JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Izdanja BKC-a na frankfurtskom digitalnom sajmu knjiga

 Izdanja Banatskog kulturnog centra uvrštena su u predstavljanje Republike Srbije u okviru ovogodišnjeg digitalnog izdanja Međunarodnog sajma knjiga u Frankurtu koji se održava od 14. do 18. oktobra 2020. godine. 




 

U okviru kategorije „Reading sample” predstavljena je dvojezična pesnička antologija „Od A do Š / Von A bis Z” Johana Lavundija, dok se među preporučenim izdanjima na „virtuelnom štandu” Srbije našla se knjiga „Banat – novembar 1918.” Ferenca Nemeta i Milana Micića. 

Antologija „Od A do Š / Von A bis Z”, u prevodu Johana Lavundija iz Ulma, predstavlja kapitalni izdavački poduhvat prevoda oko 160 srpskih pesnika, od Svetog Save do danas, uključujući biografske podatke svih autora.

 

Antologiju na sajtu frankfurtskog sajma možete naći ovde:

https://www.buchmesse.de/en/highlights/reader-delights/literature?tid=200

odnosno pregled knjige ovde:

https://sajam.unilib.rs/nemacka/files/VON_A_BIS_Z-Johann_Lavundi.pdf


 


Knjiga „Banat – novembar 1918. godine : velikobečkerečki list "Torontal" - događaji, viđenja, stavovi” Ferenca Nemeta i Milana Micića objavljena je prošle godine na srpskom, a ove godine na mađarskom jeziku. Knjigu „Banat  – novembar 1918.” možete naći na „virtuelnom štandu” Srbije u sekciji „Literaturaˮ:

https://sajam.unilib.rs/nemacka/literatura/

 Banatski kulturni centar je jedan od retkih izdavača u Srbiji koji se bavi prevođenjem dela srpskih pisaca na nemački i druge strane jezike, sa željom da se srpska literatura u većoj meri predstavlja u inostranstvu. 

Negujući tradiciju i koncept istorijskog multikulturalnog Banata, Banatski kulturni centar je do sada objavio 30-ak naslova na nemačkom (uglavnom prevoda sa srpskog) kao i brojna izdanja na drugim stranim jezicima, prvenstveno jezicima naroda Banata: rumunskom, mađarskom, slovačkom, ali i na engleskom, ruskom, francuskom, italijanskom, španskom, makedonskom, hrvatskom, slovenačkom... što čini 15% od ukupne izdavačke produkcije BKC-a. 

Za predstavljanje Srbije na ovom sajmu zaduženi su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”.

 

Više o knjizi „Od A do Š / Von A bis Z” Johana Lavundija

Veliki je teret na svoja pleća stavio autor antologije srpske poezije Od A do Š, Johan Lavundi, kada se upustio u avanturu da: 1. napravi izbor iz osamstogodišnje istorije pevanja, 2. da ne bude samo autor izbora pesnika i pesama već i prevodilac, 3. da se ne bavi isključivo poezijom u užem smislu, 4. da antologiji pored svoje osnovne uloge da i neke druge; i da, ne nabrajajući sve ostalo, konstatujemo: mnogi aspekti ovog poduhvata više su za veličanje nego za kritiku. 

Već po uvodnom tekstu i po pojedinim njegovim segmentima: nezahvalnost izbora, kriterijumi i estradna i fejsbuk poezija jasno je da je autor uzeo u obzir ključne teorijsko-metodoške principe koji su trebali da pomire disparatne zahteve i da omoguće neku vrstvu koherentnosti samog izbora i pratećih tekstova. Takođe, njegov izbor se prelio i zahvatio i neke pesme koje su nadišle vreme i razloge nastanka a nisu poezija u onom užem, umetničkom, smislu. I još jedan bitan aspekt ili inovaciju naš autor je načinio. O nije kao mnogi naši antologičari teorijski podastirao kontekst za nasatanak pojedinih pesama ili poema, nego je, obrnuto, pesmama otkrivao, poetički, socijalni istorijski kontekst ili, jednostavno govoreći, istorijski usud našeg naroda. 

Simon Grabovac

 

Upoznajući bliže Johana Lavundija i njegovu porodicu, upoznajući njegov životni put, njegovo stvaralaštvo i njegovo prevodilački rad, ja sam prepoznao njegovu sličnost sa mojim prijateljima, banatskim Nemcima, i shvatio sam da je on čovek sa dve duše. Jedna je nemačka po rođenju, a druga srpska po duhovnom životu, koje on svojim književnim i prevodilačkim radom, uporno, u poslednjih trideset godina, i uz neznatnu podršku države, bilo srpske ili nemačke, pokušava da spoji i da ih sastavi na jednom mestu. Antologija koja je pred tobom, poštovani čitaoče, je najbolji primer kako, i sa koliko ljubavi, odricanja i podviga Johan to radi. U vremenima kad je sama književnost, pogotovo poezija, potisnuta na marginu življenja i postojanja, Johanova upornost, znanje i prevodilačka veština su rezultirali ovom knjigom kao reperom za sve nove i buduće prevodioce srpske poezije na nemački jezik. 

Radovan Vlahović

 

 

Više o knjizi „Banat – novembar 1918.”

Izdavači:  Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, Gradska biblioteka, Pančevo, Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca "Vidovdan", Sirig 

Milan Micić i Ferenc Nemet su prikazujući sudbinu stanovništva Banata kroz pisanje lista Torontal ukazali na najznačajnije momente u periodu jeseni 1918. kritičnom i punom obrta, tokom kojeg je došlo do nestanka starog i uspostavljanje novog sistema. Strah od budućnosti pre svega u mađarskoj etničkoj zajednici se kao crvena nit provlači kroz ovo pisanje i oslikava dubinu promene koja je usledila. Na ovaj način su Micić i Nemet pokazali značajne segmente završetka rata, sudbine i strahove jedne lokalne zajednice, kako su na nju uticale odluke velikih sila, mirovni pregovori i sporazumi i kako je ona dočekala sve te promene.  

doc. dr Nenad Ninković 

Koautorska monografija Milana Micića i Ferenca Nemeta predstavlja važan doprinos proučavanju istorije Banata 1918. u prelomnim događajima rušenja Austrougarske i stvaranja Kraljevine SHS. Autori su znalački i nijansirano prikazali dešavanja u Banatu, pokazali odnos mađarskih političkih elita prema važnim događajima srpske i mađarske istorije. Autori pišu hroniku mikroistorije Banata na lep i upečatljiv način tako da je izvorna vrednost monografije značajna. Svakodnevni izveštaji iz mađarskih sredina upotpunjuju sliku kraja multietničke države Habzburga sa strepnjom i strahom mađarskih elita oko budućeg statusa u novim državama Kraljevini SHS i Rumuniji. Autori Micić i Nemet pokazuju da su odabirom tekstova i pisanjem o tekstovima našli pravu meru u sagledavanju teške i kompleksne tematike kraja Velikog rata, što monografiju čini upečatljivom o važnom za proučavanje istorije Banata. 

prof. dr Goran Vasin

„Bdenje nad smislom” u najužem izboru za Knjigu godine DKV-a

Knjiga „Bdenje nad smislom” Radovana Vlahovića našla se u najužem izboru za Nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine.


Nagradu se dodeljuje se članovima DKV-a, koji u godišnjem ciklusu objave prvo izdanje originalnog književnog dela svih književnih žanrova (roman, poezija, esej, književna kritika, književna publicistika, književna nauka, satira, aforizam i sl).

Žiri za Knjigu godine radio je u sastavu: dr Jelena Marićević, Miroslav Nikolić i Nedeljko Terzić, predsednik. Od prispelih šesnaest naslova, žiri je izdvojio knjige: Raskid - roman Nade Dušanić; Telefonski imenik mrtvih pretplatnika- knjiga priča Milana Todorova (koja je i proglašena knjigom godine) i Bdenje nad smislom - knjiga poezije Radovana Vlahovića.

Bojana Popović: „Todor Manojlović i pozorište”

 
328 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-481-6

Cena: 1500 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 069/793-155


Edicija 
BANAT

Uređuju
Milivoj Nenin
Milorad Grujić
Radovan Vlahović


Todor Manojlović, pesnik, dramski pisac, esejista, likovni kritičar i prevodilac stvarao je više od pedeset godina i za sobom ostavio veliku, ali nedovoljno istraženu zaostavštinu. Iako je bio autor sedam završenih drama („San letnje noći”, „Piero nadrealista, ili svadba na mesecu”, „Centrifugalni igrač”, „Katinkini sinovi”, „Opčinjeni kralj”, „Nahod Simeon” i „Commedia dell’arte”) i nekoliko nezavršenih, njegov dramski rad gotovo je neistražen. Ostao je zapisan u istoriji srpske književnosti samo kao autor „Centrifugalnog igrača”, poetske drame koja je bila prekretnica u modernoj dramaturgiji, dok je veći deo njegovog dramskog stvaralaštva i dalje neocenjen i nevrednovan.

Rukopis knjige „Todor Manojlović i pozorište” osvetljava nam celokupno dramsko stvaralaštvo Manojlovića, kao i njegove brojne pozorišne kritike i prevode stranih drama. Budući da je Manojlović celog života pisao za pozorište i o pozorištu, knjiga je pokušaj da se na sistematski način sagleda njegov značaj kao dramskog pisca i čoveka koji je živeo za teatar sa današnje istorijske distance, ne bi li se njegova teorijska razmatranja o drami kao žanru i dramaturška rešenja u dramama proverila i potvrdila ili osporila. U knjizi se sagleda doprinos Todora Manojlovića u razvoju moderne srpske drame, ali i pozorišne kritike. 


prof. dr Gorana Raičević


Sudbina Todora Manojlovića u srpskoj književnosti je specifična. Naime, dva puta je ulazio u srpsku književnost: prvi put pre Prvog svetskog rata (mada je tek na Krfu postao svestan da pripada srpskoj književnosti) i drugi put posle Drugog svetskog rata kada su to dozvolile političke prilike. Todor Manojlović je u srpskoj književnosti najpre poznat kao pesnik, prevodilac, pa potom kao književni kritičar, odnosno istoričar književnosti, te polemičar. Međutim, Todor Manojlović je bio i dramski pisac, ali i pozorišni kritičar...

Bojana Popović je uradila zanimljivu knjigu: Todor Manojlović i pozorište. (Rad je umnogome pionirski; jer o Todoru Manojloviću i pozorištu do sada nije pisano na ovaj način: da je na jednom mestu obuhvaćeno i sve ono što je Todor Manojlović pisao za pozorište i o pozorištu.)

Sve što je bilo vezano za Todora Manojlovića i pozorište u ovom radu je osvetljeno iz više uglova – i vrednovano! I drame koje je Todor Manojlović napisao, i recepcija tih drama; i Manojlovićeve pozorišne kritike, kao i misli o pozorištu... Čak i Manojlovićeva sećanja na glumce. Ono što je posebno interesantno, ispraćene su i konkretne pozorišne predstave; uz imena glumaca, i ime reditelja... Ali i uz odziv tadašnje štampe.

Naravno, rad nam pokazuje da Bojana Popović poznaje celokupno literarno delo Todora Manojlovića, tako da se to oseća u pozadini ove priče o pozorišnom radu Todora Manojlovića.

Jednom rečju, pred nama je dragocen rukopis o Todoru Manojloviću i pozorištu. 

prof. dr Milivoj Nenin

Milan Mađarev: „Nove priče”

 
Edicija: PROZA
104 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-479-3

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 069/793-155

Nakon prve knjige pripovedaka jednostavnog naslova „Priče”, Milan Mađarev, naš istaknuti teatrolog i teoretičar pozorišta, napisao je i nastavak, tačnije svojevrsnu dopunu svojim pričama iz prvog „toma”. Ovakav postupak ne treba da čudi jer u istoriji književnosti nije nimalo redak: budući da je u prvoj knjizi opisano detinjstvo, dečaštvo i odrastanje dečaka Ivana Isakova, ova knjiga pokušava da na­dogradi, izniveliše, cizelira i upotpuni pripovedačku perspektivu prve knjige/toma. 

„Nove priče” Milana Mađareva ponovo prate život i odrastanje Ivana Isakova, dečaka sa tadašnje beogradske periferije, kroz dečaštvo, preko adolescencije, pa sve do pripreme za zreli život (u njegovom slučaju odlazak u vojsku) do jednog kratkog dela života ranog odraslog doba.

Taj buran period života svakog čoveka koji se sprema da zatone u svet surove egzistencijalne, karijerne, ideološke, ponekad kopernikanske, pa zašto da ne i umetničke borbe sa „silama nemerljivim” u svojoj okolini i društvu, započinje poslednjim oproštajem sa srednjoškolskim danima da bi se postepeno ispoljavala u odnosima prema drugim ljudima, porodi­ci, pri­jateljima, a nadalje ka apstraktnim pojmovima kao što su ljubav, umetnost, kultura itd. 

Šta ovo praktično znači u svetu „Novih priča” Milana Mađareva? To znači da će čitaoci moći da pročitaju anegdote u kojima se piščev junak (njemu vrlo sličan) Ivan Isakov pripovedati o supkulturi mla­dih, odlascima u bioskop, susretu sa zanimljivim likovima, o životu u vojsci (sam po sebi već pun jedinstve­nih zgoda i nezgoda), do velikih životnih odluka koje su usledile po i nakon povratka sa odsluženja vojnog roka. Svi ovi narativi vode nas ka zaključku da se u proznim ostvarenjima Milana Mađareva mogu učitavati memoarski ili semimemoarski postupci u kojima je važno izneti priču čitaocima i u vedrom duhu zabaviti, poučiti i zabeležiti izgubljeno vreme. 

Viktor Škorić

Kristina Stojkov: „Carstvo nebesko je u nama”

 

Edicija: PRVA KNJIGA
68 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-480-9

Cena: 400 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 069/793-155


U ovoj poeziji sve je istovremeno i staro i novo, ali i blisko, lirsko i intimno, ali i univerzalno što nam govori da se ovde radi o jednoj istinitoj i autentičnoj poeziji preko koje originalnim poetskim pevom mlada pesnikinja dotiče čitaoca. Zbog svih ovih atributa, stihozbirku pesnikinje Kristine Stojkov najtoplije preporučujem čitalačkoj publici kako zbog njene poetske, tako i zbog ljudske vrednosti. 

Radmila Stanković 

Uručene Nagrade „TeodorPavlović” Zoranu Đeriću i Đorđu Kadijeviću

Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu Zoranu Đeriću (za knjigu „Celuloidna književnost: književnost i film”) i Nagradа „Teodor Pavlović” za životno delo reditelju, likovnom kritičaru i teoretičaru Đorđu Kadijeviću uručene su petak 25. septembra 2020. u Banatskom kulturnom centru.


O nagradama je odlučivao žiri u sastavu prof. dr Sava Damjanov (predsednik), prof. dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović.


Više o nagradama:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2020/09/oru-kadijevicu-i-zoranu-ericu-nagrade.html





Nagrade se dodeljuju u okviru manifestacije Dani Teodora Pavlovi
ća koja se održava po dvadeset i prvi put. Dane Teodora Pavlovića organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo.



U okviru programa sve
čane dodele učestvovali su: prof. dr Srđan Šljukić, potpredsednik Matice srpske, Milan Stojšin, pomoćnik predsednika Opštine Novi Bečej, laureati prof. dr Zoran Đerić i Đorđe Kadijević, vokalna solistkinja Milica Doskovićčlanica hora Opere SNP-a, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra i voditelj Branislav Ugrinov.



U Galerija Banatskog kulturnog centra postavljena je izložba ilustracija knjige „Banatska Venera i junak Dimitrij” Senke Vlahovi
ć.


Teodor Pavlovi
ć (1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac – jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.



Više fotografija možete videti ovde:

https://www.facebook.com/media/set?vanity=banatculturalcenter&set=a.3377122805709557


Snimak celokupnog programa.

Prilog RTV-a.

Prilog TV Novi Bečej.

21. DANI TEODORA PAVLOVIĆA – PROGRAM

 

Dani Teodora Pavlovića održaće se po dvadeset i prvi put 25. septembra 2020. godine u Novom Miloševu, u skladu sa preporučenim epidemiološkim meramaDane Teodora Pavlovića organizujBanatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom OpštinNovi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo.

Teodor Pavlović (1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac  jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.

PROGRAM

 

sreda, 25. 9, 2019, 13 časova

 

1. deo, atrijum Banatskog kulturnog centra

 

Voditelj Branislav Ugrinov

Muzička tačka, Milica Dosković, članica Opere SNP-a

Pozdravni govori

Pozdravna reč prof. dr Srđana Šljukića, potpredsednika Matice srpske

Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej, otvara manifestaciju

Muzička tačka, Milica Dosković, članica Opere SNP-a

Dodela Nagrada

Obrazloženje za nagradu, prof. dr Sava Damjanov, predsednik žirija

Dodela Nagrade „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu prof. dr Zoranu Đeriću

Beseda laureata prof. dr Zorana Đerića

Obrazloženje za nagradu, prof. dr Sava Damjanov, predsednik žirija

Dodela Nagrade „Teodor Pavlović” za životno delo Đorđu Kadijeviću

Beseda laureata Đorđa Kadijevića

Muzička tačka, Milica Dosković, članica Opere SNP-a

Reč zahvalnosti organizatora Radovana Vlahovića

 

2. deo, Galerija Banatskog kulturnog centra

Izložba ilustracija knjige „Banatska Venera i junak Dimitrij” Senke Vlahović


Đorđu Kadijeviću i Zoranu Đeriću Nagrade „Teodor Pavlović”


Žiri u sastavu prof. dr Sava Damjanov (predsednik), prof. dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović doneo je jednoglasnu odluku da Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu pripadne dr Zoranu Đeriću za knjigu „Celuloidna književnost: književnost i film” (Grafomarketing, Novi Sad, 2019), a Nagradа „Teodor Pavlović” za životno delo reditelju i likovnom kritičaru i teoretičaru Đorđu Kadijeviću.

Nagrade se dodeljuju u okviru manifestacije Dani Teodora Pavlovića koju organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo. Manifestacija će se održati po dvadeset i prvi put u Novom Miloševu. Nagrade će Zoranu Đeriću i Đorđu Kadijeviću biti uručene u petak 25. septembra u 13 časova u Banatskom kulturnom centru.

 

Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu

Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu dodeljuje se dr Zoranu Đeriću za knjigu „Celuloidna književnost” (Grafomarketing, Novi Sad, 2019).

Zoran Đerić, rođen 1960. u Bačkom Dobrom Polju. U Novom Sadu živi od 1979. godine. Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju i eseje, naučne studije iz oblasti književnosti, pozorišta i filma. Prevodi sa više slovenskih jezika. Objavio 65 knjiga (autorskih i prevodilačkih). Bio lektor za srpski jezik na Univerzitetu u Lođu, Poljska, i gostujući profesor na univerzitetima u Pragu, Gdanjsku, Krakovu, Novom Sadu. Predavao na Akademiji umjetnosti u Banjoj Luci, u svim zvanjima. Bio urednik više časopisa, programa, rukovodilac institucija kulture... Upravnik Srpskog narodnog pozorišta i član više odbora i uredništava. Dobitnik više nagrada za književnost i prevodilaštvo.

O knjizi

„Knjiga dr Zorana Đerića Celuloidna književnost treća je naučno-esejistička u njegovom bogatom i raznovrsnom opusu koja se bavi odnosom književnosti i filma. Spektar tema koje u njoj autor analizira izuzetan je i neobičan: od svih ekranizacija Don Kihota, preko strašila i snova kao umetničkih artefakata, pa sve do novijeg srpskog i eksjugoslovenskog filma i literature. Osim studioznosti i niza novih, našoj kulturnoj javnosti nepoznatih ili manje poznatih informacija, Đerićevu knjigu krasi i aktuelnost jer ne izbegava problematiku koja podrazumeva društvenu, kulturološku pa i političku izazovnost. U suštini, eseji sabrani u njegovoj Celuloidnoj književnosti mogu biti istovremeno i zanimljivo čitalačko štivo ali i relevantna odrednica u nauci o književnosti i filmologiji: svakako redak spoj u tekstovima ove vrste, spoj koji nesumnjivo proishodi iz autorovog beletrističkog dara...” (Iz obrazloženja žirija, Sava Damjanov)

 

Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo

Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo dodeljuje se Đorđu Kadijeviću na predlog višemedijskog umetnika Vladana Radovanovića.

Đorđe Kadijević je rodjen 6. januara 1933. godine u Šibeniku. Srednju školu završio u Beogradu. Diplomirao na beogradskom Filozofskom fakultetu, odsek istorije umetnosti, 1956. godine. Široj javnosti je napoznatiji kao reditelj serije „Vuk Karadžić” (1987), remek-dela koje je osvojilo Gran-pri Evrope na festivalu u Rimu i koje je, na preporuku Umberta Eka, Unesko uvrstio u riznicu kulturnog dobra Evrope i sveta.

„Đorđe Kadijević je sineasta, filmski i televizijski režiser, likovni umetnik, pisac, teoretičar umetnosti i kritičar. Ostvario je pet bioskopskih igranih filmova, šest televizijskih igranih filmova, četiri TV serije i deset kratkometražnih i dokumentarnih filmova. Dobio je sedam nagrada, specijalnih diploma i počasnih plaketa za filmove i serije, režiju i izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Napisao je monografije o deset likovnih umetnika, među kojima su i Mića Popović, Dado Đurić i Vladimir Veličković. U njegove aktivnosti kao istoričara umetnosti pre svega ulazi dugi staž likovnog kritičara nedeljnika NIN, od 1965. godine. Organizovao je osam autorskih izložbi. U okviru publicističke delatnosti objavio je preko 1000 stručnih tekstova u gotovo svim listovima i časopisima, dok je u domenu univerzitetske delatnosti kao profesor predavao na pet akademija ili univerziteta. Za svoj doprinos kulturi i prosveti primio je šest nagrada i plaketa. Objavio je jedan roman i studiju o umetnosti.” (Iz predloga Vladana Radovanovića)

 

Teodor Pavlović (1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac – jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.


Konkurs za Nagradu „Teodor Pavlović“


Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa, u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo, organizuje kulturnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića koja će se 21. put održati krajem septembra 2020. godine u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu.*

Manifestacija se održava u slavu i čast značajnog kulturnog pregaoca srpskog naroda Teodora Pavlovića (1804–1854, Karlovo, današnje Novo Miloševo), reformatora i obnovitelja Matice srpske, njenog prvog sekretara, urednika Letopisa, osnivača Galerije Matice srpske i prve muzejske zbirke, urednika više listova i novina, rodonačelnika žurnalistike u Srba, advokata, književnika, prevodioca...

Povodom manifestacije, organizator tradicionalno raspisuje konkurs za Nagrade „Teodor Pavlović“:

Nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo

Nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo je svojevrsno društveno priznanje koje se na predlog institucija, udruženja građana i grupa dodeljuje istaknutom pojedincu za vrhunske rezultate postignute u određenoj oblasti. Ova nagrada se daje za sledeće oblasti: nauka, umetnost, sport, privreda, poljoprivreda, javni (politički) rad.

Nagrada „Teodor Pavlović“ za najbolju knjigu

Nagrada „Teodor Pavlović“ za najbolju knjigu dodeljuje se za knjigu iz oblasti književnog, publicističkog, kulturno-istorijskog, naučnog i prevodilačkog rada objavljenu na srpskom jeziku u 2019. i 2020. godini.

Žiri će raditi u sastavu: dr Sava Damjanov (predsednik), dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović, književnik.

Knjige i predloge u po 4 primerka poslati do 10. septembra 2020. godine na adresu: Banatski kulturni centar, JNA 35, 23273 Novo Miloševo

Za sve informacije obratiti se na telefon 069/783-155 ili mejl adresu banatskikulturnicentar@gmail.com

* Manifestacija će se održati u atrijumu Banatskog kulturnog centra, na otvorenom, u skladu sa epidemiološkim merama.


Miroslav Topić: „Piknik sa sirenama”

Edicija: POEZIJA
132 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-469-4

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 069/793-155


Nastavljamo igru, pomeramo šahovske figure, sve dok moj kralj ne podigne na jarbol belu zastavu. O, ne brini, svako ima svoju belu zastavu, teši me u šali. U pitanju je samo izabrati vreme. I izabrao je.

Ostalo je samo pitanje koje je lebdelo nad njim:

Kako da uđem oče
U pustu spaljenu zemlju
Skamenjen
Kako da pređem
Tu strašnu granicu
Ne boj se sine
Veru
Ta bodljikava žica
Biće ti samo vrpca
Kojom je označen cilj
Sunčano je danas.

U Bulevaru je soba puna svetlosti. Novo posađeni platani još nisu dosegli do prozora na drugom spratu.
Sunčani zraci padaju na Puškinovu bradu. Neka sena je za stolom.

Iznad nje rojevi reči, onih, koje je toliko razdvajao na slogove, ispitivao korene i rodoslov, merio im zvučnot, slušao akcenat premeravao dužinu, upoređivao lepotu.
One sada,
za njihovog Alhemičara Reči,
od MIROSLAVA, složiše:
MIR I SLAVA.

Miodrag Topić

Goran Blagojević: „Zemo”

Edicija: ZAVIČAJ
300 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-476-2

Cena: 1000 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 069/793-155


– Ideš li ikako tamo, u to svoje mjesto? Kome je pripalo u toj podjeli posle rata? Kad te toliko muči nostalgija, trebalo bi ići češće. 

– Pripalo je federaciji, Muslimanima. Ali nemam ja problem da odem tamo, osim finansijskih i slobodnog vre­mena, jer nisam bio vojnički angažovan, ali već se to dobro sleglo i smirilo. Bio sam samo jednom, na kratko. Baš zato što volim toliko svoj zavičaj, želim da ga pamtim onako starog, lijepog, mirnog i punog sreće i jarana. Ne bih sada da kvarim te mile uspomene novim izgledom prilagođenim sadašnjim sastavom, novim licima, ne­kim drugačijim navikama, mjestima za izlazak i naviknu­­­tom drugarskom ze­zanju bez ljutnje. A ovdje u Vojvodini vo­­­lim Frušku goru, tamburaše, stare okićene fijakere sa sjajnim i silnim čila­šima, riblju čorbu i paprikaš, moćne i velike silose, stari, štrkljasti i nakrivljeni đeram, štrudlu sa makom, ljutu ko­basicu, bučne i vesele seoske slave i vašare, male i isturene čarde pune davnašnjih predmeta jedinstvenog izgleda i domaćih specijaliteta i ovaj interesantni, starinski, otegnu­ti lalinski divan. 

(odlomak)


Roman Gorana Blagojevića „Zemo” pisan je rečima od mirisa, koje damaraju i prlje – rečima nalik svicima pepeljastih krila i stajaćeg mirisa. Onog koji se čuva pod ključem u vojničkom sanduku, a ključarka mu baba ili strina, starica, strpljiva i otrebljena od lične alavosti, naklonjena novim izdancima svoje loze. 

Blagojević zida vreme temeljnim kamenom od svile da ne povredi ni pauka u njemu – da kad škrgutne zid, barut pod rogom ne uzavri i ne probudi se stršljen u kratežu. 

Ma kako ova knjiga bude prihvaćena, spreman sam posvedočiti da do sada nije ovolika ljudskost koričena. Ona treba da bude Čitanka iz koje će novi đaci moći učiti kako se zajednička kuća zida.

Slobodan Ristović, književnik


Maja Belegišanin: „Svetlo prepoznavanje: (prikazi, eseji)”


Edicija: KRITIKA
240 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-477-9

Cena: 1000 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 069/793-155




Tumač književnoumetničkog teksta uzima lupu i poput de­tektiva traga za formalnom arhitektonikom i du­binskom semiotikom stvaraoca kako bi ih osvetlio i iz svog ugla razjasnio čitalačkoj publici. Nalik lučonoši koji tamu nerazumevanja ili površinskog odnosa prema složenosti savremenog autorskog pisma rasvetljava ili arheologu koji iskopava dragocenost književne tra­di­cije, Maja Belegišanin nas svojim esejističkim i knji­ževnokritičkim izrazom podse­ća da je radost čitanja upravo radost prepoznavanja, ozarenje i sozercanje.

Nataša Kljajić

Kritičarski rad Maje Belegišanin odlikuje se po veoma brižljivom čitanju rukopisa o kome pisac na­me­rava da iznese svoj sud. Maja Belegišanin vrlo stu­­diozno pristupa analizi pojedinih pesama, odlo­maka, celina. Njen osnovni čitalački poriv je u to­me da pronikne u piščevu poeti­ku, da odredi pesni­ko­ve osnovne ili opsesivne teme, da ih osvetli iz perspektiva različitih ciklusa i lirskih strategija, odnosno njihovih variranja unutar pesničkih zbirki.

Dr Boris Lazić