JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Nagrada „Karolj Sirmai” Radovanu Vlahoviću za knjigu „Sve je u glavi”

Književna nagrada „Karolj Sirmai” za 2021 . godinu pripala je Radovanu Vlahoviću za knjigu „Sve je u glavi” (Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2020). Žiri u sastavu Franja Petrinović, Ivan Negrišorac, Zoran Đerić, Miroslav Aleksić i Đeze Bordoš ocenio je da se radi o autentičnoj prozi „utemeljenoj na najboljim tradicijama vojvođanskih pripovedača o selu i zavičaju”. 

Književna nagrada „Karolj Sirmai” ustanovljena je 1975. godine, a dodeljuje se u Vrbasu i Temerinu za dela napisana na srpskom i mađarskom jeziku. Od tada su nagrađeni: Németh István, Aleksandar Tišma, Brasnyó István, Milica Mićić-Dimovska, Dudás Károly, Petko Vojnić Purčar, Juhász Erzsébet, Boško Petrović, Herceg János, Milorad Grujić, Tolnai Ottó i drugi.

 

O knjizi

 

BKC KNJIGE: Radovan Vlahović, „Sve je u glavi” 

https://bkcknjige.rs/prodavnica/proza/radovan-vlahovic-sve-je-u-glavi/


„Kad se majka razbolela i kad smo saznali da ima rak, nekako u isto vreme su u Poljskoj krenule demonstracije radnika u Gdanjsku i čitava država je još uvek bila u žalosti zbog smrti Josipa Broza Tita. Ja sam studirao književnost u Novom Sadu i stanovao sam u sobici dva sa tri, metar i trideset vlage, u Ulici Dostojevskog. Do trenutka dok majku nisu uputili u Kamenicu u bolnicu, nisam ni znao koliko smo bliski i koliko sam je, u stvari, voleo.” – odlomak iz naslovne priče „Sve je u glavi”.

 

Urednik nagrađene knjige „Sve je u glavi” je Simon Grabovac, a recenzenti su prof. dr Slađana Milenković, prof. dr Milutin Đuričković.

 

O knjizi „Sve je u glavi” prof. dr Milutin Đuričković, između ostalog, zapisao je: „Nesumnjivo je da se radi o zrelom i rasnom pripovedaču, koji najčešće evokativno i retrospektivno pripoveda o svom detinjstvu i mladosti, o svojoj porodici i đačkom vremenu provedenom u rodnom Banatu. (...) Negujući sopstveni stil i otkrivajući jedan sasvim novi svet, pisac istovremeno povezuje porodičnu povest sa istorijom rodnog mesta tako da možemo govoriti o individualnom i kolektivnom iskustvu, čija je paradigma vezana isključivo za svet detinjstva i prvu mladost.”

 

„Porodica je toplo gnezdo, nasuprot surovom svetu, poručuje Vlahović.”, a beleži prof. dr Slađana Milenković o knjizi „Sve je u glavi”. Ona dalje kaže: „Njegovo pripovedanje se odlikuje naivnošću i maštom, ali i nekom blagom setom, koja nije uvek karakteristična za ovaj žanr, što pripovesti čini originalnim. (...) Aristeotelov pojam mimezis – oponašanje stvarnosti u zbirci Radovana Vlahovića, vodi čitaoce u apoteozu detinjstva, u pravcu izvora zrelosti. Vlahović nije samo ove priče pisao, on ih je proživeo, one su u njemu izazvale jake emocije da bi im se u zrelom dobu ponovo vratio kao uplivu u specifikum vremena i ljudi i lučama dragocenog iskustva.”

 

O knjizi „Sve je u glavi” Jelena Đorđević kažće: „Govoreći jednostavno, rečnikom Banata, odnosno rečnikom običnih ljudi, slike postaju stvarne, a pripovetka ostavlja duboki, neizbrisiv trag u svesti čitalaca. Trudeći se da u svakoj pripoveci ostane veran svom zavičaju, pisac zadržava sve one pojedinosti koje odražavaju pravi i izvorni govor Banaćana i to ne na podrugljiv nego na zanosno lep način i sa velikim poštovanjem prema porodici, okruženju i zavičaju.”

 

O autoru

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost u Novom Sadu. Objavio je preko 50 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, slovački, rumunski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udrženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Vlahović je kao urednik izdavačke delatnosti ovog centra potpisao preko 500 naslova u oblasti književnosti, nauke i umetnosti na više jezika. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je i organizator više kulturnih manifestacija. Živi i radi u Novom Miloševu.

Milivoj Nenin: „Sutra je holnap : moji mađarski pisci / Sutra, azaz holnap : Magyar íróim”

Edicija: PREVODI
128 str, broš. povez, 13 x 20 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-526-4
(srpski original i prevod na mađarski štampani u međusobno obrnutim smerovima)

Cena: 700 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Fordította Majer Klementina.
A magyar szöveget Vujicsics Marietta lektorálta.

Imam nešto – što svojih, što tuđih – sećanja; imam dve-tri anegdote; dve nepopijene kafe; naslov koji mi beži i podnaslov koji se otima... I dosta vremena. Od svega toga ću pokušati da napravim predgovor, koji će čitaoca primorati da ostane budan.

Krenuću od sećanja Milorada Grujića. U vreme zlatnog doba Književne zajednice Novog Sada, u prostorije mladog izdavača, znao je da svrati i Mladen Leskovac. Ono što je važno za našu priču jeste da je od Mladena Leskovca tražena knjiga i da ju je on izdavaču – u načelu – i obećao... (Kada je Leskovac u pitanju: onda i obećanja – govore!) Po rečima Milorada Grujića, Leskovac je najavio knjigu: Naši Mađari.

Podseća me na tu (nedovršenu) knjigu Milorad Grujić dok se glasno pitam ima li smisla objediniti i objaviti kao knjigu (dvojezično) ono što sam o mađarskim piscima napisao u poslednjih petnaestak godina... Knjiga je iz reda onih knjiga koje se same napišu. (Nisam je pisao planski.) Meni je ostalo samo da smislim naslov, podnaslov, da napišem napomenu na kraju, da opišem kako se knjiga dogodila... I da je povežem predgovorom. Podnaslov se sam nametnuo: moji mađarski pisci. (Ne bih se usudio da stavim Leskovčev naslov!)

Ali, kako se nametnuo, podnaslov se tako i okrenuo protiv mene. Jer, glavni junak ove knjige, koji je koliko-toliko drži na okupu, jeste srpski pisac, Todor Manojlović!

Jedino mi ostaje da čitaoca zamolim da pročita ovu knjižicu do kraja – jer na kraju se govori o književnim počecima Teodora (tek kasnije Todora) Manojlovića; govori se na kraju i o Adiju, o holnapovcima... Tada će i naslov knjige (Sutra je holnap) imati smisla. U mojoj glavi ovo „sutra je holnap“ zapravo je varijacija na ono što mi je ostalo iz detinjstva: „Pazi na viđaz“.

 

Milivoj Nenin

Franjo Frančič: „Suncokreti: četiri drame”

 

Edicija: PREVODI
124 str, broš. povez, 13 x 20 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-528-8

Sa slovenačkog preveo
Franjo Frančič

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Knjiga je objavljena uz podršku 
Javne agencije za knjigu Republike Slovenije.


Suncokreti je knjiga drama o detinjstvu, ratu, porodici, državi koje više nema.

Sama drama Suncokreti govori o dečaku koji živi sa Lizom, nema majke, oca, sirotan je. Našao je smisao u atletici, trčanju. Gde želi biti najbolji, bolji od onih koji imaju pažnju i sretno detinjstvo. Pomaže mu trener Aco, koji ga ohrabruje da istraje na tom putu. Ali Liza, koja se brine za dečaka ima mnogo problema. Suncokreti su drama o izgubljenoj porodici, nesretnom detinjstvu i čežnji za sretnijim životom.

Drama Stranac se odvija na selu, gde svako svakoga kontroliše i živi život bez vazduha. Deo priče je povezan sa ratom u Jugoslaviji. U drami Smrt Jugoslavije tema je raspad i rat u Jugoslaviji od 1990. pa na dalje, pacifistički dramski tekst.

Knjiga drama Suncokreti govori o ljudskim odnosima koji su u naše vreme sve hladniji, o ljudima i odnosima u strahu i želji za toplinom, blizinom i ljubavlju.

Sve drame daju sliku tog, današanjeg, čudnog, nasilnog i shizofrenog vremena koje živimo.

Miodrag Topić: „Godina Papagaja”

Edicija: PROZA
258 str, broš. povez, 13 x 20 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-523-3

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Intrigantan i neodoljiv u vreme velike zaraze, naš pisac postaje junak koji sve oko sebe i probražava, poetizuje, i romantizira, i pojunačuje u formalno razbarušenu, a ipak skladnu, epsku naraciju o bližnjima, ljudima, životinjama, pticama, oblacima, o svetu metafizičkom i astralnom, a sve sa jednom jedinom željom da kroz igru reenergetizuje crkotinu od smisla koji je u vreme velikog utamničenja prestao da važi na načina kako smo ga nekada poznavali.

Miodrag Topić je  stari pisac novog trećemilenujumskog post-koronarnog vremena, a knjige  „Godina papagaja” koja je pred tobom, poštovani čitaoče, zajedno sa knjigom o „Psu koji je hvatao zjale”, su jedni od mogućih pasoša za vremena buduća koje je sebi i svojim junacima ispisao autor.   

 Radovan Vlahović

Jelena Milić: „Moj vetar banatski”

 

Edicija: ZAVIČAJ
120 str, broš. povez, 3 x 20 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-525-7

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


„Moj vetar banatski“ Jelene Milić je knjiga poezije o nežnosti u ljubavi. Svojevrsna oda poetesinom predmetu voljenja. Oda ljubavi koja prožima čitavo njeno krhko biće i zov pesama čekalica koje otpuštaju ljubav i dotiču prstima od najfinijih materijala. Vetar je simbol poetesine ravnice i podneblja gde je nastanjena. Poetesa sa neskrivenim mirom peva o svojoj bezgraničnoj privrženosti zemlji sa koje je potekla. Voli prirodu svakim svojim stihom i voli Njega. Voli ples u kom se pronašla. U svakom momentu je spremna da zapleše sa Vetrom. Muzika koja prožima ovu finu liriku koja teče, dok poeziju Jelene Milić doživljavamo i dotičemo osećajima je – Karuzo. Melodija te prelepe italijanske pesme promiče svakim stihom. Ovu poeziju čitamo u jednom dahu, ne na mahove nego celu i cela je lepa. Setna i lepa.

Nataša Bundalo Mikić

Katia Wunderlin: „Integration ist mehr als ein Wort”

 240 str, broš. povez, ilustr, 13 x 20 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-529-5

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Mit ihrer Autobiografie gewann Katia Wunderlin auf der Internetplattform meet-my-life.net den zweiten Preis für die beste Schweizer Autobiografie.

Als Jugendliche war Katia, 1957 im heutigen Serbien geboren, eine begeisterte Anhängerin von Titos Jugoslawien. Nie hätte sie sich träumen lassen, dass sie das Land eines Tages freiwillig verlassen und in der kapitalistischen Schweiz glücklich werden würde. Wie es dazu kam, erzählt sie temperamentvoll und mit einem sicheren Gespür für Sound und Rhythmus des Erzählens in ihrer Autobiografie. Dabei waren die Anfänge als Hotel-Mitarbeiterin, die kaum Deutsch konnte, alles andere als einfach. Besonders beeindruckend liest sich der Einblick in den Gastronomie-Alltag in den 1970er-Jahren, den Katia Wunderlin mit grosser Offenheit bietet – und die Erzählung vom Lebensweg einer selbstbewussten Frau, die sich die Lebensfreude von nichts und niemanden verderben lässt.

Prof. Dr. Christine Lötscher, 1. Februar 2021