JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Rezultati konkursa za Nagradu „Bogdan Čiplić“ 2022

Na osnovu konkursa za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku, žiri je doneo jednoglasnu odluku da ovogodišnji pobednik, koji će biti nagrađen objavljivanjem knjige u izdanju Banatskog kulturnog centra, bude Aleksandar M. Arsenijević i njegova zbirka kratkih priča Fosforescencije“. 

Aleksandar M. Arsenijević

Pored Aleksandara Arsenijevića, u najuži izbor ušli su i rukopisi Violete Bjelogrlić („Login i Az), Jasmine Malešević („Nestašna Markiza: pikarski roman),  Ljiljane Fijat („Željna hladnog vazduha)  i Tihomira Stevanović („Trgovci solju: novela). Na konkurs je pristigao 31 rukopis iz zemlje i regiona. Žiri je radio u sastavu: Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra i predsednik žirija, msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević. 

Bogdan Ćiplić

Bogdan Čiplić bio je književnik, prevodilac i upravnik Srpskog narodnog pozorišta, rođen u Novom Bečeju 1910, a umro u Beogradu 1989. Dela: Poljana, Divlje jatoPaorske baladeMrtva Tisa, Okamenjena stada Slatko pravoslavlje, Snaga zemlje, Stravična zvona, Na veliko i na maloDečaci sa Tise, Sinovi ravniceOkoviJaruga, Đura Jakšić i dr. 

Konkurs i nagrada realizuju se u okviru projekta koji je podržala Opština Novi Bečej.

 

Iz obrazloženja žirija

   Na tromeđi eseja, poezije i proze, u kratkim formama, isečcima iz života, u istrgnutim sekvencama, neobičnom jezičkom aparaturom, Aleksandar M. Arsenijević u zbirci kratkih priča pod naslovom Fosforescencije sabira rasparčanu intimnu ispovest, kao svetleće tačke u mraku. Ne tražeći od njih da izgrade celinu, autor ove isečke pušta da se međusobno traže i dozivaju, sklapajući u svesti čitaoca jedan koherentan svet upravo zahvaljujući nepretencioznosti književnog postupka (rekli bismo i zahvaljujući nepretencioznosti autora). 

Fosforescencije Aleksandra M. Arsenijevića svedoče o vanvremenosti trenutka, o jednostavnosti i savršenstvu. Pomerenom perspektivom, jednostavnom izmenom rakursa, pisac uspeva da antropocentričnost sveta nadigra humanizmom, stavljajući u prvi plan neživu prirodu, iza koje se tek onda pomalja čovek, neznačajan i tako obožen.

Minimalistički način pripovedanja, kratki opisi, efektni, proizvod su superiorne pripovedačke percepcije koja mnoštvo uvida sažima u efektne slike, naizgled efemerne.

Apokaliptičkim događanjima Arsenijevićev junak se suprotstavlja sopstvenom željenom autsajderskom pozicijom. Metaforička ili kitnjasta svedenost Arsenijevićevog izraza omogućava čitaocu da usred banalnosti ugleda, ili tačnije, oseti lepotu – lepotu čoveka, lepotu sveta, lepotu pripovedanja. Složenicama, koje evociraju drevnu Heladu, mediteran, neologizmima i arhaičnim oblicima reči povezujući nas sa antikom u kojoj, kako je rekao Hans Georg Gadamer, čitajući Helderlina, svako sa smislom i dušom pripada svetu, u već postojeće oblike reči dolivajući novu snagu i nove dimenzije (poput reči večnutak), vraća nas pisac sa puteva na koje smo zalutali, nazad, ka sebi, ka Čoveku, ka Studenici. Smrtnik tu ne samo što se seća besmrtnosti, nego ona postaje osnovni element u njegovom smrtnom biću. 

Msr Nenad Stanojević, član žirija

 

Biografija dobitnika nagrade 

Rodio se 1966. u Beogradu, gde se školovao, živi i radi.

Književnik i prevo­dilac, autor knjiga: „Mišljenje ljubavi“ (Valjevo, 1991); „Kralj Vladislav“ (Beograd 2016); „Kralj Dragutin“ (Beograd, 2016); „Sunčanost, smrtnost” (Beograd, 2020); „Vrtovi” (Svrljig, 2020); „Pohvale svemu” (Niš, 2021).

Prve književne radove objavio u „Knji­ževnoj reči“ 1987. go­­­­dine.

Laureat književnih nagrada: Slapovi Vučjanke, s. n. (Vučje 2022), Milutin Usko­ković, za najbolju ne­ob­jav­ljenu savre­­menu pripovetku na srpskom jeziku (Užice, 2021, 2016); Andra Gavrilović, za pripovetku (Svilajnac, 2021), Kra­tka priča Pi­rota (Pi­rot, 2021, 2018), Hadži Dragan, za poeziju (Požega, 2020), Sto­jan Stepanović, za poe­ziju (Loz­nica, 2020); Iz­među dva sveta Ud­ru­­ženja knji­ževnika „Branko Milj­ko­vić”, za poeziju (Niš, 2020); Gor­­dana To­dorović, za neobjavljenu knjigu poezije (Svr­ljig, 2019); Di­sovo zla­­ćano pero, za poeziju (Ba­čka Palanka,2019); Vi­­­­dov­danski cvet, za poeziju (Po­ža­revac, 2019); Vu­kovi lastari, za poeziju (Lo­znica, 2018); Akt, za naj­kraću priču (Va­­ljevo, 2018); Laza La­za­rević, za naj­­­bolju ne­o­bja­vljenu sa­vremenu srp­sku pri­pove­tku (Ša­bac, 2017); Vukašin Co­nić, za kra­tku priču (Les­ko­vac, 2017); Miša Cvetanović, za priču (Brestovac, 2017); Svetosavska nagrada, za kratku priču; poeziju (Knja­­­že­vac 2017, 2014); Du­či­ćeva lira, za poeziju (Doboj, 2016); Pe­sni­čko proleće, za poeziju (Be­o­grad, 2016); Miodrag Borisavljević, za kra­tku priču (Apa­tin, 2015); Belo pero, za priču (Ži­­tište, 2015); Lju­bo­stinj­ska ro­­zeta, za poeziju (Trste­nik, 2015); Zlatna po­velja Me­đunarodnog fe­­stivala poezije, za poeziju (Subo­tica, 2015); Soko, za kratku priču (Višegrad, 2015); Alma, za naj­kraću priču (Beograd, 2014);  Edicija br. 1, za prvu knjigu po­ezije (Va­­ljevo, 1991).

Zastupljen u više antologija i u mnogobrojnim zbor­­­­nicima savremene srpske poezije i proze. Poeziju, prozu, eseje objavljuje u periodici i zbor­­­­­­­nicima.

Prevodilac (sa ruskog i engleskog) sedamdesetak knjiga i autor-priređivač stotinak zbor­nika i mo­no­graf­­skih iz­­­­­danja na antropo­loške, eti­­čke i es­tetičke teme.

Radovi su mu prevođeni na ruski, fran­cuski i en­gle­ski jezik.

Član Udruženja književnika Srbije.