JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

25. jubilarni Dani Teodora Pavlovića – Dragan Stanić dvostruki laureat

U godini jubileja – 220 godina od rođenja Teodora Pavlovića, 170 godina od smrti Teodora Pavlovića i 25 godina trajanja manifestacije Dani Teodora Pavlovića – dvostruki dobitnik Nagrada „Teodor Pavlović” je prof. dr Dragan Stanić (Ivan Negrišorac), književnik i predsednik Matice srpske u Novom Sadu.


Nagrade će biti uručene u subotu 14. decembra u 12 časova u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu u okviru svečanog programa manifestacije Dani Teodora Pavlovića kada će se pored pozdravnih govora, uručenja, besede predlagača za nagradu i laureata, muzičkog programa, održati i pesnički venac „Teodoru u čast”.

Prof. dr Draganu Staniću (Ivanu Negrišoracu) pripale su Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo i Nagrada „Teodor Pavlović” najbolju knjigu – za „Izabrana dela Ivana Negrišorca” u sedam knjiga: „Jezik i duša”, „Veznici i preci”, „Lučonoše i lutalice”, „Dom i svet”, „Zanosi i sukobi”, „Anđeli umiru”, „Misao i zaveti” (Arhiv Vojvodine, Prometej, Novi Sad 2023). 

Dvostruki dobitnici nagrada u istoriji manifestacije, pored Dragana Stanića, bili su još i akademik Vladeta Jerotić, akademik Vasilije Krestić, Jovan Zivlak i Selimir Radulović. Pored navedenih, nosioci nagrada „Teodor Pavlović” od 2000. godine do sada su: Letopis Matice srpske, Književne novine, akademik Čedomir Popov, Đorđe Kadijević, SKC Sveti Sava Subotica, dr Petar Krestić, dr Bojan Jovanović, dr Zoran Đerić, dr Sava Damjanov, dr Milan Micić, Sava Stepanov, Vladimir Pištalo, Johan Lavundi, Slobodan Kojić, Radovan Vlahović, Ljubomir Kojić, Dragan Rauški, Nenad Šaponja, Radivoj Šajtinac, Ranko Žeravica, Simon Grabovac, Milorad Grujić, Franja Petrinović i drugi. 

Kulturnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića tradicionalno organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej. Ovogodišnja manifestacija, povodom jubileja, nastaviće se kroz gostujuće programe manifestacije u Kikindi, Novom Bečeju, Novom Sadu i Beogradu.

Teodor Pavlović 1840, Pavle Simić

Teodor Pavlović (1804–1854) je rođen i umro u Karlovu, današnjem Novom Miloševu. Bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske i osnivač prve muzejske zbirke u Srba. Bio je novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik i prevodilac. Teodor Pavlović bio je jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi. 

O laureatu

Prof. dr Dragan Stanić (Ivan Negrišorac) rođen je 1956. godine u Trsteniku. Završio je studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1979. Magistrirao je 1991. i doktorirao 2003. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je sekretar Matice srpske (1995–2004), glavni i odgovorni urednik Letopisa Matice srpske (2005–2012), a sad je predsednik Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije (od 2008) i predsednik Matice srpske (od 2012). Živi u Novom Sadu i kao redovni profesor na Filozofskom fakultetu predaje teoriju književnosti i kreativno pisanje poezije (od 2004).

Objavio knjige pesama: Trula jabuka (1981), Rakljar. Želudac (1983), Zemljopis (1986), Toplo, hladno (1990), Abrakadabra (1990), Hop (1993), Veznici (1995), Prilozi (2002), Potajnik (2007, 2011;), Svetilnik (2010), Kamena čtenija (2013, 2014), Čtenija (2015), Matični mleč (2016), Izložba oblaka (2017), Ogledala Oka Nedremana (2019). Roman: Anđeli umiru (1998). Radio drame: Fredi umire (1989), Kuc-kuc (1990); pozorišne drame: Istraga je u toku, zar ne? (2000, 2007), Vidiš li svice na nebu?. Kritičke studije: Legitimacija za beskućnike. Srpska neoavangardna poezija: Poetički identitet i razlike (1996), Lirska aura Jovana Dučića (2009), Istraga predaka: Iskušenja kolektivnog i individualnog opstanka; Njegoševski pokret otpora (2020).

Objavio je brojne naučne radove u oblasti književnosti. Priredio je dvadesetak knjiga i brojne zbornike. Bio je član uredništva ili glavni urednik u više značajnih  časopisa. Pesme su mu prevođene na dvadesetak jezika. Izabrana dela Ivana Negrišorca objavljena su u sedam knjiga 2023. godine.

Član je Društva književnika Vojvodine od 1983, Društva novosadskih književnika od 2018. i počasni član Društva slovačkih pisaca od 2017. godine.

Književne nagrade: Nagrada „Goran” za mlade pesnike, 1981, Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, 1990, Nagrada „Đura Jakšić”, 1996, Zmajeva nagrada, 2007, Nagrada „Branko Ćopić”, 2010. Nagrada „Drainac”, 2011, Nagrada „Žička hrisovulja”, 2011, Nagrada „Gračanička povelja”, 2012, Nagrade „Meša Selimović”,  2013, Nagrada „Pečat vremena”, 2014, Nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke”, 2014, Velika bazjaška povelja, 2014, Nagrada „Povelja Morave”, 2015, Nagrada „Despotica Angelina Branković”, 2018, Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2018, Nagrada „Slobodan Kostić”, 2019, Specijalna nagrada Sajma knjiga u Višegradu, 2019, Nagrada „Lenkin prsten”, 2019, Nagrada „Venac Laze Kostića”, 2020, Nagrada „Stevan Pešić”, 2020, Nagrada „Aleksa Šantić”, 2021, Nagrada „Odzivi Filipu Višnjiću”, 2022. i druge.

Povodom Nagrade „Žička hrisovulja” Dragan Hamović je priredio zbornik kritičkih radova Ivan Negrišorac, pesnik (Kraljevo 2012). 

Nagrade i priznanja: Orden Svetog cara Konstantina (2013),  Vukova nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (2014), priznanje „Bela golubica” Teslinog globalnog foruma (2016), orden Konstantina Filosofa Slovenske unije iz Češke (2018), Orden Svetog despota Stefana Lazarevića (2019), nagrada AP Vojvodine „Mihajlo Pupin” (2020), Zlatna medalja za zasluge Republike Srbije (2021) i druge.

Svoj predmet izučavanja on konstituiše unutar arhetipskih tokova i čvrstih tematskih vertikala koje u novim istorijskim okolnostima menjaju pojavne oblike, ali zadržavaju temeljnu i trajnu funkciju bez koje se ne može razumeti suštinska priroda srpske književnosti i kulture.

 

„Višemedijska umetnost” – nova knjiga Vladana Radovanovića

Knjiga „Višemedijska umetnost” Vladana Radovanovića (1932–2023) objavljena je po prvi put u izdanju Banatskog kulturnog centra i Univerziteta umetnosti u Beogradu. 


Ova značajna studija „proistekla je iz Radovanovićevih predavanja na Grupi za višemedijsku umetnost Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, čiji je bio idejni tvorac i višego­di­šnji rukovodilac", navodi se u recenziji Čedomira Vasića, profesora emeritusa Univerziteta umetnosti u Beogradu. 

Knjiga „Višemedijska umetnost”, koja će služiti i kao užbenik studentima, objavljena je u ediciji Istorija i teorija umetnosti (u obimu od 340 strana, formata 17x24 cm, u broširanom povezu, sa ilustracijama u boji) uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. 

Za izdavače potisani su Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, i dr Mirjana Nikolić, red. prof. Univerziteta umetnosti. Urednici su: Radovan Vlahović, dr um. Ivan Pravdić, red. prof. Akademije umetnosti u Novom Sadu, i msr Senka Vlahović, umetnički direktor Banatskog kulturnog centra, dok su recenzenti mr Čedomir Vasić, profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu, dr Melita Milin, naučni savetnik Muzikološkog instituta SANU, i dr um. Katarina Kaplarski, vanredni profesor Univerziteta Metropolitan, Beograd. 

 

Recenzenti o knjizi „Višemedijska umetnost” Vladana Radovanovića


Knjiga „Višemedijska umetnost” proistekla je iz Radovanovićevih predavanja na Grupi za višemedijsku umetnost Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, čiji je bio idejni tvorac i višego­di­šnji rukovodilac.  

Originalnost i pionirska pozicija ovog štiva u formulaciji i sagledavanju fenomena višemedijske umetnosti, ne samo u našoj sredini nego i u najširim međunarodnim okvirima, zaslužuju posebnu pažnju jer se radi o izuzetnom i ekskluzivnom sadržaju koji odgovara najširim potreba­ma shvatanja i bavljenja savremenim oblicima umetničkog delovanja. 

Čedomir Vasić, profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu

 

Objavljivanje knjige „Višemedijska umetnost” Vladana Radovanovića biće korisno ne samo studentima, već i aktivnim umetnicima i teoreti­ča­rima, jer u razmatranjima o ovoj oblasti vladaju prilična neobavešte­nost i zabuna. Verujem da će knjiga doprineti raščišćavanju pojmova, prekla­sifikaciji i prevrednovanju, pri čemu se autor ipak ne ponaša apsolu­ti­sti­čki, već za većinu kritičnih situacija ističe da je posredi njego­vo li­čno viđenje i stav.  

dr Melita Milin, naučni savetnik Muzikološkog instituta SANU

 

Mada se knjiga bavi zaista složenim problemima različitih umetno­sti i uopšte umetnosti, a čak dodiruje i probleme graničnih oblasti, ona je pisana pregledno i jasno, kao od strane nekoga koji se sa svom tom pro­blematikom nije suočio „spolja”, čitajući o njoj, nego se suočavao s njom i iznutra, kao stvaralac. 

dr um. Katarina Kaplarski, vanredni profesor, Univerzitet Metropolitan, Beograd

 

Biografija autora

Vladan Radovanović je rođen u Beogradu 5.9.1932, gde je i umro 15.5.2023. godine. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Učestvovao je 1958. u osnivanju Mediale, a 1959. je napušta. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. Predlaže projekat i osniva otvorenu grupu SINTUM 1993.

Stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij (kasnije sintezijska umetnost) i radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.

Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 29 samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).

Dobio je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku (među njima su 3 prve nagrade na takmičenjima Jugoslovenska muzika na Radiju – 1969, 1972. i 1975; Oktobarska nagrada 1971; II nagrada u Buržu za elektroakustičku muziku 1979; nagrada Gianfranco Zafrani na Prix Italia 1984; I nagrada na Međunarodnoj tribini kompozitora u  Beogradu 1998; nagrada „Stevan Mokranjac” 2014), 8 za vizuelne umetnosti (među njima su I nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992; I nagrada za video u Sao Paolu 1997; nagrada Grada Beograda za Sintezijsku umetnost kao najbolju izložbu u 2007. godini; nagrada SANU „Milan Tabaković” 2009. za Lineariju, kao najbolju izložbu održanu u periodu 20062008. godine; nagrada „Mića Popović” 2012; Politikina nagrada za najbolju izložbu održanu u 2021. godini), 6 za literaturu (među njima su Nolitova nagrada 1968; I nagrada Dramskog programa RB za eksperimentalan tekst 2006; Gramata „Pesničke republike” 2018, nagrada „Todor Manojlović” 2018) i Vukovu nagradu 2014. za izuzetan doprinos razvoju kulture.

Bio je član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2011. bio je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u grupi za višemedijsku umetnost, koju je predložio 2000. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu (Ohajo) 2005, a 2006. postao je počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Uvršten je u leksikon Srbi koji su obeležili ХХ vek – pet stotina ličnosti. 

Retrospektivna izložba Vladana Radovanovića „Ispred vremena i izvan“ održana je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 2024. gоdine.

 

Poričivanje na sajtu ili telefonom na broj 069/783-155:
https://bkcknjige.rs/prodavnica/istorija-i-teorija-umetnosti/vladan-radovanovic-visemedijska-umetnost/

Vladan Radovanović: „Višemedijska umetnost”

 

Edicija ISTORIJA I TEORIJA UMETNOSTI
340 str, broš. povez, ilustr. u boji, 24 cm, 2024. god.
ISBN 978-86-6029-657-5

Cena: 2500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:
069/783-155

Izdavači
BANATSKI KULTURNI CENTAR
i
UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU


Knjiga Višemedijska umetnost proistekla je iz Radovanovićevih predavanja na Grupi za višemedijsku umetnost Interdisciplinarnih studi­­ja Univerziteta umetnosti u Beogradu, čiji je bio idejni tvorac i višego­di­šnji rukovodilac. 

Originalnost i pionirska pozicija ovog štiva u formulaciji i sagledavanju fenomena višemedijske umetnosti, ne samo u našoj sredini nego i u najširim međunarodnim okvirima, zaslužuju posebnu pažnju jer se radi o izuzetnom i ekskluzivnom sadržaju koji odgovara najširim potreba­ma shvatanja i bavljenja savremenim oblicima umetničkog delovanja.

Čedomir Vasić,
profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu

Objavljivanje knjige Višemedijska umetnost Vladana Radovanovića biće korisno ne samo studentima, već i aktivnim umetnicima i teoreti­ča­rima, jer u razmatranjima o ovoj oblasti vladaju prilična neobavešte­nost i zabuna. Verujem da će knjiga doprineti raščišćavanju pojmova, prekla­sifikaciji i prevrednovanju, pri čemu se autor ipak ne ponaša apsolu­ti­sti­čki, već za većinu kritičnih situacija ističe da je posredi njego­vo li­čno viđenje i stav. 

dr Melita Milin,
naučni savetnik Muzikološkog instituta SANU

Mada se knjiga bavi zaista složenim problemima različitih umetno­sti i uopšte umetnosti, a čak dodiruje i probleme graničnih oblasti, ona je pisana pregledno i jasno, kao od strane nekoga koji se sa svom tom pro­blematikom nije suočio „spolja”, čitajući o njoj, nego se suočavao s njom i iznutra, kao stvaralac.

dr um. Katarina Kaplarski, vanredni profesor
Univerzitet Metropolitan, Beograd

Uručene gramate i održana „Pesnička republikaˮ

U okviru programa književne manifestacije Pesnička republika uručene su Gramate Pesničke republike Đorđu Pisarevu, Mariji Šimoković i Mili Mihajlović i održan je tradicionalni pesnički maraton 9. novembra 2024. godine u Banatskom kulturnom centru. Jovici Aćinu Gramata Pesničke republike će  biti uručena naknadno.


Dobitnicima su uručene gramate i poklon knjige Izabrana dela Bogdana Čiplića (1. kolo u 6 tomova). Gramate je uručio Radovan Vlahović, osnivač i direktor Banatskog kulturenog centra. Pored domaćina i dobitnika Đorđa Pisareva, Marije Šimoković i Mile Mihajlović, obratili su se i književnici Novo Tomić i Miloš Jeftić. Voditelj programa bio je Branislav Ugrinov, urednik RTV-a.

Tradicionalni pesnički maraton Pesničke republike okupio je njene državljane i sve one koji to žele da postanu. Učesnici maratona odazvali su se na otvoreni poziv organizatora koji da je mogućnost svima koji pišu da nastupe.

Na samom početku programa, minutom ćutanja, odata je pošta preminulom članu Vlade Pesničke republike i dugogodišnjem saradniku Banatskog kulturnog centra književniku dr Zoranju Đeriću.

Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku za nenagrađenu knjigu pripala je književniku Đorđu Pisarevu za delo „Knjiga gospodara pričaˮ (Vidici, 1985), Gramata Pesničke republike za životno delo pripala je Jovici Aćinu, Gramate Pesničke republike za poetsko književno stvaralaštvo pripala je Marija Šimoković, a dobitnica Gramate Pesničke republike za doprinos međunarodnoj saradnji je Mila Mihajlović. 

Radovan Vlahović uručuje Gramate: Mariji Šimoković, Đorđu Pisarevu, Mili Mihajlović

Više o nagrađenima:

Grupni portet nakon održane manifestacije

Pesnička republika je održana, po osmi put, pod sloganom Svet treba da peva a ne da ratuje, u organizaciji Banatskog kulturnog centra, uz podršku Opština Novi Bečej. 


Minut ćutanja dr Zoranu Đeriću

Radovan Vlahović

Dobitnici i gosti: Novo Tomić, Mila Mihajlović, Đorđe Pisarev, 
Marija Šimoković i Miloš Jeftić

Uručenje Gramate Đorđu Pisarevu

Obraćanje Đorđa Pisareva

Uručenje Gramate Mariji Šimoković

Matija Šimoković govori stihove

Uručenje Gramate Mili Mihajlović

Obraćanje Mile Mihajlović nakon dodele

Đorđe Pisarev

Novo Tomić

Miloš Jeftić

Radovan Vlahović

Branislav Ugrinov, Marina Vlahović, Piroška Budišin

PESNIČKA REPUBLIKA 2024 – dodela nagrada i pesnički maraton

Književna manifestacija Pesnička republika održaće se po osmi put 9. novembra 2024. godine u 12 časova u Banatskom kulturnom centru. U okviru programa manifestacije održaće se tradicionalni pesnički maraton i biće uručene Gramate Pesničke republike Đorđu Pisarevu, Jovici Aćinu, Mariji Šimoković i Mili Mihajlović. Organizator upućuje javni poziv pesnicima za učešće u pesničkom maratonu.


Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku za nenagrađenu knjigu pripala je književniku Đorđu Pisarevu za delo „Knjiga gospodara pričaˮ (Vidici, 1985), Gramata Pesničke republike za životno delo pripala je Jovici Aćinu, Gramate Pesničke republike za poetsko književno stvaralaštvo pripala je Marija Šimoković, a dobitnica Gramate Pesničke republike za doprinos međunarodnoj saradnji je Mila Mihajlović. 

Tradicionalni pesnički maraton Pesničke republike okuplja njene državljane i sve one koji to žele da postanu. Zainteresovani pesnici se za učešće mogu prijaviti 11–12 časova u subotu 9. novembra, pre samog početka programa manifestacije. 

Pesnička republika održava se po osmi put pod sloganom Svet treba da peva a ne da ratuje, u organizaciji Banatskog kulturnog centra, uz podršku Opština Novi Bečej. BKC je objavio i drugo izdanje nagrađene knjige pesama prethodnog dobitnika Gramate Pesničke republike za propuštenu priliku – Predraga Markovića pod nazivom L'imun. Isceđen.


VIŠE O DOBITNICIMA NAGRADA

 

Gramata Đorđu Pisarevu

Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku – za knjigu koja je objavljena u poslednjih 50 godina a nije bila nagrađena, pripala je književniku Đorđu Pisarevu za delo „Knjiga gospodara pričaˮ, Vidici, Beograd, 1985. 

Đorđe Pisarev (1957, Vizić) je srpski prozni pisac, esejista, dramaturg, književni kritičar i novinar.  Diplomirao Jugoslovensku i opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.  Urednik je „Nedeljnog Dnevnika“ i zamenik glavnog i odgovornog urednika „Dnevnika”.

Bio je glavni urednik časopisa „Polja”, urednik „Glasa omladine”, urednik kulturne rubrike „Dnevnika”, Prve knjige Matice srpske, Srpskog književnog magazina, edicije Nova proza u „Prometeju”. Zastupljen u tridesetak antologija i izbora srpske priče. Autor je preko 30 knjiga (romani, priče, eseji). Njegove drame su izvođene na više scena. Prevođen je na brojne svetske jezike. Član udruženja SKD, DNK, DKV.

Nagrade: „Borislav Pekić“, „Laza Kostić“, „Stevan Pešić“, „Karolj Sirman“, „Stanislav Lem“, Plaketa „Sima Cucić“, Nagrada za najbolju knjigu godine za decu Novosadskog sajma knjiga, DKV za knjigu godine, Pokrajinski fond kulture – knjiga godine, Medalja za ukupno stvaralaštvo KCV „Miloš Crnjanski“.

Živi i radi u Novom Sadu.

 

Gramata Jovici Aćinu

Gramate Pesničke republike za životno delo pripala je književniku Jovici Aćinu.

Jovica Aćin (1946, Zrenjanin) srpski je esejista, pripovedač i prevodilac.

Bio je urednik lista Student, časopisa Delo, Književna reč, Gradac, i izdavačkih kuća Rad, Službeni glasnik... Uprkos političkim pretnjama i zabranama, priredio je prvo izdanje u Srednjoj i Istočnoj Evropi Solženjicinove knjige Arhipelag Gulag.

Objavio je preko 20 knjiga priča i eseja. Priče i eseji zastupljeni su mu u nizu srpskih i stranih antologija, časopisa i zbornika u Srbiji, ali i u Francuskoj, Italiji, Španiji, Engleskoj, Kanadi, Rusiji, Poljskoj, Ukrajini, Vijetnamu, Sloveniji, Makedoniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Grčkoj...

Preveo je na srpski više od četrdeset klasičnih i novijih književnih i filozofskih dela sa nemačkog, francuskog i engleskog jezika. Između ostalog preveo je sabrana dela Franca Kafke.

O njegovom književnom delu priređeni su temati u časopisima Reč, Polja, Ulaznica i Braničevo. Monografsku studiju o njegovom esejističkom delu napisao je dr Svetislav Jovanov, Jeretik u oltaru. Tekstovi o Aćinu nalaze se u autorskim knjigama na desetine eminentnih književnika. O njegovim radovima objavljeno je i stotinak studija, osvrta i prikaza u književnim časopisima, listovima, dnevnoj i nedeljnoj štampi, na radiju i televiziji. Svojevrsni esej za sebe, napisali su mu profesor Sreten Marić, Ivan Lovrenović (Sarajevo), Ljubomir Simović i Jovan Hristić.

Dobitnik je prestižnih priznanja: Nagrada „Milan Bogdanović”, Nagrada „Pavle Marković Adamov”, Nagrada „Ivo Andrić”, Nagrada „Dušan Vasiljev”, Nagrada „Stanislav Vinaver”, Nagrada „Karolj Sirmai”, Nagrada „Stevan Pešić”, Nagrada „Todor Manojlović”, Andrićeva nagrada, Nagrada „Zlatni suncokret”, Njegoševa nagrada, Nagrada „Stanislav Lem”, Nagrada „Milovan Vidaković”, Nagrada „Laza Kostić” i dr.

Član je Srpskog književnog društva. Živi i radi u Beogradu.

 

Gramata Mariji Šimoković

Gramate Pesničke republike za poetsko književno stvaralaštvo pripala je Mariji Šimoković. 

Marija Šimoković (1947. Subotica) je pesnik, prozaista, esejista i prevodilac. Bavila se i pisanjem za pozorište, filmskih scenarija i novinarstvom. Studije filozofije, smer estetika i etika, završila na Beogradskom univerzitetu.

Objavila je trinaest knjiga poezije. U srpskoj periodici je objavila više desetina članaka i eseja. Dve njene knjige prevedene su na mađarski jezik.

Dobitnica je više priznanja: Prva nagrada na jugoslovenskom festivalupoezije mladih u Vrbasu, Nagrada za knjigu godine Društva književnika Vojvodine, dva puta je dobitnica nagrade „Dr Ferenc Bodrogvari“ za stvaralaštvo, Nagrada „Branko Miljković“ za najbolju knjigu pesama,  Nagrada Gradske biblioteke u Subotici za najbolje zavičajno ostvarenje, „Zmajeva nagrada“ Matice srpske i Nagrada „Stevan Pešić“.

Živi i radi u Beogradu.

 

Gramata Mili Mihajlović

Gramata Pesničke republike za doprinos međunarodnoj saradnji između Srbije i Italije pripala je Mili Mihajlović. 

Dr Radmila (Mila) Mihajlović, istoričar, komunikolog, umetnik, novinar, prevodilac. Diplomirala je u Rimu na Konzervatorijumu „Santa Ćećilija“, odsek solo pevanja. Magistrirala je u Beogradu na Fakultetu muzičkih umetnosti. Doktorirala je na Fakultet za kulturu i medije u Beogradu na temu „Kulturno pamćenje tršćanskih Srba“.

Odlukom Ministarstva prosvete Republike Srbije, stekla je zvanje naučnog saradnika humanističkih nauka. Član je UKS-a, UNS-a.

Autor je preko deset naučnih knjiga od kojih su neke prevedene na strane jezike. Svečanim predstavljanjem njene knjige „Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča“ u izdanju italijanskog Generalštaba oružanih snaga, država Italija je zvanično otvorila obeležavanje 100 – godišnjice od početka Prvog svetskog rata.

Dobitnik je Nagrade Grada Zrenjanina, Specijalne nagrade žirija italijanske književne nagrade „Čeruljo“, Priznanja UKS „Blagodarje“, Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Povelje „Rastko Petrović“ za najbolje prozno delo godine, Srebrne medalje za zasluge predsednika Republike Srbije.

Prevodilac je i priređivač zbornika srpskih i italijanskih pesnika „Novi duhovni most (Novi Sad – Bari)“. 

PESNIČKA REPUBLIKA 2024 – poziv za pesnike

Dragi pesnici, dragi državljani Pesničke republike, 

Banatski kulturni centar po osmi put organizuje književnu manifestaciju Pesnička republika 9. 11. 2024. od 12h u Novom Miloševu. Tim povodom pozivamo Vas da uzmete učešće na pesničkom maratonu državljana Pesničke republike i onih koji to žele da postanu.

U okviru programa manifestacije biće dodeljene i ovogodišnje nagrade Pesničke republike.

Sa željom da se ponovo okupimo i da pošaljemo poruku mira i prijateljstva koja glasi: Svet treba da peva, a ne da ratuje, očekujemo Vas u Novom Miloševu.

Manifestaciju je podržala Opština Novi Bečej. 


Prijavljivanja za učešće na pesničkom maratonu

Svi zainteresovani pesnici, državljani Pesničke republike, kao i svi oni koji to žele da postanu, prijavljuju se 11–12 časova u Banatskom kulturnom centra, pre početka programa.

Savaki pesnik, učesnik maratona, imaće priliku da kazuje 1 pesmu na maternjem jeziku (bilo da je objavljena ili ne), ne dužu od jedne A4 strane. Molimo pesnike da poštuju dužinu zbog vremenskog ograničenja programa.

Svaki učesnik koji do sada nije pristupio Pesničkoj republici, ali i ljubitelj poezije, može postati njen državljanin i dobiti pasoš i državljanstvo Pesniče republike.

 

Dobitnici nagrada

Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku za nenagrađenu knjigu pripala je književniku Đorđu Pisarevu za delo „Knjiga gospodara pričaˮ (Vidici, 1985), Gramata Pesničke republike za životno delo pripala je Jovici Aćinu, Gramate Pesničke republike za poetsko književno stvaralaštvo pripala je Marija Šimoković, a dobitnica Gramate Pesničke republike za doprinos međunarodnoj saradnji je Mila Mihajlović. 

Više o nagradama:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2024/11/pesnicka-republika-2024-dodela-nagrada.html

  


VIŠE O PESNIČKOJ REPUBLICI 

Pesnička republika je simbol, ali i naziv kulturne manifestacije.

Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra osnovana je 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – „Grada u fokusu” – uz podršku Ministarstva kulture i informisanje Republike Srbije.

 

Struktura

Pesnička republika je simbolička država svih pesnika, iz svih država i na svim jezicima koji dođu i čitaju svoje pesme u Banatskom kulturnom centru.

Pesničku republiku čine pesnici koji, po pozivu organizatora, dođu da učestvuju i govore svoje stihove na manifestaciji, čime postaju državljani Pesničke republike. U Pesničku republiku su dobro došli i oni koji se sami preporuče i izraze želju da postanu državljani, kao i ljubitelji, čitaoci i afirmatori poezije.

Pesnička republika simbolično ima sve atribute pesničke države (ustav, himnu (Banatsko veliko kolo), predsednika, vladu, ambasadore, počasne konzule za pojedine regije, gradove, mesta...) koja ljudima treba da ukaže da poezija ima sveljudski i svenarodni karakter.

Pesnička republika svojim osnivanjem osnažuje, podržava i afirmiše  ideju decentralizacije i demetropolizacije kulturnih zbivanja.

 

Ustav Pesničke republike

Poezija je lični umetnički čin. Svet treba da peva, a ne da ratuje.

Poezija nije i ne sme biti u službi ni jedne ideologije ili politike.

Poeziju imaju prava svi da pišu i na nju niko ne sme da ima posebno pravo.

Poezija ne poznaje granice, jezike, države i ograničenja u iskazivanju sebe same.

Svi koji pišu, koji vole i koji čitaju poeziju imaju pravo da budu državljani Pesničke republike.

Ambasadori,  vlada, predsednik i državljani Pesničke republike imaju zadatak da svugde i na svakom mestu afirmišu poeziju i pesničke tradicije, kako one koje su bile u minulim vremenima tako i u vremenima budućim, bez obzira na poetičke grupacije koje se bore za afirmaciju vlastitih poetičkih ideja.

Državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kretivnost, lepotu i dobrotu.

Pesnička republika je nezavisna od svih država, vlada, i niko nema prava da je ukine, jer je ona ideja koja hiljadama godina živi u pesničkim delima i hiljadama godina će živeti, a mi je danas samo objavljujemo svetu i simbolično je formalizujemo.

Svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga povedu, u vremena buduća, pesnici.

Poezija je sveukupna večnost, a u njoj svi imaju prava da učestvuju.

 

(Ustav napisao Radovan Vlahović)