JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Veče posvećeno Crnjanskom u Banatskom kulturnom centru

U okviru novoosnovane manifestacije Dani Miloša Crnjanskog, 1. 12. 2019. u Banatskom kulturnom centru (BKC) u Novom Miloševu, održano je predavanje na temu „100 godina Lirike Itake“ prof. dr Zorana Đerića, književnika i upravnika Srpskog narodnog pozorišta. Istog dana, gimnazijalci iz Orahovca sa Kosova i Metohije posetili su BKC, gde su prisustvovali predavanju. Gosti su u Novom Miloševu posetili i Etno muzej „Kotarka“ i pravoslavni hram Sv. Arhangela Gavrila i grob Teodora Pavlovića, prvog sekretara i reformatora Matice srpske. 

Završnica trodnevnog programa manifestacije u Novom Miloševu.
Zoran Đerić.

Zoran Đerić i Radovan Vlahović.

U ovoj godini, BKC je objavio više izdanja vezanih za Miloša Crnjanskog: „O Banatu i o Banaćanima“ (priredio Stojan Trećakov, pogovor Milorad Grujić), prevod „Lirike Itake“ na nemački jezik (preveo Johan Lavundi), prevod poezije Crnjanskog na rumunski jezik (preveo Ivo Munćan), kao i fototipsko izdanje Srpskog književnog magazina (broj 2 iz 1993) koji je posvećen Crnjanskom, a objavila ga je izdavačka kuća „Novi Zenit“ iz Novog Miloševa čiji je vlasnik i osnivač bio Radovan Vlahović, a glavni urednik Simon Grabovac.  



  Direktorica Gimnazije i Orahovca, Perica Milutin i Zoran Subotički.

Novi državljani Pesničke republike iz Orahovca.

Poseta Muzeju Kotarka.

Poseta Žitnom magacinu.

Poseta hramu Sv. Arhangela Gavrila u čijoj porti su grob i spomenik Teodoru Pavloviću.

Kod groba Teodora Pavlovića.

TV Novi Bečej
____________________________________________________

Banatski kulturni centar je jedan od organizatora manifestacije Dani Miloša Crnjanskog, zajedno sa Udruženjem „Sumatra“ iz Novog Sada, koje je nosilac projekta, uz podršku Matice srpske iz Novog Sada, Zadužbine Miloša Crnjanskog iz Beograda i Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ iz Novog Sada. 

Dani Miloša Crnjanskog su održani od 29. novembra do 1. decembra 2019. godine u Novom Sadu i Novom Miloševu. 

U okviru manifestacije Dani Miloša Crnjanskog, Matica srpska je osnovala stalnu godišnju književnu nagradu pod imenom „Beskrajni plavi krug“, koja se dodeljuje za najbolji roman napisan na srpskom jeziku. prvi dobitnik je Slobodan Mandić za roman Panonski palimpsesti“.

PROGRAM 

29.11. Novi Sad 
Matica srpska, Predavanje: „Srpsko stanovište“ 
(Predavač: Zoran Avramović)
Pisci posećuju novosadske srednje škole 
Matica Srpska: Pisci o Milošu Crnjanskom 
(Pisci: Franja Petrinović, Dejan Stojiljković, Marko Krstić, Vesna Kapor, Nikola Malović)

30.11. Novi Sad 
Matica srpska: Okrugli sto o tumačenju dela Miloša Crnjanskog  
(Učesnici okruglog stola: Gorana Raičević, Bojan Jovanović, Aleksandar Jerkov, Lidija Tomić (Crna Gora), Slobodan Vladušić, Dragan Bošković, Dragan Hamović, Jovan Delić, Časlav Nikolić, Nikola Strajnić)
Matica Srpska: Dodela književne nagrade „Beskrajni plavi krug“ 
(Žiri za dodelu nagrade: Goran Radonić (Crna Gora), Mladen Šukalo (Republika Srpska), Nebojša Lazić (Beograd), Jelena Marićević (Novi Sad), Aleksandar Jovanović (Beograd))

01.12. Novo Miloševo 
Banatski kulturni centar: Tribina o Milošu Crnjanskom 
(Predavač: prof. dr Zoran Đerić)


RTV, otvaranje manifestacije

RTV, dodela nagrade

SKM - Srpski književni magazin (fototipsko izdanje)


SKM - SRPSKI KNJIŽEVNI MAGAZIN 
(Godina II, broj 2, 1993) 
Fototipsko izdanje

Temat: Crnjanski - stoleće

Izdavač fototipskog izdanja: BANATSKI KULTURNI CENTAR (BKC) 
Novo Miloševo, 2019.

Izdavač originalnog izdanja: Novi Zenit, Novo Miloševo, 1993. 
Za izdavača Novi Zenit: Radovan Vlahović 
Urednik SKM-a: Simon Grabovac 

ISSN 0354-3331

40 str, 30 cm, ilustr, 2019.

Cena: 500 din
Časopis možete poručiti puzećem na mejl: 
banatskikulturnicentar@gmail.com

Impresum i sadržaj SKM-a

„Pesnička republika: Zbornik radova III“

Edicija POEZIJA
86 str, broš. povez, 21 cm, 2019. god.
ISBN 978-­86-­6029-­449-6

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl: 
banatskikulturnicentar@gmail.com


Pesnička republika je simbolička država svih pesnika, iz svih država, koji pišu na svim jezicima, a dođu i čitaju svoje pesme u Banatskom kulturnom centru, po pozivu organizatora, na istoimenoj manifestaciji, čime postaju državljani Pesničke republike. U Pesničku republiku su dobro došli i oni koji se sami preporuče i izraze želju da postanu državljani, kao i ljubitelji, čitaoci i afirmatori poezije.

Pesnička republika je, kao kulturni događaj, prvi put održana 26. i 27. novembra 2016. u novim prostorijama Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu. U ovom zborniku nalaze se ostvarenja autora koji su bili uključeni u program manifestacije Pesnička republika 2018. godine.

Dani Miloša Crnjanskog u Novom Miloševu

U okviru novoosnovane manifestacije Dani Miloša Crnjanskog, 1. 12. od 18h u Banatskom kulturnom centru (BKC) u Novom Miloševu, održaće se predavanje na temu „100 godina od Lirike Itake“ koje će održati prof. dr Zoran Đerić, književnik i upravnik Srpskog narodnog pozorišta.



Istog dana, gimnazijalci iz Orahovca sa Kosova i Metohije posetiće BKC, gde će prisustvovati predavanju. Gosti će u Novom Miloševu posetiti i Etno muzej „Kotarka“ i pravoslavni hram Sv. Arhangela Gavrila i grob Teodora Pavlovića, prvog sekretara i reformatora Matice srpske.
U ovoj godini, BKC je objavio više izdanja vezanih za Miloša Crnjanskog: „O Banatu i o Banaćanima“ (priredio Stojan Trećakov, pogovor Milorad Grujić), prevod „Lirike Itake“ na nemački jezik (preveo Johan Lavundi), prevod poezije Crnjanskog na rumunski jezik (preveo Ivo Munćan), kao i fototipsko izdanje Srpskog književnog magazina (broj 2 iz 1993) koji je posvećen Crnjanskom, a objavila ga je izdavačka kuća „Novi Zenit“ iz Novog Miloševa čiji je vlasnik i osnivač bio Radovan Vlahović, a glavni urednik Simon Grabovac.
Banatski kulturni centar je jedan od organizatora manifestacije Dani Miloša Crnjanskog, zajedno sa Udruženjem „Sumatra“ iz Novog Sada, koje je nosilac projekta, uz podršku Matice srpske iz Novog Sada, Zadužbine Miloša Crnjanskog iz Beograda i Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ iz Novog Sada.
Dani Miloša Crnjanskog će održati od 29. novembra do 1. decembra 2019. godine u Novom Sadu i Novom Miloševu.

PROGRAM
Novi Sad
12:00, Matica srpska, Predavanje: „Srpsko stanovište“
■ Gost: Zoran Avramović
do 14:00: Pisci posećuju novosadske srednje škole
19:00, Matica Srpska: Pisci o Milošu Crnjanskom

30.11.
Novi Sad
10:00, Matica srpska: Okrugli sto o tumačenju dela Miloša Crnjanskog
19:00, Matica Srpska: Dodela književne nagrade „Beskrajni plavi krug“

01.12.
Novo Miloševo
18:00, Banatski kulturni centar: Tribina o Milošu Crnjanskom
■ Predavač: prof. dr Zoran Đerić


„Beskrajni plavi krug“
U okviru manifestacije Dani Miloša Crnjanskog, Matica srpska je osnovala stalnu godišnju književnu nagradu pod imenom „Beskrajni plavi krug“, koja će se dodeljivati za najbolji roman napisan na srpskom jeziku.

„Pesnička republika” održana po 4. put

Pod sloganom Svet treba da peva, a ne da ratuje, Banatski kulturni centar je, po četvrti put, organizovao književnu manifestaciju Pesnička republika 23. 11. 2019. u Novom Miloševu. 



Tim povodom, na otvoreni poziv organizatora, na pesničkom maratonu državljana Pesničke republike, i onih koji su to želeli da postanu, učestvovalo je oko 60 pesnika iz Srbije i regiona.

Na osnovu konkursa za Gramatu Pesničke republike za propuštenu priliku – za knjigu koja je objavljena u poslednjih pola veka a nije bila nagrađena – proglašen je dobitnik Dragoslav Mihailović (1930, Ćuprija) za knjigu „Kad su cvetale tikve”. Dobitniku će nagrada biti uručena naknadno u Beogradu. Više o nagradi možete videti ovde.

„Kako naš dobitnik Gramate Pesničke republike Dragoslav Mihailović zbog zdravstvene situacije nije bio u prilici da bude sa nama danas u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu, zamolio sam sve prisutne državljane i pesnike da ga jednim dugim aplauzom pozdravimo sa verom da će naša pozitivna enegija doprti do njegove sobe u Beogradu i da će mu zaigrati srce od sreće jer je jedna velika nepravda konačno ispravljena.” rekao je organizator Radovan Vlahović.

Pesnička republika proistekla je iz Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala, a ovogodišnji pobednik festivala, u konkurenciji od oko 500 pesnika iz 30 država, proglašen je u okviru programa Pesničke republike. Pobednik je Đino Lajneveber iz Hamburga. Više o nagradi možete videti ovde.




U ime žirija za obe nagrade, obratili su se Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra i prof. dr Zoran Đerić, upravnik Srpskog narodnog pozorišta.

Pesnički maraton otvorio je Perica Milutin iz Novog Sada.

Irački pesnik Sabah Al Zubeidi uručio je Radovanu Vlahoviću medalju Kulturnog centra Mesopotamija za pravljenja mostova među državama i pesnicima.

Manifestaciju je podržala Opština Novi Bečej.

Više fotografija sa manifestacije možete videti ovde.

TV Novi Bečej

Đino Lajneveber iz Hamburga – pobednik 10. evropskog Fejsbuk pesničkog festivala

U okviru manifestacije Pesnička republika 23.11. 2019. u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu, proglašen je pobednik 10. evropskog Fejsbuk pesničkog festivala  Đino Lajneveber (Gino Leineweber) iz Hamburga.



10. evropski Fejsbuk pesnički festival održan je 9. i 10. marta 2019. godine na Novosadskom sajmu, u okviru Međunarodnog sajma knjiga, u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma.

U kokurenciji za nagradu bile su pesme oko 500 autora iz 31 zemlje sveta koji su se javili na konkurs festivala. Prvostepeni žiri Festivala, koji čine pobednici prethodnih Festivala iz 9 zemalja, izabrao je za uži izbor za nagradu pesme 44 autora iz 14 zemalja sveta.

Drugostepeni žiri na čelu sa Simonom Grabovcem i članovima: dr Zoranom Đerićem, Franjom Petrinovićem, Goranom Ibrajterom i Radovanom Vlahovićem, na osnovu užeg izbora, doneo je odluku o dobitniku nagrade, koja je objavljivanje samostalne zbirke pesama, dok će 44 pesme koje su ušle u uži izbor biti objavljene u zborniku „Višeglasje”.

Drugostepeni žiri doneo je jednoglasnu odluku da pobedenik jubilarnog 10. evropskog Fejsbuk pesničkog festivala bude Đino Lajneveber iz Hamburga iz Nemačke sa pesmom Colette (Kolet).

Đino Lajneveber (Gino Leineweber) je rođen 1944. godine. Živi i radi kao pisac u svom rodnom gradu Hamburgu. Od 2003–2015. bio je predsednik, a od 2015. godine počasni predsednik Udruženja pisaca u Hamburgu. Od 1991–2015. godine bio je član delegacije hamburške kulturne uprave. Nakon pisanja i objavljivanja proze, njegovo stvaralaštvo je sada fokusirano na biografije, putopise i poeziju. Od 2003–2008. godine je bio pisac budističkih mesečnih novina. Lajneveber je predsednik Udruženja pisaca i prevodilaca Tri mora (Three Seas Writers' and Translators' Concil, TSWTC) sa središtem na Rodosu u Grčkoj, član je Nemačkog udruženja pisaca i PEN centra nemačkih autora u dijaspori. Od 2005. godine je zamenik predsednika fondacije Irmgard-Heilmann-Stiftung u Hamburgu. Predsednik je žirija književne nagrade Hannelore-Greve.

Gino Leineweber:

Colette

Colette lebt in Paris
Kämpft um ihren gestohlenen Namen
Auf den Büchern die sie schrieb
Küsst Missy
Gibt der Wahrheit eine Bühne
Lebt als Vagabundin
Liebt Missy
Und Bettler und Betrunkene
Journalisten und Schriftsteller
De Jouvenel – Den Vater – Den Sohn
Übertrumpft die Gesellschaft
 Mit dem weisem Blick der reifen Frau
Chérie und Erwachende Herzen
Liebesnöte in Purpur
Erzählungen im Tabu
Zum Trotz ihrer Zeit
Colette ist sie selbst


Đino Lajneveber:

Kolet

Kolet živi u Parizu
Bori se za svoje ukradeno ime
Sa knjiga koje je napisala
Ljubi Misi
Istinu stavlja na binu
Živi kao skitnica
Voli Misi
I prosjake i pijanice
Novinare i pisce
De Juvenel-a – Oca – Sina          
Nadmašuje društvo
Mudrim pogledom zrele žene
Chérie i srca koja se bude           
Ljubavne teškoće u purpuru
Zabranjene priče
I uprkos vremenu u kom živi
Kolet je svoja

Bogdanka Rakić
prevod sa nemačkog na srpski

Dragoslavu Mihailoviću Gramata Pesničke republike

Dragoslav Mihailović je dobitnik Gramate Pesničke republike za roman „Kad su cvetale tikve”, koja se, na osnovu konkursa Propuštena prilika, dodeljuje za nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pola veka.
Nagrada se dodeljuje u okviru manifestacije Pesnička republika koja će se po četvrti put održati 23. 11. 2019. od 12 časova u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu, uz podršku Opštine Novi Bečej. Nagrada podrazumeva objavljivanje knjige dobitnika.


Iz obrazloženja odluke žirija
U okviru manifestacije Pesnička republika, koju tradicionalno organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa, za roman „Kad su cvetale tikve” (Matica srpska, Novi Sad, 1968), književnik Dragoslav Mihailović nagrađen je Gramatom Pesničke republike koja se, na osnovu konkursa Propuštena prilika, dodeljuje za nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pola veka u srpskoj književnosti. Na predlog Udruženja za negovanje tradicije Novi Bečej, odluku o nagradi su doneli osnivač, predsednik i vlada Pesničke republike (Radovan Vlahović, Simon Grabovac, dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter, Jovan Gvero i Senka Vlahović).
U vremenu socrealizma i jednoumlja, kad se literatura sklanjala u metafore, fantastiku, apstrakciju, ili pak metafiziku, nadrealizam i simbolizam, kad je svako kritičko mišljenje branjeno i osuđivano, u trenucima kad su na prevaru slomljene studentske demonstracije 1968. godine, pojavio se roman „Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića kao svetlo na kraju tunela. Ovo delo je svojim angažmanom i skidanjem ideoloških naočara sa lica stvarnosti dalo materijal, ali i podsticajnu hrabrost da se i drugi, kako pisci, tako i umetnici, okrenu kritičkom preispitivanju društva u kome se tada živelo. Tako se otvorio put za stvaranje jugoslovenskog „crnog talasa” čija su umetnička dela bila zabranjivana i godinama u bunkerima, a umetnici su završavali u zatvorima zbog takozvanog „delikta mišljenja”.
Prateći životnu ispovest glavnog junaka Ljube Sretenovića zvanog Šampion sa Dušanovca, roman „Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića otvara niz tabua, počev od svemoći komunističke diktature i njene birokratije i policije, preko huliganstva i nasilja nad ženama, otkrivanja javnosti postojanja Golog Otoka, čiji je i sam autor bio jedan od stradalnika, i tako portretiše čitavo jugoslovensko društvo toga vremena, koristeći jezik beogradskog asfalta. Oslikavajući slabosti tog društva i države u celini, čini ih vidljivim i javnim, što mu vlast nikako ne može oprostiti, tako da roman više od devet godina nije štampan, ali, ipak, nadrastao je i preživeo i svoje tamničare i ideologiju, a njegova svevremenost i genijalnost učinila je da čitaoci i onog i sadašnjeg vremena jednako uživaju u čitanju i promišljaju sudara pojedinca sa društvom i totalitarnim režimom.
Gramatom Pesničke republike Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa između ostalog potvrđuje mišljenje deset književnih kritičara koje je redakcija NIN-a i Zavod za izdavanje udžbenika okupila i koji su knjigu izabrale na off-listu deset najboljih romana koji su u periodu od 1954. pa do 2004. godine ostali bez NIN-ove nagrade. Gramatom se ukazuje da, na srpskoj književnoj sceni, koja ima više od sto književnih nagrada, postoje dela koja nisu bila nagrađena od strane društva i relevantnih institucija kulture, a veliki broj izdanja dokaz je o njihovoj trajnoj književnoj i kulturološkoj vrednosti, u ovom slučaju oko četrdeset u zemlji, što svakako govori da knjiga sa takvom čitanošću i popularnošću, kao što je roman „Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića, zaslužuje da ponese epitet najbolje knjige koju je potvrdilo vreme i trajanje i koja je u poslednjih pola veka propustila mnoge prilike da bude nagrađena.

Biografija laureata
Dragoslav Mihailović, rođen 1930. godine u Ćupriji, je srpski književnik, redovni član SANU, dobitnik mnogih nagrada, prevođen na većinu evropskih jezika. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik.
Njegov opus obuhvata romane, pripovetke, drame, ali i publicistiku, studije, oglede, članke. Objavljena dela: „Frede, laku noć”, „Kad su cvetale tikve”, „Petrijin venac”, „Čizmaši”, „Uhvati zvezdu padalicu”, „Gori Morava”, „Goli otok” 1–5, „Crveno i plavo”, „Vreme za povratak”, „Lov na stenice”, „Zlotvori”, „Kratka istorija satiranja”, „Jalova jesen”, „Treće proleće”, „Majstorsko pismo”, „Skupljač”, „Preživljavanje” i dr.
Izabrana dela su mu štampana dva puta, u šest knjiga 1984. i u sedam knjiga 1990. godine.
Nagrade i priznanja: Oktobarska nagrada Beograda, Andrićeva nagrada, „Zlatna arena” za scenario u Puli, NIN-ova nagrada, Nagrada Narodne biblioteke Srbije, Nagrada „Bora Stanković”, Nagrada Vukove zadužbine, Kočićeva nagrada, „Račanska povelja“, „Vitalova” nagrada i dr.
Roman „Kad su cvetale tikve” je prvi put objavlјen 1968. godine. Iduće godine, prema motivima svog romana, Mihailović je napisao istoimenu dramu. Predstava je zabranjena, posle mnogobrojnih napada, lične intervencije Edvarda Kardelja i javnog govora Josipa Broza Tita, zbog eksplicitnog pominjanja golootočkih zatočenika. Autor je i sam kao student uhapšen i bio na Golom Otoku. Ove okolnosti, značajno su obeležile njegov život i stvaralaštvo, ali nisu sprečile da danas važi za jednog od najvećih živih srpskih pisaca.

Živi i stvara u Beogradu.

PESNIČKA REPUBLIKA 2019 – poziv za učešće i konkurs za Gramatu Pesničke republike


Svet treba da peva, a ne da ratuje!


Dragi pesnici, dragi državljani Pesničke republike,

Banatski kulturni centar po četvrti put organizuje književnu manifestaciju Pesnička republika 23. 11. 2019. od 12h u Novom Miloševu. Tim povodom pozivamo Vas da uzmete učešće na  pesničkom maratonu državljana Pesničke republike, i onih koji to žele da postanu, ili konkurišete za nagradu Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku – za knjigu koja je objavljena u poslednjih 50 godina a nije bila nagrađena.
Kako je Pesnička republika proistekla iz Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala, ovogodišnji pobednik festivala, u konkurenciji od oko 500 pesnika iz 30 država, biće proglašen u okviru programa Pesničke republike.
Sa željom da se ponovo okupimo i da pošaljemo poruku mira i prijateljstva koja glasi: Svet treba da peva, a ne da ratuje, očekujemo Vas u Novom Miloševu.
Manifestaciju je podržala Opština Novi Bečej.

Konkurs za Gramatu Pesničke republike
Za nagradu Gramata Pesničke republike potrebno je poslati jedan primerak knjige, objavljene u poslednjih 50 godina, koja je propustila priliku da dobije neku od velikih i relevantnih nagrada. Knjigu poslati zajedno sa pismenim predlogom udruženja, institucije ili pak individualnih predlagača (najmanje troje) na adresu Banatskog kulturnog centra (JNA 35, 23273 Novo Miloševo) do 15. 11. 2019. Nagrada će biti dodeljena na dan manifestacije 23. 11. 2019. O nagradi odlučuju osnivač, predsednik i vlada Pesničke republike (Radovan Vlahović, Simon Grabovac, dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter, Jovan Gvero i Senka Vlahović). Nagrada podrazumeva objavljivanje knjige dobitnika.

Način prijavljivanja za učešće na pesničkom maratonu
Svi zainteresovani pesnici, državljani Pesničke republike, kao i svi oni koji to žele da postanu, treba da pošalju jednu svoju pesmu, čime se prijavljuju za učešće na pesničkom maratonu 23. 11. 2019. od 12h u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu.
Za učešće je potrebno poslati 1 pesmu na maternjem jeziku (bilo da je objavljena ili ne), ne dužu od jedne A4 strane (Time New Roman, 12 pt, prored 1) na mejl: pesnickarepublika@gmail.com do 15. 11. 2019. godine.
Uz pesmu, molimo Vas da nam pošaljete i kontakt podatke.
U programu se čita isključivo poslata pesma, dužine prema propozicijama.
Slanjem pesme, autor potvrđuje svoj dolazak na pesnički maraton. Autor sami finansiraju putne troškove.
Pesme samo onih autora koji budu prisutni na maratonu, biće objavljene u zajedničkom zborniku.
Svaki učesnik koji do sada nije pristupio Pesničkoj republici, ali i ljubitelj poezije, može postati njen državljanin i dobiti pasoš i državljanstvo Pesniče republike.

VIŠE O PESNIČKOJ REPUBLICI

Pesnička republika je simbol, ali i naziv kulturne manifestacije.
Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra osnovana je 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – „Grada u fokusu” – uz podršku Ministarstva kulture i informisanje Republike Srbije.

Struktura
Pesnička republika je simbolička država svih pesnika, iz svih država i na svim jezicima koji dođu i čitaju svoje pesme u Banatskom kulturnom centru.
Pesničku republiku čine pesnici koji, po pozivu organizatora, dođu da učestvuju i govore svoje stihove na manifestaciji, čime postaju državljani Pesničke republike. U Pesničku republiku su dobro došli i oni koji se sami preporuče i izraze želju da postanu državljani, kao i ljubitelji, čitaoci i afirmatori poezije.
Pesnička republika simbolično ima sve atribute pesničke države (ustav, himnu (Banatsko veliko kolo), predsednika, vladu, ambasadore, počasne konzule za pojedine regije, gradove, mesta...) koja ljudima treba da ukaže da poezija ima sveljudski i svenarodni karakter.
Pesnička republika svojim osnivanjem osnažuje, podržava i afirmiše  ideju decentralizacije i demetropolizacije kulturnih zbivanja.

Ustav Pesničke republike
Poezija je lični umetnički čin. Svet treba da peva, a ne da ratuje.
Poezija nije i ne sme biti u službi ni jedne ideologije ili politike.
Poeziju imaju prava svi da pišu i na nju niko ne sme da ima posebno pravo.
Poezija ne poznaje granice, jezike, države i ograničenja u iskazivanju sebe same.
Svi koji pišu, koji vole i koji čitaju poeziju imaju pravo da budu državljani Pesničke republike.
Ambasadori,  vlada, predsednik i državljani Pesničke republike imaju zadatak da svugde i na svakom mestu afirmišu poeziju i pesničke tradicije, kako one koje su bile u minulim vremenima tako i u vremenima budućim, bez obzira na poetičke grupacije koje se bore za afirmaciju vlastitih poetičkih ideja.
Državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kretivnost, lepotu i dobrotu.
Pesnička republika je nezavisna od svih država, vlada, i niko nema prava da je ukine, jer je ona ideja koja hiljadama godina živi u pesničkim delima i hiljadama godina će živeti, a mi je danas samo objavljujemo svetu i simbolično je formalizujemo.
Svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga povedu, u vremena buduća, pesnici.
Poezija je sveukupna večnost, a u njoj svi imaju prava da učestvuju.

(Ustav napisao Radovan Vlahović)

Katia Vunderlin: „Klarin rat i mir”

296 str, broš. povez, 21 cm, 2019. god.
ISBN 978-86-6029-442-7

Cena: 1000 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Edicija
PREVODI

Prevod sa nemačkog
Siniša Nikolić

Naziv originala
Katia Wunderlin, Klaras Krieg und Frieden,
Novo Miloševo : Banater Kultur-Zentrum, 2019


Prijateljstvo, ljubav, strast, izdaja. Rat koji se ne oseća kao rat. Mir koji je brutalniji od bilo kog rata.

„Nije plakala dok joj je bol kidao utrobu. Nije htela da mu da to zadovoljstvo. Zatvorenih očiju pustila je da se desi. To će, takođe, proći. Voda pere sve. Kad je onaj drugi legao na nju, više nije osećala bol. Ništa nije osećala. Njeno telo je bilo čudno, hladno. Kao da nije pripadalo njoj. Pokušala je misliti na Nikolu. Na njegove oči, usne, kosu. Čovek koji je njeno telo prljao nije imao nikakvog značaja. Njeno srce nije mogao isprljati. Jer ono je pripadalo Nikoli.”


Izvod iz romana







Марина Цветаева / Marina Cvetajeva: „Небеса и поднебесье / Nebesa i podnebesja”

99 str, broš. povez, ilustr, 21 cm, 2019. god.
ISBN 978-86-6029-444-1

Cena: 800 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

_________________________________________

Книжная серия 
ПЕРЕВОД Ы 

Edicija 
PREVODI 

Редактор 
Радован Влахович 

Urednik 
Radovan Vlahović 

Перевод на сербский 
Виолета Белогрлич 

Prevod na srpski 
Violeta Bjelogrlić 

Иллюстрации 
Сильвия Влахович 

Ilustracije 
Silvija Vlahović



Dvojezična knjiga pesama Marine Cvetajeve „Небеса и поднебесье / Nebesa i podnebesja” sadrži trideset sedam pesama, a izbor je rukovođen time da je Cvetajeva za života napisala oko dve hiljade pesama a da je kod nas preveden samo neznatan deo tog opusa. Većina pesama koje su ušle u izbor nisu do sad prevođene. Po sadržaju su različite, od ljubavnih do rodoljubivih, ali sve odišu veličinom princeze Srebrnog veka ruske poezije. Sve pesme Marine Cvetajeve su nalik na partituru nekog muzičkog dela. Melodičnost i ritmičnost su odlike svakog stiha i izbora svake pojedinačne reči da bi se postigla ta izražajna melodija. Vrlo često Cvetajeva rimuje pojedine reči iz sredine stiha sa nekom u sledećem stihu i tako postiže čaroliju koja zavodi čitaoca i uvlači u mistični svet same pesnikinje.

Posebnost njene poetike se ogleda i u crti koju Marina koristi kao svoj rođeni dah. O tome je govorio Josif Brodski: Literatura koju stvara Cvetajeva – to je literatura „nad-teksta, njena svest, ako i „teče, ona teče kroz korito etike; jedino što njen stil približava telegrafskom jeste crtica – osobeni znak njene punktuacije, koji joj služi kako za označavanje identičnih pojava, tako i za skok u ono što se samo po sebi razume. Taj znak, osim ostalog, ima još jednu funkciju: on precrtava veliki deo ruske literature XX veka.

Cvetajeva je možda najcenjenija pesnikinja Rusije, o njenoj poeziji govorili su i pisali drugi velikani ruske književnosti sa mnogo divljenja i poštovanja, a na nama je da što više njenih pesama donesemo srpskoj književnoj publici, svim svojim silama i najbolje što znamo.

Violeta Bjelogrlić

Milica Jeftimijević Lilić: „Skriveno u sjaju očiju”

Edicija
PROZA

52 str, broš. povez, 21 cm, 2019. god.
ISBN 978-86-6029-447-2

Cena: 1000 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

„Skriveno u sjaju očiju” je više nego simboličan i višesmislen naziv za knjigu priča koju nam ova izuzetna srpska književnica daruje kao sublimaciju životnih sudbina njenih junaka koji, u ovom turbulentnom vremenu, traže, kroz ljubav i kroz zajedništvo sa drugim bićem, načina, puta i mogućnosti da se ostvare i da zarade onu malenu količinu sreće i životnih zadovoljstava, tek da vlastiti život učine sebi podnošljivijim i primerenijim onom idealu o kom se u detinjstvu, bez determinističkih slutnji, maštalo. Pripovedajući jednostavnim, lakim i čitljivim stilom, bez preteranih deskripcija, sa izbrušenom i filozofičnom mišlju, autorka nas provodi kroz sudbine svojih junaka bez patetike i zadrške, i otkriva njihove vrline, slabosti, padove i uspehe, dajući uvek prednost nama, čitaocima, za mogućnost identifikacije i racionalizacije kako emocija njenih junaka tako i naših vlastitih.

Radovan Vlahović, književnik