10. Sremčevi dani u Elemiru – Odluka žirija i najava programa

10. Bal u Elemiru – Sremčevi dani održaće se 26. i 27. juna 2015. godine u Elemiru kada će, u okviru bogatog programa, biti dodeljene i Nagrade Stevan Sremac za najbolja humoristično-satirična književna dela: Jovanu Gveri (1. nagrada), Bojani Babić (2. nagrada) i Dragici Stojanović (3. nagrada).

Sremčevi dani održaće se po 10. jubilarni put u organizaciji Mesne zajednice Elemir i Banatskog kulturnog centra iz, uz podršku Opštine Zrenjanin.

Svake godine organizatori, pored bogatog kulturno-umetničkog i zabavnog programa, raspisuju i književni konkurs za najbolja ostvarenja humoristično-satiričnog žanra (neobjavljena pesma, priča, esej) i dedeljuju Nagrade Stevan Sremac.

Ove godine, žiri u sastavu Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Bojan Samson, doneo je sledeću odluku o Nagradama:

– Jovan Gvero, Novi Sad, 1. nagrada za priču Gramofon i mantil

– Bojana Babić, Pančevo, 2. nagrada za priču Ubila sam tvoju majku

– Dragica Stojanović, Zrenjanin, 3. nagrada za poeziju

U okviru manifestacije redovno se održava i jedinstvena kolonija karikature koja okuplja značajne domaće stvaraoce u ovoj oblasti.

Manifestaciju je osnovala Mesna zajednica Elemir u čast velikana srpske književnosti Stevana Sremca koji je u Elemiru, čekajući na prijem u dvorac porodice Kiš, napisao epos u deset pesama po istinitom događaju pod nazivom Bal u Elemiru.

PROGRAM

petak, 26. jun

18-20.00h (Centralna bina)

– Program Osnovne škole i Predškolske ustanove iz Elemira

18.00h (Svečana sala MZ)

– Otvaranje retrospektivne izložbe radova sa Kolonije karikature 2006-2015.

18.30h (Svečana sala MZ)

– Promocija knjige O pastiru i kamenu sa sedam očiju Selimira Radulovića, književnika, upravnika Biblioteke Matice srpske i potpredsednika UKS-a; govore: Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a, i autor

19.00h (Svečana sala MZ)

– Svečana dodela Nagrada Stevan Sremac; nagrade u uručuje žiri: Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Bojan Samson; nagrađene radove čitaju dobitnici: Jovan Gvero, Bojana Babić i Dragica Stojanović

20.30h (Centralna bina)

– Svečano otvaranje manifestacije

21.00h (Centralna bina)

– Koncert KUD-a Mladost iz Elemira sa gostima

23.00h (Centralna bina)

– Koncert grupe Balašević tribjut bend

subota, 27. jun

16.00h (Svečana sala MZ)

– Kolonija karikature, učestvuju: Jugoslav Vlahović, Jakša Vlahović, Konstantin Grosu i drugi

18.00h (Svečana sala MZ)

– Predstavljanje karikatura i karikaturista sa Kolonije

19,00h (Centralna bina)

– Monodrama, igra Jovica Jašin

20.00h (Svečana sala MZ)

– Književno veče Uglješe Šajtinca, govoreUglješa Šajtinac i Radovan Vlahović

21.30h (Centralna bina)

– Koncert Tamburaškog orkestra Mesečina iz Sombora

23.30h (Centralna bina)

– Zatvaranje manifestacije i vatromet

Đoko Stojičić: „Sunčana strana sveta: Pesme za decu”

90 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.

Edicija: Književnost za decu

Đoko Stojičić peva o dečijem svetu prisno združenom sa svetom odraslih, onom u kojem roditelji, deke i bake, strine i tetke svesno i radosno saučestvuju u dečijoj igri, u stvaralačkoj maštovitosti i čudima otkrivanja nedoglednog sveta. Onog koji može biti i naivan, i idiličan, ali je pravi jer nije proizvod niti naročita vrsta robe prigotovljene da se utrapi detetu-potrošaču.

Svet detinjstva smešten je, po Stojičiću, oduvek i zauvek na toj sunčanoj strani sveta. Dete je, u njegovoj poeziji, bolji i vedriji „deo“ čovečanstva, obećanje i najava budućnosti, nešto dražesno krhko a plemenito. Stoga ga treba i čuvati, i braniti, mada ne i prezaštititi.

Poezija za decu Đoke Stojičića njegov je način odbrane tog elementarnog dečijeg prava da dete bude dete a ne „objekat“ kakve lukave manipulacije i sračunate obmane.

Srba Ignjatović, iz Predgovora

Pesme Đoke Stojičića osvajaju nas najviše slojem shematizovanih aspekata (snova, ljubavi, mašte, sreće, sunca, roditeljskog odnosa...) Motivi su raznovrsni i dobro misaono raspoređeni. Potpuno didaktički usmereni!

Zvukovni sloj karakteriše dobro sročena versifikacija. Njenoj sonornosti glavno obeležje daje parna rima i uspešan ritam. U više pesama poslednji stih se ne rimuje, što pesmi daje jaču naglašenost. Ponekad nas susretne leoninski stih kojim se ritam ubrzava i pojačava.

Semantički sloj je obeležen odsustvom izraženije refleksivnosti. Stih je oslobođen veće misaone zatvorenosti, kompresivnosti i entropičnih reči, što omogućuje da se pesma lakše doživi i upamti. U joj nema zgužvanih misli i zamršenog versifikatorskog prediva.

Ova poezija je podrobna recepciji i sudu kritike. Ona relaksira, ona je sugestivna, blago raspaljuje dečiju maštu...

dr Spasoje Grahovac, izvod iz recenzije

Ivana Papeš Bogosavljev: „Mama, slušaj! : Razgovori sa Lanom”

64 strane, broš. povez, 10x14cm, 2015. god.

Edicija: Književnost za decu

U ovoj knjizi Ivana Papeš Bogosavljev je u ulozi mame koja je ujedno i učiteljica, ali je i zapisničar i sekretar Laninih duhovitih izjava, bar do onog trenutka dok Lana ne nauči da čita i piše, pa da ih, ako poželi, zapisuje sama.

Lana, u želji da o svemu ima svoj sud, pokazuje da ume da misli i da to o čemu misli iskaže na svoj veoma orginalan način. Dakle, Lana je kao mali Sokrat koji filozofira, a drugi to zapisuju i objavljuju.

I na kraju, Lana, dobro došla i kao junak i kao pripovedač u dečju književnost!

Radovan Vlahović, izvod iz recenzije

Sav prihod od prodaje ove knjige namenjen je

Domu za decu ometenu u razvoju „Kolevka“ iz Subotice.

Bojana Nikoletić: „Minti, Nolo i ostali (male priče o psima i mačkama)”

100 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.

Edicija: Književnost za decu

„Minti, Nolo i ostali” je knjiga priča za decu gde ova po svemu kreativna, tiha i nenametljiva spisateljica otvara pred nama svet detinjstva, igre, prvog susreta i daljih druženja sa kućnim ljubimcima. Ovo je knjiga o prvim instrukcijama koje je Lina dobila od svog drugara Rikija o tome kako da vlada i na koji način da poduči i dresira svog novog pomalo nestašnog kučnog ljubimca psa Mintija. Ova knjiga se već od samog početka nameće i kao svojevrsni priručnik, naravno pripovedački, dobro uobličen, o kućnim ljubimcima, a pogotovu u periodu kad su oni nedovoljno socijalizovani i nespremni za život u stanu, u porodici i sa ostalim kućnim ljubimcima. Bojana svoju priču razvija smirenim i ujednačenim ritmom ređajući događaj za događajem, sliku za slikom i tako nas uvlači u mrežu čitanja i promišljanja jedne dečije vizure i prijateljstava sa psima, mačkama i ostalim prijateljima iz sveta životinja.

Radovan Vlahović, izvod iz recenzije

Vera Budić: „Ni na nebu ni na zemlji: Priče iz života”

100 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.

Edicija: Zavičaj

„Ni na nebu ni na zemlji” je knjiga koja se čita u jednom dahu, a lični autorkin ton daje joj šarm i dokumentarnost asocijativne proze koja jednako spaja arhaično i moderno i koja nam sa zavodljivošću pripovedanja otvara vrata percepcije, bilo da se govori o vremenima stradanja u najstrašnijim logorima za vreme Drugog svetskog rata ili o dečijim i mladalačkim nestašlucima i ljubavima. Vera nam, pričajući priču o svome ocu, u ovoj knjizi, kroz ideje koje iz konteksta izbijaju, otvara i vlastiti put oboženja koje se uvek doživljava kroz fizičkog oca koji ujedno personifikuje i našeg zajedničkog nebeskog oca. Taj trenutak spoznaje Boga kroz oca na mene, kao religioznog čoveka, ostavio je snažan, do suza, a bez patetike, utisak koji je najkatarzičniji deo ove knjige. Iskrenost kojom Vera kao na ispovesti pred pričešćem govori o Svetozaru, koji je stožer okupljanja svih priča u knjizi, je toliko velika i zadivljujuće čista da na trenutak imamo utisak da je sam Gospod potaknuo autorku na ovaj, bez obzira što je kroz čitav život drugačije učena, bogotražiteljski put.

Radovan Vlahović, izvod iz recenzije

„Branko Andrić osvaja svet“

Prezentacija umetničkih radova Branka Andrića Andrle (1942-2005) i Centra za umetničko i kulturno naučno istraživanje „Branko Andrić“ iz Beča održana je 5. 6. 2015. u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu.

Organizovana javna diskusija u kojoj su učestvovali njegov sin Branko Andrić i književnici Slobodan Tišma, Radovan Vlahović i Vladimir Kopicl.

Radovan Vlahović, Branko Andrić, Slobodan Tišma i Vladimir Kopicl.

Prezentacija „Branko Andrić osvaja svet“ predstavlja jednog umetnika koji je sam sebe, po neoavangardističkoj tradiciji, nazivao "World's best artist of today No. 1, Branko Andric“.

Branko Andrić Andrla bio je novosadski umetnik, koji je, sem u rodnom gradu, živeo i stvarao i u Beču.

Andrić je bio protagonista novosadske neoavangardne umetničke prakse i scene krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka. Bio je pesnik, muzičar i pisac, slikar i grafičar, a njegovi radovi, od kojih je jedan u kolekciji Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, mogu se pronaći takođe i u kolekciji galerije Albertina u Beču.

Centar za umetničko i kulturno naučno istraživanje „Branko Andrić“ iz Beča osnovan je 2013. godine i pretežno se bavi istraživanjem, negom i distribucijom njegovog umetničkog i kulturnog nasleđa.

Slobodan Tišma i Vladimir Kopicl.

Radovan Vlahović.

Radovan Vlahović, podržao je otvaranje Centra za umetničko i kulturno naučno istraživanje „Branko Andrić“ u Beču pri njegovom pokretanju time što je centar je otvoren njegovim gostovanjem 2014. godine.

Više o tome: http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2014/08/vlahovic-otvorio-centar-branko-andric-u.html