272 str, broš. povez, 19 cm, 2026. god.
ISBN 978-86-6029-711-4
Cena: 1600 din
Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:
069/783-155
Edicija ROMAN
SAVANINOVOZENITISTIČKI TRIPTIH
ZAVERA
DRAGA SAVETA
IZDAJA
Literaturom, a pogotovo romanima, čisti se duša od protivurečnosti i zlobe, zavisti, pakosti i svakog drugog smrada što nam nagoni diktiraju. Stanje ravnodušja koje nas povremeno pritisne nakon otkrića da smo zagospodarili nagonima, pa i nagonom za životom, ne treba nikada shvatiti tragično i preterano emotivno.
Eros nije naš problem u duhovnom biću u fizičkom smislu. Oduhovljeni i metafizički Eros otelotvoruje se u žudnji za radošću, ali ne onoj primitivnoj, animalnoj i sebičnoj, već onoj najuzvišenijoj, astralnoj, kojoj smo mi, novozenitisti, oduvek težili.
(odlomak iz romana)
Druga knjiga Triptiha o novozenitistima nosi samoobjašnjavajući podnaslov Draga Saveta i to nam je jasno iz početnih redova knjige. Lena, važna književna junakinja iz prve knjige, u epistolarnoj formi izlaže svoja razmišljanja i traži savete – a čini se kao da pre svega želi sebe da sluša – od svoje (fiktivne?) prijateljice Savete. Dobar deo početka knjige posvećen je Leninim razmišljanjima, a to povlači i pitanje – zašto? Ako se vratimo na prvu knjigu Triptiha setićemo se da je metafikcijski junak Radovan Vlahović odlučio da se posveti svojim književnim junacima. Ovoga puta on to čini sa svojim književnim junakinjama. Lena dobija ulogu glasnogovornice. Preko početnih Leninih pisama Vlahović se okreće animi u svojim književnim delima. Kroz njenu lirsko-narativnu ispovest – pretočenu ponekad u tok svesti – spoznajemo njenu sudbonosnu ulogu među novozenitistima, i ono što je čini differentia specifica u toj družini. Lenine reči su kritika ne samo njenog vremena: kroz slobodu izražavanja i iznošenje ideje o ženama kojima je dostupna viša svest, njene reči imaju težinu ozbiljnog preispitivanja uloge žene u tadašnjem socijalističko-patrijarhalnom društvu, ali i kao oštra polemika sa frojdovskim psihoanalitičkim aparatom. U tom svetlu ne čudi što je Vlahović odabrao da postavi temelje svoje knjige na Leni, njenoj figuri i na ženskom principu. Ona je „Samo za ludake“ (po Heseu) Vlahovićeve knjige.
(iz recenzije)
Viktor Škorić
Likovi nisu oblikovani u tradicionalnom psihološkom smislu, već funkcionišu kao nosioci ideja i različitih oblika svesti. Lena se izdvaja kao centralna, ambivalentna figura – istovremeno subjekt i objekat pripovedanja, žena rastrzana između erotskog, emotivnog i intelektualnog identiteta. Njena unutrašnja podeljenost odražava širi rascep između tela i duha, ljubavi i stvaranja, slobode i zavisnosti. Nasuprot njoj stoji Šveps, kao glas racionalne, elitističke koncepcije umetnosti, dok likovi poput Marka ili Josipa Micića uvode dodatne kontraste između sveta reda, svakodnevice i unutrašnjeg haosa. Kolektivni lik novozenitista dodatno širi značenjski horizont romana, funkcionišući kao mitologizovana umetnička grupa čija težnja ka apsolutu završava tragično, čime se problematizuje granica između genijalnosti i zablude. Pripovedač nije neutralan posmatrač, već subjekt koji postepeno gubi distancu prema sopstvenoj priči, ulazeći u prostor u kojem istraživanje prelazi u identifikaciju. Taj proces dovodi do razgrađivanja jasne granice između onoga ko priča i onoga o kome se priča, što je jedna od ključnih postmodernističkih odlika.
(iz recenzije)
Vanja Kovačević
Na samom kraju, možemo zaključiti da Draga Saveta ne donosi razrešenje, već dodatno produbljuje zagonetku koju Radovan Vlahović stavlja pred čitaoce. Ona nas ostavlja zamišljene pred materijalom koji još uvek traži svoj oblik, ali upravo u toj nedovršenosti potvrđuje i svoju autentičnost – kao svedočanstvo jednog dugog i upornog pokušaja da se život i literatura dovedu u istu ravan. Ostaje, stoga, da sačekamo treću knjigu i konačno saznamo da li će se rasuti materijal sabrati u celinu, ili će upravo u toj rasutosti pronaći svoj konačni oblik.
(iz recenzije)
Mladen Đuričić
