JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Дани Теодора Павловића 2010 - ПРОГРАМ

Црквена општина Драгутиново
и Банатски културни центар

у сарадњи са Матицом српско
м
Дани Теодора Павловића
25. 07 - 15. 08. 2010.

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ 20. 07. 2010.

Овогодишња манифестација Дани Теодора Павловића, једанаеста по реду, одржаће се на осам локација у Новом Милошеву (Црквена општина Драгутиново, дворац Каштиљ, галерија Атар, музеј Жеравица, Црквена општина Беодра, Католичка црквена општина, музеј Котарка, централна бина) у трајању од 22 дана, а под покровитељством Општине Нови Бечеј и Месне заједнице Ново Милошево.
Програми које ће се одржати у дворцу Каштиљу биће емитовани УЖИВО путем веб камере на интернет адреси http://bkc.devbin.org

ПРОГРАМ

25. 07. недеља, Храм св. архангела Гаврила
17:00 - скуп званица и публике у порти
17:15 - полагање венца на гроб Теодора Павловића
17:30 - Његово Преосвештенство Владика Банатски Никанор служи вечерње са петохлебницом
18:00 - Миливој Вребалов, председник општине, отвара манифестацију
- доцент др Драган Станић, уредник Летописа Матице српске и уредник Српске енциклопедије
- Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културу
- др Славомир Гвозденовић из Румуније, председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону
- Стеван Бугарски из Румуније, члан управе Матице српске
- Милан Ђурић из Мађарске, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској
- Миле Исаков, публициста
- Лила Ковач, харфа
- Драган Будак, протонамесник Црквене општине Драгутиново
- додела награде Теодор Павловић књижевнику Радовану Влаховићу
- Камерни хор Ехос из Новог Милошева, диригент Дудаш Каролина
- помен Теодору Павловићу у порти храма
- изложба фотографија Српска црквена уметничка збирка из Сент Андреје Историјског архива Зрењанина у црквеној сали. Изложбу отвара директор Нада Борош.
26. 07. понедељак, Храм св. архангела Гаврила
9:30 - Храмовна слава. Литургија и резање славског колача. Кум Душко Попов са породицом.

- Тамбурашки оркестар Теодор Павловић

27. 07. уторак, дворац Каштиљ (УЖИВО на http://bkc.devbin.org)
- представе Драмске радионице Креативног центра Цеком:
19:00 - позоришна представа за децу до 10 година Плажа је наша и тачка (текст Роберт Такарич, режија Смиљана Туцаков, сонг Владимир Агић Ага),
20:30 - позоришна представа за омладину Тајни живот пчела (текст Сју Монг Кид, драматизација Роберт Такарич, режија Смиљана Туцаков, ауторска музика Милета Грујић).
22:00 – концерт: Милан Дакбу Будак и пријатељи
28. 07. среда, на тераси дворца (УЖИВО на http://bkc.devbin.org)
20:00 – промоција књиге Горана Ибрајтера Песме Елеазарове. Стихове говори глумац Јован Торачки. О књизи говоре Радован Влаховић и Горан Ибрајтер. Отаврање изложбе Бечкеречке даме 19. века Историјског архива из Зрењанина аутора Ивана Панчића. Изложбу отвара Горан Живић.
21:00 – позоришна представа Пећ Груп
e Паад
22:00 – тамбурашки оркестар Панонија
29. 07. четвртак, на тераси дворца (УЖИВО на http://bkc.devbin.org)
20:00 - Промоција часописа Златна Греда. Говоре Јован Зивлак (председник Друштва књижевника Војводине), Фрања Петриновић и Перо Зубац.
Отварање изложбе слика Светлост Рамона Магде из Вршца, и изложбе слика Пејсажи Србије Ђорђа Станић из Ужица.
30. 07. петак, у балској сали дворца (УЖИВО на http://bkc.devbin.org)
18:00 - Бугарски национални оркестар мандолина
(даровни концер АДЗНМ Гусле и Општине Кикинда)
31. 07. субота, на бини у центру
20:00 - концерт фолклорних ансамбала из Баната, Срема и Бачке. Домаћин: КУД Теодор Павловић
23:00 - рок концерт
01. 08. недеља, на бини у центру22:00 - АС журка
02. 08. понедељак, на бини у центру
20:00 - концерт народне музике

03. 08. уторак, Музеј Жеравица
20:30 - Предавање проф. др Александра Касаша на тему Руски харковски институт у Новом Бечеју 1918-1932.
Мини концерт Ивана Жеравице (10 година).
04. 08. среда, у Католичкој црквеној општини
20:00 - Вече на мађарском језику: Промоција књиге Огњишта у мочвари Золтана Чемереа у издању Историјског архива из Кикинде. Глумица Едит Зеребељи Тењи чита стихове Радована Влаховића на мађарском из збирке Uram (превела Ангела Патаки). Мичик Бела - цитра.
06. 08. петак, на тераси дворца (УЖИВО на http://bkc.devbin.org)
20:00- промоција књиге Бећарац и сеферини Милана Мицића.
07. 08. субота, Галерија Атар
20:00 - промоција књиге песама Николе Поповића Отисци (не)времена у издању БКЦ-а. О књизи говори Драган Поп Драган.
- Промоција Креативне радионице Бункер и стрип издаваштва
Dirty editions. Говори Јован Гверо.
- Видео пројекције: фотографија МФ Љубомира Којића, фотографија Драгана Белића, ретроспективе радова Колоније карикатуриста у Елемиру.
10. 08. уторак, на тераси дворца (УЖИВО на http://bkc.devbin.org)
20:00 - вече младих песника Срба из Румуније: Дејан Петров, предесник Организације младих срба у Темишвару, проф. Саша Милимарков, Весна Степанов, Горан Мракић и Предраг Деспотовић. Гости: млади песници из удружења Бели Храст из Лазаревца.

Рок свирка: Александар Жијан и Вељко Илкић.

12. 08. четвртак, на тераси дворца (УЖИВО на http://bkc.devbin.org)
20:00 - промоција књиге Лет у гнезду Гордане Рошчић у издању Банатског културног центра. Говоре књижевни критичар Марија Танацков, уредник Радован Влаховић и аутор Гордана Рошчић.
Музеј Котарка ће бити отворен за разгледање за учеснике и посетиоце свих програма у дворцу.
13. 08. петак, порта Храма св. архиђакона Стефана
20:00 - промоција зборника Књижевно дело Симе Цуцића у издању Банатског културног центра. О зборнику говоре Марија Танацков и др Тамара Грујић.
Промоција књиге Александара Бјелогрлића Бразилски акварел у издању Агоре и романа Олгице М. Глигоров Расуло о ком говоре Марина Грујић и Аца Стојанов.
14. 08. субота, порта Храма св. архиђакона Стефана
17:30 - дечји хор из Кикинде и промоција књижевног клуба Тиских цветови из Елемира. Говори Зорица Давидов.
- Позоришна представа за децу Усуд у режији Милана Бошкова.
15. 08. недеља, храм Св. Архиђакона Стефана
09:30 - Храмовна слава. Литургија и резање славског колача.



Теодор Павловић је рођен 14. фебруара 1804. године у Карлову (Драгутинову, данашњем Новом Милошеву) где је и умро 12. августа 1854. године. Био је први секретар Матице српске у Пешти и њен обновитељ и препородитељ: 1836. године успео је да издејствује од аустроугарских власти, које су забраниле рад овој институцији, њено поновно обнављање, и окупљањем бројних донатора омогући њен препород. Био је уредник Летописа Матице српске у више наврата, нашег најстаријег живог часописа за књижевност и једног од најстаријих у свету. Теодор Павловић је основао Галерију Матице српске као и Српску народну збирку из које ће касније настати Музеј Војводине. Био је уредник Сербског народног листа и оснивач Сербских народних новина. Покренуо је и алманах Драгољуб и тиме постао родоначелник журналистике код Срба. Теодор Павловић је једно од најзначајнијих имена за српски народ у првој половини 19. века. Као противник Вукове струје неправедно је, убзро после смрти, заборављен, а манифестацијом Дани Теодора Павловића враћен у културни живот.
Црквена општина Драгутиново из Новог Милошева је 2000. године у сарадњи са Матицом српском из Новог Сада основала културну манифестацију Дани Теодора Павловића. У порти храма ове црквене општине Теодор Павловић је сахрањен где му је Матица Српска 1888. године подигла споменик. Ове две институције су пре 10 година, на иницијативу тадашњег председника Црквене општине Драгутиново Радована Влаховића, отпочеле исправљање велике неправде над заборављеним великаном Теодором Павловићем који је био несебични добротвор и Матице српске и Црквене општине Драгутиново.

Првих десет година манифестације биле су у знаку расветљавања лика и дела заборављеног великана кроз низ историјских предавања и расправа наших угледних научника и историчара. Црквена општина Драгутиново је ове године ангажовала Банатски културни центар да у њено име осмисли и реализује програм. Овом сарадњом отпочиње се друга деценија манифестације коју већ ове година карактеришу бројне новине који уноси Банатски културни центар. Новине се огледају у ширењу манифестације на међународни ниво учешћем представника српских институција из Мађарске и Румуније, земаља у којима је Павловић живео и деловао, затим измештањем великог дела програма манифестације на осам локација у Новом Милошеву (Црквена општина Драгутиново, дворац Каштиљ, галерија Атар, музеј Жеравица, Црквена општина Беодра, Католичка црквена општина, музеј Котарка, централна бина), по прву пут ће се у оквиру ове манифестације организовати и један програм на мађарском језику, и новина је и то што ће програми бити емитовани уживо путем веб камер
e на интернет адреси http://bkc.devbin.org и на тај начин бити доступни за гледање целом свету. На истој интернет адреси снимци ће бити архивирани да се и накнадно могу гледати. Теодор је био човек веома модеран и напредан за своје време, и у складу са таквим његовим духом је и увођење савремених технологија у културни живот.
Овогодишња манифестација има изузетно богат програм који траје 22 дана и даје 18 дана програма са око 250 најављених учесника, 4 позоришне представе, 8 промоција књига, 11 музичких програма (хорова, појединаца, оркестара, бендова), 4 изложбе, 3 видео пројекције, више промоција књижевних удружења и часописа, 2 храмовне славе, концерт фолклорних ансамбала, историјско предавање... Од свих ових праграма 10 програма је за децу и омладину.

На свечаном отварању биће додељена и награда Теодор Павловић књижевнику Радовану Влаховићу. Овогодишњи жири који је именовала Црквена општина Драгутиново чине: др Петар В. Крестић, председник, Драган Батинић, члан, и Драган Будак, члан.
НАГРАДА ТЕОДОР ПАВЛОВИЋ
Добитници награде Теодор Павловић од 2000 - 2009. године: Летопис Матице српске, Радован Поповић, академик Чедомир Попов (садашњи председник Матице српске), Књижевне новине из Београда, Српски културни центар из Суботице, Мокрин, Издавачка кућа Орфеус, др Петар В. Крестић, Лазар Мечкић и Драган Раушки.
Радован Влаховић – добитник награде
Теодор Павловић 2010. године
Радован Влаховић је рођен 21. 03. 1958. године у Новом Бечеју. Школовао се у Новом Милошеву, Новом Бечеју и Кикинди. Студирао је Југословенску и светску књижевност у Новом Саду.
1975. објављује прву причу. Од 1980. године па до данас објављује по књижевним часописама у зем­­љи.
Од 1983. до 1986. на Фрушкој Гори у Кру­шедол селу живи своју примењену филозофију живљења коју још назива експерименталним ег­зистенцијализмом.
1984. снима филм Кад проговори паор из тебе у режији Владимира Перовића.
1985. оснива прво приватно Југословенско по­зориште у природи. Исте године снима циклус крат­ких филмова под називом Балада о белом коњу са Илић Петра Михајлом, а са мр Петром Љубојевим снима филм о дописном позоришту који је 1986. у Монте Карлу добио прву награду у свету у серији кратких телевизијских филмова.
1986. у Новом Милошеву оснива приватно културно двориште. 1986. оснива Романо театар, друго ромско позориште у Југославији и прво у Вој­водини, које исте године изводи премијеру драме Кулај аутора Радована Влаховића.
1988. оснива Књижевну омладину општине Нови Бечеј, покреће омладински часопис Омла­дински мозаик, 1988. оснива са Ромима, из Гаравог сокака Мирослава Антића из Мокрина позоришну трупу која и данас постоји под називом Урма. Исте, 1988. године, објављује књигу песама под називом Књига пастира у издању Славије из Новог Сада.
1989. оснива Нови Зенит и организује прву женску новозенитистичку ликовну колонију.
1990. оснива књижевни часопис под називом Барбарогеније.
1991. оснива часопис за књижевност и умет­ност Српски књижевни магазин и покреће издавачку делатност Новог Зенита.
1995. оснива омладински часопис за књи­жевност под називом Тумбе.
Од 1995. до 2000. повремено организује књи­жевне вечери, позоришне представе и ликовне из­ложбе.
1996. био члан управног одбора Акеде­мије лепих уметности у Београду.
2000. оснива и финансира културну мани­фестацију Дани Теодора Павловића која и данас живи.
2004. Позоришни музеј Војводине покреће Редакцију за историју позоришног живота Рома Војводине од праисторије до данас чији је Влаховић руководилац.
2005. године у издању Арт-пројекта из Зре­њанина објављује књигу песама Мој Господе.
2006. оснива и Банатски културни центар у Новом Милошеву, први приватни културни центар у држ
ави.
2007. год. објављује роман Ево човека у из­дању Арт-пројекта из Зрењанина.
2008. за роман Ево човека добија награду Најбоље из Баната. Исте године оснива и књижевну манифестацију Пролеће Симе Цуцића.

2008. годинe објавио је роман Самароплаветнило у издању Банатског културног центра из Новог Милошева.
2009. године објавио је збирку поезије Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски, друго издање збирке поезије Мој Господе и превод исте на мађарски језик – Uram, све три у издању Банатског културног центра.
2009. добија од Матице српске Захвалницу за сарадњу, помоћ и подршку у остваривању научних, књижевних и културних програма Матице српске.
2009. добија специјално признање за амбасадора културе Баната у оквиру пројекта Европске уније Еуро Банат – културни идентитет.
2010. године оснива први Европски фејсбук песнички фестивал у оквиру ког је учествовало 200 песника из 20 земаља света.
За свој хуманитарни рад, несебичну помоћ и подршку Српској православној цркви добио је пет гра­мата од четири владике: захумско-херцеговач­ког Атанасија, жичког (тада банатског) Хризостома, сремског Васили­ја и банатског Никанора.
Живи и ради у Новом Милошеву.