Nagrade će Franji Petrinoviću i Selimiru Raduloviću
biti uručene u petak 1. oktobra
u 12 časova u Banatskom kulturnom centru.
Nagrade se dodeljuju u okviru manifestacije Dani Teodora Pavlovića koju organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej. Manifestacija će se održati po dvadeset i drugi put u Novom Miloševu od 25. septembra do 1. oktobra 2021.
Program manifestacije možete videti ovde:
https://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2021/09/22-dani-teodora-pavlovica-program.html
Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu
Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju
knjigu dodeljuje se Franji Petrinoviću
za knjigu „Konačni izveštaji
o ravnoteži” (Akademska knjiga, Novi Sad 2020).
Franja Petrinović (Novi Slankamen, 1957) je srpski književnik, književni kritičar i urednik
književnih časopisa. Studirao je u Novom Sadu na Filozofskom fakultetu. Objavio
je više romana i eseja. Član je Upravnog odbora Društva književnika Vojvodine. Bio
je urednik časopisa „Polja”, novinar kulturne rubrike lista Dnevnik i urednik u
izdavačkom preduzeću „Stilos”. Dobitnik je više književnih priznanja.
Dela: Mimezis, mimezis romana, roman, 1983, Tkivo, opsene: povest, roman, 1988. (n. izdanje 2001.), Izveštaj anđela, roman, 1997, Pred vratima raja, eseji, 2002, Poslednji tumač simetrije, roman, 2005, Trauma – stečajne legende, zbirka priča,
2009, Almaški kružoci lečenih mesečara,
roman 2011, Popravljač ogledala, roman
2017, Konačani izveštaji o ravnoteži,
roman 2020.
Nagrade: nagrada Društva književnika Vojvodine
za knjigu godine 1997, nagrada Branko Bajić
2002, Iskre kulture 2006, nagrada Laza Kostić 2006, Nagrada Stevan Pešić 2010. i Nagrada Dušan Vasiljev 2012.
O knjizi (iz kritike Nine Stokić)
Ukoliko bismo želeli da imenujemo nukleus
romanesknog triptiha Franje Petrinovića koji čine Almaški kružoci lečenih mesečara (2011), Popravljač ogledala (2017), kao i Konačni izveštaji o ravnoteži (2020), to bi sasvim sigurno bio gubitak ravnoteže. Pobunjenici i njihov trud
da se odupru potresima društveno-političkih anomalija u godinama završetka HH veka,
kao i u onima koje su usledile, i da se izbore za ideale i pronalazak pravde u obesmišljenim,
novonastalim kulisama Novog Sada, tematizovani su u „neuravnoteženim hronikama“
Almaških kružoka lečenih mesečara. Osećaj
odbačenosti u Popravljaču ogledala preuzima
Sergej Vukelić, kamenslanski povratnik, tragično zapetljan u mrežu sadašnjeg i prošlog,
ličnog i sudbine jednako nepodobnih, pesnika Stevana Pavlovića i pisca Jakova Ignjatovića.
Junaci tog romana pokušavaju da isprave sliku sveta i upravo u tom pokušaju se krije
smisao čitavog Petrinovićevog književnog poduhvata zaokruženog u Konačnim izveštajima o ravnoteži, romanu
koji je, kako Vladislava Gordić Petković ističe „novo poglavlje starog beznađa“.
Ima li književnost moć da nas izvede iz lavirinta? – pitanje je kojim možemo otključati
srž ovog dela.
Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo
Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo
dodeljuje se Selimiru Raduloviću na osnovu predloga koji potpisuju: Ivan
Negrišorac, Milan
Micić, Franja Petrinović, Nenad
Šaponja, Perica Milutin, Goran Ibrajter i Zoran Đerić.
Selimir Radulović (Cetinje,1953)
objavio je deset pesničkih knjiga: Poslednji, dani (1986), San o praznini
(1993), U sjenku ulazim, oče (1995), O tajni rizničara svih suza
(2005), Snovi svetog putnika (2009), Pod kišom suza s Patmosa (2012),
O pastiru i kamenu sa sedam očiju (2015), Senka osmog eona (2016,
2018), Dvanaest (2018), O dukatu s likom starca (2020), knjige izabranih pesama: Po licu noći (1996, 1997), Knjiga
očeva (2004), Gde Bogu se nadah (2006), Izveštaj iz zemlje živih (2009),
Svetlo iz očeve kolibe (2011) i knjige izabranih i novih pesama: S visa
sunčanog, strašnog (1999), Kao mirni i svetli vesnik (2008), Pesma
s ostrva siročadi (2010), Dah male molitve (2017), Ispovest tumača carevog sna (2019).
U izdanju Srpske književne zadruge i Pravoslavne
reči objavljena su mu Izabrana dela (I–V). O njegovom delu objavljeno je više knjiga. Povodom njegovog pesničkog dela objavljena
su dva zbornika radova. Autor je pet antologija/hrestomatija. Knjige izabranih pesama
objavljene su mu na makedonskom, ruskom, grčkom i nemačkom jeziku.
Za svoj književni rad dobio je Novembarsku povelju
Novog Sada, Iskru kulture, Pečat varoši sremsko-karlovačke,
Kočićevo pero, Nagradu Proljetnog sajma u Banjaluci, Nagradu
Teodor Pavlović za najbolju knjigu, Vukovu
nagradu, Nagradu Miodrag Đukić, Nagradu Simo Matavulj, Povelju
Morave, Nagradu Knjiga godine Društva književnika Vojvodine, Nagradu Despotica Angelina Branković, Nagradu
Kondir Kosovke devojke, Teslinu golubicu, Medalju Konstantina Filosofa, Slovenske unije iz Češke, Nagradu za životno delo
Kulturnog centra Vojvodine Miloš Crnjanski,
Nagradu Đura Jakšić, Zmajevu
nagradu Matice srpske, Nagradu Laza Kostić,
Nagradu Stevan Pešić, Zlatnu medalju za
zasluge Predsednika Republike, Orden Svetog
Stefana Lazarevića, Svetog Sinoda Srpske Pravoslavne crkve,
Nagradu Milan Bogdanović, Povelje za životno
delo Udruženja književnika Srbije.
Upravnik je Biblioteke
Matice srpske. Živi u Novom Sadu.
Iz predloga za nagradu
Pisanje,
za Selimira Radulovića, savremenog srpskog pesnika, predstavlja način približavanja
čoveka Apsolutu, a kad imamo u vidu i teurgijsku funkciju umetnosti, onda je to
takođe i mogućnost dosezanja do Boga.
Već
od samih naslova njegovih pesničih knjiga,
očigledno je da ovaj pesnik pridaje umetnosti religiozni vid; potom, uz estetski,
i etički vid; pri tom, ostaju da egzistiraju, uporedo, nacionalna tradicija, prošlost
i sadašnjost, mitsko i realno, univerzalno i svakodnevno.
Poezija
prožeta religioznim duhom u Srbiji je posle Drugog svetskog rata bila potisnuta
na margine, uklonjena iz antologija i čitanki, da bi se poslednje decenije HH veka
počela vraćati, najpre u kontekst savremene srpske književnosti, a potom i u širi
korpus srpskog duhovnog (ili religioznog) pesništva.
Teodor Pavlović
(1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj
i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske,
osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik
žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac – jedna od najistaknutijih,
a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije
je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.
