandara Arsenijevića, u najuži izbor ušli su i rukopisi Violete Bjelogrlić („Login i Az), Jasmine Malešević („Nestašna Markiza: pikarski roman),  Ljiljane Fijat („Željna hladnog vazduha)  i Tihomira Stevanović („Trgovci solju: novela). Na konkurs je pristigao 31 rukopis iz zemlje i regiona. Žiri je radio u sastavu: Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra i predsednik žirija, msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević. 

Bogdan Ćiplić

Bogdan Čiplić bio je književnik, prevodilac i upravnik Srpskog narodnog pozorišta, rođen u Novom Bečeju 1910, a umro u Beogradu 1989. Dela: Poljana, Divlje jatoPaorske baladeMrtva Tisa, Okamenjena stada Slatko pravoslavlje, Snaga zemlje, Stravična zvona, Na veliko i na maloDečaci sa Tise, Sinovi ravniceOkoviJaruga, Đura Jakšić i dr. 

Konkurs i nagrada realizuju se u okviru projekta koji je podržala Opština Novi Bečej.

 

Iz obrazloženja žirija

   Na tromeđi eseja, poezije i proze, u kratkim formama, isečcima iz života, u istrgnutim sekvencama, neobičnom jezičkom aparaturom, Aleksandar M. Arsenijević u zbirci kratkih priča pod naslovom Fosforescencije sabira rasparčanu intimnu ispovest, kao svetleće tačke u mraku. Ne tražeći od njih da izgrade celinu, autor ove isečke pušta da se međusobno traže i dozivaju, sklapajući u svesti čitaoca jedan koherentan svet upravo zahvaljujući nepretencioznosti književnog postupka (rekli bismo i zahvaljujući nepretencioznosti autora). 

Fosforescencije Aleksandra M. Arsenijevića svedoče o vanvremenosti trenutka, o jednostavnosti i savršenstvu. Pomerenom perspektivom, jednostavnom izmenom rakursa, pisac uspeva da antropocentričnost sveta nadigra humanizmom, stavljajući u prvi plan neživu prirodu, iza koje se tek onda pomalja čovek, neznačajan i tako obožen.

Minimalistički način pripovedanja, kratki opisi, efektni, proizvod su superiorne pripovedačke percepcije koja mnoštvo uvida sažima u efektne slike, naizgled efemerne.

Apokaliptičkim događanjima Arsenijevićev junak se suprotstavlja sopstvenom željenom autsajderskom pozicijom. Metaforička ili kitnjasta svedenost Arsenijevićevog izraza omogućava čitaocu da usred banalnosti ugleda, ili tačnije, oseti lepotu – lepotu čoveka, lepotu sveta, lepotu pripovedanja. Složenicama, koje evociraju drevnu Heladu, mediteran, neologizmima i arhaičnim oblicima reči povezujući nas sa antikom u kojoj, kako je rekao Hans Georg Gadamer, čitajući Helderlina, svako sa smislom i dušom pripada svetu, u već postojeće oblike reči dolivajući novu snagu i nove dimenzije (poput reči večnutak), vraća nas pisac sa puteva na koje smo zalutali, nazad, ka sebi, ka Čoveku, ka Studenici. Smrtnik tu ne samo što se seća besmrtnosti, nego ona postaje osnovni element u njegovom smrtnom biću. 

Msr Nenad Stanojević, član žirija

 

Biografija dobitnika nagrade 

Rodio se 1966. u Beogradu, gde se školovao, živi i radi.

Književnik i prevo­dilac, autor knjiga: „Mišljenje ljubavi“ (Valjevo, 1991); „Kralj Vladislav“ (Beograd 2016); „Kralj Dragutin“ (Beograd, 2016); „Sunčanost, smrtnost” (Beograd, 2020); „Vrtovi” (Svrljig, 2020); „Pohvale svemu” (Niš, 2021).

Prve književne radove objavio u „Knji­ževnoj reči“ 1987. go­­­­dine.

Laureat književnih nagrada: Slapovi Vučjanke, s. n. (Vučje 2022), Milutin Usko­ković, za najbolju ne­ob­jav­ljenu savre­­menu pripovetku na srpskom jeziku (Užice, 2021, 2016); Andra Gavrilović, za pripovetku (Svilajnac, 2021), Kra­tka priča Pi­rota (Pi­rot, 2021, 2018), Hadži Dragan, za poeziju (Požega, 2020), Sto­jan Stepanović, za poe­ziju (Loz­nica, 2020); Iz­među dva sveta Ud­ru­­ženja knji­ževnika „Branko Milj­ko­vić”, za poeziju (Niš, 2020); Gor­­dana To­dorović, za neobjavljenu knjigu poezije (Svr­ljig, 2019); Di­sovo zla­­ćano pero, za poeziju (Ba­čka Palanka,2019); Vi­­­­dov­danski cvet, za poeziju (Po­ža­revac, 2019); Vu­kovi lastari, za poeziju (Lo­znica, 2018); Akt, za naj­kraću priču (Va­­ljevo, 2018); Laza La­za­rević, za naj­­­bolju ne­o­bja­vljenu sa­vremenu srp­sku pri­pove­tku (Ša­bac, 2017); Vukašin Co­nić, za kra­tku priču (Les­ko­vac, 2017); Miša Cvetanović, za priču (Brestovac, 2017); Svetosavska nagrada, za kratku priču; poeziju (Knja­­­že­vac 2017, 2014); Du­či­ćeva lira, za poeziju (Doboj, 2016); Pe­sni­čko proleće, za poeziju (Be­o­grad, 2016); Miodrag Borisavljević, za kra­tku priču (Apa­tin, 2015); Belo pero, za priču (Ži­­tište, 2015); Lju­bo­stinj­ska ro­­zeta, za poeziju (Trste­nik, 2015); Zlatna po­velja Me­đunarodnog fe­­stivala poezije, za poeziju (Subo­tica, 2015); Soko, za kratku priču (Višegrad, 2015); Alma, za naj­kraću priču (Beograd, 2014);  Edicija br. 1, za prvu knjigu po­ezije (Va­­ljevo, 1991).

Zastupljen u više antologija i u mnogobrojnim zbor­­­­nicima savremene srpske poezije i proze. Poeziju, prozu, eseje objavljuje u periodici i zbor­­­­­­­nicima.

Prevodilac (sa ruskog i engleskog) sedamdesetak knjiga i autor-priređivač stotinak zbor­nika i mo­no­graf­­skih iz­­­­­danja na antropo­loške, eti­­čke i es­tetičke teme.

Radovi su mu prevođeni na ruski, fran­cuski i en­gle­ski jezik.

Član Udruženja književnika Srbije.  

Rezultati konkursa Grada Kikinde i Banatskog kulturnog centra za objavljivanje prvih knjiga mladih autora za 2022. godinu

 Saopštenje žirija

Tri knjige mladih autora do 35 godina starosti biće objavljene na osnovu konkursa koji tradicionalno raspisuju Grad Kikinda i Banatski kulturni centar. Ovogodišnji konkurs bio je otvoren od 16. juna do 1. avgusta, i u tom periodu mladi autori slali su prijave sa neobjavljenim rukopisima poezije i proze, eseja i književne kritike, naučnih i istraživačkih radova… Od velikog broja pristiglih rukopisa, žiri je imao težak zadatak da izabere i nagradi svega tri rada, što je zahtevalo više čitalačkih krugova i detaljnu analizu rukopisa koji su pristigli na konkurs.

 

Žiri je radio u sastavu: dr Mladen Đuričić, književni kritičar, msr Andrea Beata Bicok, književna kritičarka, i Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a (predsednik žirija). Nakon posvećenog čitanja, članovi žirija doneli su jednoglasnu odluku da objavljivanjem prve knjige nagrade sledeće autore:

 

Svetlana Savić – Šljakeraj (poezija)

Svetlana Savić rođena je 18. oktobra 1993. godine u Noćaju. Živela je u Novom Sadu, duže boravila u Parizu i Umagu. Diplomirala je i masterirala na Odseku za srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Godine 2016. dobila je Treću Brankovu nagradu Matice srpske za seminarski rad. Poeziju i kritiku objavljivala je u časopisu Polja, dnevnim novinama Danas, časopisu književnog programa Crne kuće – Beleške, kao i na internet portalima. Tri puta je bila zastupljena u zborniku Rukopisi. Od 2019. godine vodi književni program Autor nije prisutan u Omladinskom centru CK13.

Dunja Brkin Trifunović – Metalingvistička svest kod dece predškolskog uzrasta (naučni rad)

Dunja Brkin Trifunović diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Odseku za srpsku književnost i jezik. Odbranila je master rad na Visokoj školi socijalnog rada – Odsek Logopedija, 2021. godine. Zaposlena je u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović u Kikindi kao urednik kulturnog programa. Radi na poslovima planiranja, organizacije i  promocije kulturnih događaja za decu i odrasle korisnike. Učesnik je brojnih konferencija i stručnih skupova, a kao najznačajnije izdvaja učešće na IFLA Satellite Conference, na kojoj je predstavila rad po nazivom „Nova paradigma čitanja, kao i izlaganje na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

Milivoj Z. PopovBezbojni plamen (proza)

Milivoj Popov rođen je 24. septembra 2001. godine u Senti. Završio je Srpsku gimnaziju Nikola Tesla, a trenutno je student na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Tečno govori engleski jezik, a u slobodno vreme piše i čita knjige različite tematike, počevši od istorije pa sve do naučne fantastike. Bezbojni plamen je njegov prvi prozni rukopis koji je zamislio da objavi kao knjigu.

 

       Izdvajajući navedene autore i naslove, članovi žirija istakli su da su nagrađeni rukopisi  inovativni i čitalački uzbudljivi, te da su se izdvojili svojom sadržinom već nakon prvog čitanja. Reč je o knjigama koje su žanrovski i tematski potpuno različite (poezija, proza i naučni rad), ali svaka od njih na autentičan način pokazuje kako se mladi autori uklapaju i kako vide sebe u onome što danas nazivamo savremena književnost. Njihove knjige – treba napomenuti i to – nastale su kao odgovor/reakcija na različite društvene teme/pojave, a kao takve itekako zaslužuju pažnju čitalačke publike i izdavača. Nagrada na konkursu Grada Kikinde i Banatskog kulturnog centra – uvereni smo – omogućiće im da tu pažnju i zavrede…

Rukopisi nagrađenih autora biće objavljeni u ediciji PRVA KNJIGA Banatskog kulturnog centra do kraja 2022. godine.

Radovan Vlahović: „TRIPTIH O NOVOZENITISTIMA”

 

Edicija
ROMAN

Radovan Vlahović
Urednik
Simon Grabovac


Cena kompleta: 2200 din  

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Radovan Vlahović: „Noćni razgovori sa sestrom”

Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine

140 str, broš. povez, 12 x 19 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-545-5
Cena: 600 din
Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:



174 str, broš. povez, ilustr. u boji, 12 x 19 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-571-4
Cena: 800 din

204 str, broš. povez, 12 x 19 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-570-7
Cena: 800 din
Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Radovan Vlahović: „Gospodin Snevalo”


Edicija: ROMAN
204 str, broš. povez, 12 x 19 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-570-7

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Radovan Vlahović
Gospodin Snevalo

Urednik
Simon Grabovac

Recenzenti
Svetlana Savić
Nina V. Stokić
Mladen Đuričić


U romanu je nesumnjiv i evidentan ukrštaj stvarnosnog i fantastičnog, jave i sna. Bogat metaforama i alegorijama, roman nam pruža različite perspektive, njegov junak se, sho­dno poetici sna javlja u najrazličitijim obličjima i kao nosilac najrazličitijih zanimanja (knjigovođa, umetnik, režiser, radnik u fabrici građevinskih materijala, upravnik mlina...) u svojevrsnom prelasku iz jedne stvarnosti u drugu. Upravo fantastični elementi čine roman Radovana Vlahovića korespondirajućem prozi Zorana Živkovića, dok ga društveno-politička satira čini bliskim Orvelu.

Svetlana Savić

Pred nama je roman u kome o Snevalu saznajemo u trećem licu, budući da pripovedač jeste „prepisivač i beležnik“ njegovog dnevnika snova (pisama). Vlahović se stoga odlučuje na jednu postmodernu igru, te se figura priređivača, smenjuje se proznim celinama, neretko u epistolarnoj formi, u kojima nam se Snevalo obraća u prvom licu. Beležnik snova, naime, u snu može videti šta se dešava gospodinu Snevalu, te se u takvoj suptilnoj naznaci oseća odjek Pavićevog Hazarskog rečnika, tačnije, Brankovića i Samuela Koena, pri čemu san jednog jeste java drugog. Stapanje različitih vremenskih slojeva, prostora i junaka uobličeno je kroz estetiku sna.

Nina V. Stokić

Kada se izdvojeni delovi Vlahovićevog troknjižja međusobno uporede, stiče se utisak da je, u ovom poslednjem, pisac dosegao najbolje stvaralačke trenutke. To svakako ne znači da prve dve knjige zaostaju po kvalitetu, ali se čini da je njihova funkcija bila u tome da nam pojasne poetičke iskorake Radovana Vlahovića i prokrče put do ove poslednje, sa kojom se uspostavlja neka vrsta ravnoteže i u kojoj priča dobija svoj smisao. Otkrivajući nam šta sanja i šta se u snu događa gospodinu Snevalu, Vlahović je uspeo da zaokruži svoje troknjižje na najbolji način, tako što izvodi na scenu jednog sasvim neobičnog književnog junaka koji je odsanjao sve ono što je pisac/prepisivač/beležnik objedinio u koricama inovativne i čitalački uzbudljive knjige.

Mladen Đuričić

Radovan Vlahović: „Dnevnik virtuelnog zavodnika”

Edicija: ROMAN
174 str, broš. povez, ilustr. u boji, 12 x 19 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-571-4

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Radovan Vlahović
Dnevnik virtuelnog zavodnika

Urednik
Simon Grabovac

Recenzenti
Nina V. Stokić
Mladen Đuričić
Vladimir Petrović

Kaligrafske ilustracije
Julijana Milutinović


Čini se da u ovom romanu brojni likovi jesu put ka konačnom pronalasku mogućnosti da se dvoje pronađu. „Vanuumna melodija“ koju osluškuju i „čitanje muzike ćutanja“ kao da upućuju na neki viši smisao ove nesvakidašnje korespondencije. Čini se da je virtuelna stvarnost, „omama ovostranog i onostranog“ samo jedna od stanica na putu do pronalaska. Ne smemo prevideti i veze koje se ostvaruju sa romanom Gospodin Snevalo, kome kao da pripadaju neke od stranica Dnevnika virtuelnog zavodnika. Dakle, pred čitaocima je jedna prozna zagonetka, a nesumnjivo ih čeka zadovoljstvo rešavanja. Konačni ishod nadstvarne plovidbe u peru je hvale vrednog Radovana Vlahovića.

Nina V. Stokić


Na samom kraju, treba se još jednom osvrnuti na žanrovsku odrednicu sa kojom se Vlahović vešto poigrava, a koja je direktno povezana sa sadržinom njegove proze. Dnevnik virtuelnog zavodnika zapravo bi se mogao definisati kao „snovnik“, budući da svojom formom ne odgovara dnevničkim beleškama i da se pretežno „događa“ u snovima. O tome au­tor govori vrlo direktno, kada npr. u zapisu pod naslovom „Zbrka“ eksplicitno napiše: „... od našeg poslednjeg susreta u snu, ostao sam trudan i sve mi se izmešalo...“. Takvi su momenti značajni za nas, jer još od prve knjige pokušavamo da razaberemo gde se to začela Vlahovićeva priča. To nam, uostalom, znatno pojašnjava i treću knjigu, u kojoj će se – konačno – pojaviti neka vrsta književnog junaka, i koja će nam otkriti šta sanja i šta se u snu događa gospodinu Snevalu.

Mladen Đuričić


Kao poseban dodatak, na samom kraju dela, donose se izvrsne ilustracije Julijane Milutinović inspirisane tekstovima iz ove knjige. Vešto koristeći citate autora knjige, Julijana Milutinović stvara koloritno snažne ilustracije na kojima se kaligrafski ispisani tekstovi sjedinjuju sa floralnim motivima i likovnim predstavljanjem delova ljudskog tela, tako još više poetizujući Vlahovićevo neprestano „lelujanje“ između metafizički uzvišenog i putenog.

Sledeći Kjerkegora – od koga i „uzima“ na­ziv dela, istovremeno ga „dopunjujući“ – Radovan Vlahović odlično shvata njegovu misao iz Dnevnika zavodnika: „Ukoliko čovek ne bi bio u stanju da čuva sliku lepote, čak ni u trenutku njene prisutnosti, morao bi stalno želeti da bude na rastojanju od lepote, i nikada suviše blizu, da bi video lepotu onog što drži u naručju […]”. Tako Vlahović neprestano slika lepotu koja mu je nadohvat ruke, ali i u isto vreme udaljena.

Radovan Vlahović nenadmašno povezuje ljubav sa ironijom, u isto vreme ne potirući je, naprotiv, samo je čineći drugačijom, bogatijom i značenjski drugačije obojenom, možda je najbolje reći oslonjenom na Erosov opozit Tanatos. Najbolje to vidimo u odeljku „Samo se ti osloni“: „Samo se ti na mene osloni, draga moja. Miluj i hrani psa dok nas ne izujeda, a posle će nam đavo biti kriv.“

Vladimir Petrović

Pisarev među prvih 5 za najbolju nefikcijsku knjigu

Knjiga „Kopipejst ili život?“ Đorđa Pisareva u izdanju Banatskog kulturnog centra našla se u širem izboru od prvih 5 knjiga na konkursu za nagradu Doma kulture Studentski grad za najbolju knjigu nefikcijske proze objavljenu prvi put u Republici Srbiji u 2021. godini.


Žiri radi u sastavu: dr Vladimir Gvozden, dr Ana Petrov i Semezdin Mehmedinović.

Pored Pisarevljeve knjige, u širem izboru su još i: „Knjiga o fotografiji“ Davida Albaharija i Žarka Radakovića (Laguna), „Sve zbog vazduha“ Jovice Aćina, (KOV), „Lutalaštvo“ Mirjane Bobe Stojadinović (M. Stojadinović), i „Ratnici, istraživači i začarane oaze“ Bojane Mojsov (Dosije studio).

Uži krug biće objavljen početkom septembra.

 
 

Više o knjizi „Kopipejst ili život?“ 

 

Ideje me, zapisao je Žid, zanimaju iznad svega. One žive, one se bore, umiru kao ljudi. Tako se esej javlja kao izvanredna reakcija protiv linearnog pripovedanja, što podrazumeva ostvarenu težnju ka sinhronosti poput one na slikarskom platnu. Istovremeno, esej, podrazumevajući erudiciju i specifičan talenat, nudi pravo na izbor, uključujući ravnopravno u igru i samog čitaoca.

Autor

 


Šta znači reč kopipejst u kontekstu naslova ove knji­ge? Đorđe Pisarev tim terminom imenuje on vrstu li­terature/života koja je bliska mimetičkom, odnosno realističkom konceptu književnosti, a koja, uzimajući od stvarnosti previše, postaje banalno kopiranje sveta koji je čoveka sveo na potrošačku životinju. Živeti u takvom sve­tu, u kojem je čoveku dato sve osim pravog života, rekli bismo, gore je od smrti.

 

U knjizi „Kopipejst ili život?“ pored tekstova o domaćim autorima poput Pavića, Basare, Tišme, Svetlane Velmar Janković, Voje Despoto­va, Milisava Savića, Mihajla Pantića, Ilije Bakića, Gorana Skrobonje, tu su tekstovi i o stranim autorima (nikako stranim našim čitaocima), poput: Barta, Gejmena, Tolki­na, Handkea, Le Klezia itd. Takođe, u knjizi se nalaze i tekstovi čiji naslovi sami po sebi mogu da signaliziraju čitaocu koje su književne preokupacije Đorđa Pisareva kao kompetentnog čitaoca i kao pisca: „Kako da pisac isprati ritam života”, „Kako pisci stvaraju Univerzume”, „Srce ostavljeno na čardaku ni na nebu ni na zemlji”, „Ka­da bi se pobunili junaci knjiga”, „Kada bi junaci knjiga mogli da menjaju svoju sudbinu”, „(Ne)pouzdano uputst­vo za kupovinu (naj)boljih knjiga”, „Mistifikacija ili (ponovo) izgubljena stvarnost”, „Strah od zmajeva, kiborga, matriksa i goblina” itd.

 

Pitanje koje Đorđe Pisarev postavlja u tekstu „Šta sanja čitalac 21. veka”, nalazi se skriveno (najčešće) i u drugim tekstovima, povodom ili o drugim piscima i knjigama. Borislav Pekić, koga takođe pominje i Pisarev u ovoj knjizi, kaže: Istina je polimorfna, ali nije pluralistička“. Oko toga šta je to Istina ne možemo se raspravljati, pod uslovom da otkrijemo šta je istina. Đorđe Pisarev, čitalac i pisac, traga za Istinom, na granici između čudesnog i razumnog.

 

Nenad Stanojević