JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Proglašen laureat Gojko Đogo i održan pesnički maraton

Po sloganom Svet treba da peva, a ne da ratuje, Banatski kulturni centar je, po šesti put, organizovao književnu manifestaciju Pesnička republika 21. 8. 2021. u Novom Miloševu. Tim povodom, proglašen je dobitnik Gramate pesničke republike Gojko Đogo i održan tradicionalni pesnički maraton.

 

Na osnovu konkursa za Gramatu Pesničke republike za propuštenu priliku – za knjigu koja je objavljena u poslednjih pola veka a nije bila nagrađena – proglašen je dobitnik Gojko Đogo knjigu Vunena vremena (Prosveta, Beograd 1981). Dobitnik iz zdravstvenih razloga nije mogao da prisustvuje dodeli, te će mu nagrada biti uručena naknadno u Beogradu.

Laureat se obratio organizatoru porukom: 

Banatski kulturni centar u Novom Miloševu, 
gospodinu Radovanu Vlahoviću. 

Zahvaljujem  na „Gramati Pesničke republike”! Hvala žiriju koji je između tolikih, vrednih, na različite načine skrajnutih dela, izabrao „Vunena vremena”. Hvala vašem Kulturnom centru što i u ovo „oskudno”,  da ne kažem „vuneno” vreme, brižno neguje svoju Republiku, valjda jedinu takvu „državu” u celom svetu. Silno se radujem što sam uvršten među njene povlaštene državljane i žalim što me zdravlje sprečilo da danas budem sa vama.

Na mnogaja ljeta!

Srdačno vas pozdravlja,
Gojko Đogo     

 


Naotvaranju manifestacije pesnicima i publici obratili su se Radovan Vlahović, osnivač Pesničke republike, Simon Grabovac, predsednik Pesničke republike, Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej, a himnu Pesničke republike – Banatsko veliko kolo prisutni su čuli u autentičnom lokalnom izvođenju harmonikaša Dušana Popova Duke iz Novog Miloševa.

Na otvoreni poziv organizatora, na pesničkom maratonu državljana Pesničke republike, i onih koji su to želeli da postanu, učestvovalo je oko 50 pesnika. Pesme učesnika biće objavljene u zajedničkom zborniku u izdanju Banatskog kulturnog centra.


Manifestaciju je podržala Opština Novi Bečej.

Obrazloženje za nagradu možete pročitati ovde:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2021/08/gojku-ogu-gramata-pesnicke-republike.html 

Više fotografija možete videti ovde:
https://www.facebook.com/media/set?vanity=banatculturalcenter&set=a.4306622032759625

Duško Popov izvodi himnu.

Radovan Vlahović

Saša Maksomivić

Simon Grabovac

Radovan Vlahović i Slađana Đorđijev

Pesnici i publika

Slađana Đorđijev

Pasoši i zbornici...

Duško Popov Duka.

TV Novi Bečej

Gojku Đogu Gramata Pesničke republike

Gojko Đogo dobitnik je Gramate Pesničke republike za 2021. godinu za knjigu Vunena vremena (Prosveta, Beograd 1981), koja se, na osnovu konkursa Propuštena prilika, dodeljuje za nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pola veka.

Nagrada se dodeljuje u okviru manifestacije Pesnička republika koja će se po šesti put održati u subotu 21. 8. 2021. od 12 časova u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu, uz podršku Opštine Novi Bečej. Nagrada podrazumeva objavljivanje knjige dobitnika.

U okviru manifestacije, održaće se tradicionalni pesnički maraton za koji se prijavilo 50-ak pesnika iz više gradova Srbije – državljana Pesničke republike i onih koji žele da to postanu.

 

Obrazloženje

Nagrada Gramata Pesničke republike dodeljuje se za „propuštenu priliku“. U slučaju ovogodišnjeg laureta, pesnika Gojka Đoga, a povodom njegove knjige Vunena vremena, moglo bi da se ustvrdi da se ta propuštena prilika pretvorila u ozbiljnu nepriliku za pesnika. Naime, te osamdeset i prve godine, godine prvog pojavljivanja pesničke knjige Vunena vremena, tadašnja vlast je više nego brzo reagovala i, ne samo knjigu uništila, nego je pokrenula i sudski postupak protiv pesnika. Ceo slučaj je trajao četiri godine, a pesnik je i značajno vreme proveo u zatvoru.

Međutim, ono što je bitno za ovu poeziju je da ona ispunjava veoma visoke kriterijume pri ocenjivanju i tumačenju. Znači, iako se ceo kontekst njenog nastanka i kontekst o kojem je pevala urušio na najružniji način, to nimalo nije uticalo na mesto koje je ona odmah zauzela i posebnost, u stvaralačkom smislu, koju je donela. Podrazumeva se da knjige istog autora imaju nešto zajedničko, pa tako i Vunena vremena imaju dosta toga od pesničkog rukopisa njenog autora, ali, što je posebno bitno, ona poseduje i mnogo više elemenata koji je izdvaju. Pre svega tu je spoj arhaičnih i savremenih tema i motiva, raskošna metaforika, ali i uvećano i umnoženo korišćenje alegorije, aluzije i parodije. Naročito je zanimljivo poigravanje jezikom koji autor koristi. Na mnogim mestima nailazimo na iznevereno očekivanje: npr. o nekom savremenom motivu pesnik peva iz prastarih jezičkih zdenaca, matrice bajke, ili se koristi jezičkim konstrukcijama koji teško mogu da se dovedu u vezu sa savremenim temama. Tako dobijamo ne samo poeziju punine već i poeziju koja produbljuje istorijsku perspektivu, univerzalizujući problematiku i, samim tim, uvećavajući oštricu kritičkog odnosa. Čak i ono nekoliko direktnih aluzija i direktnih imenovanja toponima ne vodi nas slepo do jednosmislenog zaključka, nego motiv-temu još više konkretizuje u vremenu i prostoru.

Vunena vremena su eklatantan primer agažovane i krtičke poezije, koje, nažalost, kod nas sve manje ima.

Pet datuma/ godišnjica je značajno za ovu zbirku. Od toga su dve u parnim godinama: 1982. kada je, posle uništenog Prosvetinog, ponovljeno izdanje u Londonu u Našoj reči i, 1992. kada se pojavilo novo u SKZ-u. Ostale tri neparne godine odnose se na prvo, već pomenuto, izdanje 1981, dok se 2011. pojavila celokupna dokumentarna građa o ovom slučaju, a evo 2021. knjiga sa tako burnom istorijom dobija konačno i nagradu. Lepa brojka od četrdeset godina upotpunjena je novom dimenzijom.

Ovaj čin, nadamo se, da će dorineti da knjiga i pojedine pesme zauzmu mesta koja im pripadaju.

Simon Grabovac,

u ime žirija

 

Odluku je doneo žiri u sastavu: Simon Grabovac, predsednik Pesničke republike, Radovan Vlahović, osnivač Pesniče republike, i Senka Vlahović, član Vlade Pesničke republike.

 

***

 

Gojko Đogo je srpski književnik, pesnik i esejista. Redovni je član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, kao i Udruženja književnika Srbije, Srpskog PEN centra i Udruženja „Adligat” u kojem se nalazi i Zbirka književnika Gojka Đoga.

Rođen je 1940. u Vlahovićima kod Ljubinja, u Hercegovini. Osnovnu školu pohađao je u rodnom mestu, a gimnaziju u Stocu. Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1964. god. Oko dve godine je radio kao novinar u reviji „Dugaˮ, potom kao urednik književne i izdavačke delatnosti u Domu omladine Beograda. Uređivao je ediciju DOB i vodio književne tribine. Neko vreme bio je direktor Izdavačko-knjižarske agencije „Tačkaˮ. Bio je jedan od osnivača i urednik listova Književna reč i Demokratija.

Posle hapšenja i sudskog procesa 1981. god. zbog knjige Vunena vremena, Okružni sud u Beogradu osudio ga je na dve godine zatvora. Vrhovni sud Srbije smanjio mu je kaznu na godinu dana, koju je jednim delom izdržao. Iako je sudskom odlukom vraćen na posao, nekoliko godina nije mogao objavljivati niti javno nastupati.

Objavio je, u više izdanja, knjige pesama: Tuga pingvina, Modrica, Kukuta, Vunena vremena, Izabrane i nove pesme, Crno runo, Vunena vremena sa Optužnicom i Odbranom na sudu, Kukutin vrt, Vunena vremena, proces i komentari, Grana od oblaka: izabrane i nove pesme, Klupko, i druge; i  knjigu eseja Poezija kao apokrif.

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva iz Istočnog Sarajeva objavio je 2006. godine Dela Gojka Đoga u četiri knjige: Pesme, Eseji, Popudbina, Odbrana poezije.   

Pesme i eseji prevedeni su mu na petnaestak jezika: engleski, francuski, nemački, ruski, španski, rumunski, poljski, češki, slovački, švedski, mađarski, turski, albanski, makedonski, slovenački...

Dobio je književne nagrade: Nagrada Udruženih izdavača (Rad, Narodna knjiga, BIGZ)  za knjigu godine (1977), Milan Rakić (2002), Branko Miljković (2002), Laza Kostić (2003), Petrovdanski vijenac (2007), Velika Bazjaška povelja (2010), Ogledalo srpsko (2010), Žička hrisovulja (2012), Jovan Dučić (2016) i druge. Odlikovan je Ordenom Njegoša prvog reda.

O Đogovoj poeziji objavljen je zbornik radova Gojko Đogo, pesnik koji je uredio Dragan Hamović (Narodna biblioteka „Stefan Provovenčaniˮ, Kraljevo, 2013) i knjiga dokumenata Slučaj Gojko Đogo, dokumenti, koju je priredio Dragan Antić (Zapis, Beograd, 1982).

Živi u Beogradu. 

Milan Micić: „Kuća i hleb: Kolonistička porodica u Banatu, Bačkoj i Sremu (1920–1941)”

 

Edicija: ISTORIJA / KOLONISTIČKA NASELJA
192 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-510-3

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Recenzenti
doc. dr Ivana B. Spasović
dr Biljana Sikimić

Intimna drama koloniste najdublje je izražena u dvoznačnom poimanju zavičaja u kojem se stari i novi zavičaj međusobno mešaju i prepliću, u kojem se od novog zavičaja realno i materijalno živi, a sećanje na stari zavičaj ostaje u sferi emotivnog. Pitanje smeštaja kolonista, gradnje kuća, što je predznak odluke da se ostane na mestu kolonizacije, ključno je pitanje kolonizacionog procesa, ali i njen osnovni preduslov da bi se se kolonizacioni proces uspešno sproveo. Rešenje pitanja ishrane kolonista takođe je preduslov kojim počinje proces kolonizacije. Kuća i hleb zato su moćni simboli kolonizacionog procesa. Tok akulturacije, odnosno prilagođavanja kolonizacione jedinke ili male kolonističke zajednice kolonizacionom prostoru, nisu mogući bez obezbeđene ishrane, krova nad glavom i zdravlja kolonističke populacije.

Istoriografska studija „Kuća i hleb – kolonistička porodica u Banatu, Bačkoj i Sremu (1920–1941)“ za svoju temu ima tok kolonizacije na pomenutom prostoru koju je organizovala Kraljevina Jugoslavija u procesu agrarne reforme da bi zaštitila svoje nesigurne granice ka Mađarskoj i Rumuniji, izmenila etničku strukturu tog prostora, koja nije bila u korist južnoslovenskog (srpskog) stanovništva (Bačka, Banat), i dovela na prostor kolonizacije novoj državi odano stanovništvo (srpske ratne veterane – dobrovoljce iz dinarskih krajeva Kraljevine i srpske optante iz Mađarske i Rumunije) koji bi bili čuvari i simboli nove države na za nju nesigurnom prostoru.

Studija „Kuća i hleb“ je personalizovana istorija jer za predmet svog istraživanja ima ljude i ljudske sudbine izazvane voljom i aktivnostima istorije. Vremenski usko omeđeno vreme (1920–1941), geografski usko omeđen prostor (kolonije stvorene procesom kolonizacije) omogućili su istraživaču „ulazak“ u kolonističku porodicu, pospešili personalizaciju istorije u kojoj je objekat istoriografskog posmatranja i proučavanja istovremeno subjekat istorije, ali i njena žrtva.

Iz predgovora,
autor

Milan Micić: „Aleksandrovački letopis. Knj. 1”

 

Edicija: ISTORIJA / KOLONISTIČKA NASELJA
212 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-514-1

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:
https://bkcknjige.rs/prodavnica/istorija/milan-micic-aleksandrovacki-letopis-knj-1/


Izdavači
BANATSKI KULTURNI CENTAR, Novo Miloševo
i
UDRUŽENJE RATNIH DOBROVOLJACA 1912–1918,
NJIHOVIH POTOMAKA I POŠTOVALACA, Aleksandrovo

Za izdavače
Radovan Vlahović
Dara Kovačević

Glavni i odgovorni urednik
Dr Milan Micić

Uredništvo
Dr Milan Micić
Miodrag Cvetić
Vladislava Ignjatov

Recenzenti
Dr Predrag Vajagić
Mr Pavle Orbović


Aleksandrovo je najveće od novih naselja for­miranih procesom kolonizacije 1921–1941. godine na prostoru Kraljevine Jugoslavije. 1939. godine selo je imalo više od 5.000 stanovnika.

Kolonija Aleksandrovo nastala je kao specifičan spoj ravničara i dinaraca, doseljenih Banaćana i Ličana. Veličina sela, kao i njegov značaj u kolonizacionom procesu, postavili su istra-živanje istorije naseljavanja Aleksandrova kao svoje-vrsnu paradigmu kolonizacije, izvedene između dva svetska rata.

U periodu 2021–2023. godine Aleksandrovo obeležava stogodišnjicu nastanka naselja. Selo nije nastalo „preko noći“; najintenzivnije dose-ljavanje i gradnja kuća dešavali su se u periodu 1921–1923. godine, ali sve međuratno vreme (1921–1941) trajalo je formiranje novog sela, ratarskih domaćinstava, gradnja javnih zgrada i institucija, oblikovanje javnog i društvenog života novog naselja, modernizacija sela, gradnja novog lokalnog identiteta (Aleksandrovčanin).

Milan Micić
Iz Predgovora

Gino Leineweber: „Engelstraum“

84 pages, 12 x 20 cm, 2021.
ISBN 978-86-6029-506-6

Price: 500 rsd

ORDER:


Еdition
Poesie

Redakteur
Radovan Vlahović

Dieses Buch wurde als Preis an den Autor veröffentlicht, aufgrund des Wettbewerbs des 9. Europäischen Facebook-Poesiefestivals in Novi Sad, Serbien, organisiert vom Banater Kulturzentrum und der Messe Novi Sad.

Gino Leineweber, Jahrgang 1944, ist Poet, Schriftsteller, Übersetzer und lebt in seiner Heimatstadt Hamburg, Deutschland, und zeitweise in Cedar, Leelanau County, Michigan, USA. Er war von 2003 bis 2015 Vorsitzender und ist ab 2015 Ehrenvorsitzender der Hamburger Autorenvereinigung. Von 1991 bis 2015 war er Mitglied der Deputation der Kulturbehörde Hamburg. 

Nachdem er anfangs Romane und Kurzgeschichten geschrieben und veröffentlicht hat,  liegt der Schwerpunkt seiner Veröffentlichungen nun auf  Sachbüchern und Lyrik. Daneben ist er Herausgeber von internationalen und mehrsprachigen Poesie-Anthologien. Von 2003 bis 2008 war er Redakteur der Buddhistischen Monatsblätter (BM).

Leineweber ist seit 2013 Präsident des Three Seas Writers’ and Translators’ Council (TSWTC) mit Sitz in Rhodos, Griechenland und Mitglied im PEN-Zentrum deutschsprachiger Autoren im Ausland (früherer Deutscher Exil-P.E.N).

Arvind Joshi: „what are the guards talking about in the dark?“

 

68 pages, 12 x 20 cm, 2021. 
ISBN 978-86-6029-505-9

Price: 500 rsd

ORDER:

Еdition
POETRY

Editor
Radovan Vlahović

Review
Danijela Trajković

This book was published as an award to the author based on the competition of the 9th European Facebook Poetry Festival in Novi Sad, Serbia, organized by Banat Cultural Center and Novi Sad Fair.

Arvind Joshi is a poet based in Delhi and writes in both English and Hindi. His published works are Songs From Delhi (2002) and Main Astronaut Soon (2014).

Joshi’s manuscript What Are the Guards Talking About in the Dark brings thirty four poems, written in free verse, but also in rhyme. What this poet’s thoughts occupy mostly are silence, the time after midnight, other people’s conversations, etc. The poet is not focused only on himself, but being curious by his nature, even though not young anymore, he still wants to know what is going on around him, what other people do, think, what the things around him think. So, the focus is basically on others, but in a strong connection with the poet.

(...) and want to know badly / what / people and things / they talk about. / what / are the stories / that can still / walk about / and disturb the silence? (What Are the Guards Talking About in the Dark). Arvind Joshi in his poetry shares with the readers some beautiful images of the place and the time he listens to other people’s talks, walks, movements, not all of them necessarily during the night when the poet enjoys his cigarettes and sounds, but as well he shares with them the images of summer days, memories, doing absolutely nothing. The poet shows that he is not in a hurry, he always has time, which can make us, the modern people, living in the world of fast speed and very often in a hurry, think how could we do the same thing that is of great importance for us, how to slow down with our lives and give us a chance to hear other people’s conversations, not to be all the time busy with our jobs, how to get closer to the people around us, how to have the time for others, but also for ourselves to relax, how to be more human, still keep being a modern one. (...) then i drive to the farthest mall /without touching the brakes at all / and listen / to the broken conversation around me / as i wait, unhurried, / for my coffee. (I do Intricate Things With My Hands) or (...) Light my cigarette and listen / To her sing. / For hours, hours. (On a Perfect Afternoon). 

           Danijela Trajković

Tatjana Većkalov: „Voleti očima”

Edicija: ZAVIČAJ
92 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-511-0

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Ljubav i beskrajni horizont iznedrili su najčešći motiv Tatjaninih pesama. Oči su zajednički imenitelj većine. Oči i pogled. Pogled i zapitanost. Zapitanost i otvorenost duše. Duše koja u sebi ne krije nijednu lošu emociju. Jer to ni autorka ne ume.

Merima Aranitović,
profesor srpskog jezika

Tatjana Većkalov je novosadska slikarka koja već godinama piše i u svojoj intimi ispisuje stihove,dok se knjigom Voleti očima prvi put javlja pred čitalačkom publikom. Knjiga Voleti očima koja je pred tobom, poštovani čitaoče, nalik je pesku koji se godinama taložio u školjki sve dok nije postao biser. 

Radovan Vlahović,
književnik

Marija Tanackov: „Od knjige do kuće od kolača: Trgovci i zanatlije u (Velikoj) Kikindi”

Edicija: BAŠTINA
212 str, broš. povez, ilustr, 13 x 21 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-504-2

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Delo „Od knjige do kuće od kolača“ plod je du­go­godišnjeg istraživanja. Ono bogati odnos prema baštini i neguje kulturu sećanja kroz boje vreme­na u osam slika. Naučna i dokumentarna građa je po­uzdana i inovativna. Upoznajemo se s promenama i nestajanjem, kako (Velike) Kikinde, tako i sveta u kom je duhovnost stajala iznad materijalnog.

Duh prošlih vremena, smešten u kontekste so­ci­oloških, kulturnih i istorijskih prilika, i foto­­grafije daju notu sete zbog izgubljenog vremena u kom su se individualni rad i ideje poklapale s pozi­tivnim istorijskim ciljevima. U svetu se još nije ra­dilo da bi se kupovalo i trošilo da bi se radilo.

Knjiga beleži trag prošlosti vezan za trgovinu i zanate. Prvi tekst istražuje prosvetiteljske ideje i značaj knjige, kao nezaobilaznog uslova budućno­sti. Postavlja i pitanje: da li će u budućnosti knjige ima­ti ko da čita?

Istraživanja nas dovode do kuće od kolača, li­ciderskog proizvoda, simbola zamke za decu, he­do­niste i otuđene, kao simbolu našeg vremena, a naj­po­znatiju kuću od kolača napravila je veštica iz bajke o Ivici i Marici.

Marija Tanackov

Janko Šerfeze „Kako napraviti svoj grad”

Edicija: ROMAN
460 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-502-8

Cena: 1200 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Roman obiluje mnoštvom priča o nelegalnim poslovima i ljudima koji se njima bave. Čitalac će junake pratiti na različitim lokacijama: od Amerike do Srbije, Perua i Meksika, i biće oba­vešten o tajnim službama i dešavanjima po­put: pranja novca, trgovine drogom i oružjem, ubistvima, hapšenjima, akcijama oslobađanja i skrivanja, kao i o Džekovim promišljanjima o svemu pomenutom.

Msr Milana Poučki

Milena Živkov: „Pokušaj života”

 

Edicija: PROZA
120 str, broš. povez, 12 x 21 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-512-7

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


I konceptualno i sadržinski, zbirka Pokušaj života može se posmatrati kao nastavak prethodne knjige, koja nam je otkrila autorku potpuno oslobođenu od žanrovskih okova i duboko zagledanu u život i sudbine svojih junaka. Njene priče podsećaju na moderne bajke od kojih se ni najmanje ne očekuje da junaci u njima pronađu svoju sreću, niti da žive bezbrižno i srećno do kraja života.

Da bi što realnije sagledala stvarnost, Milena Živkov na scenu izvodi junake koji očajnički tragaju za srećom i teško pronalaze uzrok svoje usamljenosti. Ponekad nam se čini da oni žive, a ustvari se batrgaju u sumornoj svakodnevnici, potiskujući tugu i nezadovoljstvo u sebi.

Iz recenzije Mladena Đuričića


Primetno je da su glavne junakinje iz priče u priču – žene. Milena Živkov piše iz perspektive mladih devojaka i žena koje se nalaze u prelomnim tačkama svojih egzistencija. Junakinje Milene Živkov su introspektivne, samostalne, racionalne žene koje tragaju za svojom upotpunjenošću, svojim snovima i čeznu za svojim mirom.

Srećom, ostaje nam i slika snažnih žena koje se na vetru samoće savijaju, a nikad ne slome.

Iz recenzije Viktora Škorića

Slobodan Panić: „Intima zaljubljenog Boga”

Edicija: PROZA
96 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-513-4

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Intima zaljubljenog Boga mladog autora Slobodana Panića već samim naslovom zavo­di budućeg čitaoca, obećavajući mu intrigantne spoznaje unutar redova ne previše obimne knjige, koja u sebi krije jezgrovitu rečenicu i sažeti izraz. No smisao koji se krije iza pišče­vih misli, otisnut je u dubine koje nekada nisu prevodive u reči. Ali ih je moguće spoznati.

Jedna od ključnih tema ovoga dela jeste i seks. Autora zanima uticaj seksa na život i emo­cije muškaraca i žena. Slobodan Panić jasno i nedvosmisleno na­glašava: on nije i nema ideju i težnju da bude učitelj, guru, savetodavac ili dušebrižnik. On je pisac, čovek okrenut ka svojoj samospoznaji. Njegova duhovnost i religija podrazumeva čist osećaj zaljubljenog Boga.


Msr Milana Poučki

Uručene Gramate Pesničke republike za 2020. godinu

Uoči predstojeće 6. Pesničke republike u Banatskom kulturnom centru Simon Grabovac, predsednik Pesničke republike i Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, 11. 8. 2021. u Novom Miloševu uručili su prošlogodišnjim dobitnicima nagrade, tri Gramate Pesničke republike.

Grabovac, Milanović, Jovanović, Belča, Vlahović

Prošlogodišnja književna manifestacija Pesnička republika zbog epidemije izazvane korona virusom fizički nije održana, već su tada dodeljene tri nagrade: Gramate Pesničke republike i to za propuštenu priliku, odnosno za najbolju knjigu objavljenu u poslednjih 50 godina koja nikada nije nagrađena, za životno delo i Memento, koja se dodeljuje posthumno.

Bratislav Milanović

Nagrada Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku dodeljena je Bratislavu Milanoviću za knjigu Pisma iz prastare budućnosti koju je 2009. godine izdao Zavod za udžbenike iz Beograda.

Milena Jovanović

Ovom prilikom po prvi put je uručena i nagrada Gramata Pesničke republike - Memento koju je u čast pisca Vojislava V. Jovanovića primila njegova supruga, Milena Jovanović.

Dušan Belča

„Gramata Pesničke republike“ za životno delo uručena je književniku Dušanu Belči iz Vršca koji se, takođe, osvrnuo na značaj pomenute nagrade.

Više o nagradama i dobitnicima:

Manifestacija Pesnička republika po 6. put održaće se u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu 21. avgusta od 12 časova uz podršku opštine Novi Bečej.

Poziv za učešće na maratonu i konkursu možete videti ovde:

Više fotografija možete videti ovde:

Prilog TV Novi Bečej:

KONKURS ZA NAGRADU „BOGDAN ČIPLIĆ”

Banatski kulturni centar raspisuje konkurs za novoustanovljenu književnu Nagradu „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku. 

Nagrada se ustanovljava u znak sećanja na Bogdana Čiplića, književnika, prevodioca i upravnika Srpskog narodnog pozorišta (Novi Bečej, 2. XI 1910 – Beograd, 23. VI 1989). 

Rukopis u Word dokumentu (do 100 A4 strana, Times New Roman 12) zajedno sa kontakt podacima autora (mejl, adresa, telefon, kratka biografija) poslati na: bogdanciplic@gmail.com 

Konkurs je otvoren od 5. 8. 2021. do 25. 8. 2021. godine. 

Žiri radi u sastavu: Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, (predsednik žirija), msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević. 

Rezultati konkursa biće objavljeni do 15. 9. 2021. godine. 

Nagrada pobedniku konkursa podrazumeva objavljivanje rukopisa u izdanju Banatskog kulturnog centra do kraja 2021. godine. 

Konkurs se realizuje uz podršku Opštine Novi Bečej.  

 

DETALJNA BIOBIBLIOGRAFIJA BOGDANA ČIPLIĆA
(izvor: www.snp.org.rs) 

ČIPLIĆ Bogdan – književnik, prevodilac i upravnik SNP (Novi Bečej, 2. XI 1910 – Beograd, 23. VI 1989). Otac Žarko i mati Sara bili su učitelji; mlađi brat Miloje (v), inače pesnik, kratko je radio u SNP kao blagajnik a u štampi se javljao člancima o novosadskom teatru. U rodnom mestu je pohađao osnovnu i građansku školu i peti i šesti razred gimnazije (1920-1926), sedmi u Somboru (1927), a osmi u Srbobranu (1928). Studirao je etnologiju u Bgdu (1928-1932) i od novembra 1934. do februara 1935. radio kao asistent na etnološkoj katedri Filozofskog fakulteta. Kao student bio je beogradski dopisnik subotičkog i novosadskog „Jugoslovenskog dnevnika“, a po završetku studija 1935. prihvatio je mesto profesora u srpskohrvatskim odeljenjima gimnazije i učiteljske škole u Temišvaru, odakle je slao dopise „Politici“, izdao književni almanah „Život“ i uredio istoimeni časopis, koji je vojna cenzura zabranila posle prvog dvobroja (1936). Kraće vreme bio je profesor gimnazije u Velikoj Kikindi, a 1937. je došao u NSad, gde je do 1944. bio gimnazijski profesor a za vreme rata i sekretar. Sarađivao je u „Letopisu Matice srpske“, za koji je počeo da piše još 1930. Okupio je grupu istaknutih pisaca i 1938. i 1939. objavio je dve sveske „Vojvođanskog zbornika“. U to vreme redovno je objavljivao pozorišne kritike i književne priloge u dnevniku „Dan“. Posle oslobođenja, od februara 1945, preuzeo je najpre funkciju sekretara, lektora i dramaturga SNP, a potom je u dnevniku „Slobodna Vojvodina“ uređivao kulturnu rubriku i pisao pozorišnu kritiku. Od 1. VIII 1947. do 1. XII 1949. bio je upravnik SNP – u to vreme ponovo je ustanovljena Opera a konsolidovan je i dramski ansambl posle masovnog odlaska eminentnih glumaca u novoosnovano Jugoslovensko dramsko pozorište u Bgdu. Kao ambiciozan i marljiv upravnik neprestano je bdeo nad probama i predstavama i obilazio radionice aktivno učestvujući u rešavanju tekućih, kako umetničkih tako i praktičnih, problema. Održavao je dinamične kontakte sa resorskim vlastima i društveno-političkim telima i rukovodiocima pametno i uspešno koristeći njihovu naklonost prema pozorištu i nastojeći da ne izigra njihovo poverenje. Negovao je pedantnost i strogost i uz izvanrednu ekipu reditelja (Rakitin, Kulundžić, Konjović) postigao je da u sezonama njegovog upravnikovanja SNP od svih bude prihvatano kao „,mezimče“ – kruna ove višedecenijske plodne saradnje je Č. knjiga Tragom mezimčeta srbskog, koju je SNP izdalo 1980. Tu saradnju ne može da pomuti ni Č. ispad u „aferi Golubnjača“, kada je u „Dnevniku“ 9. XII 1982. objavio članak Politički kopci u golubijem perju „umetnosti“. Od decembra 1949. delovao je kao profesionalni književnik. Pokrenuo je 1952. književne novine pod imenom „Stražilovo“ i izdavao ih g. dana, da bi potom 1953/54. prihvatio uređivanje „Naše scene“. Od 1956. do 1964. bio je zaposlen kao lektor i urednik beogradskih „Večernjih novosti“. Poslednje g. života proveo je kao slobodan umetnik. Pisao je pesme sa tematikom iz zavičaja. Za prozni književni rad (za roman Na veliko i na malo) nagrađen je nagradom Vlade NR Srbije (1946). Na konkursu za dramu u NSadu 1952. njegova drama Koncert za dve violine osvojila je drugu nagradu (izvođena je na Radio-Sarajevu). Zmajevu nagradu Matice srpske dobio je za zbirku poezije Slatko pravoslavlje (1968). Na sceni SNP pre rata mu je izvođena drama Uspomena na Sorento (27. II 1940), koju je volonterski sâm režirao i koja je zbog policijske zabrane izvedena samo jednom: „Kontroverzna Čiplićeva drama Uspomena na Sorento, izvedena u SNP februara 1940, izazvala je veliku buru jer je bila nabijena političkim konotacijama. Prvi čin je završen neuobičajenim aplauzom, ali su se čuli i zvižduci nacionalističke desnice koja je nastojala da onemogući predstavu. U drugom činu se opet prolomio aplauz za vreme izvođenja radnje na sceni i nastajao je sve burniji žagor kako je nailazio tekst koji je imao političko značenje. To je bila prva i poslednja predstava ovog komada, jer je policija zabranila njegovo dalje izvođenje“ (A. Ob.).  Na repertoaru SNP bila je i Č. dramatizacija Sremčevog dela Pop Ćira i pop Spira (17. III 1949), kao i pozorišni komadi Nad popom popa (28. V 1954), Varalica u Bečeju (24. XI 1961), Traktat o sluškinjama (8. XI 1966) i Kaplar i car (25. V 1971). Po odlasku u penziju bavio se više slikanjem nego pisanjem. U NSadu je objavljena Antologija Čiplić, koju je 2003. priredio D. Ređep.

BIBL: pesme – Poljana, Novi Bečej 1930; Obećana zemlja (za decu), Velika Kikinda 1931; Pesme za Vojvodinu, NSad 1940; Kanal Dunav-Tisa-Dunav, NSad 1949; Divlje jato, NSad 1952; Paorske balade, NSad 1955; Mrtva Tisa, Bgd 1955; Okamenjena stada, NSad 1959; Oproštaj sa Rahovom, Bgd 1960; Je l’ dobro divanim, Bgd 1964; Slatko pravoslavlje, Bgd 1968; Lek od smrti, NSad 1968; pripovetke – Preko Tise, 1946; Iz novih dana, NSad 1948; Lekarska poseta, NSad 1950; Snaga zemlje, Bgd 1951; Stravična zvona, Subotica 1958; romani – Na veliko na malo, NSad 1946; Dečaci sa Tise, NSad 1950; Burno proleće, Bgd 1951; Sinovi ravnice, NSad 1952; Okovi, Bgd 1952; Jaruga, Bgd 1953; Zid plača, Bgd 1960; Kadril, NSad 1964; romansirane biografije – Đorđe Zličić Ciga, Bgd 1951; Pinki, Bgd 1956; Đura Jakšić, Bgd 1959.

LIT: L. Dotlić, „Uspomena na Sorento“ u Novom Sadu, Dan, 29. II 1940; V. M., „Uspomena na Sorento“ od Bogdana Čiplića, Vreme, Bgd, 1. III 1940; T., Premijera Bogdana Čiplića: „Uspomena na Sorento“, Pravda, Bgd, 3. III 1940; V. Popović, Nova dramatizacija Sremčeva „Pop Ćire i pop Spire“, LMS, 1949, knj. 363, sv. 6, s. 380; M. Mirković, Sinovi ravnice, Nova misao, 1953, knj. I, s. 708-709; M. Kujundžić, Nad popom popa, Dnevnik, 27. V 1954; B. Glišić, Jedna domaća premijera, NIN, 6. VI 1954; M. Matko (A. Panov), Nad popom popa, NS, 1954, br. 82-83, s. 2; M. Antić, Paorske balade, Dnevnik, 26. II 1956; D. Ređep, Okamenjena stada, LMS, 1959, knj. 383, s. 92-94; M. Antić, Bogdan Čiplić, Dnevnik, 27. XI 1960; M. I. Bandić, Lirika ravnice, Politika, 12. XI 1961; J. Vilovac, Opet promašaj, Dnevnik, 26. XI 1961; M. Miloradović, Traktat o sluškinjama, LMS, 1962, knj. 389, s. 573-575; Đ. Đurđević, Autentično scensko doživljavanje Vojvodine, Borba, 10. XI 1966; M. Kujundžić, Bečejske služavke i njina gospođa, Dnevnik, 10. XI 1966; M. Mirković, Pun šušanj sluškinja, Politika ekspres, 10. XI 1966; Ž. Jovanović, Bečejska vrteška, Večernje novosti, 10. XI 1966; D. Ređep, Događaji u Gogi i Bečeju, Pozorište, NSad, 1968, br. 1, s. 8; M. Kujundžić, Ubio grad u naćve, Dnevnik, 27. V 1971; D. Popović, U pozorištu, Bgd 1973, s. 163-168.

V.V.

PESNIČKA REPUBLIKA 2021 – poziv za učešće i konkurs za Gramatu Pesničke republike


Dragi pesnici, dragi državljani Pesničke republike,

 

Banatski kulturni centar po šesti put organizuje književnu manifestaciju Pesnička republika 21. 8. 2021. od 12h u Novom Miloševu. Tim povodom pozivamo Vas da uzmete učešće na  pesničkom maratonu državljana Pesničke republike, i onih koji to žele da postanu, ili konkurišete za nagradu Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku – za knjigu koja je objavljena u poslednjih 50 godina a nije bila nagrađena.

Sa željom da se ponovo okupimo i da pošaljemo poruku mira i prijateljstva koja glasi: Svet treba da peva, a ne da ratuje, očekujemo Vas u Novom Miloševu.

Manifestaciju je podržala Opština Novi Bečej.

 

Način prijavljivanja za učešće na pesničkom maratonu

Svi zainteresovani pesnici, državljani Pesničke republike, kao i svi oni koji to žele da postanu, treba da pošalju jednu svoju pesmu, čime se prijavljuju za učešće na pesničkom maratonu 21. 8. 2021. od 12h u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu.

Za učešće je potrebno poslati 1 pesmu na maternjem jeziku (bilo da je objavljena ili ne), ne dužu od jedne A4 strane (Time New Roman, 12 pt, prored 1) na mejl: pesnickarepublika@gmail.com do 15. 8. 2021. godine.

Uz pesmu, molimo Vas da nam pošaljete i kontakt podatke.

Slanjem pesme, autor potvrđuje svoj dolazak na pesnički maraton. 

U programu se čita isključivo poslata pesma, dužine prema propozicijama.

Pesme samo onih autora koji budu prisutni na maratonu, biće objavljene u zajedničkom zborniku.

Svaki učesnik koji do sada nije pristupio Pesničkoj republici, ali i ljubitelj poezije, može postati njen državljanin i dobiti pasoš i državljanstvo Pesniče republike.


Konkurs za Gramatu Pesničke republike

Za nagradu Gramata Pesničke republike potrebno je poslati jedan primerak knjige, objavljene u poslednjih 50 godina, koja je propustila priliku da dobije neku od velikih i relevantnih nagrada, na adresu Banatskog kulturnog centra (JNA 35, 23273 Novo Miloševo) do 15. 8. 2021. Nagrada će biti dodeljena na dan manifestacije 21. 8. 2021. Nagrada podrazumeva objavljivanje knjige dobitnika.

 

VIŠE O PESNIČKOJ REPUBLICI

 

Pesnička republika je simbol, ali i naziv kulturne manifestacije.

Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra osnovana je 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – „Grada u fokusu” – uz podršku Ministarstva kulture i informisanje Republike Srbije.

 

Struktura

Pesnička republika je simbolička država svih pesnika, iz svih država i na svim jezicima koji dođu i čitaju svoje pesme u Banatskom kulturnom centru.

Pesničku republiku čine pesnici koji, po pozivu organizatora, dođu da učestvuju i govore svoje stihove na manifestaciji, čime postaju državljani Pesničke republike. U Pesničku republiku su dobro došli i oni koji se sami preporuče i izraze želju da postanu državljani, kao i ljubitelji, čitaoci i afirmatori poezije.

Pesnička republika simbolično ima sve atribute pesničke države (ustav, himnu (Banatsko veliko kolo), predsednika, vladu, ambasadore, počasne konzule za pojedine regije, gradove, mesta...) koja ljudima treba da ukaže da poezija ima sveljudski i svenarodni karakter.

Pesnička republika svojim osnivanjem osnažuje, podržava i afirmiše  ideju decentralizacije i demetropolizacije kulturnih zbivanja.

 

Ustav Pesničke republike

Poezija je lični umetnički čin. Svet treba da peva, a ne da ratuje.

Poezija nije i ne sme biti u službi ni jedne ideologije ili politike.

Poeziju imaju prava svi da pišu i na nju niko ne sme da ima posebno pravo.

Poezija ne poznaje granice, jezike, države i ograničenja u iskazivanju sebe same.

Svi koji pišu, koji vole i koji čitaju poeziju imaju pravo da budu državljani Pesničke republike.

Ambasadori,  vlada, predsednik i državljani Pesničke republike imaju zadatak da svugde i na svakom mestu afirmišu poeziju i pesničke tradicije, kako one koje su bile u minulim vremenima tako i u vremenima budućim, bez obzira na poetičke grupacije koje se bore za afirmaciju vlastitih poetičkih ideja.

Državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kretivnost, lepotu i dobrotu.

Pesnička republika je nezavisna od svih država, vlada, i niko nema prava da je ukine, jer je ona ideja koja hiljadama godina živi u pesničkim delima i hiljadama godina će živeti, a mi je danas samo objavljujemo svetu i simbolično je formalizujemo.

Svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga povedu, u vremena buduća, pesnici.

Poezija je sveukupna večnost, a u njoj svi imaju prava da učestvuju.

 

(Ustav napisao Radovan Vlahović)

Пријавите се на: Постови (Atom)