Марина Цветаева / Marina Cvetajeva: „Небеса и поднебесье / Nebesa i podnebesja”

99 str, broš. povez, ilustr, 21 cm, 2019. god.

ISBN 978-86-6029-444-1

Cena: 800 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

_________________________________________

Книжная серия 

ПЕРЕВОД Ы 

Edicija 

PREVODI 

* 

Редактор 

Радован Влахович 

Urednik 

Radovan Vlahović 

* 

Перевод на сербский 

Виолета Белогрлич 

Prevod na srpski 

Violeta Bjelogrlić 

* 

Иллюстрации 

Сильвия Влахович 

Ilustracije 

Silvija Vlahović

Dvojezična knjiga pesama Marine Cvetajeve „Небеса и поднебесье / Nebesa i podnebesja” sadrži trideset sedam pesama, a izbor je rukovođen time da je Cvetajeva za života napisala oko dve hiljade pesama a da je kod nas preveden samo neznatan deo tog opusa. Većina pesama koje su ušle u izbor nisu do sad prevođene. Po sadržaju su različite, od ljubavnih do rodoljubivih, ali sve odišu veličinom „princeze Srebrnog veka” ruske poezije. Sve pesme Marine Cvetajeve su nalik na partituru nekog muzičkog dela. Melodičnost i ritmičnost su odlike svakog stiha i izbora svake pojedinačne reči da bi se postigla ta izražajna melodija. Vrlo često Cvetajeva rimuje pojedine reči iz sredine stiha sa nekom u sledećem stihu i tako postiže čaroliju koja zavodi čitaoca i uvlači u mistični svet same pesnikinje.

Posebnost njene poetike se ogleda i u crti koju Marina koristi kao svoj rođeni dah. O tome je govorio Josif Brodski: „Literatura koju stvara Cvetajeva – to je literatura „nad-teksta”, njena svest, ako i „teče”, ona teče kroz korito etike; jedino što njen stil približava telegrafskom jeste crtica – osobeni znak njene punktuacije, koji joj služi kako za označavanje identičnih pojava, tako i za skok u ono što se samo po sebi razume. Taj znak, osim ostalog, ima još jednu funkciju: on precrtava veliki deo ruske literature XX veka.”

Cvetajeva je možda najcenjenija pesnikinja Rusije, o njenoj poeziji govorili su i pisali drugi velikani ruske književnosti sa mnogo divljenja i poštovanja, a na nama je da što više njenih pesama donesemo srpskoj književnoj publici, svim svojim silama i najbolje što znamo.

Violeta Bjelogrlić

Milica Jeftimijević Lilić: „Skriveno u sjaju očiju”

Edicija

PROZA

52 str, broš. povez, 21 cm, 2019. god.

ISBN 978-86-6029-447-2

Cena: 1000 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

„Skriveno u sjaju očiju” je više nego simboličan i višesmislen naziv za knjigu priča koju nam ova izuzetna srpska književnica daruje kao sublimaciju životnih sudbina njenih junaka koji, u ovom turbulentnom vremenu, traže, kroz ljubav i kroz zajedništvo sa drugim bićem, načina, puta i mogućnosti da se ostvare i da zarade onu malenu količinu sreće i životnih zadovoljstava, tek da vlastiti život učine sebi podnošljivijim i primerenijim onom idealu o kom se u detinjstvu, bez determinističkih slutnji, maštalo. Pripovedajući jednostavnim, lakim i čitljivim stilom, bez preteranih deskripcija, sa izbrušenom i filozofičnom mišlju, autorka nas provodi kroz sudbine svojih junaka bez patetike i zadrške, i otkriva njihove vrline, slabosti, padove i uspehe, dajući uvek prednost nama, čitaocima, za mogućnost identifikacije i racionalizacije kako emocija njenih junaka tako i naših vlastitih.

Radovan Vlahović, književnik

Jovana Nikolić: „Hana i Lea”

Edicija

PRVA KNJIGA

52 str, broš. povez, 21 cm, 2019. god.

ISBN 978-86-6029-448-9

Cena: 1000 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

Ova knjiga objavljena je na osnovu konkursa za objavljivanje prvih knjiga mladih autora koji su raspisali Banatski kulturni centar Novo Miloševo i Grad Kikinda za 2019. godinu. Odluku je doneo žiri u sastavu: Marija Tanackov (predsednik), Stanislava Hrnjak i Radovan Vlahović.

U aktuelnoj tematici ženskih prijateljstava, ova proza mlade autorke Jovane Nikolić na ljubak način i gotovo allegro intoniran, pripoveda o jednom sestrinstvu,upletenom u primorski predeo, osenčen burnom svakodnevicom dveju mladih devojaka. Štivo pisano gotovo razgovornim jezikom, ali ne manje književnim, mladalački spontano, na mahove protkano humorom, i neopterećeno, iz poglavlja u poglavlje približava nam svet njihovih razgovora, dilema, uspona i padova, sa konačnim zatvaranjem knjige, kao u kutiju, ili kofer sa natpisom Hana i Lea.

Sofija Živković

Reč je o dve potpuno suprotne prirode, introvertne i ekstrovertne psihološke strukture, koje se na različite načine nadopunjuju i utiču jedna na drugu, spojene slučajnom igrom sudbine i epitetom „najbolje“ prijateljice. Zapravo, autorka pokušava da prikaže isečak u vremenu, jednu od mnogobrojnih uspomena koje karakterišu ovaj odnos. Suptilno se nagoveštava značaj takvog odnosa u razvoju mladog čoveka, analizirajući svakidašnje situacije kojima radnja romana dobija širi kontekst. Tako Hana i Lea postaje roman koji tematizuje i razotkriva večnu temu – mladost.

Vladana Kostić

Tihomir Petrović: „Poetska slikovnica”

Edicija

KNJIŽEVNOST ZA DECU

94 str, broš. povez, 21 cm, 2019. god.

ISBN 978-86-6029-433-5

Cena: 500 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

Zasnovano na elementima koji ravnopravno pripadaju verbalnom i vizuelnom iskazu, upadljive očiglednosti, pesništvo – a o njemu je reč na stranicama koje očekuju čitaoca u ovoj knjizi šarenila – egzistira kao (pod)žanrovski krak umetnosti modifikovan prema prirodi malih slušalaca/čitalaca. Razbijanje dotadašnjih strukturnih sastojaka na reči i slova, prevazilaženje verbalnog pesničkog izraza, nameće se kao čist literarni i likovni entitet koji menja izgled dečje književnosti, izvesno, upotpunjava njeno celovitije sagledavanje. 

U razvojnom luku srpskog pesništva za decu dužem od dva i po veka, pojavljuje se vizuelna poezija kao povlašćeni vid izražavanja, kao jedno prijatno iznenađenje. Građena prema važećem umetničkom načelu, u koordinatama dečje poetske reči, drukčija u pogledu na svoju spoljnu formu i sredstava kojima umetnik izražava svoju ideju, ona nije bez svoje rodbine. Izvesno, estetičkom organizacijom i misaono-emotivnim usmerenjem, manje više je stekla prepoznatljiv profil. 

Ovde su autori potvrđenih oblikotvor nih mogućnosti, među njima koji slove za raskršća naše pesničke tradicije: Dušan Radović, Duško Trifunović, Slobodan Stanišić, Zvonimir Kostić Palanski, Mošo Odalović, Tomislav Đokić, Pop Dušan Đurđev. U krug oblikovatelja, čije delo čini živu tradiciju naše dečje reči, ulaze i umetnici neafirmisani u piktoralnoj poeziji. Pred malim i velikim konzumentima su razigrani stilisti, metričari i tehničari opštih lirsko-refleksivnih sposobnosti, pesnici oka koje netremice stražari na reč i sliku. Oboružani likovnim umećem, noseći u sebi dvostruku krv, grade tvorevine čija je skala vizuelne karakterističnosti znatno povećana. U svakom stvaraocu se krije umetnik neke druge komplementarne umetnosti. 

prof. dr Tihomir Petrović

Božo Milošević: „Osnovi sociologije rada”

Edicija

SOCIOLOGIJA

302 str, broš. povez, 24 cm, 2019. god.

ISBN 978-86-6029-436-6

Cena: 1500 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

Na osnovama dugogodišnjeg akademskog bavljenja problemima rada u okviru jedne od najzahtevnijih i najrazvijenijih socioloških disciplina, sociologije rada, autor Božo Milošević oblikovao je još jednu knjigu, koju je, kako sam naglašava u prethodnim napomenama, namenio pre svega studentima stručnih viših škola i fakulteta.

Tematika knjige „Osnovi sociologije rada“ predstavlja rezultat višedecenijskog sociološkog proučavanja sfere rada i „kritičkog propitivanja mogućnosti sociologije rada“ autora Bože Miloševića, na šta je i ukazano u prethodnim napomenama autora, ali i u prethodnom tekstu recenzije. Pregled sadržaja ukazuje na to da je reč o nesumnjivo značajnom doprinosu u oblasti sociologije rada (kao i sociologije organizacije), pre svega u procesu teorijsko-empirijske pripreme budućih studenata. Ogromno istraživačko i pedagoško iskustvo autora rezultiralo je sistematičnim i preglednim udžbeničkim štivom koje će, osim mesta u nastavi, gotovo izvesno imati i širu primenu.

doc. dr Marica Šljukić

Vrednosni značaj ove knjige/studije Bože Miloševića ogleda se, ne samo u preciznoj pojmovnooj i strukturalnoj analizi rada i razvoja Sociologije rada, već i u izuzetno značajnoj i aktuelnoj analizi promena sadržaja svremenog rada, promene u modernoj organizaciji rada, kao i promena u preduzetništvu; čime su objašnjeni moderni razvojni trendovi u radu. To ovu studiju čini aktuelnom i naučno vrlo obuhvatnom. Pored toga, ovu studiju čini aktuelnom, modernom i saznajno veoma značajnom to što se u njoj analiza odnosa Sociologije rada i drugih nauka o radu (tehničko-tehnoloških, ekonomskih, pravnih, psiholoških i dr.) razmatra principijelno i jasno; čime je ukaano da su moderna naučna saznanja interdisciplinarna i da objektivne naučne analize zahtevaju interdisciplinarni pristup stvarnosti. 

Prof. dr Radoš Radivojević

Nenad Trajković: „Tanja linija beskraja”

Edicija

POEZIJA

80 str, broš. povez, 21 cm, 2019. god.

ISBN 978-86-6029-409-0 

Cena: 500 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

Ova knjiga objavljena je kao nagrada autoru na osnovu konkursa 9. evropskog Fejsbuk pesničkog festivala u Novom Sadu u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma.

Obradovala me je, nova knjiga pesama Nenada Trajkovića, dobra i inovantna u celosti, pažljivo odmaknuta od hermetičnog pevanja, a bliska mu svojom gustom metaforikom. 

Pero Zubac 

Kao jedan od nosilaca savremene srpske p(r)oezije, Trajković je u svom delu, „Tanja linija beskraja“, obezbojio, i obezličio ličnu emociju, i dao svoje viđenje stvarnosti i umetnosti, kao njenog neizbežnog segmenta. 

Dragana Džajević 

Izuzetno mi se dopala kompozicija i stilska tehnika knjige, vrlo je inspirativno i originalno Trajkovićevo, shvatanje pojmu mističnosti o kome priča, jer ga on ovde predaje, u svetlu tome da ništa nije mističnije i vrednije, kao što je mističan i vredan beskraj. 

Zvonko Taneski 

Mnogo lijepih, originalnih (najčešće lirskih) pjesničkih slika, metaforičnih, ali otvorenih, za one koji poeziju čitaju, iz samo prvog sloja, koji mu se otvori na prvo čitanje. Mnogo mudrih, autohtonih misli i sasvim novih, nenametljivo saopštenih.

Ranko Pavlović

Milutin Đuričković, Aleksandra Izgarjan, Igor Petrović: „Veselo proleće: Američka poezija za decu i mlade”

Edicija

PREVODI

168 str, broš. povez, 21 cm, 2019. god.

ISBN 978-86-6029-426-7

Cena: 1000 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

Emotivno i nadahnuto prodiranje u svet detinjstva, iskrena privrženost deci i njihovoj mašti, slikovitost, avanturizam, neposrednost, nonsens – samo su neke od osobina koje karakterišu stvaralačke postupke američkih pesnika za decu. Američka poezija za mlade nudi nam se kao samostalna i originalna umetnička celina, sa bogatim folklornim i tradicionalnim obeležjima, a, sa druge strane, i sa izuzetnim osećanjem za nonsens i paradoks, za igru i maštu. 

U periodu od 1952. do 2009. godine kod nas je objavljeno desetak antologija američke poezije za odrasle, ali nijedna od njih nije namenjena deci i mladima. Sa željom da, donekle, ispravimo tu vrstu nepravde, sačinili smo ovaj izbor, koji svakako nije konačan i sveobuhvatan, jer se uvek može dopunjavati novim imenima i prilozima. Pored predgovora, knjiga obuhvata rečnik manje poznatih reči, spisak korišćenih izvora i literature, imenik prevodilaca, kao i beleške o pesnicima. Redosled od 66 pesnika je hronološki, od najstarijeg do najmlađeg.

Priređivači

Slavko Njaradi Padejski: „Breskvice”

Edicija

ZAVIČAJ

64 str, broš. povez, 21 cm, 2019. god.

ISBN 978-86-6029-446-5

Cena: 400 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

Knjiga „Breskvice” Slavka Njaradija Padejskog je nevelika po svom obimu, a za svoj osnovni motiv pevanja uzima ljubav koja proizilazi iz stvarnosti, ali je pesnik vozdiže u nadnaravnost, u metafizički oblik ljubavi koja sjedinjuje muškarca i ženu u Gospodu, i u životu beskonačnom i večnom. Pesnik je junaka svoje poezije oslobodio banalnih strasti i želja koje su animalne, on je sav u vatri najuzvišenijih, kako estetskih, tako poetičkih zahteva za sjedinjenjem, koja se ostvaruje između muškarca i žene, a uvek se završava u nebeskim prostranstvima kojima caruje Bog otac, svedržitelj, i tvorac.

Radovan Vlahović, književnik

Milena Živkov: „Mehur od sapunice“

Edicija

PRVA KNJIGA

52 str, broš. povez, 21 cm, 2019. god.

ISBN 978-86-6029-445-8

Cena: 500 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

Ova knjiga objavljena je na osnovu konkursa za objavljivanje prvih knjiga mladih autora koji su raspisali Banatski kulturni centar Novo Miloševo i Grad Kikinda za 2019. godinu. Odluku je doneo žiri u sastavu: Marija Tanackov (predsednik), Stanislava Hrnjak i Radovan Vlahović.

„Mehur od sapunice“ je zbirka kratkih priča Milene Živkov, nagrađena na konkursu „Prva knjiga Banatskog kulturnog centra i grada Kikinde”, koji je pokrenut sa ciljem da podstiče i afirmiše stvaralaštvo mladih autora do 35 godina. Reč je o knjizi preciznog stila i živog jezika, u kojoj autorka kroz sedam kratkih priča pokušava da „otrgne od zaborava“ trenutke života koji nastaju i nestaju kao mehur od sapunice.

U stalnoj potrazi za inspiracijom, autorka pokreće čitav spektar tema koje nam pomažu da prepoznamo njene književne uzore. U stilu Vladana Desnice ona razmatra status umetnika u savremenom svetu, mistifikuje granicu između literature i života po uzoru na Danila Kiša, a u pojedinim pričama ne prikriva ni dobro poznavanje književnog opusa Mome Kapora. Istovremeno, ona se ne trudi da oponaša prepoznatljive stilove ovih pisaca, već iz lektire uzima samo najbolje i gradi autentične priče koje nastaju kao spoj proživljenog i izmaštanog. Dobar primer za to su „Autobus”, „Poslastičarnica u Hilandarskoj” i „Harmonija” – priče koje, verovatno, zauzimaju najbolje stranice u ovoj knjizi.

Mladen Đuričić

BKC na 64. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga

Banatski kulturni centar, kao jedan od izlagača na 64. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga (20–27. 10. 2019), predstavio je svoju produkciju koja u proteklih godinu dana broji 59 izdanja, od čega je 13 prevoda uglavnom sa srpskog na strane jezike.

Između dva sajma, iz produkcije BKC-a, posebno se izdvaja Troknjižje „Srbi u Banatu” koje se sastoji od tri značajne studije o Banatu od kojih prve dve nisu imale druga izdanja više od 70 godina i predstavlaju prave retkosti od izuzetnog značaja: „Srbi u Banatu: u prošlosti i sadašnjosti” Dobrivoja Nikolića i „Srbi u Banatu: do kraja osamnaestog veka” Dušana J. Popovića. Treća je knjiga „Srbi u Banatu: naselja i stanovništvo” Jovana Erdeljanovića. Urednički odbor Troknjižja činili su dr Petar V. Krestić, predsednik, dr Milan Micić i dr Srđan Šljukić, dok je recenzent akademik Vasilije Krestić.

Iz najaktuelnije produkcije BKC-a, izdvajaju se i druge istoriografske studije: „Banat – novembar 1918.” dr Ferenca Nemeta i dr Milana Micića, „Seoski trgovi u Banatu”, doktorska disertacija dr Marije Silađi, „Laslo Karačonji i njegovo doba” dr Filipa Krčmara.

U ediciji „Banat”, koju uređuju dr Milivoj Nenin, Milorad Grujić i Radovan Vlahović, posle Milete Jakšića i Tihomira Ostojića, objavljena je knjiga Miloša Crnjanskog „O Banatu i o Banaćanima”. Ovo drugo dopunjeno izdanje, koje se pojavljuje tek posle 30 godina, sadrži neobjavljivanu dopunu samog priređivača knjige Stojana Trećakova, kao i  pogovor Milorada Grujića. I istoj ediciji objavljen je i roman „Bog Vadraca i Madžara” Milorada Grujića.

BKC je ove godine Crnjanskog objavio i u prevodu na nemački i rumunski jezik. Povodom stogodišnjice od objavljivanja „Lirike Itake” Miloša Crnjanskog, objavljeno je srpsko-nemačko ove knjige u prevodu Johana Lavundija. Izabrane poeme Crnjanskog na rumunski jezik  preveo je Ivo Munćan.

Dva romana Rastka Petrovića objavljena su na ruskom jeziku u prevodu Vasilija Sokolova, zatim prevod izabranih pesama Marine Cvetajeve na srpski koji je uradila Violeta Bjelogrlić, prevod „Sto dama engelske poezije” Andrije Ušjaka, prevod romana „Bapa” Radovana Vlahovića na mađarski jezik Zoltana Čemerea, antologija američke poezija za decu i mlade, kao i drugi prevodi sa srpskog na nemački, ruski, engeski, mađarski i rumunski...

BKC je osnovao ediciju pod nazivom „Sociologija” koju uređuje dr Srđan Šljukić, a u njoj su objavljene knjige „Fabrika” dr Marice Šljukić i „Osnovi sociologije rada” dr Bože Miloševića.

Naročito se izdvaja voko-vizuelni tekst Vladana Radovanovića u knjizi „Priča o O”.

U ediciji „Paleja” urednika Simona Grabovca objavljena je knjiga „Kritičari o Bapi”.

BKC je je objavio tri romana inspirisana istinitim pričama o Banatu autora Katie Vunderiln, Borisa Jočića i Gordane Svilengaćin, više knjiga proze od kojih se izdvajaju knjige Milice Lilić i Miodraga Topića, desetak knjiga mladih autora, više knjiga poezije, knjiga za decu, knjiga zavičajne tematike, više monografija, zbornika...

Glavni i odgovorni urednik kuće, kao i urednik edicija „Roman”, „Poezija”, „Proza”, „Prevodi”, „Istorija”, „Zavičaj”, „Prva knjiga” i dr.  je književnik Radovan Vlahović.

Štand BKC-a.

Kompletan spisak naslova možete videti ovde:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2019/10/59-izdanja-za-sajam-knjiga-u-beogradu.html

Nova izdanja knjiga promovisana su na Platou „Beogradski sajam“ 21. i 23. 10. 2019. 

PROMOCIJE NOVIH IZDANJA 

Plato „Beogradski sajam”, 21. 10. 2019.

Učestvovali su autori:

Maria Silađi („Seoski trgovi u Banatu ”)

Violeta Bjelogrlić (Marina Cvetajeva: „Небеса и поднебесье / Nebesa i podnebesja”)

Miodrag Topić („Pas koji je hvatao zjale”)

Jovana Nikolić („Hana i Lea”)

Slobodan Đekić („Novi drug”)

Plato „Beogradski sajam ”, 23. 10. 2019.

Učestvovali su autori:

Katia Vunderlin („Klarin rat i mir”)

Boris Jočić („Devet godina ljubavi”)

Filip Dimkoski („Zajedno da rastemo”)

Milena Živkov („Mehur od sapunice”)

Jovan Zafirović („Trn božura”  )

Aleksandar Marić („Tajna duše”)

Zoran Tornjanski („Podeljeno srce i prava vera”)

Melita Perić („U iščekivanju”)

Jelena Milić („Oteto od sna”)

Ivana Stojić („Čerga, da sam”)

Klaudija Baloš („Život je talas”)

Mirko Čavić („Kaže mi Dragomir”)

Senka Vlahović na međunarodnom simpozujumu o ilustraciji BIB 2019

Senka Vlahović učestvovala je na proteklom Međunarodnom simpozujumu 27. bijenala ilustracije u Bratislavi 26. 10. 2019. godine, među 15-ak učesnika iz više zemalja sveta (Španija, Danska, Finska, Hrvatska, Rusija, Južna Koreja, Irska, Češka, Izrael, SAD, Danska, Iran, Brazil i Srbija).

Senka Vlahović i Viera Anoškinova.

  

Tema simpozujuma, koji se više od pola veka održava u okviru ovoj bijenala, bila je „Kult originalne ilustracije u svetu digitalne tehnologije”. Senka Vlahović izložila je svoj rad pod naslovom „Originalana ilustracija ili niz nula i jedinica?” u kojem raspravlja da li je „original” sve zastupljenijih digitalno nastalih ilustracija zapravo niz nula i jedinica zabeleženih na hard disku računara... Svi radovi predstavljeni na simpozijumu biće štampani u zborniku na engleskom i slovačkom jeziku.

 

Otvaranje simpozijuma: Peter Tvrdonj, Dušan Rol, Zuzana Jaroševa i Viera Anoškinova.

Učesnici simpozijuma i gosti bijenala.

Msr Senka Vlahović je autorka više stručnih knjiga u oblasti ilustracije, dobitnica nagrade ULUPUDS-a na sajmu knjiga u Beogradu, osnivač i direktor Festivala ilustracije „BookILL fest”. Bila je više puta učesnik međunarodnih simpozijuma i član više žirija u Srbiji i inostranstvu. Autorka je izložbe „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu” koju je ambasador Srbije u Slovačkoj otvorio u „Bibiani” u Bratislavi avgusta 2019. godine.

Na ovogodišnjoj izložbi bijenala u Bratislavskom dvorcu, izloženo je više hiljada ilustracija knjiga za decu ilustratora iz 47 zemalja sveta. 

Izložba Miroslava Hraška

  

Izložba slikara naive Miroslava Hraška iz Hajdučice, u saradnji „Bibiane” iz Bratislave i Galerije „Babka” iz Kovačice, otvorena je kao deo pretećeg programa 27. bijenala ilustracije u Bratislavi.

Gosti bijenala na otvaranju izložbe.

Na otvaranju izložbe Miroslava Hraška pod nazivom „Na krilima Babke”, inspirisane dečjim igrama u Banatu, u Galeriji „Kalab” u Bratislavi, govorili su direktor „Bibiane” Peter Tvrdonj, galerista Pavel Babka i Senka Vlahović, kao učesnica Međunarodnog simpozijuma Bijenala ilustracije u Bratislavi.

Među ilustratorima iz Srbije, na bijenalu su se našle i ilustracije Miroslava Hraška za knjigu „Chlapec v hrašku”. „Naivno slikarstvo i ilustracija”, prema rečima Senka Vlahović na otvaranju izložbe, „bliske su po izraženoj narativnosti i figuraciji, te nije slučajno da se Miro Hraško našao na ovom bijanalu”.

Nagrada za knjigu „Fabrika” Marice Šljukić u izdanju BKC-a

Nagrada „Vojin Milić“ za najbolju sociološku knjigu domaćeg autora u 2018. godini, koju dodeljuje Srpsko sociološko društvo, pripala je doc. dr Marici Šljukić za knjigu „Fabrika: Industrija u post-socijalističkoj Srbiji“ (Novo Miloševo: Banatski kulturni centar, 2018).

Odluku je doneo žiri u sastavu prof. dr Vladimir Vuletić, prof. dr Lela Milošević Radulović i prof. dr Snežana Stojšin.

O knjizi fabrika, recenzent dr Dušan Mojić je rekao: „U celini gledano, može se reći da rukopis Fabrika: Industrija u post-socijalističkoj Srbiji predstavlja odličnu sociološku studiju, teorijski dobro utemeljenu, sa detaljno opisanim i doslednim metodom, sa pregledno predstavljenim podacima, sa na valjan način izvedenim zaključcima, sa obimnom i relevantnom literaturom. (...) Ovde je reč o značajnom doprinosu sociologiji rada, sociologiji organizacije i sociologiji industrije, doprinosu kakav je sigurno potreban srpskoj sociologiji, ali i srpskom društvu.”

Dr Biljana Milošević Šošo je u svojoj recenziji ove knjige zapisala: „Monografija sa vrlo jednostavnim, ali simboličnim nazivom Fabrika, rezultat je sagledavanja objektivnih razloga koji su determinisali eroziju industrijskog razvoja u Srbiji, ali i iskrene sentimentalnosti autorke koja pred čitalačkom publikom otkriva detalje iz svog djetinjstva provedenog u okrilju radničke porodice. To zavređuje svaku vrstu pohvale i poštovanja, posebno u današnjem, tranzicijskom vremenu obilježenom materijalističkom sviješću i dobrim dijelom gnušanjem od svega što dotiče prošlost.”

„Posebna vrednost ove studije jesu rezultati longitudinalnog istraživanja, predstavljeni u poglavlju nakon teorijskog okvira i detaljnog objašnjenja metodoloških karakteristika istraživanja sprovedenih 2001. i u periodu od 2011. do 2013. godine. Autorka je u ovim istraživanjima uspešno koristila različite izvore podataka i kombinovala više istraživačkih metoda i tehnika, odabravši upravo one najpogodnije (...) Uporedni pregled, odnosno povezivanje istorijskog i teorijskog okvira sa jedne strane i predstavnjenih rezultata istraživanja sa druge strane, kao i uključivanje nalaza u postojeću teoriju, zaokružilo je čitav istraživački proces na pravi način.” rekla je recenzentkinja dr Snežana Stojšin.

Banatski kulturni centar je ovu knjigu objavio i novoosnovanoj ediciji „Sociologija”, u kojoj je pored ove knjige, objavljena i knjiga „Osnovi sociologije rada” prof. dr Bože Miloševića, dok je urednik edicije prof.  dr Srđan Šljukić.

Marica Šljukić (rođ. Kačavenda, 1976, Novi Sad). Diplomirala je (2001), magistrirala (2009) i doktorirala (2014) na Odeljenju za sociologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je započela univerzitetsku karijeru (2002) i birana u zvanje docenta (2014). Glavna naučno-istraživačka polja su sociologija rada i sociologija organizacije. Učesnik je nekoliko domaćih i međunarodnih naučno-istraživačkih projekata i brojnih međunarodnih i domaćih naučnih konferencija. Autor je većeg broja naučnih članaka u prestižnim naučnim časopisima i više naučnih monografija.

Crnjanski na nemačkom na sajmu u Frankfurtu: Povodom stogodišnjice od objavljivanja „Lirike Itake”

Povodom stogodišnjice od objavljivanja „Lirike Itake” Miloša Crnjanskog, Banatski kulturni centar objavio je ovo delo na nemačkom jeziku u prevodu Johana Lavundija iz Ulma. Ovo dvojezično srpsko-nemačko izdanje pod nazivom „Lirika Itake; Stražilovo / Lyrik Ithakas; Stražilovo” (uz specijalni dodatak prevoda poeme „Stražilovo”) biće izloženo na štandu Republike Srbije na Sajmu knjiga u Frankfurtu od 16. do 20. oktobra 2019. godine.

Pored prevoda na nemački, na sajmu u Frankfurtu, u izdanju BKC-a, naći će se i prevod izabranih poema Crnjanskog na rumunski jezik „Na korak do beskraja/La un pas de infinit” u prevodu Ive Munćana iz Temišvara (dvojezična knjiga). Zatim, roman Katie Vunderlin iz Švajcarske „Klaras Krieg und Frieden” („Klarin rat i mir”) na nemačkom koji govori o banatskim Nemcima, kao i knjiga pesama Danijela Piksijadesa (Daniel Pixiades) iz Kanade „Svečanost vode/Das Fest des Wassers”, takođe, u prevodu na nemački Johana Lavundija (dvojezična knjiga).

Prevođenje Crnjanskog na nemački i rumunski podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, na konkursu za prevođenje reprezentativnih dela srpske književnosti na strane jezike.

Ovo godine BKC je objavio i, tek drugo, ali dopunjeno, izdanje knjige „O Banatu i o Banaćanima” Miloša Crnjanskog, dok će se decembra u Novom Miloševu održati deo programa novoosnovane manifestacije Dani Miloša Crnjanskog gde je BKC suorganizator.

BKC je jedan od retkih izdavača u Srbiji koji se bavi prevođenjem dela srpskih pisaca na nemački i druge strane jezike, sa željom da se srpska literatura u većoj meri predstavlja u inostranstvu.

Više o Ediciji PREVODI 

Banatski kulturni centar je do sada objavio 30-ak naslova na nemačkom među kojima su i kapitalna izdanja: „Od A do Š: osam vekova srpske poezije” (dvojezična srpsko-nemačka antologija, 160 autora od Svetog Save do danas), celokuno pesničko delo Branka Miljkovića „Uzalud je budim“ (dvojezično srpsko-nemački) i prevod izabranih pesama Vladislava Petkovića Disa „Nirvana“. Izdvajaju se i dela savremenih pisaca prevedena na nemački: Selimira Radulovića, Dobrila Nenadića, Radovana Vlahovića, Simona Grabovca, Miloša Latinovića i dr.

Negujući tradiciju i koncept istorijskog multikulturalnog Banata, BKC, pored nemačkog, objavljuje knjige i na drugim stranim jezicima, prvenstveno jezicima naroda Banata. Na rumunskom se izdvajaju prevodi V. P. Disa, Dušana Vasiljeva i Radeta Drainca, na francuskom prevodi P. P. Njegoša, Disa, Đure Jakšića, na ruskom Rastka Petrovića, kao i knjige na mađarskom, slovačkom, engleskom, slovenačkom, hrvatskom, makedonskom... što čini 15% od ukupne izdavačke produkcije BKC-a.