JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Radovan Vlahović: „Evo čoveka“

 

304 str, broš. povez, 12x19 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-490-8

Cena: 1000 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 063/644-369

Edicija
ROMAN

Urednik
Simon Grabovac


Roman Evo čoveka Radovana Vlahovića jedan je u nizu autorovih savremenih istraživanja srpske i vojvođanske avangardne i neoavangardne ume­tno­sti, što je već u niskom startu osobenost roma­na koja će zainteresovati čitaoce radoznale svesti i alternativnog ukusa. Evo čoveka je literarni hibrid koji harmonično uklapa nekoliko žanrovskih okvi­ra i tematskih polja. U središtu Vlahovićevog ro­ma­na nalazi se, još jednom, iskustvo avangardisti­čkog zenitizma i neoavangardnog „Novog zeniti­zma“, čije se poetičke postavke, ideologije i učesnici os­li­kavaju kroz uspomene i perspektivu likova Jo­si­­pa Micića, fantomskog dvojnika, ili bolje reći obr­nu­te slike u ogledalu zenitiste Ljubomira Mici­­ća, i avan­gardnog slikara Marija, razapetog izme­­­­đu že­lje za uspehom u pariskim umetničkim kru­go­­­vima i emotivnoj nemogućnosti da raskrsti sa svo­­­­jim konzervativnim banatskim zavičajem. Vla­­ho­vićeva postmoderna, fragmentarna obrada Künstler­­romana može se čitati kao neka vrste kreati­vne sinegdohe vojvođanskih neoavangard­nih gru­pa i scena koje su se, poput mnogih sličnih po­java u posleratnoj Evropi, gotovo u podjednakoj me­ri razvijale u urbanim centrima i ruralnim pre­­­delima. U romanu se stoga nailazi i na prozna raz­­matranja neoavangardnih pojava poput kon­cep­tualističkog eksperimenta, performansa, radi­kal­­nog nihilizma, anarhije i protivdruštvenog delo­vanja u tradicionalističkoj sredini i strogom, gotovo totalitarističkom društvenom uređenju.

Evo čoveka je složeno delo, koje se pritom pitko čita. To je „roman o umetniku“ sa tematski svežom postavkom vojvođanske neoavangarde; po­tom, tradicinalni porodični roman; pa i savremeni emigrantski roman; na kraju, ovo delo obogaćeno je vešto upletenim memoarskim elementima samog autora: u lucidnom činu, lik samog Radovana Vla­hovića pojavljuje se kao sporedni junak u romanu. Evo čoveka je intrigantan omaž jednoj kulturi, vre­menu, umetnosti i idejama.

Miloš Jocić


Radovan Vlahović u ovom romanu čita­o­cima predočava nasleđe „energetike stvaralačkog zenitizma“ (Marija Tanackov) koje još uvek, mo­žda, opstaje na nivou ideje, ali i kao nasleđe za buduće generacije, i to iznoseći sopstvenu i po­sve intimnu književnu kartografiju „Novog ze­nita“, ali i autentičnu psihogeografiju Banata i nje­govu kontekstualizaciju (u doživljaju glavnog prota­go­niste) u okvirima evropske civilizacije i ume­tnosti. Lepi Mario, u potrazi za sopstvenim identi­tetom, u Banatu vidi sve ono od čega želi da pobegne tragajući za svojim „mestom pod suncem“ van na­ci­onalnog, u Francuskoj i Parizu koji je „la­bo­ra­­torijum avangarde“, i u njegovim očima, Banat osli­kava nerazumevanje i tupost za suštinu i sna­gu ume­tnosti. Mučen savešću zbog kolekti­vnog sa­mo­ubistva novozenitista (otelotvorenoj u liku Lea, dvojnika iz ogledala), on prolazi kroz niz me­­ta­morfoza, kako bi na bolan način, ipak došao do suštine... – one ničeovske sušine: Kako čovek postaje ono što jeste (dodali bismo i kako umetnik postaje ono što jeste!).

I kao što Ničeovo delo pisano u predsmr­tnim danima, kao svojevrsni testament, dobija obrise „izvesnog vidovitog predosećanja, svojstve­nog ljudima intenzivne duše i usamljenosti“, ta­ko je i junak Vlahovićevog romana kao „vidovito predosećanje“ doživljavao one epizode koje su n­a­­javljivale njegovu  fizičku i „simboličku“ smrt, ogo­l­jevajući do najsitnijih detalja umetnikovu du­šu i ljudsku usamljenost pred silinom današnje ci­vi­lizacije. Ovo je, dakle, kako povest o umetniku i iskušenjima umetničkog podviga (o bolu i lepo­ti stvaranja), jednako povest i o mogućoj sudbini materijalističke civilizacije.

Snežana Savkić




„Pesnička republika: Zbornik radova IV“

Edicija POEZIJA

 88 str, broš. povez, 21 cm, 2020. god.
ISBN 978-­86-­6029-­488-5

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pouzećem: 

Književna manifestacija Pesnička republika po četvrti put je održana 23. novembra 2019. godine u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu. U okviru manifestacije održan je pesnički maraton i dodeljena je Gramata Pesničke republike Dragoslavu Mihailoviću za knjigu Kad su cvetale tikve.

Na otvoreni poziv organizatora, za učešće na pesni­čkom maratonu, prijavilo se oko pedeset pesnika, državljana Pesničke republike, kao i onih koji su to želeli da postanu. Pesme učesnika maratona objavljene su u ovom zborniku.

Pod sloganom Svet treba da peva, a ne da ratuje, Pesnička republika osnovana je 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – Grada u fokusu – uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Osnivanjem, republika je dobila himnu Banatsko veliko kolo, predsednika, vladu, ambasadore i konzule iz brojnih država, ustav... 

U ustavu Pesničke republike, koji je napisao osnivač Radovan Vlahović, između ostalog, stoji da poeziju imaju prava svi da pišu, da ona ne poznaje granice, da državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kreativnost, lepotu i dobrotu, i da će svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga, u vremena buduća, povedu pesnici.