JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Promocija romana „1934.” Radovana Vlahovića u Mokrinu

Promocija romana „1934.” Radovana Vlahovića (nastavak romana „Bapa”, knjiga druga), u izdanju Banatskog kulturnog centra, održana je 2. februara 2018. godine u Mesnoj biblioteci „Miroslav Antić” u Mokrinu (ogranak Narodne biblioteke „Jovan Popović” Kikinda). 

 O romanima su govorili: Marija Tanackov, Darinka Maljugić, Senka Vlahović i autor.
Više o romanu na:

Promocija dva romana Radovana Vlahovića u Kikindi

Promocija dva romana Radovana Vlahovića „Bapa” i „1934.” (nastavak romana „Bapa”, knjiga druga), u izdanju Banatskog kulturnog centra, održana je 25. januara 2018. godine u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović” u Kikindi. 

O romanima su govorili: Marija Tanackov, književni kritičar, Dunja Brkin Trifunović, bibliotekar, i autor. Odlomke govorila Senka Vlahović.
  


Više o romanu „Bapa” na:
Više o romanu „1934.” na:

Nenad Stanojević: „U ogledalu literature: eseji i kritike”

Edicija PRVA KNJIGA / STUDIJE
256 str, 20 cm, broš. povez, 2017. god.
ISBN 978-86-6029-354-3

Cena: 800 din
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Recenzenti
prof. dr Dragan Stanić
prof. dr Slobodan Vladušić

Objavljivanje ove knjige pomogla je
Biblioteka Gligorije Vozarović Sremska Mitrovica.

Knjige su subverzivna ogledala, one nas vraćaju sebi... Insuficijencija dobrih, dubokih odnosa, zdravih i izgrađujućih, otvara još veći prostor za čitanje kao lični trening visokog intenziteta neurona ogledala. Ne bilo kakvo čitanje. Najpre, poezija i proza omogućiće, kao što su uvek i omogućavale, kultivaciju stida, humanizma, idealizma i uopšte kultivaciju emotivne flore. Roman „Peščanik”, u tom smislu, stoji kao jedna od knjiga koje omogućavaju proces čarobnog ogledanja, dijaloški proces razumevanja sebe i sveta, a Kiš, i kao čovek i kao pisac, jedan je od bitnijih učitelja i sagovornika onih koji su spremni za ogledanje.Za opredeljenje da kroz simbol ogledala uđemo u delo, podsticaje i podršku dobijamo sa više strana. Iz samog dela, romana „Peščanik“, iz Kišovih eseja i intervjua, ali i ostalih autorovih književnih dela. Ono što ćemo pokušati da iščitamo iz teksta jeste da značenjska valentnost ovog simbola prerasta mogućnosti jednog simbola u okviru Kišove poetike i postaje misaoni i formalno-poetički nukleus, čiji DNK učestvuje u građenju književnih postupaka u romanu „Peščanik” i, na kraju, postajući deo čitaočevog svakodnevnog života, izlazi izvan sveta knjige. 

Nenad Stanojević
(odlomak iz eseja Simbol ogledala u romanu „Peščanik” Danila Kiša)