Radovan Vlahović: „SAVANI: Zavera: Knj. 1.“

 

272 str, broš. povez, 19 cm, 2026. god.

ISBN 978-86-6029-709-1

Cena: 1600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Edicija ROMAN

SAVANI
NOVOZENITISTIČKI TRIPTIH
ZAVERA
DRAGA SAVETA
IZDAJA

I već sada, dok ispisujem ove redove, i kad je čitava drama oko Novog Zenita i novozenitista zaokružena i jasna, i posle vremenske distance od oko pedeset godina, mnogi akteri naše priče verovatno bi se drugačije danas ponašali, drugačije bi se odredili i prema sebi i prema svetu oko sebe. Ali – svako vreme nosi svoje breme – i eto još jednog idioma koji se proteže kroz godine koje su za nama...

(odlomak iz romana)

Triptih Savani započinje romanom Zavera, koji predstavlja nastavak složenog i pažljivo građenog književnog dijaloga Radovana Vlahovića sa junacima koje je sam stvorio, a koji su tokom vremena prerasli početnu zamisao i postali trajna, gotovo sudbinska prisutnost u njegovom književnom stvaralaštvu. Iako otvara novo troknjižje, Zavera funkcioniše i kao samostalno delo – kao „roman u fragmentima”, sačinjen iz različitih vremenskih slojeva, iskustava i unutrašnjih zapisa koji su nastajali tokom dugog niza godina.

Jedan od najupečatljivijih motiva romana jeste ideja da se „ep u dvanaest ruku” („ep o novozenitistima”) piše „sam od sebe”, po nekom unutrašnjem diktatu koji prevazilazi racionalnu kontrolu. U tom smislu, autor sebe postavlja u poziciju medijuma, izvršioca testamenta i čuvara duhovne zaostavštine novozenitista. Međutim, ta pozicija je za njega istovremeno i privilegija i teret. Ona podrazumeva odricanje od potpune autorske kontrole i prihvatanje činjenice da likovi, jednom stvoreni, nastavljaju da žive sopstvenim životom u svesti pisca. Oni ga posećuju, javljaju mu se i traže da budu zabeleženi. O tome svedoči i upečatljiv odlomak u kojem junaci preuzimaju kontrolu nad pripovedačem, praktično ga pretvarajući u zarobljenika sopstvene imaginacije.

Ova knjiga se, stoga, može čitati i kao „roman o pisanju”, o odnosu između autora i njegovih junaka, ali i kao knjiga o istrajnosti jedne ideje koja traje decenijama. Novozenitisti su izmišljeni, ali njihovo prisustvo u tekstu deluje stvarnije od mnogih realnih biografija. Oni postoje zato što ih pisac ne napušta, već im iznova daje glas – u beleškama, na blogu i, napokon, u knjigama.

(iz recenzije) 
Mladen Đuričić

Vlahović fragmentarnošću pokušava da nadigra velike mase vremena i da iz različitih perspektiva sagleda novozenitističku borbu za lepotom. Tu izluziju koja je stvarnija od života. Od običnog života. Ali koje ima jedino u životu, običnom, jednostavnom. Zato će povratak bludnog sina biti dočekan pesmom i igrom. Onaj sin koji ostaje kod kuće nikada neće osetiti takvu očevu ljubav.

„Bili su umetnička grupa, a mislili su da su borbena trupa što menja svet lepotom i donosi radost. U stvari, samo su izmišljeni likovi u prošlom vremenu, u jednom romanu i glavi jednog pisca, koji je prestao da ih se seća, pa sad beleži njihove lažne biografije, tek da pokaže da nije odustao, da se nije predao, da još uvek neguje, kao bajagi, to sveto ludilo kojim je samog sebe zadojio još u mladosti.”

(iz recenzije) 
Nenad Stanojević

 

Zavera je književni univerzum Radovana Vlahovića u malom. Iako je reč tek o prvoj knjizi triptiha, možemo reći da ona već sada sabira sve piščeve teme, motive, opsesije i književne uzore. Nije redak slučaj u knjizi da se prepoznaju reference na druga književna dela ovog autora („Sećaš li se Samaroplavetnila“), književni likovi iz drugih okruženja („Marko je bio drug sa Ljubom Vlahovićem, Radovana Vlahovića pradedom“) ili na one jednostavne, a teže prepoznatljive aluzije koje su dostupne samo pažljivim i istrajnim čitaocima (kao u sceni „napada“ književnih junaka na autora zbog manjka „posvećenosti“). Naposletku, sudbina svakog novozenitiste iz ove knjige predstavlja jedan od puteva koji pisac želi da istraži jer je te sudbine prepoznao i u sebi. Bilo da je reč o malopre spomenutom Mariju, bilo da je reč o Švepsu, Riđobradom, Leni, Žigosanom ili o ljudima koji dolaze u kontakt sa njima – neimenovani pisac, Cakani – njihova međusobna povezanost i dalja sudbina nakon navodnog kolektivnog samoubistva u Dvorskoj bašti u Sremskim Karlovcima ostaje misterija koja će se razjasniti u daljim delovima ovog triptiha. Pritom treba imati na umu da je čitalac u stalnoj neizvesnosti oko toga kome može verovati, čije reči autor navodi, da li se to zaista tako desilo i, naposletku, ako su se oni razišli – ko je izdao novozenitizam?

(iz recenzije) 
Viktor Škorić

Marija Miljković: „Pesmarica za tri srca“

 

Edicija KNJIŽEVNOST ZA DECU / POEZIJA

88 str, tvrdi povez, ilustr., 21 cm, 2026. god.

ISBN 978-86-6029-707-7

Cena: 1800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

... I misli nana: „Kad je već tako,

neću više slati skupe poklone

što se začas pokvare il’ slome,

već nešto što se ne gubi lako.

Sačuvaću, za njih, paperje snova,

vrapčića cvrkut, kap letnje kiše,

i radost pčelice kad se zaplavi

cvet ljubičice u rosnoj travi!“ ...

Glavne junakinje ovih pesama su Marijine tri unučice, i ono što ih okružuje i oni koji ih okružuju. Moglo bi se reći da je ova knjiga neka vrsta Naninog (bakinog) poetskog dnevnika u kojem se trudi da devojčicama sačuva uspomene iz najranijeg detinjstva, kojih će se one, kad porastu, sećati maglovito pa će ih osvežavati video-zapisima i fotografijama, ali pravu toplu svežinu i autentičnost daće im upravo Nanine pesme. Tako sačuvana lepota detinjstva i ljubav koju su deca dobijala i davala urežu se u dušu i tu uvek ostaju. 

„Pesmarica za tri srca“ nije samo za internu upotrebu jedne porodice, nego može valjati i drugim bakama, dekama i unučićima u druženju, učenju, a kasnije i podsećanju na neke lepe trenutke, jer će se u njoj mnogi prepoznati. Knjiga može pomoći i onima u dobu između unuka i baka i deka da se na trenutak vrate u najlepši period sopstvenih života, obnove energiju i dobiju novu snagu za borbu koju život, u tim godinama, neminovno iziskuje.

Nanin autentični poetski dnevnik nastao je kao plod ne samo Marijinog pesničkog nego i talenta da u sebi sačuva i uvek neguje, dete, a u ovim zrelim godinama ga je svesno i namerno ponovo oslobodila.

Ovo može biti i priručnik svima, kako decu učiti i od njih učiti, kako opet uživati i radovati se sa decom, kao dete.

(iz recenzije)
Dragan Batinić, književnik

 

Može se slobodno reći da su tri pesme vršnjakinje svojih glavnih junakinja, Marijinih unučica. Dugo i željno iščekivane, sve tri devojčice su, slično daru za povojnicu, koja se u našem narodu nosila na dar novorođenčetu, dobile od svoje nane na dar pesmu. Potom ih je ona izvezla svilenim koncem, baš kao što su naše praroditeljke vezle svoja najdublja osećanja i predavale ih svojim ćerkama i unukama kao neraskidive niti očuvanja i napretka mlade porodice – na korist, na radost i na trajanje.

Kao što to često biva, pesme se rađaju kada ljubavi postane tesno u grudima i kada ona mora i na bližnje, na znane i na neznane, da se izliva. Tako su potekle i ostale pesme iz ove zbirke, tako su jedna drugu sustizale, u lepoti izraza dopunjavale.

Marija s lakoćom posmatra svet očima deteta, približava ga deci, a tako nevinog i začuđujućeg, vraća ga i nama odraslima. To čini upravo mudrošću koja sve uzraste i sve tajne poznaje. U ovim pesmama se godine ne broje, jednostavno, one tu i ne postoje. Pesme koje se nižu pružaju iščitavanje razumom u kojem sve vrvi od pokreta, od neponovljivih saznanja, od svakodnevnih dogodovština i života dece u kući, u dvorištu, na izletima, od igračaka, od druženja, od mudrih razumevanja sitnica, od duhovitih i vrcavih rečenica.

(iz recenzije)
Dragica Oličkov, pesnikinja

Goran Blagojević: „Odbolovanim samoćama“

 

Edicija ZAVIČAJ / POEZIJA

108 str, broš. povez, 21 cm, 2026. god.

ISBN 978-86-6029-706-0

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Saizdavač

Narodna biblioteka Srbobran

„Ako se ikada pesnik zaljubi u tebe, postaćeš besmrtna” često je navođena rečenica koja nalazi svoju potvrdu u vanvremenskim pesmama Mike, Laze, Prevera, Miljkovića, Branka... Goran Blagojević kroz stihove postavlja pitanja, a zatim daje i svoje intimističko tumačenje o tome da li su žene u pesmama poznatih pesnika postale besmrtne zahvaljujući njima, ili je poezija inspirisana ljubavlju i čežnjom prema tim ženama donela pesnicima bezvremenost.

Za autora je pisanje život i lek, njegova ulaznica ka večnosti. Iako je glavna tema njegovih pesama žena, Goran Blagojević inspiraciju nalazi i u stvarnosti koja ga okružuje, u onim prefinjenim i filigranskim odbljescima o koje se njegov um saplete. Te odbljeske su samo umetnici sposobni da spoznaju, jer kao što je Đorđe Balaševič rekao za osetljive osobe: „Osete duplo, čuju ranije. Zato što tačno jedan korak ispred njih hoda njihova duša.”

Kroz istoriju će šetati neke nove Lenke, Barbare, Ines, Emine..., kiše će i dalje kvasiti pločnike Bresta, zaljubljeni recitovati stihove pesme Santa Maria della Salute, a pesnici će postojati da to sve zabeleže i kreiraju neka nova sećanja. Upravo zbirka poezije Gorana Blagojevića Odbolovanim samoćama ima zadatak da sačuva od zaborava nekadašnju lepotu pesničkog izraza, i utemelji pravac ka novoj istoriji.

(iz recenzije)

Danijela Milosavljević

Ivo Munćan, Joan Baba: „Janus“ / Ivo Muncian, Ioan Baba: „Ianus“ (dvojezično, srpski i rumunski)

 

Edicija PREVODI / POEZIJA

168 str, broš. povez, 21 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-704-6

Cena: 1200 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Poezija Joana Babe i Ive Munćana predstavljaju dva snažna, a u isto vreme različita glasa savremene književnosti, koji u zajedničkom prevodilačkom poduhvatu stvaraju jedinstvenu sintezu kulturnog približavanja i duhovnog prožimanja. O bliskosti i bratskom odnosu između ove dve ličnosti svedoči njihova poezija. Obojica su istovremeno prevodili jedan drugog: Joan Baba iz Novog Sada sa srpskog na rumunski, a Ivo Munćan iz Temišvara sa rumunskog na srpski jezik. Prepev pesama iz ove zbirke, nije samo lingvistički čin, već pre svega književni i kulturni događaj. Taj poduhvat podrazumeva više od same verbalne transformacije – to je dijalog poetika, misaonih struktura i osećajnosti koje se međusobno prožimaju.

Oba autora delila su duboko uverenje u snagu umetnosti i pisane reči. Kao iskusni prevodioci, već su se potvrdili u prenošenju književnih vrednosti iz jedne u drugu nacionalnu kulturu, a njihove knjige našle su put do čitalaca u „dvema zemljama čitalaca“, kako je lepo primetio Nikita Stanesku.

(...) Nije slučajno što je ova knjiga nazvana Janus / Ianus po rimskom bogu kapija, predstavljenom sa dva lica – kao simbol otvorenosti i povezanosti dveju prijateljskih i susednih zemalja.

Prof. dr Virđinija Popović

Sara Balaž: „Voleću te i sutra“

 

Edicija PRVA KNJIGA / POEZIJA

64 str, broš. povez, 21 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-679-7

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Ova knjiga objavljena je na osnovu konkursa za objavljivanje prvih knjiga mladih autora koji su raspisali Banatski kulturni centar Novo Miloševo i Grad Kikinda za 2024. godinu. Odluku je doneo žiri u sastavu: Radovan Vlahović (predsednik), dr Mladen Đuričić i msr Andrea Beata Bicok.

Između prve ljubavi i prve knjige ponekad stoji samo jedna rečenica koju nekome nismo stigli da kažemo. Ona rečenica koja, kada se ne izgovori, može postati pesma. A kad se pesme nižu poput intimnih ispovesti, onda kao krajnji rezultat ne dobijamo samo početničku zbirku, već život koji je pronašao svoj jezik. Takva je i pesnička zbirka Sare Balaž, inspirisana ljubavnom pričom koja – čini se – još uvek nije dobila svoje završno poglavlje.

Zbirka pesama „Voleću te i sutra“ nije samo početak jedne pesničke biografije. Naprotiv, ona je svedočanstvo da mladost može biti duboka, da iskustvo ne mora biti mereno godinama, i da je prva ljubav – često – dovoljan povod za literaturu. Objavljivanje u okviru edicije Prva knjiga Banatskog kulturnog centra i grada Kikinde nije samo nagrada mladoj autorki, već i potvrda da iskrena poezija stiže do čitaoca i bez velike buke.

Mladen Đuričić

Dragica Oličkov: „Sleme“

Edicija PROZA

152 str, broš. povez, 21 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-705-3

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Priče stvara um, a um ima više gospodara. Tumarati po prošlosti, vraćajući život ljudima i davno minulim događajima ili krojiti sudbinu za ljude u budućnosti? Postavljati putokaz? Nametati sopstveno mišljenje? Gordost i taština. I izazov. Ili je dovoljno samo zapisivati reči, kao što su žene, zimi, uz tople peći plele čarape ili džempere, po nekoj jednostavnoj mustri, za svoje rođene? Ostaviti im toplinu kojom će se, možda, jednoga dana, neko od njih ogrnuti, njima zagrejati i tako utopljen i zaštićen nastaviti dalje, bezbedan i siguran i kroz hladnoću.

(odlomak iz priče Oslobađanje sećanja)

Može li čovek spoznati sebe,

razumeti smisao i tajnu postojanja

samo u tišini vrha najviše planine ili

kolenopreklono pred snagom okeana?

Mora li hoditi, leteti, broditi

s kraja na kraj Zemljinog šara,

sejati traganja, lutanja, pitanja

odlažući žetvu Bogopoznanja?

(odlomak iz pesme U porti hrama)

Vukosava Vukica Dražić: „Pesme mog detinjstva“

 

Edicija ZAVIČAJ

80 str, tvrdi povez, ilustr, 21 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-703-9

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

„Pesme mog detinjstva“ prva je zbirka Vukosave Vukice Dražić. Nastala iz potrebe da se bol pretvori u utehu, a uspomene u stihove, ova knjiga donosi iskrenu i životnu poeziju žene koja je vedrim duhom pronašla snagu da progovori kroz pesmu.

Senka Vlahović: „Banatska Venera i junak Dimitrij” (drugo izdanje)

Edicija: (VIZUELNI) TEKST

60 str, broš. povez, ilustr u boji, 24x17 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-701-5

Cena: 1500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

 Tekst, ilustracije, dizajn:

Senka Vlahović

Razmišljati o knjizi kao umetničkom objektu ili možda objektu koji govori? Ne onom L’object qui parle – iz neke pariske belle epoque starinarnice, (...) već onom Bodrijarovom revizionističkom i nadasve ironičnom objektu koji, odbijajući da bude zastrašen i zaveden, zauzima mesto ispražnjenog i dijalektički neodrživog subjekta. Ilustracije koje prate narativ ove lirične minijature nisu ni ogledalo niti odraz teksta, njegova utvara ili halucinacija, već poseduju sopstvenu strategiju, postavljajući pravila igre subjektu – u ovom slučaju tekstu (ili makar njegovoj proznoj formi) – ostajući na marginama, nepristupačne. Ipak, ta autonomna ilustracija, tako važna komponenta u ovom književno-vizulenom delu, ne teži preuzimanju pretpostavljane dominantne pozicije teksta, već depotencira logiku dominacije i hijerarhiju samu. Tako je i sa likovima koje susrećemo unutar dvadesetak, može se reći, dramoleta.

Slike u tekstu ne ostaju na denotativnom, već visoko simboličkom nivou, otvarajući mogućnosti za nove upise i čitanja. Ilustracija se ne zadržava na ikoničkoj predstavi u ravni razumevanja teksta, već nadomešćuje ono spoznajno. Odgonetanje dolazi u talasima. A broj tačnih rešenja ovog ljubavnog zapleta je neograničen. Čitanje je omogućeno kao perpetuirani proces koji se ne završava. Slika i tekst, uzdignuti do nadrealnog, ponašaju se kao živi organizam, kao materia prima, semiotički perpetuum mobile.

Senka Vlahović je kao Milena Pavlović Barili, Li Miler ili Dora Mar novog veka, kao što je i njena junakinja Tatjana Larina – Banatska Venera, katkad Persefona, Alisa ili Kosovka devojka. Žensko kao semiotička mogućnost celovitog, osvešćenog subjekta, pa i samog svedržećeg apsoluta, izatkano u matriksu plodne banatske ravnice, prerogativ je za uspostavljanje onog muškog, večitog Odiseja u potrazi za Zlatnim runom, zvezdom u plavom krugu, iliti smislom.

Banatska Venera je pesma nad pesmama, izgubljeno zvono katedrale, performans budućeg veka! Svaka nova stranica začetak je moguće transgresivne drame: „dva kraja konca crvenog što u čvor jedan drugog dozivaju”.

Da li je i scenski predstavljiva ova transcedentalna drama ili ona čeka jedno sasvim novo, posthumanističko iskustvo?

dr Lidija Cvetić Vučković,

teoretičarka umetnosti i medija

Knjiga poetskih, lirskih zapisa, bogato ilustrovana nesvakidašnjim slikama zgusnute, mitske simbolike, Banatska Venera i junak Dimitrij, autorke Senke Vlahović, ne samo da usvaja Horacijev poetski princip „Ut pictura poesis” („poezija je verbalno slikarstvo”), nego kao analogni reciprocitet nudi slike kao najvišu poeziju, čime se potvrđuju reči Filostrata da „ona ista mudrost koja nadahnjuje pesnika, odlučuje takođe o vrednosti slikarske umetnosti, jer i ona sadrži mudrost”. I Slika i Reč su za autorku nosioci najviše Istine koja je ovaploćenje božanskog principa; i jedno i drugo vode (po)znanju najviše mudrosti koja „beše u Boga”.

U svoj beskrajni plavi krug autorka smešta Tatjaninu molitvu i Dimitrijevu odsutnost; mogućnost savršenog (meta)fizičkog sjedinjena u Jednom i strepnju da do takvog (s)jedinjenja ne dođe u ovom svetu. (...) Za ostvarenje tog načela Celine ili vrhovnog Jedinstva neophodan je, platonovski rečeno, „pokret duše”; potrebna je belina (praznina) hartije i talenat (punoća) umetnika. A ova autorka ih ima u izobilju, ostvarujući tako jedno od vrhovnih načela umetnosti – njeno katarzično svojstvo.

dr Marija Jeftimijević Mihajlović,

književna kritičarka

Dragan Kiurski: „Muzejski teatar: Komunikacija sa publikom i interpretacija nasleđa“

 

Edicija STUDIJE

300 str, broš. povez, ilustr., 24 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-702-2

Cena: 2500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Saizdavač

UNIVERZITET U BEOGRADU – FILOZOFSKI FAKULTET

CENTAR ZA MUZEOLOGIJU I HERITOLOGIJU

Dragan Kiurski čitaocima nudi temeljno istraživanje transformativne uloge muzejskog teatra, osvetljavajući njegov značaj kao interaktivnog modela prezentacije kulturnog nasleđa. Kroz spoj najnovijih teorijskih pristupa i empirijskih istraživanja, autor pokazuje kako moderni muzeji mogu da evoluiraju od statičnih prostora ka inkluzivnim baštinskim centrima u kojima je publika ravnopravni akter u interpretaciji. Ova knjiga je više od naučnog dela – ona je poziv na akciju. S tim u vezi, publikacija „Muzejski teatar: Komunikacija sa publikom i interpretacija nasleđa” će imati trajni uticaj na kulturnu zajednicu, nudeći nove vizije i pristupe očuvanju našeg zajedničkog blaga.

Prof. dr Milica Božić Marojević

Knjiga „Muzejski teatar: Komunikacija sa publikom i interpretacija nasleđa” zasnovana je na proverenim naučnim činjenicama, relevantnim tumačenjima i savremenim muzeološko-pedagoškim pristupima. Sadržaj knjige iznesen je pregledno i jasno, u jezičkom i konceptualnom smislu, a svojom tematikom i pristupom pruža značajan doprinos proučavanju muzejskog teatra u Srbiji, te doprinosi razvoju muzeologije i muzejske pedagogije. Knjiga će biti podjednako korisna naučnicima, stručnjacima i studentima društveno-humanističkih nauka, posebno iz oblasti muzeologije, kulturologije, pedagogije, istorije, kao i praktičarima u muzejima – kustosima, edukatorima i drugim profesionalcima koji se bave interpretacijom i prezentacijom kulturnog nasleđa.

Prof. dr Jovana Milutinović

Vesna Špirić: „Putnici“

Edicija DRAMA

80 str, broš. povez, 21 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-700-8

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Nadahnuta ličnim uverenjima i bogatom plejadom balkanskih Tipova, izrodila je drsko, a opet romantično delo koje će nas na trenutak zasigurno omađijati. Ono nosi sa sobom težinu realizma, lepotu verovanja, i niti hrišćanskog iskupljenja, te se može svrstati u žanrovske okvire magičnog realizma. Ono je fenomen u kome ne znamo gde se završava stvarnost a počinje onostrano, duhovno ili magično, i može li bit uopšte biti ako ne spoznamo oboje.

Ena Pavlović

„Putnici“ su priča koja se igra i drama koja se čita. Komedija koja tuguje i tragedija koja izaziva osmeh, metafora koja se skriva i simbol koji sija. Zaista, dragi čitaoče, u ovom dramskom prvencu mlade autorke, mogu se osim duhovitih kalambura i lucidnih sentenci pronaći i duboka razmišljanja, pametne reči i duga ćutanja. Pitanja koja ne traže odgovore, i odgovori, bez pitanja.

Srđan Mijalković