Žiri za dodelu Književne nagrade „Stevan Sremac”, za najbolja humoristično-satirična ostvarenja, doneo je odluku da nagradi Milana R. Simića, Nenada Župca i Anđelu Cvijetinović.
Konkurs za Nagradu je realizovan u saradnji Mesne zajednice Elemir i Banatskog kulturnog centra u okviru manifestacije „Sremčevi dani – Bal u Elemiru 2024”. Žiri je radio u sastavu: Uglješa Šajtinac (predsednik), Srđan V. Tešin i Jelena Blanuša.
Nagrade će laureatima biti uručene 28. juna od 19 časova u Mesnoj zajednici u Elemiru. Iste večeri, pored dodele nagrada, održaće se i književno veče – portret pesnika Igora Mirovića. Na književnoj večeri učestvuju autor, Dragan Stanić, Selimir Radulović i Radovan Vlahović.
Saopštenje žirija
Žiri nagrade „Stevan Sremac – Bal u Elemiru”, koji su činili Uglješa Šajtinac (predsednik), Jelena Blanuša i Srđan V. Tešin, doneo je jednoglasnu odluku da PRVU nagradu dodeli Milanu R. Simiću iz Velike Plane za izbor aforizama.
DRUGA nagrada pripala je Nenadu Župcu iz Beograda za priču „Preludijum”, dok je TREĆU nagradu osvojila Anđela Cvijetinović iz Beograda za ciklus pesama.
Aforizmi Milana R. Simića
pravo su letnje otrežnjenje u nemaloj ponudi jeftine aforističarske euforistike
u nas. Skrajnut od vulgarne, krajputaške i kafanske brze smicalice, aforistički
vrt Milana R. Simića pravi je biser. Neoplevljen od mudrosti, trnovit, gorak u
slasti. Sam od sebe trajan, nostalgično poučan i opominjuće dobronameran.
Crnohumorna priča „Preludijum” Nenada
Župca tematizuje – na jedan ekscentrično-bizaran način – pitanje društvene
odgovornosti pojedinca u kontekstu kraha institucija koje bi nominalno trebalo
da garantuju i štite funkcionisanje države prema pravu i zakonima. Međutim,
kada upravo državne institucije metamorfoziraju u generatore haosa i bezakonja,
onda usamljeni pojedinac, nemajući kud, pravdu uzima u svoje ruke i poseže za
najradikalnijim merama. U „Preludijumu” teror penzionera nad vršiocima vlasti
trajao je ukupno dvesta šezdeset devet dana. Zločinci-penzioneri obračunavali
su se sa ministrima, upravnicima, direktorima, sveštenicima, sudijama,
bogatašima, političarima, elitom... Epilog je sto osamdeset sedam mrtvih i
sedamdeset pet ranjenih. Zločinci su, zapravo, bili „probuđeni spavači” koji su
posegli za retributivnom pravdom prema načelu: „oko za oko, zub za zub”. Oni
koji su bolovali od raznih razarajućih bolesti, iskoristili su pravo da
sopstveni život upotrebe kao najjače oružje u borbi za pravdu i istinu.
Ispostaviće se da su glavnooptuženi bili jedna starija dama i vremešni
gospodin. Njihovi pojedinačni tragični slučajevi nepravde pokrenuli su lavinu
radikalnih osveta žrtava (običnih građana koji su prošli maltretman od strane
vlasti i njihovih satelita) protiv zločinaca (novobogataša i pokvarenih
političara). Priča „Preludijum” šalje snažnu poruku: ako zlo ostane nekažnjeno,
generisaće nova zla. Borba protiv zala, viđena očima penzionera-terorista iz
„Preludijuma”, preduslov je za svaki moral i za svaku politiku.
Ciklus pesama Anđele Cvijetinović izdvaja se po britkom pesničkom izrazu kojim autorka opisuje naizgled obične scene iz života. Premda su prikazane svakodnevne situacije poput odlaska u kupovinu, posete lekaru, dečijih rođendana, okupljanja prijatelja i ponude za posao, kroz njih su prožeti brojni simboli savremenog doba i društvenog trenutka kome svi svedočimo: leteći automobili, deca koja uče da pucaju, chatGPT koji odgovara na pitanja o životu, popločavanje vode, putovanje na Mars, te koncept multiverzuma u kom je moguća transformacija ili relativizacija nečijeg karaktera. Uz ironijski otklon, autorka vešto uspeva da sagleda život pojedinca kroz prizmu „moćnika” i čitaocima slikovito predoči novu vrstu društvenog ugovora na koji smo, čini se nehotično, pristali.
Uglješa Šajtinac,
predsednik žirija
Jelena Blanuša,
članica žirija
Srđan V. Tešin,
član žirija
U Elemiru, 16. jun 2024.
