JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)63/644-369, 00381(0)23/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

Slobodan Panić: „Život nema utehu”

Edicija PROZA
88 str, broš. povez, 20 cm, 2018. god.
ISBN 978­-86-­6029­-370-3

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Slobodan Panić razobličava mnoge zablude u koje se upleo savremeni čovek sledeći kanone i sisteme nauka, religija i ideologija. Iz tog tesnaca i mulja naš autor izvlači pojedinca, pere ga od blata i splačina svešću da Bog gleda svet našim očima i da ga mi moramo duboko osećati u sebi kako bismo bili u prilici da se ukotvimo u životu i živimo slobodni i oprezni kao da nam je svaki dan u životu prvi. Živeti znači nositi se sa uspesima i podnositi neuspehe, a rane se, kako nam govori autor, najbolje zaceljuju kad ih prirodnim putem i telo i duša zacele.

Radovan Vlahović, književnik

Promocija knjige „Stojan Mesaroš – pola veka u kulturi”

Promocija knjige „Stojan Mesaroš – pola veka u kulturi” u izdanju Banatskog kulturnog centra održana je 27. 7. 2018. godine u „Žitnom magacinu” u Novom Miloševu.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar
Učestvovali su: Stojan Mesaroš, autor, Radovan Vlahović, urednik, Senka Vlahović, moderator...

Фотографија корисника Banatski kulturni centar
...i Tamburaški orkestar „Veseli tamburaši” iz Novog Miloševa.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Promociju su organizovali Zavičajni muzej „Kotarka i Banatski kulturni centar.
Štampanje knjige pomogla je Mesna zajednica Novo Miloševo.

 Ð¤Ð¾Ñ‚ографија корисника Banatski kulturni centar Ð¤Ð¾Ñ‚ографија корисника Banatski kulturni centar

Фотографија корисника Banatski kulturni centar Ð¤Ð¾Ñ‚ографија корисника Banatski kulturni centar

Фотографија корисника Banatski kulturni centar
Više o knjizi:

TV Novi Bečej.

„Stojan Mesaroš – Pola veka u kulturi”

Edicija ZAVIČAJ
192 str, broš. povez, 20 cm, 2018. god.
ISBN 978­-86-­6029­-373-4

Cena: 600 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Štampanje knjige pomogla je Mesna zajednica Novo Miloševo.

Stojan Mesaroš je srcem bio u muzici budući da ga je otac, zajedno sa braćom Šandorom i Draganom, kod kuće, u porodičnim uslovima, trenirao i spremao za nastupe. Ali pored muzike, Stojan je od oca primio još jednu osobinu koju je avangarda radničke klase profilisala kao vrednost, a to je bio društveni aktivizam. Stojan se prihvatio, kao omladinac, te tradicije i nije do dana današnjeg u tome, ma koliko se vreme menjalo, odustajao. Lokal-patriotizam je poneo iz kuće, pored talenta za muziku, glumu i sport, a i spremnost da se uvek i na svakom mestu radi za opšte dobro, kako svoga sela, opštine, tako i šire društvene zajednice.

Svako vreme je imalo svoje vrednosti i one su se menjale za ovih pola veka, ali Stojan se nije menjao, već je ostajao jednako na liniji amaterizama i aktivizma, da se i u našem selu, u skladu sa mogućnostima, kulturno-zabavni i sportski život neguje i da se uvek, iz generacije u generaciju, talenti afirmišu.

U umetnosti amatera je važniji umetnički kreativni i stvaralački put, nego neki takmičarsti duh, znao je tokom svog stvaralaštva i Stojan Mesaroš. Ostvariti svoje kreativne ideje nekada je važnije nego ih se sramiti, kako to čine mnogi kulturni čistunci iza kojih nikada ništa ne ostane i ništa se ne pamti. Stojan je čovek koji je svoje talente, kako dramske, tako i muzičke, ispoljavao sa lakoćom i vedrinom koje u sebi nosi, onu radost kreativnog stvaranja koja je pojedincu važna koliko neki visoki estetski kriterij. 



Iz Predgovora
Radovan Vlahović, urednik

Konkurs za Nagradu „Teodor Pavlović“


Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa, u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo, organizuje kulturnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića koja će se 19. put održati krajem septembra 2018. godine u Matici srpskoj u Novom Sadu i u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu.

Manifestacija se održava u slavu i čast značajnog kulturnog pregaoca srpskog naroda Teodora Pavlovića (1804–1854, Karlovo, današnje Novo Miloševo), reformatora i obnovitelja Matice srpske, njenog prvog sekretara, urednika Letopisa, osnivača Galerije Matice srpske i prve muzejske zbirke, urednika više listova i novina, rodonačelnika žurnalistike u Srba, advokata, književnika, prevodioca...

Povodom manifestacije, organizator tradicionalno raspisuje konkurs za Nagrade „Teodor Pavlović“:

Nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo
Nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo je svojevrsno društveno priznanje koje se na predlog institucija, udruženja građana i grupa dodeljuje istaknutom pojedincu za vrhunske rezultate postignute u određenoj oblasti. Ova nagrada se daje za sledeće oblasti: nauka, umetnost, sport, privreda, poljoprivreda, javni (politički) rad.

Nagrada „Teodor Pavlović“ za najbolju knjigu
Nagrada „Teodor Pavlović“ za najbolju knjigu dodeljuje se za knjigu iz oblasti književnog, publicističkog, kulturno-istorijskog, naučnog i prevodilačkog rada objavljenu na srpskom jeziku u 2017. i 2018. godini.

Žiri u sastavu: dr Mirjana Brković (predsednik), dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović, književnik, uručiće nagrade u okviru manifestacije u Matici srpskoj u Novom Sadu.

Knjige i predloge u po 4 primerka poslati do 1. septembra 2018. godine na adresu: Banatski kulturni centar, JNA 35, 23273 Novo Miloševo

Za sve informacije obratiti se na telefon 063/644-369 ili mejl adresu banatskikulturnicentar@gmail.com

Mira Vidović Rakanović: „Razotkrivena neosećanja”

Edicija ZAVIČAJ
112 str, broš. povez, 20 cm, 2018. god.
ISBN 978­-86-­6029­-369-7

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


U inat svemu, poeziju pesnici izvlače iz svih vremenskih olupina i oživljavaju sa ono malo ljubavi kako bi živela u vremenu koje odlazi negde da bi se pamtilo. Mira Vidović Rakanović u pepelu snova dosanjava sve želje života kako bi sumorni tragovi oživeli i postali poezija.

Čas je zvezda koja izleće iz svoje orbite da bi živela svoj život, čas otpisana u sablasno doba da još šeta sablasnim detinjstvom kad nema drugih želja koje navode na bilo koji trag koji ima značenje ili ga je zaboravila, pa ne sme da ga kaže.

Anastas Nastevski, književnik

Pesnikinja nas uči da proživljeno i doživljeno odlaze u nepovrat, u zaborav, a da samo ono što je zabeleženo ostaje, nalik ponekad „sumornim tragovima”, i uči nas da nam malo za sreću treba, tek po neki osmeh dragog nam bića, u vremenima kad su se godine iscepale i pokidale kroz različite životne pometnje, koje su nam bile nametnute, koje mi nismo ni priželjkivali, ni zvali, a one su se desile uzrokovane spoljašnjim tuđim voljama i nametnutim ideologijama.

Mira je pesnikinja koju su život i muka omudrili i učinili da ona kroz svoje pevanje i mišljenje ne prilazi životu i stvarima naivno i olako. Ona je uspela da pronađe i otkrije mehanizme koji su nalik Đakondinom smešku i sa puno ironije, a ponekad i humora, onog jetkog, ona uspeva da se obračuna sa životnim nedaćama ka ko u pesmama koje su pred vama tako i, nadam se, u realnom životu.

Radovan Vlahović, književnik

Održani Sremčevi dani u Elemiru

Manifestacija „Bal u Elemiru – Sremčevi dani” održana je po trinaesti put 29. i 30. juna 2018. kada su dodeljene Nagrade „Stevan Sremac” Mileti Prodanoviću, Radetu Vodeničaru i Milani Grbić, predstavljene knjige dr Zorana Đerića i dr Milana Micića, otvorena međunarodna izložba ilustracija iz Bratislave, održana kolonija karikature i više koncerata.

Dobitnici nagrada „Stevan Sremac” i žiri: Srđan V. Tešin, Uglješa Šajtinac, Jelena Blanuša, Mileta Prodanović i Milana Grbić

Manifestaciju „Bal u Elemiru – Sremčevi dani” organizuju Mesna zajednica Elemir u saradnji sa Banatskim kulturnim centrom, uz podršku Grada Zrenjanina.



29. 6. 2018. održano je pesničko autorsko veče prof. dr Zorana Đerića, 
upravnika Srpskog narodnog pozorišta. 

O poeziji Zorana Đerićagovorili su Zdenka Valent Belić i Radovan Vlahović, 
dok je pesnik govorio svoje stihove iz različitih perioda stvaralaštva. 

Prisutne je pozdravio predsednik Saveta Mesne zajednice Elemir i predsednik organizacionog odbora manifestacije Marko Kovačević. Voditelj programa: Jovica Jašin, glumac.

29. 6. dodeljene su i književne nagrada „Stevan Sremac” Mileti Prodanoviću (1. nagrada) i Milani Grbić (3. nagrada). Radetu Vodeničaru, dobitniku 2. nagrade, koji je bio sprečen da prisustvuje, nagrada će biti naknadno uručena.

Žiri: Uglješa Šajtinac (predsednik), Srđan V. Tešin i Jelena Blanuša.

Mileta Prodanović.

Milana Grbić.

Više od rezultatima konkursa: 

30.6. održana je tradiocionalna Kolonija karikaturista kada je i otvorena izložba karikatura. 

Učesnici kolonije: Jugoslav Vlahović. Jakša Vlahović, Marija Vlahović (Dokmanović), Konstantin Grosu, Kire Radenkov, Vladan Nikolić, Nikola Štiklica.

 Izložbu je otvorio Jugoslav Vlahović. Pred njega govorili su Konstantin Grosu, 
Radovan Vlahović i Jovica Jašin. 

U okviru Kolonije karikature otvorena je i izložba „Nagrade Bijenala ilustracije u Bratislavi 2017” koju Banatski kulturni centar organizuje u saradnji sa Bibianom iz Bratislave i Galerijom Babka iz Kovačice. 

Izložbu je otvorila Senka Vlahović, član žirija Bijenala iluetracije u Bratislavi 2017.

Nakon otvaranja izložbi nastupila je grupa Porodična manufaktura integralnog hleba 
(Jugoslav, Jakša i Marija Vlahović).

30. 6. predstavljena je i knjige „Naseljavanje Petrovčana u Čib – Čelarevo 1946–1947. godine“ istoričara dr Milana Micića. Govorili su dr Milan Micić, dr Milan Ševo i Radovan Vlahović.

Celokupan program možete videti ovde:

„Bal u Elemiru – Sremčevi dani” – rezultati konkursa i program


„Bal u Elemiru Sremčevi dani” održaće se po trinaesti put 29. i 30. juna 2018. godine u Elemiru kada će biti dodeljene Nagrade Stevan Sremac Mileti Prodanoviću, Radetu Vodeničaru i Milani Grbić, predstavljene knjige dr Zorana Đerića i dr Milana Micića, otvorena međunarodna izložba ilustracija iz Bratislave, održati kolonija karikature i više koncerata.

Manifestaciju „Bal u Elemiru Sremčevi dani” organizuju Mesna zajednica Elemir u saradnji sa  Banatskim kulturnim centrom, uz podršku Grada Zrenjanina.

Manifestaciju je osnovala Mesna zajednica Elemir u čast velikana srpske književnosti Stevana Sremca koji je u Elemiru, čekajući na prijem u dvorac porodice Kiš, napisao epos u deset pesama po istinitom događaju pod nazivom „Bal u Elemiru”.

Svake godine organizatori, pored bogatog kulturno-umetničkog i zabavnog programa, raspisuju i književni konkurs za najbolja ostvarenja humoristično-satiričnog žanra (neobjavljena pesma, priča, esej) i dedeljuju Nagrade „Stevan Sremac.

REZULTATI KONKURSA

Od oko 130 radova iz zemlje i inostranstva pristiglih na ovogodišnji literarni konkurs „Bal u Elemiru Sremčevi dani” za najbolja humoristično-satirična dela, žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac (predsednik), Srđan Tešin i Jelena Blanuša doneo je jednoglasnu odluku da se prve tri nagrade dodele sledećim autorima:

1. Prva nagrada – Mileta Prodanović (Beograd), za priču „Synapsol forte

2. Druga nagrada – Rade Vodeničar (Zrenjanin), za ciklus pesama

3. Treća nagrada – Milana Grbić (Kikinda), za kratku priču „Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada

Nagrade u vrednosti od pedeset, trideset i dvadeset hiljada dinara i diplome biće uručene dobitnicima 29. juna i svečanoj sali Mesne zajednice Elemir.

Izvod iz Obrazloženje žirija

Nagrađene priče Milete Prodanovića i Milane Grbić u osnovi zadovoljavaju sve propozicije konkursa; u pitanju su humorističko-satirične priče, formalno-kompoziciono vrlo precizne i koherentne, stilsko-jezički veoma dobro napisane, a visok zanatski i estetski nivo ovih proza primetno odskače od svih ostalih priča koje su bile u konkurenciji za nagradu „Bal u Elemiru”, od kojih bismo, kao uspelije, izdvojili priče: Mirka Čavića, Milana Micića, Dimitrija Bukvića, Boška Lomovića, Ranka Pavlovića, Mladena Šljivovića, Branke Selaković i Miljana Milanovića.

Drugu nagradu na ovogodišnjem konkursu je osvojio Rade Vodeničar, a pohvalu zaslužuju i poetski radovi: Nikole Oraveca, Monike Herceg i Dragice Stojanović.

Simboličko-alegorijska priča „Synapsol forte” Milete Prodanovića govori o „nemoralu stvarnosti”, jer strukturno, tematski i semantički referira na svakodnevicu u kojoj moderni čovek odražava svoju nesposobnost da racionalizuje svet spektakla u kome ne postoji ništa drugo osim onoga što je predstavljeno u medijima. 

Poezija Radeta Vodeničara komunicira ekspresionističkim slikama kojima se opisuju unutrašnja poprišta, sudari i propadanja. Svet i njegov usud ovde se projektuju na ličnom planu, planu osećajnosti i međuljudskih odnosa, gde se hiperbolizuje sva teskoba stvarnosti i opresivnog društvenog sistema, kao na filmskom platnu. 

Satirična kratka priča „Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada” Milane Grbić, napisana je u najboljem maniru skaza, sarkastičnog i duhovitog monologa, pisanog narativnim postupkom kako bi se ciljano projektovao efekat na čitaoca. 


PROGRAM

PETAK 29. 6. 2018.

Svečana sala Mesne zajednice Elemir
19.00 –19.30
– Pesnički portret prof. dr Zorana Đerića, upravnika Srpskog narodnog pozorišta. Govore prof. dr Zoran Đerić, Zdenka Valent Belić i Radovan Vlahović.
19.30 –20.00
– Dodela književnih nagrada „Stevan Sremac” Mileti Prodanoviću, Radetu Vodeničaru i Milani Grbić. Nagrade uručuje žiri: Uglješa Šajtinac, Srđan V. Tešin i Jelena Blanuša.

Bina ispred Mesne zajednice Elemir
20.00
– Otvaranje manifestacije
20.30
– Koncert KUD-a „Mladost” Elemir sa gostima
22.00
– Koncert grupe „Kerber”

SUBOTA 30. 6. 2018. godine

Svečana sala Mesne zajednice Elemir
18.00
– Kolonija karikaturista
19.00
– Nastup plesne grupa „Naca” 
19.00
– Otvaranje izložbe „Nagrade Bijenala ilustracije u Bratislavi 2017”
– Otvaranje izložbe karikatura
19.30
– Predstavljanje knjige „Naseljavanje Petrovčana u Čib – Čelarevo 1946–1947. godine“ istoričara dr Milana Micića. Govore dr Milan Micić i Radovan Vlahović.

Bina ispred Mesne zajednice Elemir
22.00
– Koncert Dženana Lončarević
24.00
– Zatvaranje manifestacije i vatromet

Ivanu Negrišorcu uručena Nagrada „Despotica Angelina Branković” u okviru manifestacija „Slovo ljubve”

Književna nagrada „Despotica Angelina Branković” uručena je ovogodišnjem laureatu Ivanu Negrišorcu u okviru književna manifestacije „Slovo ljubve” koja je održana 22. juna 2018. u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu. 

Tatjana Miražić.

Micić, Radulović, Negrišorac, Jakšić, Milutin.

Manifestacija pod imenom „Slovo ljubve” i Književna nagrada „Despotica Angelina Branković” podećaju nas na manje poznat deo srpske istorije: period kada je ovaj deo Banata kao i naselje Arača u blizini Novog Miloševa bilo u posedu srpskih despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića, kao nastavljača nemanjićke tradicije severno od Save i Dunava.

U programu su učestvovali: Ansambl za ranu muziku „Renesans”, dr Milan Micić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulutru, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Ivan Negrišorac (Dragan Stanić), ovogodišnji dobitnik nagrade „Despotica Angelina Branković” i predsednik Matice srpske, Selimir Radulović, prošlogodišnji dobitnik nagrade „Despotica Angelina Branković” i upravnik Biblioteke Matice srpske, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, Tatjana Miražić, voditelj programa, dok su u okviru „Pesničkog venca” nastupili Ivan Negrišorac, Selimir Radulović, Slavomir Gvozdenović, Perica Milutin, Milan Micić, Miomir Milinković i Radovan Vlahović.

Nagrada „Despotica Angelina Branković”

Na osnovu predloga čiji su potpisnici: prof. dr Saša Radojčić, dr Milan Micić, Selimir Radulović i Perica Milutin nagradu „Despotica Angelina Branković” Banatski kulturni centar dodeljuje Ivanu Negrišorcu za knjigu „Izložba oblaka : izabrane i nove pesme” (Fondacija „Grupa sever”, Novi Sad, 2017).

Nagrada se sastoji od povelje i ikone Prepodobne Mati Angeline autorke Silvije Vlahović. Ovogodišnjem dobitniku Ivanu Negrišorcu nagradu je uručio prošlogodišnji dobitnik Selimir Radulović.

Radulović uručuje nagradu Negrišorcu.

Dobitnik nagrade - beseda zahvalnosti.

U obrazloženju za nagradu između ostalog stoji: „Negrišorac već nekoliko decenija ulazi u red najcenjenijih savremenih srpskih pesnika, dobitnik je niza književnih nagrada, a o njegovoj poeziji je, pored pojedinačnih ogleda i književnokritičkih tekstova, 2012. objavljen i zbornik radova Ivan Negrišorac, pesnik, u izdanju kraljevačke Povelje. (...) Najnovije Negrišorčeve pesme pokazuju da se pesnikova stvaralačka avantura sada kreće u nekoliko različitih tokova: nastavlja se pesništvo stavljeno u službu izražavanja religioznih shvatanja, nastavlja se napor da se kroz govor lirskih junaka kaže nešto bitno o srpskoj kulturi i njenom karakteru, i dalje se crtaju detalji topografije srpske kulture, i dalje – jer reč je o izvornom lirskom odnosu – jedna osetljiva subjektivnost beleži svoj doživljaj, svoje čitanje sveta kao otvorene knjige. Nagrađujući pesnika Ivana Negrišorca, ne obavljamo neki konvencionalni ritual tzv. književnog života, nego govorimo u prilog vrednostima za koje se pesnik zalaže. Time postajemo njegovi saradnici i saučesnici – u slavu srpske kulture i pesništva.” (prof. dr Saša Radojčić)

Ivan Negrišorac (prof. dr Dragan Stanić), književnik i predsednik Matice srpske u Novom Sadu, rođen je 31. maja 1956. u Trsteniku. Filozofski fakultet na Grupi za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatsi jezik završio je u Novom Sadu 1979. godine. Magistrirao je 1991, a 2003. doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Piše poeziju, prozu, dramske i kritičke tekstove, bavi se proučavanjem srpske književnosti i kulture. Objavio je preko 250 kritičkih, teorijskih i književnoistorijskih tekstova u periodici i naučnim zbornicima. Objavio je knjige pesama: „Trula jabuka”, „Rakljar. Želudac”, „Zemljopis”, „Toplo, hladno”, „Abrakadabra”, „Hop”, „Veznici”, „Prilozi”, „Potajnik”, „Svetilnik”, „Kamena čtenija”, „Čtenija”, „Matični mleč” i „Izložba oblaka”. Publikovao je roman „Anđeli umiru”, kao i drame: „Fredi umire”, „Kuc-kuc”, „Istraga je u toku, zar ne?”, „Vidiš li svice na nebu?”. Objavio kritičke monografije: „Legitimacija za beskućnike. Srpska neoavangardna poezija: poetički identitet i razlike” i „Lirska aura Jovana Dučića”. Dobitnik je velikog broja priznanja za svoj književni rad.

Dr Milan Micić.

Manifestacija je održana uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
  
Ivan Negrišorac.

Ansambl "Renesans".

  
Selimir Radulović.

Slavomir Gvozdenović.

Perica Milutin.

Miomir Milinković.


Prilog TV Novi Bečej.

Učenici novomiloševačke škole na Arači

21. juna 2018. godine, dan uoči manifestacije "Slovo ljubve" koja će se održati 22. juna od 20 časova u Banatskom kulturnom centru, učenici OŠ "Dr Đorđe Joanović" iz Novog Miloševa posetili su Araču.

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Banatski kulturni centar je u okviru projekta "Slovo ljubve" koji je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama obezbedio prevoz učenika autobusom i ovaj mali jednodnevni izlet. 

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Većina učenika i nastavnika izjavilo je da do sada nisu bili u prilici da posete Araču iako se nalazi nedaleko od Novog Miloševa. 

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, govorio je učenicima i nastavnicima o istorijatu Arače i pozvao ih na predstojeću manifestaciju.
 
Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Фотографија корисника Banatski kulturni centar

Фотографија корисника Banatski kulturni centar Ð¤Ð¾Ñ‚ографија корисника Banatski kulturni centar
Фотографија корисника Banatski kulturni centar Ð¤Ð¾Ñ‚ографија корисника Banatski kulturni centar

Književna manifestacija „Slovo ljubve”: Ivanu Negrišorcu „Despotica Angelina Branković”


Književna manifestacije „Slovo ljubve” održaće se 22. juna 2018. od 20 časova u atrijumu Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu (adresa: JNA 35) kada će Književna nagrada „Despotica Angelina Branković” biti uručena ovogodišnjem laureatu Ivanu Negrišorcu (Draganu Staniću).

    
Manifestacija pod imenom „Slovo ljubve” i književna nagrada „Despotica Angelina Branković” podećaju nas na manje poznat deo srpske istorije: period kada je ovaj deo Banata kao i naselje Arača u blizini Novog Miloševa bilo u posedu srpskih despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića, kao nastavljača nemanjićke tradicije severno od Save i Dunava.

U programu učestvuju: Ansambl za ranu muziku „Renesans”, Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulutru, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Ivan Negrišorac (Dragan Stanić), ovogodišnji dobitnik nagrade „Despotica Angelina Branković” i predsednik Matice srpske, Selimir Radulović, prošlogodišnji dobitnik nagrade „Despotica Angelina Branković” i upravnik Biblioteke Matice srpske, prof. dr Saša Radojčić, u ime predlagača za nagradu „Despotica Angelina Branković”, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, Tatjana Miražić, voditelj programa, dok će u okviru „Pesničkog venca” nastupiti Ivan Negrišorac, Selimir Radulović, Slavomir Gvozdenović, Perica Milutin, Miomir Milinković, Radovan Vlahović...


Nagrada „Despotica Angelina Branković”

Na osnovu predloga čiji su potpisnici: prof. dr Saša Radojčić, dr Milan Micić, Selimir Radulović i Perica Milutin nagradu „Despotica Angelina Branković” Banatski kulturni centar dodeljuje Ivanu Negrišorcu (Draganu Staniću) za knjigu „Izložba oblaka : izabrane i nove pesme” (Fondacija „Grupa sever”, Novi Sad, 2017).

U obrazloženju za nagradu između ostalog stoji: „Negrišorac već nekoliko decenija ulazi u red najcenjenijih savremenih srpskih pesnika, dobitnik je niza književnih nagrada, a o njegovoj poeziji je, pored pojedinačnih ogleda i književnokritičkih tekstova, 2012. objavljen i zbornik radova Ivan Negrišorac, pesnik, u izdanju kraljevačke Povelje. (...) Najnovije Negrišorčeve pesme pokazuju da se pesnikova stvaralačka avantura sada kreće u nekoliko različitih tokova: nastavlja se pesništvo stavljeno u službu izražavanja religioznih shvatanja, nastavlja se napor da se kroz govor lirskih junaka kaže nešto bitno o srpskoj kulturi i njenom karakteru, i dalje se crtaju detalji topografije srpske kulture, i dalje – jer reč je o izvornom lirskom odnosu – jedna osetljiva subjektivnost beleži svoj doživljaj, svoje čitanje sveta kao otvorene knjige. Nagrađujući pesnika Ivana Negrišorca, ne obavljamo neki konvencionalni ritual tzv. književnog života, nego govorimo u prilog vrednostima za koje se pesnik zalaže. Time postajemo njegovi saradnici i saučesnici – u slavu srpske kulture i pesništva.” (prof. dr Saša Radojčić)

Ivan Negrišorac (prof. dr Dragan Stanić), književnik i predsednik Matice srpske u Novom Sadu, rođen je 31. maja 1956. u Trsteniku. Filozofski fakultet na Grupi za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatsi jezik završio je u Novom Sadu 1979. godine. Magistrirao je 1991, a 2003. doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Piše poeziju, prozu, dramske i kritičke tekstove, bavi se proučavanjem srpske književnosti i kulture. Objavio je preko 250 kritičkih, teorijskih i književnoistorijskih tekstova u periodici i naučnim zbornicima. Objavio je knjige pesama: „Trula jabuka”, „Rakljar. Želudac”, „Zemljopis”, „Toplo, hladno”, „Abrakadabra”, „Hop”, „Veznici”, „Prilozi”, „Potajnik”, „Svetilnik”, „Kamena čtenija”, „Čtenija”, „Matični mleč” i „Izložba oblaka”. Publikovao je roman „Anđeli umiru”, kao i drame: „Fredi umire”, „Kuc-kuc”, „Istraga je u toku, zar ne?”, „Vidiš li svice na nebu?”. Objavio kritičke monografije: „Legitimacija za beskućnike. Srpska neoavangardna poezija: poetički identitet i razlike” i „Lirska aura Jovana Dučića”. Dobitnik je velikog broja priznanja za svoj književni rad.

***
Manifestacija se održava uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.