JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

Marija Međo, Vladan Nikolić: „Zbogom bako!”


24 str,  ilustr, 25 cm, 2017. god.
ISBN 978-86-6029-319-2 

Cena: 300 din

Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Lazar Mečkić: „Teodor Pavlović: život i delo”


Edicija BAŠTINA
196 str, broš. povez, ilustr, 20 cm, 2017. god.
ISBN 978­-86-­6029­-327-­7

Izdavači
BANATSKI KULTURNI CENTAR
Novo Miloševo
i
NARODNA BIBLIOTEKA NOVI BEČEJ
Novi Bečej

Cena: 600 din
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Ova knjiga objavljena je u okviru projekta Gradovi u fokusu Opštine Novi Bečej 
uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.



Lazar Mečkić, naučni radnik od ugleda, koji je istoriji svoga zavičajnog podnebesja revnosno priklonjen, ovom knjigom otima sivilu i senci za­borava mnoge podatke o Teodoru Pavloviću, obnovitelju Matice srpske, publicisti i uredniku zna­čajnih srpskih periodika. 

Uhom od nauke, ovaj stišani i produktivni autor traga po prošlosti jednog dela banatske ra­vnice, pune svetlosti i tragova zahvalnih za is­traživanje i publikovanje. Neprekidno istegljen i mišlju prostrt po ovom delu banatskog podneblja, on spektrira i nudi svome rodu rasute srpske is­torijske kresove u ravnici, kakve nije imao nijedan drugi kraj u srpstvu.

Gospodin Mečkić monografijom „Teodor Pavlo­vić – život i delo“ osvetljava brojne podatke o životu i radu ovog velikog Srbina. Navikom na­učnika od ugleda i imena, autor publikacije je do­šao do mnogih za našu istorijsku nauku značajnih podataka, godinama zapretanih u prašinu srpskih novina i arhiva.

Srpske biblioteke biće ovakvim Pavlovićem mnogo bogatije i toplije.

Izvod iz recenzije
Prof. dr Spasoje Grahovac

Milka Tomić: „Staparsko-somborski mozaik”

Edicija ZAVIČAJ
152 str, broš. povez, ilustr, 20 cm, 2017. god.
ISBN 978­-86-­6029­-326­-0

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Prateći život ljudi iz staparske koloni­je, autorka nam otvara i slike iz svog detinj­stva: kad su salašari dolazili jednom nedeljno u Stapar na pijacu, i kad su navraćali u ra­dnju kod njenog oca da kupuju papuče. Događaji u ovoj priči se brzo, kao na filmskom platnu, u Milkinom pripovedanju, smenjuju, tako da ima­mo utisak da gledamo ubrzano pušteni film jedne epohe, gde se, tek na trenutak, on pušta da ide normalnom brzinom, i tu nam se dešavaju prelepi opisi, ili pak, dijalozi, njenih pro­tagonista. Ova priča je spoj dokumentarnosti, etnologije, istorije, ličnih, ali i impresija njenih junaka. Autorka nas je uvela u jednu od svojih stilistički najsloženijih priča, tako da prosto dobijamo utisak da se radi o name­rnim formalnim iskliznućima, što čini ovu priču stilistički još zanimljivijom.

Čitava jedna epoha je kompresovana i sa­bijena u „Staparsko­-somborski mozaik”. Mil­ka Tomić je učinila da život, u svim svojim mnogolikostima, kroz ovu knjigu trijumfuje, da se iskazuje na različite načine i da nas tera da je čitamo još jednom i iznova.

Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović

Milenko Radnović: „Moja zemlja: juče danas sutra (aforizmi)”


Edicija ZAVIČAJ
100 str, broš povez, 20 cm, 2017. god.
ISBN 978-­86-­6029­-320­-8

Recenzent
Melanija Radnović

Cena: 450 din
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com



Baš kao što i definicija kaže, Milenkovi aforizmi su misaoni, jezgroviti, duhoviti i aktuelni. ono što je interesantno i specifi­čno kod Milenka je da je on našao način da vas prenese iz svog detinjstva, mladosti i srednjih godina do današnjih dana, sve povezujući goruće probleme, slične teme i iste boli svog naroda koje se kao tanka crvena nit provlače kroz sve faze njegovog (i naših) života, a da aktuelno­sti nikada ne manjka. To je zato što on oštrim, ali duhovi tim jezikom kritikuje i veliča pro­šlo, današnje i sutrašnje, ali sa fokusom na bezvremenske vrednosti: rad, poštenje, vredno­ću, istoriju, iskrenost, poštovanje, obrazovanje, kulturu…
Nemojte se prevariti, Milenko nije pesimistični cinik. On piše aforizme iz duboke i široke (kao ravnica iz koje je ponikao) lju­bavi prema svojoj zemlji i narodu, ne iz pukog razočaranja. Čak i dok svoj narod kudi, on ga is­kreno voli i iz dubina svoje duše želi da nađe razlog da njegova nada za bolje sutra nastavi da živi i da se što pre ostvari, a njegova rodna gruda da napreduje i bude uspešna, vredna is­torije i žrtava svojih predaka i teških is ku­stava mnogih generacija.

Izvod iz recenzije
Melanija Radnović

Milenko Radnović: „Banatska idila: bećarci”


Edicija ZAVIČAJ
64 str. broš. povez, 20 cm, 2017. god.
ISBN 978-­86-­6029-­321-­5

Recenzent
Melanija Radnović

Cena: 300 din
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl: 

banatskikulturnicentar@gmail.com

Divno je što tradicija bećaraca nije nestala. Pevuše ih i pevaju i nove generacije. Tehnolo­gija i novi i brzi načini komuniciranja nisu utihnuli ljudsku potrebu da se zapeva, zadirku­je, nasmeje, proslavi. Vojvođanima je prosto u kr­vi bećarski ritam, onako spor kao ravničarske reke. Zato se neki stari bećarci još uvek čuju, a mnogi novi nastaju insprisani svakodnevnim životom i iskustvima. 

Tako i autor ne odustaje od tradicije. On svoje srce prenosi na hartiju u ritmu bećaraca, pa kad počnete da čitate, skoro prirodno će vam biti i da zapevušite. Milenko je sin ravnice, te on veliča svoje rodno selo, sa setom se seća svog de­tinjstva, starog načina života i običaja.

Izvod iz recenzije
Melanija Radnović

PRESS CLIPPING: „Slovo ljubve“ na Arači

Kultura.vojvodina.gov.rs: Moramo da čuvamo zajedničko nasleđe i mesta koja nas spajaju, 27.07.2017.
http://www.kultura.vojvodina.gov.rs/

RTV.rs: "Slovo ljubve" na Arači, 26.06.2017.

http://rtv.rs/sr_lat/zivot/porodica/slovo%C2%ADljubve%C2%ADna%C2%ADaraci_835599.html

Skupstinavojvodine.gov.rs: Na Arači održana svečana akademija "Slovo ljubve", 26.06.2017.

Reporter.rs: "Slovo ljubve" na Arači, 27.06.2017.
http://www.reporter.rs/2017-06-26/rtv/slovo-ljubve-na-araci-58752109.html

Spc.rs: Slovo ljubve na Arači, 27.06.2016.

Pannonrtv.com: “Slovo ljubve” u Aračkoj crkvi, 28.06.2017.
http://pannonrtv.com/web2/?p=340842

Nshronika.rs: Kuzmanović: Arača je simbol hrišćanskog jedinstva koje nam je u danima novih migracija preko potrebno!, 13.07.2017.

http://www.nshronika.rs/kultura/kuzmanovic-araca-je-simbol-hriscanskog-jedinstva-koje-nam-je-u-danima-novih-migracija-preko-potrebno/

Brif.rs: Moramo da čuvamo zajedničko nasleđe i mesta koja nas spajaju, 27.06.2017.
http://brif.rs/kultura/moramo-da-cuvamo-zajednicko-naslede-i-mesta-koja-nas-spajaju

Vmsz.org.rs: Na Arači održana Svečana akademija „Slovo ljubve“, 28.06.2017.
http://www.vmsz.org.rs/sr/vesti/desavanja/na-araci-odrzana-svecana-akademija-slovo-ljubve

Tvnovibecej.rs: NAJAVA: Svečana akademija "Slovo ljubve" na Arači, 21.06.2017.

http://tvnovibecej.rs/index.php?c=vest&vestid=775&slider=off&lg=sr

Topsrbija.com: Selimiru Raduloviću nagrada Despotica Angelina Branković na Slove ljubvu na Arači, 28.06.2017.
http://www.topsrbija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=7619:selimiru-raduloviu-nagrada-despotica-angelina-brankovi-na-slove-ljubvu-na-arai&catid=309:izlobe&Itemid=566

Vesti.rs: "SLOVO LJUBVE" NA ARAČI, 26.06.2017.
http://www.vesti.rs/Sport/Slovo-ljubve-na-Araci-3.html

Zrenjaninski.com: SLOVO LJUBVE: KOD ARAČE ODRŽANA SVEČANA AKADEMIJA, 27.06.2017.

Naslovi.net: Svečana akademija „Slovo ljubve” u srednjovekovnoj Arači, 28.06.2017.

Palo.rs: "Slovo ljubve" na Arači, 27.06.2017.

Skupstinavojvodine.gov.rs: Predsednik Pastor na  svečanoj akademiji "Slovo ljubve", 26.06.2017.

Dnevnik.rs: Svečana akademija „Slovo ljubve” u srednjovekovnoj Arači, 27.06.2017.

Dnevnik.rs: Selimiru Raduloviću nagrada Despotica Angelina Branković, 22.06.2017.

News.burina.net: "Slovo ljubve" na Arači, 22.06.2017.

https://news.burina.net/news/slovo-ljubve-na-araci

Zrenjaninski.com: SVEČANA AKADEMIJA “SLOVO LJUBVE” NA ARAČI, 23.06.2017.

Naslovi.net: Selimiru Raduloviću nagrada Despotica Angelina Branković, 22.06.2017.

http://www.naslovi.net/2017-06-22/dnevnik/selimiru-radulovicu-nagrada-despotica-angelina-brankovic/20144157

Media.rtv.rs: Folder kultura - 29.06.2017., 29.06.2017.
http://media.rtv.rs/sr_ci/folder-kultura/29844


Radio Televizija Vojvodine: "Slovo ljubve" na Arači, 26.06.2017.


Radio Televizija Vojvodine: "Slovo ljubve" na Arači, 26.06.2017.


TV Novi Bečej: "Slovo ljubve" na Arači - nagrada Selimiru Raduloviću, 27.06.2017.


TV Novi Bečej: NAJAVA: Svečana akademija "Slovo ljubve" na Arači, 26.06.2017.


Pannon RTV: 2017-06-27 - Slovo ljubve – díszülés az aracsi pusztatemplomnál, 27.06.2017.


12. Bal u Elemiru – Sremčevi dani

Tradicionalna manifestacija 12. Bal u Elemiru  Sremčevi dani održana je 23. i 24. juna 2017. u Elemiru u okviru koje su dedeljene književne nagrade i održani brojni kulturni programi.


Nagrade Stevan Sremac za najbolja humoristično-satirična književna dela dodeljene su Moniki Herceg (1. nagrada), Dimitriju Bukviću (2. nagrada) i Jeleni Marinkov (3. nagrada). Na osnovu konkursa, odluku je doneo i nagrade dodelio žiri u sastavu: Uglješa ŠajtinacSrđan Tešin i Jelena Blanuša.

Jelena Marinkov i Dimitrije Bukvić.

Žiri i nagrađeni autori.


U okviru književog dela programa održano je predstavljanje knjige Simona Grabovca „Loža”, u izdanju Banatskog kulturnog centra. Govorili: Franja Petrinović, Goran Ibrajter, Radovan Vlahović i autor. Stihove govorio glumac Lazar Jovanov. Moderator programa: Senka Vlahović. 


Književno veče Simona Grabovca.


Simon Grabovac.

U okviru manifestacije redovno se održava i jedinstvena kolonija karikature koja okuplja značajne domaće stvaraoce u ovoj oblasti. 

Predstavljanje karikaturista: voditelj Jovica Jašin, karikaturista Konstantin Grosu, 
i organizatori Radovan Vlahović Veselin Lakatuš.

Radovi karikaturista.


U Elemiru su premijerno prikazani inserti iz filma u nastajanju „Banatski razbojnici”. 

Фотографија корисника Banatski kulturni centar
Film su predstavili: asistent reditelja Ljudmila Šajtinac, reditelj i producent.


Pored književnog i likovnog dela programa, održano je i više programa za decu, zabavnih programa i koncerata na bini u centru Elemira.

Manifestaciju je osnovala Mesna zajednica Elemir u čast velikana srpske književnosti Stevana Sremca koji je u Elemiru, čekajući na prijem u dvorac porodice Kiš, napisao epos u deset pesama po istinitom događaju pod nazivom Bal u Elemiru.

Sremčeve dane organizuju Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar iz, uz podršku Grada Zrenjanina.

Održana svečana akademija „SLOVO LJUBVE” NA ARAČI – Raduloviću „Despotica Angelina Branković”

Svečana akademija pod nazivom „Slovo ljubve” povodom jubileja vezanih za despota Stefana Lazarevića i despota Đurđa Brankovića, koji su u jednom periodu bili vlasnici naselja Arača održana je 26. juna na srednjovekovnom lokalitetu Arača, u porti crkve iz 13. veka u organizaciji Banatskog kulturnog centra. Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vojvodine, pozdravio je skup, a književnu nagradu „Despotica Angelina Branković” Selimiru Raduloviću uručio je Radovan Vlahović.


Pored Ištvana Pastora, predsednika Skupštine AP Vojvodine, prisutne su pozdravili i dr Nebojša Kuzmanović, zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej, prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, i Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra.


Nagradu „Despotica Angelina Branković” koja se sastoji od povelje i ikone prepodobne mati Angelina autorke Silvije Vlahović, za knjigu poezije „Senka osmog eona” Selimiru Raduloviću uručio je Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra.

Prof. dr Zoran Đerić, upravnik Srpskog narodnog pozorišta, govorio je obrazloženje u ime predlagača za nagradu „Despotica Angelina Branković”.




Miodrag Petrović, prvak drame SNP-a, govorio je stihove posvećene despotu Stefanu „Despot zagonetnih očiju” srednjovenkovnog književnika Konstantina Filozofa i stihove nepoznatog smederevskog besednika „Nadgrobna reč despotu Đurđu Brankoviću”.

Branislav Čubrilo, glumac Narodnog pozorišta Kikinda, govorio je stihove despota Stefana Lazarevića „Slovo ljubve”.

Ansambl za ranu muziku „Renesans” iz Beograda izveo je više pesama kompozitora Kir Stefana Srbina, dvorskog kompozitora despota Đurđa Brankovića iz 15. veka i Isajie Srbina iz 14. veka.

Dr Zoltan Čemere, istoričar i stručnjak za srednji vek u Banatu, govorio je o svojoj knjizi „Arača: istorija jednog iščezlog naselja” koja je u okviru projekta objavljena u izdanju Banatskog kulturnog centra. Knjiga predstavlja sažetu istoriju naselja Arača, podjednako naučnu ali i prilagođenu običnom čitaocu koji želi da sazna više o ovom važnom srednjovekovnom lokalitetu.

Program je vodila Tatjana Miražić.


Povod za svečanu akademiju su tri jubileja vezana za srpske despote koji se u ovoj godini obeležavaju:
- 640 godina od rođenja despota Stefana Lazarevića,
- 640 godina od rođenja despota Đurđa Brankovića i
- 590 godina od smrti despota Stefana Lazarevića.

Program svečane akademije „Slovo ljubve” održava se u okviru projekta „Gradovi u fokusu” Opštine Novi Bečej i Ministarstva kulture Republike Srbije. Ovim programom, Banatski kulturni centar povezuje postojeću književnu nagradu sa imenom Angeline Branković koju tradicionalno dodeljuje, sa široj javnosti manje poznatim delom naše istorije: periodom kada je naselje Arača bilo u posedu despota Stefana Lazarevića i despota Đurđa Brankovića, kao ugarskih saveznika ali i nastavljača nemanjićke tradicije severno od Save i Dunava.


  

 

   

 

 

 

 

 

Foto: Jovana Vlahović, Dragan Mijatov

Radio televizija Vojvodine


Radio televizija Vojvodine


„SLOVO LJUBVE” NA ARAČI – Jubileji Lazarevića i Brankovića i dodela nagrade „Despotica Angelina Branković”

Banatski kulturni centar, 26. juna od 18 časova na srednjovekovnom lokalitetu Arača, u porti crkve iz 13. veka, organizuje svečanu akademiju pod nazivom „Slovo ljubve” povodom jubileja vezanih za despota Stefana Lazarevića i despota Đurđa Brankovića, koji su u jednom periodu bili vlasnici naselja Arača. Ovom prilikom, Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, uručiće književnu nagradu „Despotica Angelina Branković” Selimiru Raduloviću.


Povod za svečanu akademiju su tri jubileja vezana za srpske despote koji se u ovoj godini obeležavaju:
- 640 godina od rođenja despota Stefana Lazarevića,
- 640 godina od rođenja despota Đurđa Brankovića i
- 590 godina od smrti despota Stefana Lazarevića.

Program svečane akademije „Slovo ljubve” održava se u okviru projekta „Gradovi u fokusu” Opštine Novi Bečej i Ministarstva kulture Republike Srbije. Ovim programom, Banatski kulturni centar povezuje postojeću književnu nagradu sa imenom Angeline Branković koju tradicionalno dodeljuje, sa široj javnosti manje poznatim delom naše istorije: periodom kada je naselje Arača bilo u posedu despota Stefana Lazarevića i despota Đurđa Brankovića, kao ugarskih saveznika ali i nastavljača nemanjićke tradicije severno od Save i Dunava.

U programu učestvuju: Ansambl za ranu muziku „Renesans” iz Beograda, Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vojvodine, prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, Selimir Radulović, dobitnik nagrade „Despotica Angelina Branković”, prof. dr Zoran Đerić, upravnik Srpskog narodnog pozorišta, Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, dr Zoltan Čemere, istoričar i autor knjige o Arači, Miodrag Petrović, glumac, prvak drame Srpskog narodnog pozorišta, Branislav Čubrilo, glumac, Tatjana Miražić, voditelj programa.


Nagrada „Despotica Angelina Branković

Na osnovu predloga čiji su potpisnici: prof. dr Zoran Đerić, prof. dr Nikola Strajnić, prof. dr Saša Radojčić, dr Milan Micić, Ivan Negrišorac, Simon Grabovac i Franja Petrinović, nagradu „Despotica Angelina Branković Banatski kulturni centar dodeljuje Selimiru Raduloviću za knjigu „Senka osmog eona” (Kulturni centar Novog Sada, 2016). Ova knjiga je ponela više značajnih nagrada: „Đura Jakšić”, „Knjiga godine Društva književnika Vojvodine”, „Povelja Morave”, „Kondir kosovke devojke”, i u bila i u više užih izbora za nagrade: „Zmajevu nagradu”, „Zlatni suncokret” i „Pečat”.


Selimir Radulović je objavio osam pesničkih knjiga i više knjiga izabranih pesama i novih pesama. U izdanju Srpske književne zadruge i „Pravoslavne reči”, objavljena su mu „Izabrana dela (I-V)”. Povodom njegovog pesničkog dela objavljena su dva zbornika radova.  Autor je pet antologija/hrestomatija i više knjiga književno-kritičkih tekstova i ogleda. Dobitnik je brojnih nagrada za svoj književni rad. Bio je na čelu više značajnih institucija kulture. Sada je upravnik Biblioteke Matice srpske i potpredsednik Udruženja književnika Srbije. Živi u Novom Sadu.

Knjiga o Arači

Banatski kulturni centar je povodom svečane akademije „Slovo ljubve” objavio knjigu istoričara dr Zoltana Čemerea „Arača: istorija jednog iščezlog naselja” koja će biti predstavljena u okviru programa svečane akademije.

Knjigu su recenzirali dr Milan Micić i dr Petar Rokai. Knjiga predstavlja sažetu istoriju naselja Arača, podjednako naučnu ali i prilagođenu običnom čitaocu koji želi da sazna više o ovom važnom srednjovekovnom lokalitetu.

Više o knjizi:




* U slučaju kiše, svečana akademija će se održati u Dom kulture u Novom Bečeju.


Zoltan Čemere: „Arača: istorija jednog iščezlog naselja”

Edicija ISTORIJA
104 str., broš. povez, 20 cm, fotogr, 2017 god.
ISBN 978-86-6029-325-3

Recenzenti: dr Milan Micić, dr Petar Rokai

Cena 500 din
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Ova knjiga objavljena je u okviru projekta Gradovi u fokusu Opštine Novi Bečej 
uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.


Na severu katastarske opštine Novi Bečej, u priobalju nekadašnjeg vodotoka Crne bare, nala­zi se usamljeni svedok prošlih vekova – crkva u Arači. Aračka bazilika, kako se najčešće i navodi u istorijskoj literaturi, spada među retke očuva­ne arhitektonske spomenike vojvođanske ravnice iz predturskih vremena. 

Ruševine drevne crkve u polju Devesilje uz­dižu se na mestu gde je pre pet vekova bujao život. Arača je pre turskih osvajanja bila kulturno-re­ligijski i ekonomski centar ovog područja sa ve­lelepnom crkvom, manastirom i bogatim trgom. Nje­na najranija istorija je, međutim, u nedostatku izvora gotovo sasvim nepoznata. I kako to i biva kod većine ovakvih drevnih mesta, o postanku Ara­če imamo više legendi nego pouzdanih istorijskih podataka. Ko je i kada podigao aračku baziliku? Koji su crkveni redovi naseljavali ovo mesto pre turskih vremena? Kada je prestao život u ovoj cr­kvi i obližnjem naselju? Samo su neka od pitanja na koja još uvek nismo dobili potpune odgovore.

Naselje Arača je imalo više etapa u svom ra­zvoju – od malog seoskog naselja iz XI–XII veka do kra­ja srednjeg veka razvilo se u trgovište sa mana­sti­­rom i rezidencijalnim objektima ovdašnje vla­ste­le. O njenom ekonomskom usponu u neku ruku svedoče i crkve ovog naselja – nekadašnju jednobrodnu crkvu od naboja u XIII veku zamenila je velelepna trobro­dna bazilika nalik onima iz najvećih ugarskih grado­va. Ovaj rad mahom prati ove etape u razvoju naselja, pa je sam tekst podeljen na odeljke sa posebnim osvr­tom na naselje, na njegove crkve, na ovdašnji mana­stir, a u poslednjem segmentu i na ovdašnji kaste­lum, koji se zapravo može poistovetiti sa ranijim manastirskim kompleksom. Na taj način dobijena je zaokružena slika o ovom drevnom mestu, koju će u narednim decenijama svojim novim otkrićima dopunjavati buduće generacije istoričara.

dr Zoltan Čemere

„Bal u Elemiru – Sremčevi dani” – rezultati konkursa i program

„Bal u Elemiru Sremčevi dani” održaće se po dvanaesti put 23. i 24. juna 2017. godine u Elemiru kada će, u okviru bogatog programa, biti dodeljene i Nagrade Stevan Sremac za najbolja humoristično-satirična književna dela, predstavljena nova knjiga Simona Grabovca,  predstavljen film „Banatski razbojnici”, održaće se kolonija karikature i više koncerata.


Manifestaciju „Bal u Elemiru Sremčevi dani” organizuju Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar, uz podršku Grada Zrenjanina.

Manifestaciju je osnovala Mesna zajednica Elemir u čast velikana srpske književnosti Stevana Sremca koji je u Elemiru, čekajući na prijem u dvorac porodice Kiš, napisao epos u deset pesama po istinitom događaju pod nazivom „Bal u Elemiru”.

Svake godine organizatori, pored bogatog kulturno-umetničkog i zabavnog programa, raspisuju i književni konkurs za najbolja ostvarenja humoristično-satiričnog žanra (neobjavljena pesma, priča, esej) i dedeljuju Nagrade „Stevan Sremac.

Žiri.

Rezultati konkursa

Od oko 160 radova iz zemlje i inostranstva pristiglih na ovogodišnji literarni konkurs „Bal u Elemiru Sremčevi dani” za najbolja humoristično-satirična dela, žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Jelena Blanuša doneo je jednoglasnu odluku da se prve tri nagrade dodele sledećim autorima:

1. Prva nagrada dodeljuje se Moniki Herceg (Petrinja, R. Hrvatska) za ciklus pesama „Andromeda iz susjedstva”

2. Druga nagrada dodeljuje se Dimitriju Bukviću (Beograd), za priču „In memoriam”

3. Treća nagrada dodeljuje se Jeleni Marinkov (Kikinda), za priču „Prase kolju”

Nagrade u vrednosti od pedeset, trideset i dvadeset hiljada dinara i diplome biće uručene dobitnicima 26. juna i svečanoj sali Mesne zajednice Elemir.


Program

petak, 23. jun

17:30 (svečana sala MZ Elemir)
Predstavljanje knjige Simona Grabovca „Loža”, u izdanju Banatskog kulturnig centra. Govore: Franja Petrinović, Radovan Vlahović i autor. Stihove govori glumac Lazar Jovanov.

Simon Grabovac.
18:00 (hol i sala MZ Elemir)
Izložba rukotvorina

18:30 (svečana sala MZ Elemir)
Dodela književnih nagrada „Stevan Sremac”

19:45  (centralna bina)
Svečano otvaranje manifestacije

20:00 (centralna bina)
Program OŠ „S. Marković Toza” Elemir i KUD-a „Mladost” Elemir

22:00 (centralna bina)
Koncert grupe „Leksington”

subota, 24. jun

16:00 (svečana sala MZ Elemir)
Kolonija karikature

Kolonija karikaturista.

18:00 (svečana sala MZ Elemir)
Predstavljanje karikaturista

18:30 (svečana sala MZ Elemir)
„Banatski razbojnici”, priča o filmu koji se upravo snima

19:00 (centralna bina)
KUD „Mladost” Elemir sa gostima

21:30 (centralna bina)
Tamburaški orkestar „Melemi”

00:00 (centralna bina)
Vatromet i zatvaranje manifestacije