JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

„SLOVO LJUBVE” NA ARAČI – Jubileji Lazarevića i Brankovića i dodela nagrade „Despotica Angelina Branković”

Banatski kulturni centar, 26. juna od 18 časova na srednjovekovnom lokalitetu Arača, u porti crkve iz 13. veka, organizuje svečanu akademiju pod nazivom „Slovo ljubve” povodom jubileja vezanih za despota Stefana Lazarevića i despota Đurđa Brankovića, koji su u jednom periodu bili vlasnici naselja Arača. Ovom prilikom, Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, uručiće književnu nagradu „Despotica Angelina Branković” Selimiru Raduloviću.


Povod za svečanu akademiju su tri jubileja vezana za srpske despote koji se u ovoj godini obeležavaju:
- 640 godina od rođenja despota Stefana Lazarevića,
- 640 godina od rođenja despota Đurđa Brankovića i
- 590 godina od smrti despota Stefana Lazarevića.

Program svečane akademije „Slovo ljubve” održava se u okviru projekta „Gradovi u fokusu” Opštine Novi Bečej i Ministarstva kulture Republike Srbije. Ovim programom, Banatski kulturni centar povezuje postojeću književnu nagradu sa imenom Angeline Branković koju tradicionalno dodeljuje, sa široj javnosti manje poznatim delom naše istorije: periodom kada je naselje Arača bilo u posedu despota Stefana Lazarevića i despota Đurđa Brankovića, kao ugarskih saveznika ali i nastavljača nemanjićke tradicije severno od Save i Dunava.

U programu učestvuju: Ansambl za ranu muziku „Renesans” iz Beograda, Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vojvodine, prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, Selimir Radulović, dobitnik nagrade „Despotica Angelina Branković”, prof. dr Zoran Đerić, upravnik Srpskog narodnog pozorišta, Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, dr Zoltan Čemere, istoričar i autor knjige o Arači, Miodrag Petrović, glumac, prvak drame Srpskog narodnog pozorišta, Branislav Čubrilo, glumac, Tatjana Miražić, voditelj programa.


Nagrada „Despotica Angelina Branković

Na osnovu predloga čiji su potpisnici: prof. dr Zoran Đerić, prof. dr Nikola Strajnić, prof. dr Saša Radojčić, dr Milan Micić, Ivan Negrišorac, Simon Grabovac i Franja Petrinović, nagradu „Despotica Angelina Branković Banatski kulturni centar dodeljuje Selimiru Raduloviću za knjigu „Senka osmog eona” (Kulturni centar Novog Sada, 2016). Ova knjiga je ponela više značajnih nagrada: „Đura Jakšić”, „Knjiga godine Društva književnika Vojvodine”, „Povelja Morave”, „Kondir kosovke devojke”, i u bila i u više užih izbora za nagrade: „Zmajevu nagradu”, „Zlatni suncokret” i „Pečat”.


Selimir Radulović je objavio osam pesničkih knjiga i više knjiga izabranih pesama i novih pesama. U izdanju Srpske književne zadruge i „Pravoslavne reči”, objavljena su mu „Izabrana dela (I-V)”. Povodom njegovog pesničkog dela objavljena su dva zbornika radova.  Autor je pet antologija/hrestomatija i više knjiga književno-kritičkih tekstova i ogleda. Dobitnik je brojnih nagrada za svoj književni rad. Bio je na čelu više značajnih institucija kulture. Sada je upravnik Biblioteke Matice srpske i potpredsednik Udruženja književnika Srbije. Živi u Novom Sadu.

Knjiga o Arači

Banatski kulturni centar je povodom svečane akademije „Slovo ljubve” objavio knjigu istoričara dr Zoltana Čemerea „Arača: istorija jednog iščezlog naselja” koja će biti predstavljena u okviru programa svečane akademije.

Knjigu su recenzirali dr Milan Micić i dr Petar Rokai. Knjiga predstavlja sažetu istoriju naselja Arača, podjednako naučnu ali i prilagođenu običnom čitaocu koji želi da sazna više o ovom važnom srednjovekovnom lokalitetu.

Više o knjizi:




* U slučaju kiše, svečana akademija će se održati u Dom kulture u Novom Bečeju.


Zoltan Čemere: „Arača: istorija jednog iščezlog naselja”

Edicija ISTORIJA
104 str., broš. povez, 20 cm, fotogr, 2017 god.
ISBN 978-86-6029-325-3

Recenzenti: dr Milan Micić, dr Petar Rokai

Cena 500 din
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Ova knjiga objavljena je u okviru projekta Gradovi u fokusu Opštine Novi Bečej 
uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.


Na severu katastarske opštine Novi Bečej, u priobalju nekadašnjeg vodotoka Crne bare, nala­zi se usamljeni svedok prošlih vekova – crkva u Arači. Aračka bazilika, kako se najčešće i navodi u istorijskoj literaturi, spada među retke očuva­ne arhitektonske spomenike vojvođanske ravnice iz predturskih vremena. 

Ruševine drevne crkve u polju Devesilje uz­dižu se na mestu gde je pre pet vekova bujao život. Arača je pre turskih osvajanja bila kulturno-re­ligijski i ekonomski centar ovog područja sa ve­lelepnom crkvom, manastirom i bogatim trgom. Nje­na najranija istorija je, međutim, u nedostatku izvora gotovo sasvim nepoznata. I kako to i biva kod većine ovakvih drevnih mesta, o postanku Ara­če imamo više legendi nego pouzdanih istorijskih podataka. Ko je i kada podigao aračku baziliku? Koji su crkveni redovi naseljavali ovo mesto pre turskih vremena? Kada je prestao život u ovoj cr­kvi i obližnjem naselju? Samo su neka od pitanja na koja još uvek nismo dobili potpune odgovore.

Naselje Arača je imalo više etapa u svom ra­zvoju – od malog seoskog naselja iz XI–XII veka do kra­ja srednjeg veka razvilo se u trgovište sa mana­sti­­rom i rezidencijalnim objektima ovdašnje vla­ste­le. O njenom ekonomskom usponu u neku ruku svedoče i crkve ovog naselja – nekadašnju jednobrodnu crkvu od naboja u XIII veku zamenila je velelepna trobro­dna bazilika nalik onima iz najvećih ugarskih grado­va. Ovaj rad mahom prati ove etape u razvoju naselja, pa je sam tekst podeljen na odeljke sa posebnim osvr­tom na naselje, na njegove crkve, na ovdašnji mana­stir, a u poslednjem segmentu i na ovdašnji kaste­lum, koji se zapravo može poistovetiti sa ranijim manastirskim kompleksom. Na taj način dobijena je zaokružena slika o ovom drevnom mestu, koju će u narednim decenijama svojim novim otkrićima dopunjavati buduće generacije istoričara.

dr Zoltan Čemere

„Bal u Elemiru – Sremčevi dani” – rezultati konkursa i program

„Bal u Elemiru Sremčevi dani” održaće se po dvanaesti put 23. i 24. juna 2017. godine u Elemiru kada će, u okviru bogatog programa, biti dodeljene i Nagrade Stevan Sremac za najbolja humoristično-satirična književna dela, predstavljena nova knjiga Simona Grabovca,  predstavljen film „Banatski razbojnici”, održaće se kolonija karikature i više koncerata.


Manifestaciju „Bal u Elemiru Sremčevi dani” organizuju Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar, uz podršku Grada Zrenjanina.

Manifestaciju je osnovala Mesna zajednica Elemir u čast velikana srpske književnosti Stevana Sremca koji je u Elemiru, čekajući na prijem u dvorac porodice Kiš, napisao epos u deset pesama po istinitom događaju pod nazivom „Bal u Elemiru”.

Svake godine organizatori, pored bogatog kulturno-umetničkog i zabavnog programa, raspisuju i književni konkurs za najbolja ostvarenja humoristično-satiričnog žanra (neobjavljena pesma, priča, esej) i dedeljuju Nagrade „Stevan Sremac.

Žiri.

Rezultati konkursa

Od oko 160 radova iz zemlje i inostranstva pristiglih na ovogodišnji literarni konkurs „Bal u Elemiru Sremčevi dani” za najbolja humoristično-satirična dela, žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Jelena Blanuša doneo je jednoglasnu odluku da se prve tri nagrade dodele sledećim autorima:

1. Prva nagrada dodeljuje se Moniki Herceg (Petrinja, R. Hrvatska) za ciklus pesama „Andromeda iz susjedstva”

2. Druga nagrada dodeljuje se Dimitriju Bukviću (Beograd), za priču „In memoriam”

3. Treća nagrada dodeljuje se Jeleni Marinkov (Kikinda), za priču „Prase kolju”

Nagrade u vrednosti od pedeset, trideset i dvadeset hiljada dinara i diplome biće uručene dobitnicima 26. juna i svečanoj sali Mesne zajednice Elemir.


Program

petak, 23. jun

17:30 (svečana sala MZ Elemir)
Predstavljanje knjige Simona Grabovca „Loža”, u izdanju Banatskog kulturnig centra. Govore: Franja Petrinović, Radovan Vlahović i autor. Stihove govori glumac Lazar Jovanov.

Simon Grabovac.
18:00 (hol i sala MZ Elemir)
Izložba rukotvorina

18:30 (svečana sala MZ Elemir)
Dodela književnih nagrada „Stevan Sremac”

19:45  (centralna bina)
Svečano otvaranje manifestacije

20:00 (centralna bina)
Program OŠ „S. Marković Toza” Elemir i KUD-a „Mladost” Elemir

22:00 (centralna bina)
Koncert grupe „Leksington”

subota, 24. jun

16:00 (svečana sala MZ Elemir)
Kolonija karikature

Kolonija karikaturista.

18:00 (svečana sala MZ Elemir)
Predstavljanje karikaturista

18:30 (svečana sala MZ Elemir)
„Banatski razbojnici”, priča o filmu koji se upravo snima

19:00 (centralna bina)
KUD „Mladost” Elemir sa gostima

21:30 (centralna bina)
Tamburaški orkestar „Melemi”

00:00 (centralna bina)
Vatromet i zatvaranje manifestacije

Antologija „Od A do Š” predstavljena u Beču

Predstavljanje dvojezične antologije „Od A do Š: Osam vekova srpske poezije / Von A bis Z: Acht Jahrhunderte serbischer Poesie”, na srpskom i nemačkom jeziku u izdanju BKC-a, koju je sastavio i na nemački preveo Johan Lavundi iz Ulma, održano je 17. juna 2017. u Beču u organizaciji Srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta” Austrija.

Promocija je održana u okviru „Prosvjetinih susreta i razgovora” u Crkvi Svetog Save u Beču (Veithgasse 3, 1030 Wien).



Učestvovali:
dr Zoran Đerić, upravnik Srpskog narodnog pozorišta
Simon Grabovac, recenzent
Radovan Vlahović, urednik i direktor Banatskog kulturnog centra
Srđan Mijalković, predsednik „Prosvjete” iz Beča
Svetlana Matić, sekretar „Prosvjete” iz Beča

Knjiga predstavlja kapitalni izdavački poduhvat prevoda oko 160 srpskih pesnika, od Svetog Save do danas, uključujući biografske podatke svih autora. Ovom knjigom, Banatski kulturni centar kruniše svoje dosadašnje nekomercijalno pregalaštvo na polju prevođenja srpski pisaca na strane jezike, prvenstveno jezike naroda Banata, među kojima je najveći broj prevoda na nemački jezik.



Prevođenje knjige sa srpskog na nemački sufinansiralo je Ministarstvo kulture i informisanja Vlade Republike Srbije, a štampu je sufinansirao Pokrajinski sekretarija za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.


„Veliki je teret na svoja pleća stavio autor antologije srpske poezije Od A do Š, Johan Lavundi, kada se upustio u avanturu da: 1. napravi izbor iz osamstogodišnje istorije pevanja, 2. da ne bude samo autor izbora pesnika i pesama već i prevodilac, 3. da se ne bavi isključivo poezijom u užem smislu, 4. da antologiji pored svoje osnovne uloge da i neke druge; i da, ne nabrajajući sve ostalo, konstatujemo: mnogi aspekti ovog poduhvata više su za veličanje nego za kritiku.”

Simon Grabovac

„Upoznajući bliže Johana Lavundija i njegovu porodicu, upoznajući njegov životni put, njegovo stvaralaštvo i njegovo prevodilački rad, ja sam prepoznao njegovu sličnost sa mojim prijateljima, banatskim Nemcima, i shvatio sam da je on čovek sa dve duše. Jedna je nemačka po rođenju, a druga srpska po duhovnom životu, koje on svojim književnim i prevodilačkim radom, uporno, u poslednjih trideset godina, i uz neznatnu podršku države, bilo srpske ili nemačke, pokušava da spoji i da ih sastavi na jednom mestu. Antologija koja je pred tobom, poštovani čitaoče, je najbolji primer kako, i sa koliko ljubavi, odricanja i podviga Johan to radi. U vremenima kad je sama književnost, pogotovo poezija, potisnuta na marginu življenja i postojanja, Johanova upornost, znanje i prevodilačka veština su rezultirali ovom knjigom kao reperom za sve nove i buduće prevodioce srpske poezije na nemački jezik.”

Radovan Vlahović


Pored predstavljanja antologije, ovom prilikom, predesednik Pesničke republike Simon Grabovac, koju je Banatski kultutni centar osnovao 26. 11. 2016. u Novom Miloševu, uručio je Svetlani Matić abasadorsku titulu za Austriju. 


Promocija knjige „Loža” Simona Grabovca u Novom Sadu

Promocija zbirke pesama „Loža” Simona Grabovca, u izdanju BKC-a, održana je 14. 6. 2017. godine u Čitaonici Gradske biblioteke u Novom Sadu.

O knjizi govorili: Radovan Vlahović, urednik, književnici Franjo Petrinović, Marija Prgomelja, Branislav Živanović, i autor. Moderator: Monika Maširević.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar
Autor Simon Grabovac.

U prvom redu: Zoran Hadži Lazin, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, i dr Zoran Đerić, upravnik Srpskog narodnog pozorišta. Promociji prisustvovao i direkoter biblioteke Dragan Kojić.

Više o knjizi na:


Promocija knjige „Inhalacija sjećanjima” Tatjane Vujić u Umagu

Promocija zbirke priča „Inhalacija sjećanjima” Tatjane Vujić, u izdanju Gradske biblioteke iz Umaga (Hrvatska) i Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa, održana je 9. 6. 2017. u Gradskoj biblioteci u Umagu.

O knjizi govorili: Neven Ušumović, urednik, i autorka.

Publika čitaonice u Umagu bila je u prilici i da pogleda prezentaciju 
foto-ilustracija iz knjige „Inhalacija sjećanjima” autorke Senke Vlahović.

Tatjana Vujić je u svojoj knjizi na specifičan način spojila Banat i Istru.

Više o knjizi na:

Retrospektivno književno veče Dušana Radaka u Kikindi

Retrospektivno književno veče Dušana Radaka održano je u subotu 10. 06. 2017. od Ateljeu „Terra” u Kikindi. 

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

O delu Dušana Radaka govorili su: dr Dragana V. Todoreskov i Radovan Vlahović. Stihove govorili Jasmina Zarić i autor. Moderator programa: Senka Vlahović. U muzičkom delu programa nastupili su Vladimir Sedljak - Kreca i Radica Petrović. Vizuelna prezentacija: TERRA tim u saradnji sa Jovanom Vlahović.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar
Jasmina Zarić, Radovan Vlahović, Dušan Radak, Senka Vlahović i dr Dragana V. Todoreskov.

 Фотографија корисника Banatski kulturni centar Фотографија корисника Banatski kulturni centar
Radica Petrović i Vladimir Sedljak - Kreca.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar
Dušan Radak.


Foto: Jovana Vlahović.

Promocija antologije „Od A do Š” u Beču

Predstavljanje dvojezične antologije „Od A do Š: Osam vekova srpske poezije / Von A bis Z: Acht Jahrhunderte serbischer Poesie”, na srpskom i nemačkom jeziku u izdanju BKC-a, koju je sastavio i na nemački preveo Johan Lavundi iz Ulma, održaće se u subotu 17. juna 2017. u 19h u Beču u organizaciji Srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta” Austrija.

Više o knjizi na:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2017/03/o-johann-lavundi-von-bis-z-acht.html


Promocija se održava u okviru „Prosvjetinih susreta i razgovora” u Crkvi Svetog Save u Beču (Veithgasse 3, 1030 Wien).

Učestvuju književnici:
dr Nebojša Kuzmanović, zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu
dr Zoran Đerić, upravnik Srpskog narodnog pozorišta
Johan Lavundi, priređivač i prevodilac 
Simon Grabovac, recenzent
Radovan Vlahović, urednik i direktor Banatskog kulturnog centra

Razgovor vodi: 
Srđan Mijalković, predsednik „Prosvjete” iz Beča

Knjiga predstavlja kapitalni izdavački poduhvat prevoda oko 160 srpskih pesnika, od Svetog Save do danas, uključujući biografske podatke svih autora. Ovom knjigom, Banatski kulturni centar kruniše svoje dosadašnje nekomercijalno pregalaštvo na polju prevođenja srpski pisaca na strane jezike, prvenstveno jezike naroda Banata, među kojima je najveći broj prevoda na nemački jezik.

„Veliki je teret na svoja pleća stavio autor antologije srpske poezije Od A do Š, Johan Lavundi, kada se upustio u avanturu da: 1. napravi izbor iz osamstogodišnje istorije pevanja, 2. da ne bude samo autor izbora pesnika i pesama već i prevodilac, 3. da se ne bavi isključivo poezijom u užem smislu, 4. da antologiji pored svoje osnovne uloge da i neke druge; i da, ne nabrajajući sve ostalo, konstatujemo: mnogi aspekti ovog poduhvata više su za veličanje nego za kritiku.”

Simon Grabovac

„Upoznajući bliže Johana Lavundija i njegovu porodicu, upoznajući njegov životni put, njegovo stvaralaštvo i njegovo prevodilački rad, ja sam prepoznao njegovu sličnost sa mojim prijateljima, banatskim Nemcima, i shvatio sam da je on čovek sa dve duše. Jedna je nemačka po rođenju, a druga srpska po duhovnom životu, koje on svojim književnim i prevodilačkim radom, uporno, u poslednjih trideset godina, i uz neznatnu podršku države, bilo srpske ili nemačke, pokušava da spoji i da ih sastavi na jednom mestu. Antologija koja je pred tobom, poštovani čitaoče, je najbolji primer kako, i sa koliko ljubavi, odricanja i podviga Johan to radi. U vremenima kad je sama književnost, pogotovo poezija, potisnuta na marginu življenja i postojanja, Johanova upornost, znanje i prevodilačka veština su rezultirali ovom knjigom kao reperom za sve nove i buduće prevodioce srpske poezije na nemački jezik.”

Radovan Vlahović


Prevođenje knjige sa srpskog na nemački sufinansiralo je Ministarstvo kulture i informisanja Vlade Republike Srbije, a štampu je sufinansirao Pokrajinski sekretarija za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

„Glad i jedan glagol” Snežane Vukadinović u Beogradu

Promocija knjige kratkih priča „Glad i jedan glagol” Snežane Vukadinović, u izdanju BKC-a, održana je 08. 06. 2017. godine u Biblioteci „Milutin Bojić” u Beogradu.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

O knjizi su govorili: Lidija Mustedanagić, kritičar, Radovan Vlahović, recenzent i urednik, i Snežana Vukadinović, autor. Odlomke iz knjige govorila je Marijana Kiš. Voditelj: Karlo Astrahan.


Фотографија корисника Banatski kulturni centar


Tatjana Vujić: „Inhalacija sjećanjima”

128 str, broš. povez, 24 cm, ilustr, 2017. god.
ISBN 978-953-7456-18-4

Izdavač
Gradska knjižnica Umag – Biblioteca Civica Umago
Hrvatska

U saradnji sa
Banatski kulturni centar, Novo Miloševo
Srbija

Ilustracije
Senka Vlahović Filipov


Tatjanine priče su tople, meke, zavodljive, sa stalnom potrebom autorke da sublimira jezik i na jedan vispren narativni način iskaže sve ono što godi dobroj priči. Tako nam ona nudi niz junaka koji su njeni prijatelji iz stvarnog života, ali i prijatelji njene duše koja se kroz njih u ovim pričama na najbolji način iskazuje. Tatjana Vujić je, takođe, i portretista koji impresionistički nijansira svoje junake i boji ih emocijom topline, ljubavi, empatije i razumevanja, ali i smislenom filozofijom života koji nam svakoga dana izmiče i curi kao pesak kroz prste kojima mi, večno zaljubljeni u njega, želimo da ga zadržimo i sačuvamo kao dragocenost za večnost.

Radovan Vlahović


Knjiga Tatjane Vujić zbirka je autobiografskih tekstova: portreta, anegdota i priča, koje autorica piše u svojim, kako kaže u uvodnom eseju, "zrelim godinama". Veliki je vremenski raspon koji ovi zapisi obuhvaćaju: od uspomena na djetinjstvo i odrastanje, preko doživljaja iz školskih klupa i studentskih dana, majčinstva, pa do traumatskih ratnih devedesetih i nedavnih, ovdašnjih neobičnih ("poslovnih") susreta i događaja. Zemljopisno gledano, Tatjana Vujić svojom biografijom, pa tako i ovom knjigom povezuje dvije naizgled daleke regije: zavičajni Banat i Istru, gdje je odavno našla svoj dom.

Neven Ušumović

Đura Jakšić: „PONOĆ i druge pesme / MINUIT et autres poèmes” (Prevod na francuski dr Boris Lazić / Traduit du serbe par dr Boris Lazić)


Edicija
PREVODI

Collection
TRADUCTIONS

64 str, broš. povez, 20 cm, 2017. god.
ISBN 978-86-6029-325-3

Cena: 400 din 
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl: 
banatskikulturnicentar@gmail.com


Slikar i učitelj crtanja, pesnik, dramski pisac i pripovedač, Đura Jakšić je romantičar bez premca. Divio se Rembrantu i Rubensu u umetnosti, Bajronu i Petefiju u književnosti. Jakšić je autor izražene poetske osobenosti, naglašenog lirizma, rođeni buntovnik, pesnik individualne drame i neutaženih strasti.

Đura Jakšić je pesnik samoće i prezira svetine. Njegova anakreontska poezija („Mila”) – forma koju je uveo u srpsku književnost – svedoči o njegovim patnjama, isto koliko ih i oplemenjuje: ona je, kao i njegova patriotska poezija, tačan odraz ljudske stvarnosti, društva njegovog vremena. Pesnik opisa i kontrasta – kod kog je gestualnost retko kada poza ili prazna retorika – on je, po svojoj pesničkoj snazi i velikoj emotivnoj moći, najdramatičija ličnost srpskog romantizma.

dr Boris Lazić
(prevod sa francuskog Tamara Balaž)


Peintre et professeur de dessin, poète, dramaturge et nouvelliste, Đura Jakšić est une figure romantique par excellence. Admirateur de Rembrandt et Rubens en art, de Byron et Petőfi en littérature, auteur à la forte individualité poétique, au lyrisme exalté, rebelle aux conventions, il est le poète du drame individuel et des passions inassouvies. 

Đura Jakšić est le poète de la solitude et du mépris de la foule. Sa poésie anacréontique („Mila”) – forme qu’il introduit dans la littérature serbe – témoigne de ses souffrances privées autant qu’elle les sublime : elle est, au même titre que sa poésie patriotique, un reflet exact de la réalité humaine et sociale de son temps. Poète de la description et des contrastes – chez qui la gestuelle relève rarement de la pose ou du phrasé vide de sens – il demeure, par sa force poétique et sa grande puissance émotive, la plus dramatique des figures du romantisme serbe. 

dr Boris Lazić 

Đura Jakšić na francuskom – nova knjiga izdanju BKC-a

Izabrane pesme Đure Jakšića, u prevodu na francuski jezik dr Borisa Lazića iz Nice, Banatski kulturni centra objavljuje u godini kada se obeležava 185 godina od rođenja pesnika.


Dvojezična srpsko-francuska zbirka objavljena je pod nazivom „PONOĆ i druge pesme / MINUIT et autres poemes”.

Priređivač i prevodilac dr Boris Lazić u pogovoru za francuskog čitaoca, ali i kao podsetnik sa srpsku čitalačku publiku, o Đuri Jakšiću navodi sledeće: „Slikar i učitelj crtanja, pesnik, dramski pisac i pripovedač, Đura Jakšić je romantičar bez premca. Divio se Rembrantu i Rubensu u umetnosti, Bajronu i Petefiju u književnosti. Jakšić je autor izražene poetske osobenosti, naglašenog lirizma, rođeni buntovnik, pesnik individualne drame i neutaženih strasti.”

O poeziji Đure Jakšića, prevodilac kaže i sledeće: „Đura Jakšić je pesnik samoće i prezira svetine. Njegova anakreontska poezija („Mila”) – forma koju je uveo u srpsku književnost – svedoči o njegovim patnjama, isto koliko ih i oplemenjuje: ona je, kao i njegova patriotska poezija, tačan odraz ljudske stvarnosti, društva njegovog vremena. Pesnik opisa i kontrasta – kod kog je gestualnost retko kada poza ili prazna retorika – on je, po svojoj pesničkoj snazi i velikoj emotivnoj moći, najdramatičija ličnost srpskog romantizma.”

Dr Boris Lazić je autor više knjiga u izdanju BKC-a: zbirke pesama „Kanonske pesme” i prevoda izbora poezije Vladislava Petkovića Disa na francuski jezik „Les ames englouties” („Utopljene duše”). Ovaj prevod Disa na francuski se našao na ovogodišnjem sajmu knjiga u Lajpcigu na štandu Ministarstva kulture Republike Srbije, zajedno sa još dva prevoda Disa (na nemački i rumunski jezik) i sa antologijom osam vekova srpske poezije na nemačkom „Od A do Š” Johana Lavundija u izdanju BKC-a.

Banatski kulturni centar prevođenjem poezije Đure Jakšića još jednom potvrđuje svoj koncept objavljivanja prevoda dela srpske književnosti na jezike naroda Banata i druge strane jezike.

U NOĆI MUZEJA: film i knjiga o tri crkve u Novom Miloševu

Predstavljanje trojezične knjige Tri crkve u Novom Miloševu“ i projekcija istoimenog filma autora Dragana Rauškog, u izdanju i produkciji BKC-a i Udruženja za negovanje tradicije Novi Bečej, održano je 20. 05. 2017. u okviru manifestacije Noć muzeja“ u Zavičajnom muzeju „Kotarka” (Žitni magacin) u Novom Miloševu. Noć muzeja“ se po četrnaesti put održava u preko 150 ustanova kulture širom Srbije, a po osmi put u Muzeju Kotarka“.

 O knjizi i filmu Tri crkve u Novom Miloševu“ govorili su Dragan Rauški, autor knjige i filma, i Senka Vlahović Filipov iz Banatskog kulturnog centra.

Specijalni gosti programa bili su Ilija Šaula, pesnik, i počasni konzul Pesničke republike za Njujork, SAD i Milica Jeftimijević Lilić, koja je govorila o pesniku Iliji Šauli. 

Pored predstavljanja knjige, program Noći muzeja ponudio je brojnim posetiocima i svečano otvaranje izložbe Obnova žitnog magacina - rad studenata arhitektonstkog fakulteta u Novom Sadu, muzički program,  izložbu domaćih kolača i peciva, kao i otvorena vrata muzeja za razgledanje stalne postavke.

 Ilija Šaula, pesnik, i počasni konzul Pesničke republike za Njujork, SAD i Milica Jeftimijević Lilić, u Banatskom kulturnom centru.

Noć muzeja“ u Novom Miloševo je svake godine izuzetno posećena.

Više o knjizi: