Matija Bećković dobitnik Nagrade DESPOTICA MATI ANGELINA

Matija Bećković, Krušedol, 2013.

Ovogodišnji dobitnik Književne nagrade

DESPOTICA MATI ANGELINA

je Matija Bećković za knjigu „Oli mi ga dat“

(Štampar Makarije, Beograd, Oktoih, Podgorica, Andrićev institut, Višegrad, 2014)

Odluku je jednoglasno doneo Žiri u sastavu:

Sofija Ljukovčan

urednik i autor u Umetničkom programu RTV Vojvodine

(p r e d s e d n i k )

Biljana Krstić

vokalni solista, istraživač u domenu narodnog stvaralaštva i muzički urednik u Radio Beogradu

Milan Nenadić

književnik

Milica Jeftimijević Lilić

književnik, potpredsednik Udruženja književnika Srbije

Radovan Vlahović

književnik, direktor Banatskog kulturnog centra

Laureatu će nagrada biti uručena 11. avgusta, uoči Dana Prepodobne Mati Angeline, na svečanosti, koja će se održati nakon prazničnog bdenja u fruškogorskom manastiru Krušedol. 
Praznično bdenije održaće se s početkom od 18h, a svečana dodela nagrada i umetnički program od 20 časova.

U slavu srpske despotice i zadužbinarke Angeline Branković – Prepodobne mati Angeline, nagradu su prošle godine ustanovili Banatski kulturni centar Novo Miloševo i Kulturno prosvetna zajednica Sečanj u saradnji sa Eparhijom sremskom i Radio televizijom Vojvodine, uz podršku Matice srpske.

Književna nagrada DESPOTICA MATI ANGELINA dodeljuje se za najbolju objavljenu knjigu na srpskom jeziku u 2013. i 2014. godini (do isteka Konkursa 1. avgusta).

Po objavi Konkursa stiglo je preko 30 knjiga različitih žanrovskih opredeljenja.

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA

„Ove godine nagrada sa imenom srpske despotice, zadužbinarke i svetiteljke jednoglasno je pripala Matiji Bećkoviću za poemu „Oli mi ga dat“ u izdanju Oktoiha, Štampara Makarija i Andrićevog instituta. Ova tri izdavača uzela su na sebe da objave Sabrana dela Matije Bećkovića, uglednika, majstora reči koji je svojim delom obeležio polovinu prošlog i početak ovog veka. Bećković je i inače prepoznat i poznat kao nepotkupljiva mera svih naših pregnuća i posrnuća u vremenu koje nam, ako ćemo ruku na srce, nije bilo sklono. On je jezički majstor, sofista i ekvilibrista u najboljem smislu reči. Njegovo delo, pa i ova poema koju nagrađujemo dokaz su da je on kopao u maternjem našem jeziku kao niko pre njega u srpskoj poeziji. Tamo su ona britka, nepotkupljiva i, zašto ne reći, otrovna saznanja kada je reč o našim naravima, posustajanjima i trzanjima. To su nekada hvalospevi, ako je reč o našim svetlim i svetim precima, i ponosne rugalice na račun naše vekovne zavade i nesloge“.

Miljurku Vukadinoviću prva Nagrada SIJA KNJIGA MAJKE ANGELINE

Miljurko Vukadinović

Dobitnik prve Nagrade SIJA KNJIGA MAJKE ANGELINE za najbolju pesmu na temu „U tuđem smo srcu svoje srce čuli“ (stih Branka Miljkovića) je Miljurko Vukadinović, drugonagrađena je prof. dr Snežana S. Baščarević, a treću nagradu ponela je pesma jereja dr Željka Đurića.

Odluku je doneo žiri u sastavu: 

Sofija Ljukovčan, urednik i autor u Umetničkom programa RTV-a (predsednik)

Dragana Slijepčević, predsednik Kulturno prosvetne zajednice opštine Sečanj

Danijela Aleksić, profesor srpskog jezika i književnosti

Dragan Batinić, književnik i novinar

Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra

Žiri je odlučio da dodeli i specijalne nagrade pesnicima:

Zorka Čordašević, Frankfurt, Nemačka

Slavica Dabevska Kirovska, Tetovo, Makedonija

Borče Panov, Skoplje, Makedonija

Od ukupno 108 pesama pristiglih na konkurs, žiri je, pored nagrađenih, odabrao još osam pesnika u uži izbor:

Gordana M. Jovanović, Gračanica  

Jasmina Malešević, Beograd

Desanka Ristić, Kikinda

Gorana Aćimović, Sečanj

Maja Pandurov, Zrenjanin

Predrag Banjeglav, Novi Karlovci

Svetlana Biorac Matić, Aleksinac

Branka Selaković Milošević, Beograd 

Milorad Kuljić, Ledinci

Tanja Radaković, Podlokanj

Nagrade SIJA KNJIGA MAJKE ANGELINE za najbolje pesme biće uručene dobitnicima 10. avgusta u porti hrama Svetog Velikomučenika Dimitrija u Sečnju, kada će i ostali odabrani pesnici govoriti stihove.

Književnu manifestaciju „Sija knjiga majke Angeline“, posvećenu liku i delu srpske despotice i zadužbinarke Angeline Branković – Prepodobne mati Angeline, po četvrti put organizuju Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa i Kulturno prosvetna zajednica opštine Sečanj, u saradnji sa Eparhijom sremskom i Radio televizijom Vojvodine, uz podršku Matice srpske, 10. avgusta u Sečnju i 11. avgusta 2014. godine u manastiru Krušedolu.

PROGRAM, 10. avgust, Sečanj:

17.30 h - otvaranje izložbe slika „Glasovi i boje“ Ane Vidmar iz Ljubljane u Kulturnom centru Opštine Sečanj

18.15 h - Večernje Bogosluženje u hramu Svetog Velikomučenika Dimitrija u Sečnju

19.00 h - svečana dodela Nagrada SIJA KNJIGA MAJKE ANGELINE za najbolje pesme u porti hrama Svetog Velikomučenika Dimitrija u Sečnju 

Nagrađeni i odabrani pesnici kazivaće svoje stihove. 

SIJA KNJIGA MAJKE ANGELINE: Zbornik radova 3.

240 strane, broš. povez, 14x20 cm, 2014. god, cena: 500 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl: banatskikulturnicentar@gmail.com

„Sija knjiga majke Angeline: zbornik radova 3.“ je zbornik radova u kojem su objavljene sve pesme pristigle na konkurs za Nagradu „Sija knjiga majke Angeline“ za najbolju pesmu 2013. godine.

Književnu manifestaciju „Sija knjiga majke Angeline“, posvećenu liku i delu srpske despotice i zadužbinarke Angeline Branković – Prepodobne mati Angeline organizovali su Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa i Kulturno prosvetna zajednica opštine Sečanj, u saradnji sa Eparhijom sremskom i Radio televizijom Vojvodine, uz podršku Matice srpske, u Sečnju i u manastiru Krušedolu, po treći put, avgusta 2013. godine.

Više o konkursu i nagradama:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2013/08/urucene-nagrade-sija-knjiga-majke.html

ULMSKI KVARTET na „Dunav festu“ u Ulmu

Promocija knjige DAS ULMER QUARTET / ULMSKI KVARTET u izdanju Banatskog kulturnog centra održana je u okviru zvaničnog programa 9. Međunarodnog dunavskog festivala u Ulmu na štandu Centralnog muzeja Podunavskih Švaba iz Ulma 9. jula 2014. godine.

Autori ove dvojezične nemačko-srpske zbirke pesama su četiri ulmska pesnika: Adi Hibel, Ilse Hen, Ditmar Hercog i Marko Kerler koji su bili specijalni gosti Trećeg Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala u Novom Sadu u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma, što je rezultiralo objavljivanjem ove knjige.

Knjigu je priredio književnik Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, a sa nemačkog na srpski preveo je Johann Lavundi iz Ulma.

O knjizi su govorili autori, priređivač i prevodilac.

Adi Hibel (Adi Hübel).

Ilze Hen (Ilse Hehn).

 Marko Kerler (Marco Kerler).

Ditmar Hercog (Dietmar Herzog).

Vlahović je u okviru programa govorio odlomke iz svoje dve knjige prevedene na nemački jezik „Unangekündigt wie der Tod“ („Nenajavljeno kao smrt“) i „Mein Herr“ („Moj Gospode“) na srpskom, a prevodilac Johann Lavundi na nemačkom.

 

Johan Lavundi govori stihove Radovana Vlahovića na nemačkom.

Fotografisanje za medije nakon promocije.

Neu Ulmer Zeitung 12,13. 7. 2014.

Međunarodni dunavski festival, u trajanju od deset dana, od 4. do 13. jula, okupio je veliki broj predstavnika podunavskih zemalja, gradova i regija koji su priredili različite kulturno-umetničke i druge sadržaje.

Banatski kulturni centar neguje multikulturalni izdavački i kulturološki koncept istorijskog Banata, a objavljivanje „Ulmskog kvarteta“ je samo želja da pokažemo da dobra poezija prelepo zvuči na oba jezika.

Das Banater Kulturzentrum betreibt ein multikulturelles Verlags- und kulturologisches Konzept des historischen Banats und die Herausgabe des „Ulmer Quartetts“ war unser Wunsch, zu zeigen, dass gute Lyrik in beiden Sprachen wunderschön klingt.

Radovan Vlahović

SIJA KNJIGA MAJKE ANGELINE 2014 – KONKURSI

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa i Kulturno prosvetna zajednica Opštine Sečanj, u saradnji sa Eparhijom sremskom i Radio televizijom Vojvodine, uz podršku Matice srpske, po četvrti put organizuju književnu manifestaciju „Sija knjiga majke Angeline“ posvećenu liku i delu srpske despotice i zadužbinarke Angeline Branković – Prepodobne mati Angeline, koja će se održati 10. i 11. avgusta 2014. godine u Sečnju i manastiru Krušedolu.

Tim povodom organizatori raspisuju konkurs za Nagradu „Despotica mati Angelina“ za najbolju objavljenu knjigu i konkurs za Nagradu „Sija knjiga majke Angeline“ za najbolju neobjavljenu pesmu.

Sveta majka Angelina, rad Paje Jovanovića, Saborna crkva u Vršcu

Konkurs za Nagradu „Despotica mati Angelina“

za najbolju objavljenu knjigu

Na konkurs za književnu Nagradu „Despotica mati Angelina“ potrebno je poslati knjigu (bez žanrovskih ograničenja) objavljenu na srpskom jeziku u 2013. ili 2014. godini u 6 primeraka, do 1. avgusta 2014. godine na adresu: Banatski kulturni centar, JNA 35, 23273 Novo Miloševo.

Žiri za Nagradu „Despotica mati Angelina“ čine: Sofija Ljukovčan, urednik i autor u Umetničkom programu RTV-a (predsednik žirija), Biljana Krstić, vokalni solista, istraživač u domenu izvornog stvaralaštva i muzički urednik u Radio Beogradu, Milica Jeftimijević Lilić, književnik i potpredsednik Udruženja književnika Srbije, Milan Nenadić, književnik, i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra.

Nagrada „Despotica mati Angelina“ svečano će biti uručena uoči dana Prepodobne majke Angeline 11. avgusta 2014. godine na umetničkom programu u manastiru Krušedolu.

Konkurs za Nagradu „Sija knjiga majke Angeline“

za najbolju neobjavljenu pesmu

Na konkurs za Nagradu „Sija knjiga majke Angeline“ za najbolju neobjavljenu pesmu potrebno je poslati jednu neobjavljenu pesmu na mejl: sijaknjigamajkeangeline@gmail.com

Tema konkursa je stih Branka Miljkovića „U tuđem smo srcu svoje srce čuli“. Srce kao sedište vere, nade i ljubavi tema je koja povezuje zlatno srce Svete majke Angeline sa poezijom i pesničkim srcem Branka Miljkovića, čiju osamdesetogodišnjicu rođenja ove godine beleži naša kulturna scena.

Radove i podatke: ime, prezime, adresa, telefon i mejl poslati do 01. avgusta 2014. godine. Žiri će nagraditi 3 najbolje pesme, a 10 odabranih autora će kazivati svoje stihove na manifestaciji 10. avgusta u Sečnju.

Žiri za Nagradu „Sija knjiga majke Angeline“ čine: Sofija Ljukovčan, urednik i autor u Umetničkom programa RTV-a (predsednik žirija), Dragana Slijepčević, predsednik Kulturno prosvetne zajednice Opštine Sečanj, Danijela Aleksić, profesor srpskog jezika i književnosti, Dragan Batinić, književnik i novinar, i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra.

10. avgusta u porti hrama Svetog Velikomučenika Dimitrija u Sečnju, na umetničkom programu, održaće se svečana dodela Nagrade „Sija knjiga majke Angeline“ za najbolju pesmu, a odabrani pesnici kazivaće svoje stihove.

 Sve pesme pristigle na prošlogodišnji konkurs „Sija knjiga majke Angeline“ izlaze u zborniku radova u izdanju Banatskog kulturnog centra i Kulturno prosvetne zajednice Opštine Sečanj. Pesme koje pristignu na ovogodišnji konkurs biće, takođe, objavljene u zborniku radova iduće godine.

Za sve informacije obratiti se na telefon: 063/644-369.

Radovan Vlahović: „Iz prve ruke: Glasna razmišljanja o knjigama”

216 strana, broš. povez, 14x21 cm, 2014. god.

Knjiga sadrži tekstove delima sledeći autora: Ivana Papeš Bogosavljev, Aleksandra Saša Kuprešanin, Milovan Mrkajić, Nikola Čavić, Mirjana Brkljač Hemun, Ištvan Kaić, Andrija Ušjak, Zoe Byford, Ružica Drulović, Nena Miljanović, Danijela Jevtić, Miloš Latinović, Danica Vujkov, Selimir Radulović, Mirjana Marinšek Nikolić, Dragan Pop Dragan, Perica Milutin, Slaviša Krstić, Ljubica Verbič, Predrag Bubanja, Milan Paroški, Grupa Poeziranje, Nada Kljajić, Ljubica Verbič, Mirjana Baltezarević, Dr Nadežda Rajčan, Ljilja Panić Lika, Ljubica Vukov Mihajilo, Milenko Radnović, Milka Tomić, Desanka Crnjanski, Dušan Baštovanov, Grujica Rođenkov, Slavica Majin, ULUM Mokrin, Edit Zerebelji Tenji, Aleksandar Bjelovuk, Ljubomir  Kojić i Dr Anica Župunski, kao i predgovore zbornicima Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala (I, II, III, IV), knjizi  Das ulmer Quartett/Ulmski kvartet autora: Adi Hübel, Ilse Hehn, Dietmar Herzog, Marco Kerler, i zborniku Sija knjiga majke Angeline: Zbornik radova I.

Urednik

Dr Mirjana Brković

Recenzenti

Jovan Gvero

Milorad Kuljić

Ilustracija naslovne strane

Miodrag Nadlački

„...potražimo odgovore u vi­šeslojnosti arhetipova kodiranih duboko u nama i svetu, ali gotovo neprimetnih. Za to je potreban ogroman napor, da ih, pre svega, izdvojimo, a potom da ih sklopimo u sliku sveta, i nas u njemu, koja nije ni reciklaža ni utopija, već napro­tiv, naša umetnička potraga za istinskom spoznajom kroz transformaciju u umetničko delo.” Radovan, budući i sam kre­ator, autor romana, pesama, mnogobrojnih književnih napi­sa, apsolutno nije u dilemi šta je neophodno da se desi da bi nastala umetnička tvorevina. Ali on isto tako dobro zna i kako nastaju dobra tumačenja tuđih dela i zato, u istom eseju, kaže „da svaki tumač umetničog dela može da vidi onoliko koliko delo u njemu probudi asocijacija i, naravno, koliko sam ima sposobnosti, znanja i kreativnosti da iz slika otkrije.” Drugim rečima, što bolje delo – tumaču šire polje asocijacija, što bolji tumač – tim je i analiza dublja i pedantnija, razgranatija i višeslojnija. 

Zbirka kritika, predgovora i tekstova pisanih različitim povodima omogućava nam da iz prve ruke – od Radovana kao prvog čitaoca – saznamo mnogi njegov pronicljiv sud i zapažanje o savremenoj književnosti, slikarstvu, umetničkim fotografijama, ali knjiga pred nama je i mnogo više od toga. To će osetiti svaki putnik namernik koji otvori korice ove knjige i odvaži se da pođe na virtualno putovanje sa Radovanom Vlahovićem.    

  

Dr Mirjana Brković

Književnoumetnička scena Srbije, ako takvo nešto uo­p­­šte i postoji, ima neuhvatljivu tržišno-šibicarsku formu u ko­joj se određeni broj pisaca, izdavača i državnih činbenika uspešno izdvajaju od sve manjeg broja konzumenata, čitala­ca. Bila bi to zanimljiva tema da je ima ko slušati i nešto pro­tiv iste preduzeti, al’ kako je to uzaludan posao, prepustimo se ljudima koji uprkos tim i takvim uslovima nisu odusatali od sopstvenog života a to će reći i stvaranja. Ignorišući taj i takav odnos gde se oficijelana scena podozrivo odnosi pre­ma svim koji nisu u prvom prstenu kola za budžetsku raspo­de­lu, nekako se formirala i druga linija. Radovan Vlahović je svakako jedan od istaknutijih predstavnika te druge linije, srpske umetničko-književne scene.

Isprepletani različiti kri­tičarsko-teoretski postupci, otkrivaju ipak jedan Radovanov ugao koji u demontažnoj stilistici nameće svoj lirsko-pesnički rukopis kojim na jedinstven način čitanja pronalizi suštin­sku nit kojom se autor bavi. Prateći širok raspon autorskih rukopisa od konstrukcionista do tradicionalista i od pesnika romantičara, Fejsbuk stvaraoca, razbarušenih naratora do fotografa, hroničara, istoričara i ilustratora Radovan traga za uporištima katkad narativnim al i često fragmentalnim, skrivenim i samo njemu uhvatljivim. Tako razuđen materi­jal; romani, priče, poezija, knjige za decu, bajke, elektronska literature, fotografije, predgovori u ovom omnibus otkriva­ju Radovanov postupak čitanja i posmatranja kako literature tako i umetnosti sa jedne starane ali i života i čitanje vreme­na.

Jovan Gvero

Bravo, Radovane, na neskrivenoj ljubavi za sve zatezače božanskih struna. Ko sjaj zameće, sjajem i plodi, a ko mrkuje mrakom, večno će bauljati tamom.

Tako, banatski maestro, u čestitom zadatku svetlosnog umrežitelja srodnih poetskih duša slovi i slovima slavi po­ložajnike božanskog pohoda, svoju slavu time ne manje­ći nimalo, već je uzdižući ka visini kojoj teži i kojoj ume, i istinski crkvenopojnim milozvukom ponekad da zapoje.

Blagoslovi Radovan pesnički prvenac izričući vrlo pre­takanje ljubavi u stihove da bi pesma svojim snažnim ose­ćajima lekovita bila čoveku.

Sagledava pesničko traganje za korenima unutrašnjeg bića radujući se otkrivenom plamičku koji razbuktava u ver­tikalu poetskog dela.

Pronalazi spiritualno svetle i neponovljive tačke u pre­obražajima stvarnosti.

                                                              Milorad Kuljić