EVROPSKI FEJSBUK PESNIČKI FESTIVAL - POZIV ZA PRIJAVLJIVANJE (do25.02.2010.)

Pozivamo pesnike iz svih evropskih zemalja, da učestvuju na prvom EVROPSKOM FEJSBUK PESNIČKOM FESTIVALU, koji će se održati 5, 6. i 7. marta 2010. godine u hali Master Novosadskog sajma, u okviru 16. međunarodnog salona knjiga, u organizaciji Banatskog kulturnog centra (BKC) i Novosadskog sajma.

EVROPSKIM FEJSBUK PESNIČKIM FESTIVALOM želimo da pokažemo da je poezija univerzalna tvorevina ljudskog duha koja ne priznaje granice i barijere između pesnika, nacija, država i jezika.

Cilj Festivala je da se pesnici koji sarađuju na Fejsbuku, u virtuelnom svetu, upoznaju lično i čitaju jedni drugima, kao i prisutnoj publici na Festivalu, svoje stihove, u stvarnom svetu.

Tokom trajanja Festivala na fejsbuk profilu EFPF BKC postavljaće se fotografije učesnika Festivala, a oni koji ne budu u mogućnosti da dođu moći će da postuju svoje pesme na istom profilu, koji ce biti projektovan putem video bima na štandu BKC-a na Sajmu.

Pravo učešća na Festivalu imaju svi koji pišu poeziju bez ograničenja - starosnog, polnog, verskog, nacionalnog, profesionalnog...

Način prijavljivanja za učešće na Festivalu: poslati fejsbuk poruku do 25. 02. 2010. na profil EFPF BKC, sa naslovom PRIJAVA ZA FESTIVAL, a u sadržaju poruke poslati lične podatke (ime, prezime, adresa, telefon) i jednu neobjavljenu pesmu na maternjem jezku, koja će biti objavljena u zajedničkom zborniku radova (pesama učesnika festivala) u izdanju BKC-a. Zbornik ce biti promovisan na sledećem Festivalu.

Stručni žiri BKC-a, koji će pratiti rad Festivala, pesnika sa najboljom pesmom nagradiće objavljivanjem nove pesničke knjige (do tri autorska tabaka) u izdanju BKC-a, a ostali učesnici će dobiti poklon knjige, zahvalnice, popust od 10% ukoliko objavljuju knjigu preko BKC-a.

Oni koji nisu na Fejsbuku, prijave (sa naslovom PRIJAVA ZA FESTIVAL, ličnim podacima i neobjavljenom pesmom) mogu slati na e-mejl adresu BKC-a: nikasso.bkc@gmail.com ili poštom na adresu: Banatski kulturni centar, JNA 35, 23273 Novo MIloševo.

Za sve informacije možete zvati na telefon +381 (0) 23/781-552 ili postaviti pitanja preko fejsbuk poruke ili e-mail adrese.

Za prijavljene učesnike Festivala organizatori obezbeđuju propusnice za ulazak na Sajam, sendviče, koktel.

U nadi da ćete uzeti što veće učešće na Festivalu, a do skorog viđenja, srdačno vas pozdravljaju Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa i Novosadski sajam iz Novog Sada.

EUROPEAN FACEBOOK POETS FESTIVAL

We are inviting poets from all European countries to participate in the first EUROPEAN FACEBOOK POETS FESTIVAL which will take place on the fifth, the sixth and the seventh of March, 2010, in Master Hall of Novi Sad Fair, during the 16^th International Book Fair and which which will be organized by Banat`s Cultural Center (BKC) and by Novi Sad Fair.

EUROPEAN FACEBOOK POETS FESTIVAL wants to prove that poetry is an universal creation of human spirit which doesn`t recognize borders and barriers among poets, nations, countries and languages.

The aim of the festival is to make poets cooperate on facebook, in virtual world, to get to know each other and to read their verses to each other in the real world and to the audience.

During the festival the participant`s photographs will be presented on the facebook profile EFPF BKC and the poets who won`t be able to come can post their poems to the same profile which will be projected by video bim on the fair`s BKC stand.

How to register: send your facebook message with the title REGISTRATION FOR THE FESTIVAL to the profile EFPF BKC and the contents of the message should include personal data (name, surname, address, phone nummber) and one unpublished poem written in native language which will be published in collective anthology (festival partpicant`s poems) by BKC. The anthology will be presented during the next festival. The deadline for submission is 2. 25. 2010.

The jury of BKC will evaluate the work of the participants and the poet whose poem will be the best will be rewarded by publishing new book of poems (not more than 48 pages). The publisher wil be BKC, and other participants will get books, letters of thanks and the and 10 % discount if they choose BKC to be their publisher.

Poets who don't use facebook can send registrations (with the title REGISTRATION FOR THE FESTIVAL, personal data and poem) on e-mail adress: nikasso.bkc@gmail.com

Our phone number is +381 (0) 23/781-552 and you will get all informations you need or you can send your question on facebook message or e-mail adress.

The organizers will provide passes for the fair, sandwiches, cocktail.

We hope that many poets will take part in this festival and that we`ll see you soon. Kindest regards from Banat`s Cultural Center and Novi Sad Fair.

SALON KNJIGA i ART EXPO

AMBIJENT U KOJEM DIŠE UMETNOST

Salon knjiga (4-9. marta 2010.) promoviše knjigu kao jedinstveni kulturni kapital, ističe multikulturno prožimanje izdanja nacionalnih zajednica u Vojvodini, nosilac je salonske, književne šestodnevne manifestacije „Dani Laze Kostića“, a u okviru nje dodeljuje istoimenu književnu nagradu.

Predviđeni programi, koje najavljuje Savet Salona knjiga, obuhvataju teme: „Najbolje?", „Šta čita Svet?", Najbolje ženske spisateljice, „Mladi i stari", Izdavaštvo iz oblasti astrologije, Strip, Konvencija za pisce i ljubitelje naučne fantastike.

Ovogodišnji počasni gost Salona knjiga biće pisac Vladimir Vojnovič, tvorac proslavljenog književnog lika vojnika Ivana Čonkina.

U okviru Salona održaće se i prvi EVROPSKI FEJSBUK PESNIČKI FESTIVAL u kom će učestvovati preko sto pesnika kako iz naše zemlje tako i iz drugih evropskih zemalja u organizaciji Banatskog kulturnog centra, sa ciljem da se pokaže da je poezija univerzalna tvorevina ljudskog duha koja ne priznaje granice i barijere između pesnika, nacija, država i jezika, kao i da pojava interneta ne znači kraj književnosti.

Učesnici ovogodišnjeg Salona knjiga predstaviće i stara i nova izdanja, a primenjujući dobru tradiciju sajamskih popusta pokušaće da izađu u susret ljubiteljima knjige.

Izložba umetnosti „Art expo“ promoviše: umetnike likovnih i primenjenih umetnosti, vajare, umetnike različitih umetničkih pravaca i usmerenja, galerije i galeriste, udruženja likovnih umetnika, likovne kolonije, kolekcionare, umetnike amatere, proizvođače i trgovce pribora za opremanje slika, antikvare i antikvitete.

Ove godine biće u znaku tematske izložbe „Joko Ono* Džon Lenon* Tito“ koja se realizuje u saradnji sa Centrom za vizuelnu kulturu „Zlatno oko“ i Galerijom „Bel art“ u Novom Sadu, kao i Muzejom istorije Jugoslavije u Beogradu.

Izložbeni projekat ima tri segmenata:

Joko Ono, Džon Lenon, Tito: Dva žira (1968)

Joko Ono, Akorns (2008)

Zasebno predstavljanje umetničkih aktivnosti Joko Ono

„Art expo“ obeležiće i simpozijum „Umetnost na kraju decenije - centralnoevropske destinacije - podunavske zemlje“ na kom će učestvovati vodeći likovni kritičari iz Nemačke, Austrije, Slovačke, Mađarske Hrvatske, Srbije, Rumunije i Bugarske - sposobni da sagledaju i interpretiraju dinamična zbivanja u umetnosti „nijansirana“ različitim stupnjevima razvoja, najrazličitijim socijalnim i kulturološkim uslovima i umetničkim promišljanjima.

Galerija „Radionica duše“, prirediće na Izložbi „Art expo“ prodajnu izložbu slika nedavno preminule svetski priznate slikarke Olje Ivanjici. Iz bogatog opusa njenog stvarlaštva biće izloženi crteži posvećeni Jesenjinu, Lazi Kostiću i Njegošu i ulja na platnu od velikih do standardnih formata.

U istom terminu održava se i Izložba nameštaja, dizajna i opreme za enterijere „Ambijenta“.

www.sajam.net

Пролеће Симе Цуцића - КОНКУРС

Банатски културни центар из Новог Милошева поводом трећег „Пролећа Симе Цуцића”, књижевне манифестације која ће се одржати 24. априла 2010. године, расписује:

КОНКУРС за награду „Сима Цуцић”

1. за најбоље књиге из области књижевности за децу и

2. за ученике основних школа за најбољу песму, причу, есеј

1. КОНКУРС

За награду „Сима Цуцић”

за најбоље књиге из следећих научно-књижевних области:

1. Науке о књижевности за децу

- Историјa књижевности за децу

- Теоријa књижевности за децу

- Критикa књижевности за децу

2. Белетристике књижевности за децу

- Поезија за децу

- Приче, приповетке, и бајке за децу

- Романи за децу

- Драмско стваралаштво за децу

Напомена:

Долазе у обзир илустовани романи, басне, стрипови и сликовнице за децу

3. За најбољу књигу из области дечјег стваралаштва

- Стваралаштво у школама: књиге песничких и прозних радова ученика

- Индивидуално дечје стваралаштво: песничка збирка, збирка прича, роман

Напомена:

Долазе у обзир све хрестоматије, антологијски избори, било да је реч о научном стваралаштву из области књижевности за децу, било да је реч о белетристици (песнички, афористички, прозни избори, избори критика...).

Према већ утврђеним пропозицијама статутом пројекта у обзир долазе књиге објављене у 2009/10. години написане, или преведене на српски језик. У обзир долазе и двојезична издања.

Конкурс је отворен до 01. априла 2010.

Књигу у четири примерка (три књиге за чланове жирија, а једну за библиотеку савременог књижевног стваралаштва за децу која ће носити име Симе Цуцића) слати на адресу: Банатски културни центар, ЈНА 35, Ново Милошево 23273.

2. КОНКУРС

за ученике основних школа за најбољу песму, причу, есеј (један рад по ученику) на једну од следећих тема:

1. Душа је велика као сиње море

2. Тражим љубав

3. Испод столетног храста слушам нежну успаванку

4. Како је дивно љубити безгранично

(Теме су цитати Цуцићевих стихова из књиге „Псалми у данима чезнућа”.)

У консултацији са предметним наставницима, ученици треба да пошаљу своје радове најкасније до 01. 04. 2010. године на следећу адресу: Банатски културни центар, ЈНА 35, Ново Милошево 23273, са назнаком „За конкурс”.

По одлуци жирија десет најбољих радова биће награђено плакетом са ликом Симе Цуцића и књигама.

Награђени ученици, заједно са предметним наставницима, биће гости Банатског културног центра у Новом Милошеву. Радови награђених ученика, са овог и претходних конкурса, биће штампани у заједничком зборнику у издању БКЦ-а.

За све информације обратити се на телефон: 023/781-552.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ «ОБЛИКОВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ» МАРИЈЕ ТАНАЦКОВ И ИЗЛОЖБА СЛИКА БРАЦЕ АЗАРИЋА

11.02.2010. у Банатском културном центру одржана је промоција књиге
Марије Танацков ОБЛИКОВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ
(есеји из области културне историје и књижевне критике) у издању БКЦ-а

и изложба слика Браце Азарића.

Књижевница из Кикинде Марија Танацков и сликар из Козараца Брацо Азарић.

Поздравна реч домаћина, уредника БКЦ-а, Радована Влаховића.

О књизи Обликовање традиције говорила је ауторка књиге, а рецензију проф. др Тихомира Петровића прочитао је млади песник из Бочара Никола Поповић чија прва књига песама је у припреми за објављивање у издању БКЦ-а.

Гости: певачка трупа КУД-а Теодор Павловић из Новог Милошева наступила је са неколико песама од којих је једна банатска: Еј, кад сам синоћ пошла из дућана о којој говори Марија Танацков у једном од текстова у својој књизи.

О сликама Браце Азарића говорио је сликар Влада Добријевић.

Публика.

Песници и сликари из Милошева, Банатског Великог Села, Башаида, Бочара...

Чланице певачке трупе

Оркестар КУД-а

29. 01. 2010. у Банатском културном центру у Новом Милошеву одржана је ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ «КАКО ЗАУСТАВИТИ ВРЕМЕ»Славице Мајин у издању БКЦ-а и ИЗЛОЖБА СЛИКА «ОЧАРАНОСТ ПРИРОДОМ, СВЕТЛОШЋУ И БОЈАМА» Иде Марункић

Песникиња Славица Мајин, из Новог Бечеја, говори своје стихове.

О поезији Славице Мајин говорила рецензент Марија Танацков из Кикинде.

Гост песник: Љиљана Панић Лика из Новог Бечеја.

Каталог (кликни на слику каталога да увећаш)

Ликовни приказ Радована Влаховића о сликама Иде Марункић из Новог Бечеја прочитао Никола Поповић, млади песник из Бочара, чија је књига песама у припреми за објављивање у издању Банатског културног центра.

Изложбу отворио банатски сликар експресиониста Брацо Азарић,

чија изложба је следећа, заједно са промоцијом књиге Марија Танацков «Обликовање традиције» у издању БКЦ-а.

Публика

Никола Поповић и Милош Кокић, млади сликар из Новог Бечеја који је илустровао књигу Славице Мајин.

Дружење након програма: Арсенов, Влаховић, Панић...

Банатске грације: Славица Мајин, Љиљана Панић,
Смиљка Арсенов и Марија Танацков

VEČERNJI AKT U DEVOJAČKOJ SOBI LENKE DUNĐERSKI Sremskim Karlovcima

Promocija knjige VEČERNJI AKT U DEVOJAČKOJ SOBI LENKE DUNĐERSKI Radovana Vlahovića u klubu kulture KAROM u Sremskim Karlovcima, 10.01.2010. godine

Radovan Vlahović govorio stihove iz svoje najnovije knjige uz muzičku pratnju Karoline Dudaš

Karoline Dudaš za stihove iz ove knjige odabrala instrumentalne kompozicije klasične muzike... Dudaševa je diplomirala na muzičkom konzervatorijumu u Budimpešti na smeru duhovne muzike.

Posetioci... Karlovčani, Novosađani...

Jovan Gvero, SKC Novi Sad

Promocija knjige
SALAŠARSKA IDILA (ISTINITI DOŽIVLJAJI IZ MOG DETINJSTVA)
u izdanju BKC-a Milenka Rockova u Domu Penzionera u Novom Bečeju.

O knjzi govorili: urednik Radovan Vlahović, autor Milenko Rockov, i glumica Edit Zerebelji Tenji.

Veliki interesovanje kolega penzionera koji su u pretplati kupili znatan broj primeraka knjige.

Autorova porodica.

Mladi Rockovi se takođe interesuju za umetnost: muziku i slikarstvo.

Нова књига у издању БКЦ-а

КЊИЖЕВНО ДЕЛО СИМЕ ЦУЦИЋА
(Зборник радова)

Аутори радова у зборнику: проф. др Тихомир Петровић, Велиша Јоксимовић, мр Тамара Грујић, Гордана Малетић, Ивана Аритоновић, мр Милутин Ђуричковић, Даница Вујков, Марија Танацков, мр Предраг Јашовић.
Ово је други зборник радова посвећен књижевном делу Симе Цуцића који је резултат књижевне манифестације Пролеће Симе Цуцића у организацији Банатског културног центра.

Edicija PRVA KNJIGA

ROBINZONI U TRENDU
Dragana Džajević

Početak trećeg milenija u srpskoj književnoj prozi zabaležio je, a i dalje beleži, pravi procvat novih književnih imena spisateljica koje će svojim delima biti spremne da se kale u vremenu budućem na našoj književnoj i literarnoj sceni. Jedno od tih imena je svakako i Dragana Džajević, autorka zbirke kratkih priča sabranih u knjigu neobičnog naziva Robinzoni u trendu.
Junaci priča Dragane Džajević su obični ljudi oslikani snažnim retoričko-emotivnim potezima uz puno sućuti i ljubavi. Dragana nam pokazuje da život i ljudi, u svojoj nesnosnoj grubosti prema pojedincu, imaju i onu preko potrebnu notu saosećanja koja se kroz piščeva usta, a pripovedanjem, prenose na čitaoca.
Dragana sa puno ljubavi piše o svojim junacima. Stiče se utisak kao da su sve priče lično doživljene i da su inserti iz autorkinog života. Na trenutke nam se čini da je u pitanju nedostatak distance između onog ko piše i pisanog, a zapravo, u pitanju je fascinantna ubedljivost i sugestivnost pripovedanja koja otvara vrata naše duše, duše čitaoca, i tera ga da priče percipira u onom potresnom i izvornom obliku kako nam ih je autorka dala.
Ove priče se mogu čitati, u njima se može uživati, i kad smo spremni za lepu književnost, a i kad smo u nekoj potresnoj, razdražljivoj minus fazi i grozničavo vapimo da nađemo lek, tj. da nađemo spas za našu duhovnu rastresenost - tu priče Dragane Džajević dolaze kao melem na ranu.
Dragana u knjizi kratkih priča Robinzoni u trendu ne eksperimentiše puno, kako na planu forme, tako i kad je u pitanju jezik. Za dobru priču uvek je najbolji način ispričati je u prvom licu, sa lakoćom i lepršavošću, pomalo u zanosu i ushićenju, a na trenutke i brzopleto, te stičemo utisak da promena ritma (česta smena dugih i kratkih rečenica) čini da se uznesenost kao šuga prenesena čitaoca.
Naša kosmička usamljenost i naša gotovo karmička nespremnost na protivurečnosti života, na njegovu prevrtljivost, grubost i neuravnoteženost, učinila je od nas funkcionalnu gomilu punu nedefinisanih unutrašnjih poriva, a opet spremnu na traženje i iščekivanje novih duhovnih iskustava. Jedno od njih nam se nudi i ovom zbirkom kratkih priča, koja kao da ignoriše postmoderne latino-američke trendove koji proizvode literaturu od literature. Dragana Džajević se ne bavi reciklažom. Ona ne koristi citate i ne preludira literarni akademizam. Dragana Džajević zna da je literatura, ona prava i dobra, uvek surogat života, ali prelomljen kroz prizmu stvaralačke svesti i poput novogodišnje jelke okićena ukrasima i poput najjednostavnijeg kolača zašećerena zavodljivim stilističkim instrumentarijem, da priče kao masni zalogaji prosto klize u čitaočevu svest, podižu ga, pokreću ga, uznose, uzdrmavaju, rasplamsavaju, čereče njegovu čamotinju, uspavanost i dosadu, podižu nivo njegove inteligibilne svesti i čine da njegovo biće postane misleće, kreativno i spremno da više, bolje i dalje sagledava život, svet i sopstvene doživljaje.
Ono što posebno stilski čini ove priče zanimljivim je i proizvođenje slutnje u čitaočevoj svesti da čita modernu bajku, koja se dešava na oskudnom prostoru i skučenom vremenu, koje se mitologizuje i prikazuje kao svet u malom, koji se dešava u vremenu trajanja same priče, dakle u malom vremenu.
Dragana neke svoje fabule gleda ovozemaljskim očima i posmatrajući ih odmerava koliko je njen junak spreman da ponese breme kontradiktorne i prikriveno podmukle svakodnevice koja usložnjava istoriju života njenih junaka.
Za ovu prozu bi se moglo reći da je u pitanju moderna kratka priča, koja u osnovi nosi socio-psihološku potku, kroz koju prosijava kako pobuna tako i potraga za otkrivanjem ličnog pečata i filozofije življenja i pročišćenja duše pojedinca kroz patnju.
Način pisanja Dragana Džajević je čist, jednostavan, sa dozom neke plavetne čednosti, iskrenosti i smernosti unutrašnjeg života. Ona očituje suzdržanost daha, a pročišćena i jasna misao notira jednostavnost izraza i slikovitost u kazivanju.
Autor nije kabinetski pisac. Njene priče vrcaju od slika koje su fragmenti stvarnosti, proživljeni i promišljeni u osebujne životne, a veštim vokabularom i strašću, isklesane priče.
Cinični paradoks modernog života i stvarnosti učinio je od nas savremene Robinzone u trendu. Sa jedne strane smo otrgnuti, odbačeni, iskinuti i kao vodom izbačeni iz koloseka tradicionalnog, patrijarhalnog života i sveta gde smo živeli po stotinama godina proverenim normama, a s druge strane novo vreme u svojoj ubrzanosti i huku nije nas prihvatilo i primilo, onako nespremne, da se uključimo, tako da smo na tom večnom putu življenja ostali negde po strani, na margini i ničijoj zemlji, sa svojim jadom, bedom i velikom željom da se iz nje izvučemo, pa makar i pomoću trikova samozaborava, kako to maestralno radi Draganina junakinja Zorana. Taj strašni vapaj i želja da se uključe svom dušom i svim srcem u normalan život veoma je prisutna kod junaka, kod Robinzona u trendu. Oni žele da se ujednače, da se ujedine, da se integrišu sa društvenom zajednicom, oni ne pitaju cenu kako će da svoju odbačenost prevedu u stanje razumevanja, podrške i prihvatanja, da budu u trendu.
Jara svakodnevice Draganine junake baca u vrtloge postojanja iz kojih uglavnom izlaze poraženi i potrošeni. Iščitavanjem ovih priča ljudi sa margine, to nam postaje još vidljivije, izraženije i jasnije.
Dalji tok stvaralaštva Dragane Džajević teško je sa matematičkom preciznošču odrediti i predvideti. Po pripovedačkoj širini, deskripciji i po epskom zamahu njene naracije, po ulasku (veoma veštom) u spiralu strukturalnog, kompatibilnog građenja likova, stičemo utisak da će Dragana svoje stvaralaštvo usmeriti ka širim epskim formama, ka romanima, a i same priče su tako dobro satkane da mogu, i da čine, svaka od njih, dobru građu za novo romaneskno štivo.
Namerno ne želim ulaziti i baviti se pojedinačnim pričama jer duboko verujem da će svako od čitalaca imati svoj sud. Mene daleko više interesuje eho koji su one ostavile u meni, interesuje me bruj koji je iz konteksta u mojoj duši proizveo ono preko potrebno zadovoljstvo postkonzumacije teksta.
Robinzoni u trendu pokreću večne teme: života, smrti, prijateljstva, ljubavi, pravde, poštenja, poverenja... Dragana Džajević nam svojim pričama ne nudi gotova rešenja i cementirane životne forme, ona nas samo podstiče na razmišljanje i saosećanje, a mi treba da tražimo naše životne definicije i naša rešenja. Time nam ona iskazuje stav da svako mora u sebi i kroz sebe pronaći odgovore na večnu upitanost.

Radovan Vlahović, književnik

Едиција АФОРИЗМИ

И ВОДА И ВИНО
Рефлексије, афоризми, изреке
Жељко Кнежевић

Афоризми Жељка Кнежевића из Базела дати су у овој књизи на три језика: српски, немачки, енглески.

Жeљка сам упознао као човека који тече кроз живот као вода, а ту и тамо кане у тај ток и нешто вина, па ракије, да га улепша, да му да боје и топлине.
Жељко, откад га знам, увек у контакту са пуно људи, увек у стварању нечег новог, увек у испуњавању отворених простора људског исчекивања и чежње за новим доживљајима тако познатих нам старих ствари. Тако Жељко, као и вода, испуњава, кружи, живи и хвата тим током и изван себе, додирује нас, пролази кроз нас, доводи у питање, носи, руши, прочишћава.
Да, Жељко је добар, али треба га се чувати, може да буде и опасан, као и вода, као и вино. Понесен овом књигом, читам је стрпљиво, кап по кап, воде па кап вина, док књига није прочитана. Тако сам доживео књигу, и поводом књиге боље разумео Жељка као човека.
Лежи њему и вода и вино, нека му је.
Нисам хтео да пишем неке учене уводе, да цитирам из разноврсних књига и књижурина, или како то данас раде, да крадем са интернета.
Бих угођен књигом, и водом и вином, иако то нисам тражио, био сам само радознао а напио сам се.
Хвала ти, домаћине, а вама читаоцима, нека је књига у здравље.

Базел, 28.01.2010.

др. М. Хиба

Едиција КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ

НИЈЕ ТЕШКО БИТИ ФИН
Гаљина Бугарски

Гаљина нас у књизи Није тешко бити фин попут распеваног и раздраганог детета части медаљончићима, наизглед веома једноставним дечијим песмицама, рецитацијама - како се то у нашем завичају каже. Међутим, свака од тих песама има веома сложену унутарњу структуру и узвишени смисао који се из контекста назире.
Ове песме карактерише завичајност Чоке и околине тако да би се ова књижица невеликог обима могла назвати и чоканском дечијом певанијом, како би се то рекло Змајевим и Ђуриним језиком.
Као врсни педагог Гаљина зна које су то речи, слике, симболи, идиоми који су примерени укусу и перцепцијској способности оних који треба да читају и оних којима треба читати њену поезију.
Стихови у овој поезији су кратки што даје динамику читања и чини да су песме мелодичне и певљиве. Стихови од 6, 8, и 10 слогова су неретко организовани у по неколико строфа које имају различито нијансиране атмосфере и слике, тако да је свака песма право богатство и шаренило исказано језиком дечјег света. Драматика, дијалози и театралност су веома карактеристични за поједине песме - то су прави мали стиховани драмски игрокази који нас својим честим коришћењем питалица, пословица, загонетки упућују на благу дидактичност и спремност ауторке да своје малене читаоце подучи и научи кроз песму и игру стварима значајним за њихово одрастање и будући живот.
Са радошћу препоручујем ову књигу за објављивање, за читање, и учење напамет.

(извод из рецензије)

Радован Влаховић, књижевник

Едиција РЕЛИГИЈА

НА БРАНИКУ ВЕРЕ И СВОГА РОДА

Протојереј Јован Силашки

Житије свештеномученика Саве (Трлајића), некадашњег свештеника у Башаиду, епископа горњокарловачког, секретара Синода, игумана манастира Крушедол, који је у II светском рату пострадао са својим народом. Аутор књиге је протојереј Јован Силвашки из Кикинде, који је службујући у Башаиду, где је још увек живо сећање на свештеномученика, дошао на идеју да напише ову књигу.

САЛАШАРСКА ИДИЛА

ИСТИНИТИ ДОЖИВЉАЈИ ИЗ МОГ ДЕТИЊСТВА

Миленко Роцков

књига која говори о животу, на банатском салашу, једног дечака,

сада учитеља у пензији, Миленка Роцкова

Аутор у сећању отвара врата несталих салаша и обнавља опојну музику њихове лепоте. Он радо путује у тај свет незатурених слика детињства, пуног пожара срца – од прича, од роја препелица и распеваних птица, од кукурикања петлова, рзања нахрањених ждребаца, шкрипе натоварених кола, рике крава, блејања оваца...
У писцу непрекидно живе слике из тог времена: љубав и мир, дружење и посела, приче и игре на седељкама, лавеж паса и цвркут удомаћених птица, пољане пуне оваца на испаши и живине у дворишном кругу, податљивости и благородности салашара...

Ова књига, пуна сете и поноса, написана лако и прихватљиво сваком радознаоцу, језиком салашарског миљеа пуна је података и слика које све више живе само на заосталим фотографијама некада имућних паора. Та зауставњена лета и зимске идиле овог аутора и данас држе у заносу и у спремности да поново види тај или неки сличан салашарски амбијент. Али, на његову жалост, трагови и границе тога живота нестају. Испречило им се ново време, због чега је писац ових сећања у носталгију спуштен.

извод из рецензије

Професор др Спасоје Граховац, књижевник