JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)63/644-369, 00381(0)23/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

Pesnička republika – održan pesnički maraton i dodeljena Gramata Igoru Miroviću

Banatski kulturni centar povodom prve godišnjice od osnivanja Pesničke republike organizovao je pesnički maraton na kom je učestvovalo 50-ak državljana Pesničke republike iz zemlje i regiona, i dodelio je, na osnovu konkursa Propuštena prilika, novoustanovljenu Gramatu Pesničke republike Igoru Miroviću za knjigu Kremen plamen (Prometej, Novi Sad, 2003).


Pod sloganom Svet treba da peva, a ne da ratujePesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra osnovana je 26. i 27. novembra 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – „Grada u fokusu” – uz podršku Ministarstva kulture i informisanje Republike Srbije. Osnivanjem, republika je dobila himnu Banatsko veliko kolo, predsednika, vladu, ambasadore i konzule iz brojnih država, ustav...

Radovan Vlahović, osnivač Pesničke republike.

U ustavu Pesničke republike, koji je napisao osnivač Radovan Vlahović, između ostalog, stoji da poeziju imaju prava svi da pišu, da ona ne poznaje granice, da državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kreativnost, lepotu i dobrotu, i da će svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga povedu, u vremena buduća, pesnici.
Na pesničkom maratonu Pesničke republike učestvovali su svi zainteresovani pesnici koji su se javili na otvoreni poziv za učešće Banatskog kulturnog centra. Pesme učesnika maratona biće objavljene zajedničkom zborniku do sledećeg pesničkog okupljanja u organizaciji Banatskog kulturnog centra na 9. evropskom fejsbuk pesničkom festivalu u Novom Sadu.
U programu su, pored pesnika učesnika maratona, govorili dobitnik nagrade pesnik Igor Mirović, u ime predlagača za nagradu govorio je upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović, direktor Banatskog kulturnog centar Radovan Vlahović, u ime žirija Senka Vlahović iz Banatskog kulturnog centra, predsednik Opštine Novi Bečej Saša Maksimović, članovi hora Opere srpskog narodnog pozorišta Milica i Davor Dosković, voditelj programa Jovana Vlahović. 
Himna Pesničke republike – Banatsko veliko kolo izvedena je u klavirskom aranžmanu Davora Doskovića.
O nagradi, na osnovu predloga istaknutih pojedinaca ili institucija pristiglih na konkurs, odlučivali su osnivač Pesničke republike (Radovan Vlahović), vlada Pesničke republike (dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter, Senka Vlahović i Jovan Gvero) i predsednik Pesničke republike (Simon Grabovac). Nagrada se sastoji od gramate, poklon grafike Jugoslava Vlahovića i objavljivanja zbirke pesama u izdanju Banatskog kulturnog centra.
Za Gramatu Pesničke republike, knjigu Kremen plamen Igora Mirovića predložili su Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, Dragan Kojić, direktor Biblioteke Grada Novog Sada, izdavač Zoran Kolundžija i recenzent dr Draško Ređep.  

Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej.

Davor Dosković izvodi himnu Pesničke republike.
  
Milica Dosković.


Selimir Radulović, predlagač za nagradu.
Igor Mirović, laureat, govori svoje stihove.
  
Pesnici i publika.

Uručenje Gramate Pesničke republike.


Uručenje poklon slike dobitniku.


Gramata Pesničke republike
Saopštenje žirija

Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra je kao manifestacija proizašla iz Evropskog fejsbuk pesničkog festivala koji je jedan od najdemokratskijih pesničkih festivala u zemlji, regionu, Evropi, a može se reći i u svetu, koji se blizu jednu deceniju održava na Salonu knjige u Novom Sadu. Na ovom festivalu, od osnivanja je učestvovalo više od 3000 pesnika iz preko 20 zemalja sveta, te je bilo prirodno da se stvori Pesnička republika sa verom da pesnička reč ruši sve barijere između naroda, jezika i poetika.
Gramata Pesničke republike je nagrada koja se po prvi put dodeljuje za najbolju nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pedeset godina na osnovu konkursa Propuštena prilika. Dodeljuje se za knjigu koja iz ko zna kojih razloga nije dovoljno bila u žiži javnosti, nije u dovoljnoj meri iščitana da bi se o njoj znatnije pisalo i da bi ponela svoju slavu na način kako to zaslužuje. Na konkurs koji je rapisao Banatski kulturni centar pristiglo je ukupno 14 naslova.
Žiri u sastavu osnivač Pesničke republike Radovan Vlahović, predsednik Pesničke republike Simon Grabovac, vlada Pesničke republike, koju čine dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter, Senka Vlahović i Jovan Gvero, doneo je sledeću odluku: da novoustanovljenu Gramatu Pesničke republike – za knjigu poezije Kremen plamen koju je objavio Prometej iz Novog Sada 2003. godine – dodeli pesniku Igoru Miroviću.
Za Gramatu Pesničke republike, knjigu Kremen plamen Igora Mirovića predložili su Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, Dragan Kojić, direktor Biblioteke Grada Novog Sada, izdavač Zoran Kolundžija i recenzent dr Draško Ređep.

Obrazloženje
Za Igora Mirovića poezija je isto što i jezičko u stihu sažimanje emotivnih i duhovnih potresa pojedinca u svetu nimalo sklonom poeziji i pesnicima, i prevođenje lirskog subjekta kroz tradicionalne i savremene  obrasce pevanja i mišljenja gde nalazimo tragove Crnjaskog, Pope, Radičevića, Matića, ali i tragove korespodencije sa Bećkovićem, Negrišorcem i Radulovićem, što nam govori da svaki pesnik i svaka poezija ispisuju svoje prethodnike i otvaraju prostor za svoje sledbenike.
Prateći lirskog subjekta u knjizi pesama Kremen plamen Igora Mirovića vidimo da on nije tek puki statista u životu i svetu, već je on glas pobune i nemiranja sa postojećim poretkom stvari. On je misleće biće koje grmi na sav glas o svojim i našim porazima, o lepotama koje nam uvek izmiču, o neshvatljivoj potrebi čoveka da „poboden u stih” ne dozvoli da se „zakorovi” pa da mu i izdanci budu parlog na pustoj zemlji. On „gori u neostvarenoj vatri kaveza prošlosti"  i „traži putokaz između bola i melema”. Znajući da usudi zla vrebaju čoveka od prapočetka, on veruje da ako umre i oni umiru sa njim, a ako se rodi biće im osveta. 
Mirović peva o rekama kao o svom i krvotoku narodnog bića, majci zemlji, o zavičajima našim, ispisujući „pesmu svoga bremena”, ali i pesmu svih naših muka, teskoba i samara koje vekovima nosimo jednako verujući da će namesto slabića iz „prestonica pokondirenosti” svet oradostiti novi, oboženi, hrabri, mudri i odvažni ljudi što u životu i literaturi sažimaju večno u sveopštem i prolaznom, otkrivajući nam kremen plamen kao novu neiscrpnu energiju koja raste i vaskrsava u nama pevanjem.