JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)63/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Predstavljena knjiga „Suđenje Jevremovo“ Gordane Svilengaćin

Promocija romana „Suđenje Jevremovo“ Gordane Svilengaćin, u izdanju Banatskog kulturnog centra i Narodne biblioteke Novi Bečej, održana je 14. maja 2019. u Domu kulture opštine Novi Bečej.


Pored autorke, o romanu su govorili Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa, i Agneš Đukičin, direktorka Narodne biblioteke u Novom Bečeju.


Roman o "Banatskom Titaniku" profesorke srpskog jezika i književnosti iz Novog Bečeja izazvao je veliko interesovanje i posetu na promociji.

 Više o knjizi:

TV Novi Bečej.

Održano 12. „Proleće Sime Cucića”

U okviru dvanaestog „Proleća Sime Cucića” uručene su nagrade „Sima Cucić” Peri Zupcu (za životno delo) i prof. dr Slađani Milenković (za najbolju knjigu iz oblasti nauke o književnosti za decu). U okviru manifestacije, 11. maja u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu, uručene su i plakete sa imenom Sime Cucića: Dušanu Radaku, Filipu Dimkoskom (Makedonija) i Jovanu Veljinu Mokrinskom.

    
U programu dvanaestog „Proleća Sime Cucića” učestvovali su: dobitnici nagrada i plaketa (Pero Zubac, prof. dr Slađana Milenković,Dušan Radak, Filip Dimkoski i Jovan Veljin Mokrinski), Milan Bjelogrlić, direktor Gradske biblioteke Žarko Zrenjanin iz Zrenjanina, Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra), Milutin Ž. Pavlov,  književnik, Snežana Aleksić Stanojlović, prevodilac, Milica Njari Lazić, spisateljica za decu, i mladi pesnik Stevan Koščica (5. razred, Mokrin).


Program za goste priredili su učenici OŠ „Dr Đorđe Joanović” Novo Miloševo: Mina Radnović, Anastasija Mišić, Ognjen Cucić, Teodora Vlahović i Marina Vlahović.


Nagrada „Sima Cucić” za životno delo u oblasti književnosti za decu dodeljena je Peri Zupcu na osnovu predloga Gradske biblioteke Žarko Zrenjanin iz Zrenjanina i književnika Milutina Ž. Pavlova.


Nagrada „Sima Cucić” za najbolju knjigu iz oblasti nauke o književnosti za decu pripala je prof. dr Slađani Milenković za knjigu „Poetika vedre melanholije: O književnom stvaralaštvu Todora Bjelkića” (Srpska čitaonica, Irig, 2018), na osnovu predloga Nedeljka Terzića. 


Plaketa „Sima Cucić” dodeljena je Dušanu Radaku za multimedijalni doprinos stvaralaštvu za decu. 


Plaketa „Sima Cucić” Jovanu Veljinu Mokrinskom dodeljena je za afirmaciju književnosti za decu na selu. 


Plaketa „Sima Cucić” Filipu Dimkoskom dodeljena je za knjigu „Zajedno da rastemo” (prepev sa makedonskog Snežana Aleksić Stanojlović).

Milan Bjelogrlić, direktor Gradske biblioteke Žarko Zrenjanin iz Zrenjanina.

Milutin Ž. Pavlov,  književnik.


Nagrade i Plakete „Sima Cucić” i različitim kategorijama do sada su dobili: prof. dr Jovan Ljuštanović, prof dr. Miomir Milinković, prof. dr Spasoje Grahovac, prof. dr Tamara Grujić, prof. dr Predrag Jašović, Gordana Maletić, prof. dr Voja Marjanović, prof. dr Milovoje Mlađenović, Ljubivoje Ršumović, Raša Popov, Timoti Džon Bajford, Đoko Stojičić, Radomir Andrić, Milutin Ž. Pavlov, prof. dr Tihomir Petrović, prof. dr Slavoljub Obradović, prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, prof. dr Milutin Đuričković, prof. dr Valentina Hamović, prof. dr Zorana Opačić, mr Milica Jeftimijević Lilić, Branko Stevanović i drugi.

 

 

  
  
  
  



TV Novi Bečej.

Vladan Radovanović: PRIČA O „o”: VOKOVIZUEL

68 str, ilustr, tvrdi povez, 20 cm, 2019. god.
ISBN 978-86-6029-402-1

Cena: 800 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Ova knjiga objavljena je kao nagrada autoru povodom dodeljivanja Gramate Pesničke republike na osnovu konkursa Propuštena prilika za najbolju knjigu objavljenu u poslednjih 50 godina, za knjigu Vokovizuel (Nolit, Beograd, 1987).

Prvo izdanje ove knjige na engleskom jeziku: Vladan Radovanović, STORY OF „o”, VocoVisual, hrsg. von k. riha und s. j. schmidt, no. 9, siegen 1986. Izdanje na srpskom jeziku priredio je autor 2019. godine


PRIČA O „o“, vokovizuelna knjiga umetnika, nije pojedinačni segmentni rad, nego je sekvencijalan, razvijen u vremenu. I nije posredi sekvencijalnost priče, nego sekvencijalnost situacija. Izabrani objekat se razmatra iz različitih aspekata. Knjiga je tako artikulisana da je primalac stalno sučeljen s parom naspramnih stranica. Uvek postoji značenjska veza gornjeg i donjeg dela stranice, dok u desetak slučajeva postoje i relacije između obe naspramne stranice. Glavni subjekat i objekat knjige je „o“. On može biti nula, slovo „o“, prazna kugla, puna kugla, Zemlja izdaleka, crna rupa, itd. Međutim, pored simbolisanja raznih objekata, „o“ može biti i znak. Značenje uvek iniciraju dve grupe znakova: s jedne strane je glavni subjekat „priče“, koji može biti ikonički, verbalni i brojčani znak, a s druge se uvek nalaze verbalni znaci, tj. kratki iskazi, koji sadrže ponavljanja ili im se završeci rimuju. Na četiri mesta, pomoću muzičke notacije, naznačeni su i izvesni zvukovi koje treba povezati s verbalnim iskazima. Razvojnost ove knjige ne zbiva se u okviru jedne teme, već prolazi kroz razne teme, pri čemu se zavisno od njihove prirode komponovao početak, razvojni deo i kraj „priče“ o „o“.

Vladan Radovanović


Ovakva otvorenost i plurispacijalnost Radovanovićeve poezije i stvaralaštva, koja se ne može svrstati ni u jednu konvencionalnu kategoriju, predstavljaju istovremeno i šansu i rizik: šansu, jer se ovde praktično izlazi izvan tradicionalnih i prividno prirodnih granica između rodova, područja, problema i kognitivnih operacija; rizik, jer većina kritičara i recipijenata očekuje upravo ovakva obeležja, nastala tokom razvoja kulture, a previđa, ili želi da previdi, sve međuprostore. Onaj, pak, za koga je svaka jednoznačnost tranzitorna, svaki skup reči srodnih po značenju – konstrukcija, a svaka inovacija samo jedan trenutak kognitivne samoorganizacije, taj bi trebalo da otkrije Radovanovića kao pionira estetskog istraživanja u najširem smislu te reči! 
Siegfried J. Schmidt


Uvek je tu glavni akter priče, znak „o“ i opoziciono postavljen verbalni iskaz u komunikaciji sa njim. Tekstualna i vizuelna struktura rada na taj način harmonično se ujednačavaju u svojim prostornim odnosima i stvaraju vizuelne celine ili simboličke predstave. Odnosno, sam rad po svojoj „znakovnoj“ strukturi demonstrira vokovizuelnu praksu koja je u svojoj osnovi semiotička, i unekoliko se istovremeno oslanja na liniju alternativnih umetničkih praksi, koje još od početka 60-ih godina dvadesetog veka definišu stvaranje kao proces „koji najpre postoji u jezičkom obliku“.

... kada govorimo o knjizi PRIČA O o”, između ostalog zapažamo i izrazito prisustvo humora i ironije. Oni su neodvojivi deo autorovog umetničkog izvođenja i u ovom slučaju, u kome se jezik i zapis neumorno prepliću sa vizuelnim (predstavom) i na taj način produkuju značenja koja primarno nisu kritička niti subverzivna, ne moraju se primarno podvući pod avangardni korpus, ako njega posmatramo u kontekstu kritike „pasivne konzumacije“ tradicionalnih oblika umetnosti. Međutim, s druge strane, ono po čemu ovi radovi svakako pripadaju ovom korpusu, kao celina vokovizuelne umetnosti, jeste njihova odlika u prevazilaženju elaboriranih, razrađenih i utvrđenih modernističkih (estetskih) vrednosti jasno teorijski definisanih tokom prethodnog 20. veka.

mr Nataša Radosavljević Kuzmanović


Uz pomoć samo jednog oblika i različitih njegovih varijacija, Radovanović svojom veštinom umetničke kombinatorije stvara raznoliku vizuelnu poemu o ljubavi, strahu, slavi, smrti, kosmosu, muzici, matematici, poeziji, kulturi i komunikaciji. Vladan Radovanović, važno je naglasiti, nije isključivo maniristički stvaralac, to jest autor čija dela imaju čisto eksperimentalnu ili samoreferentnu funkciju. naprotiv, njegovi vokovizueli dotiču se, poput Priče o „o“, raznolikih ontoloških, ezoterijskih, društvenih i umetničkih tema, razmatrajući time skoro sve dimenzije čovekovog duhovnog i materijalnog iskustva.

Pionirski posao Vladana Radovanovića u istraživanju radikalnih umetničkih postupaka, kakav je demonstriran i u Priči o „o“, nemerljiv je za našu savremenu umetnost. tokom njegovog višemedijskog umetničkog delovanja stasala je i čitava generacija srpskih postmodernih autora (Vojislav despotov, Vujica Rešin Тucić, Sava Дamjanov, Đorđe Pisarev...) čije je prozno i pesničko stvaralaštvo bilo obeleženo upravo onim avangardističkim vizuelnim eksperimentima koje je i Radovanović upečatljivo primenjivao u svojim delima. Značaj Vladana Radovanovića kao pisca, slikara, konceptualnog umetnika, pa čak i kompozitora (tragovi njegovog takođe revolucionarnog delovanja na polju eksperimentalne i elektronske muzike vidljivi su u brojnim notnim zapisima rasutim kroz Priču o „o“) nemerljiv je, ali je nažalost u velikoj meri i dalje nepriznat. Objavljivanje unikatnog književno-vizuelnog projekta poput Priče o „o“ predstavljaće – nadamo se – značajan korak u približavanju jednog u ovolikoj meri jedinstvenog stvaraoca široj čitalačkoj publici.

Miloš Jocić

Filip Krčmar: „Laslo Karačonji i njegovo doba: Torontalska biografija u svetlu novinskih natpisa 1854–1869.”

Edicija ISTORIJA
436 str, ilustr. u boji, tvrdi. povez, 27 cm, 2019. god.
ISBN 978-86-6029-413-17

Izdavači
Udruženje za negovanje tradicije Novi Bečej 
Banatski kulturni centar Novo Miloševo

Cena: 3000 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Sto i pedeset godina od smrti Lasla Karačonjija Beodranskog autor priča priču o ovom torontalskom velikom županu kroz više od devedeset dokumenata. U pitanju su novinski napisi nemačkih listova i njihov verni prevod, ali i napisi iz srpskih listova da bi se stekla objektivna istorijska slika. Autor je znalački kontroverznu istorijsku ličnost stavio u istorijski kontekst.

prof. dr Aleksandar Kasaš
(iz recenzije)

Knjiga „Laslo Karačonji i njegovo doba: Torontalska biografija u svetlu novinskih natpisa 1854–1869.“ istoričara dr Filipa Krčmara vredno je ostvarenje u najboljoj tradiciji kritičke istoriografske škole. Posle dugo vremena reč je o jednom od najvažnijih profesionalnih doprinosa istoriji Novog Miloševa u kome je svoj posed imao torontalski veliki župan Laslo Karačonji Beodranski. Ipak, monografija Filipa Krčmara svojim istraživačkim dometima značajno prevazilazi lokalnu ili zavičajnu istoriju i saznajnim rezultatima predstavlja važan prilog proučavanju istorije Habzburške monarhije. Istraživati i pisati biografiju najznačajnijeg predstavnika doma Karačonji značilo je biti dobar poznavalac i dati važan doprinos istraživanju istorije Banata i Ugarske u postrevolucionarnoj epohi druge polovine 19. veka. Briljantan poznavalac habzburške i evropske istorije 19. veka, Filip Krčmar se i pre ove knjige potvrdio kao pouzdan istraživač i u srpskoj istoriografiji nepreveziđeni poznavalac istorije Torontalske županije. Navedena monografija o Laslu Karačonjiju je samo jedan rukavac njegovih opsežnijih istraživanja. 

Vizuelno odlično opremljena, stilski besprekorno napisana, knjiga „Laslo Karačonji i njegovo doba”, autora dr Filipa Krčmara, predstavlja hvale vredan i u srpskoj istoriografiji redak istraživački i interpretativni iskorak u proučavanju istorije Habzburške monarhije. Praveći balans i sintezu makroistorije i mikroistoije, uklapajući Banat u šire tokove evropske i habzburške istorije, Krčmar je dao ne samo istraživački, već i metodološki uzor u istraživanju prošlosti 19. veka na ovim prostorima. Srpska istoriografija je u Krčmaru i do sada imala savesnog i pouzdanog istraživača, ali je knjigom o Laslu Karačonjiju i Banat u 19. veku dobio svoga najrelevantnijeg proučavaoca na zadovoljstvo naučne javnosti, ali i šire čitalačke publike zainteresovane za kritički utemeljenu i metodološki proverljivu sliku (o) prošlosti.

dr Milivoj Bešlin
(iz recenzije)