5. memorijalni šahovski turnir „Jovan Bešlin“ u Novom Miloševu

5. memorijalni šahovski turnir „Jovan Bešlin“ održan je 6. avgusta 2016. godine u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu. Turnir se održava u znak sećanja na profesora filozofije i istaknutog šahistu Jovana Bešlina iz Novog Miloševa.

Otvaranje turnira: Tatjana Bešlin, supruga Jovana Bešlina, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, Dimitrije Šijan, sudija, i Mirko Iličić, šahista.

Učestvovali su šahisti Novog Bečeja, Kikinde, Novog Miloševa i Bočara.

 5. memorijalni šahovski turnir „Jovan Bešlin“ finansijski je pomogao 

Stanisalv Budišin, šahista iz Švajcarske.

   

Pobednici - prvih pet. 

 Više fotografija možete videti ovde:

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.1074133222675205.1073741898.218186431603226&type=1&l=567def064e

Dragica Oličkov: „Susretanja”

Edicija ZAVIČAJ

96 strana, broš povez, 14x21 cm, 2016. god.

Vođena iskrenom željom da ljubavlju okupi i okupa sve one „rođene” koje je život rasuo daleko i još dalje, Dragica rečima zida novi dom za sve njih, novo ognjište pali, otvara širom vrata i dočekuje ih kao Majka, Sestra, Sluškinja ljubavi

„...od zemne prašine sazdana

za večnost stvorena.”

Marija Miljković,

književnik

Promocija izdanja Banatskog kulturnog centra u Hercegovini

 Promocija knjiga dr Milana Micića o srpskim dobrovoljcima u Rusiji 1914‒1918. u Trebinju

Promocija dve nove knjige o srpskim dobrovoljcima u Rusiji 1914‒1918. autora dr Milana Micića, u izdanju Banatskog kulturnog centra, održaće se u okviru bogatog kulturnog programa slave grada Trebinja ‒ Preobraženja Gospodnjeg ‒ u svečanoj sali Skupštine grada Trebinja 18. avgusta 2016. od 18. časova.

O knjigama „Nezapamćena bitka: Srpski dobrovoljci u Rusiji 1914–1918” i „Srpski dobrovoljci 1914–1918: Životi, sećanja” će govoriti književnik Radovan Vlahović, urednik i direktor Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa, književnik Duško Milićev iz Žitišta i autor dr Milan Micić iz Novog Sada.

U okviru promocije nastupiće Hor „Sv. Arhangel Mihailo” iz Zrenjanina.

Knjiga „Nezapamćena bitka: Srpski dobrovoljci u Rusiji 1914–1918” je naučno istoriografska studija u čujem središtu stoji srpski dobrovoljac, seljak iz Austrougarske monarhije, u Rusiji i u velikoj, ali nazapamćenoj, bitci na Dobrudži. Knjiga „Srpski dobrovoljci 1914–1918: Životi, sećanja” je zbirka kazivanja samih učesnika događaja, ili češće njihovih po­tomaka, u toku Velikog rata na Istočnom frontu i u borbama na Dobrudži. Ove knjige na istu temu govore na različite načine, time se dopunjuju i zajedno sprečavaju da značajna uloga dobrovoljaca ostane zatamnjena greška u pamćenju…

Više o knjigama na sajtu BKC-a: 

http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2016/06/dve-knjige-o-srpskim-dobrovoljcima-u.html

Promocija knjiga o srpskim dobrovoljcima u Rusiji 1914–1918. u Aleksandrovu

Promocija dve knjige o srpskim dobrovoljcima u Rusiji autora dr Milana Micića u izdanju BKC-a održana je 30. jula 2016. godine u Aleksandrovu u okviru Ilinskih dana.

 

Predstavljene su knjige „Nezapamćena bitka: Srpski dobrovoljci u Rusiji 1914–1918” i „Srpski dobrovoljci 1914–1918: Životi, sećanja”. 

O knjigama su govorili urednik i izdavač Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, Vesna Ćuk, direktor Biblioteke "Branko Radičević" iz Žitišta, i autor. 

U okviru programa nastupila je izvorna grupa "Zvuci s kamena".

Povodom promocije, postavljena je i izložba o Prvoj srpskoj dobrovoljačkoj diviziji.

Aleksandrovo je selo u Banatu nastalo naseljavanjem srpskih dobrovoljaca iz Prvog svetskog rata sa područja Like i Banata, kojima je u Aleksandrovu podignuta spomen kapija. Na fotografiji Milan Micić i "Zvuci s kamena" pred spomen kapijom.

Više o knjigama: 

http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2016/06/dve-knjige-o-srpskim-dobrovoljcima-u.html

Nikola Kitanović: „Moj anđele”

Edicija POEZIJA

96 strana, broš povez, 14x21 cm, 2016. god.

Cena: 400 dinara

Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

Ako zamislimo ovu zbir­ku kao jedno duhovno putovanje, a putovanje zamisli­mo kao potragu za novim, preko potrebnim identitetom, onda bi Kitanovićeve pesme pokušale da odgovore na sle­deća pitanja: Ko sam ja? Odakle dolazim? Kuda idem? Ova poezija nameće nam se kao podsticajna identitet­ska igra, a navedena pitanja pokazuju se kao suštinska u povezivanju sadašnjeg trenutka sa prošlim i budućim stvarima. Tačku ovog spoja možemo nazivati različitim imenima, a na kraju ovog teksta nameće nam se jedno od njih: pesničko postojanje.

Iz Recenzije

Bojan Samson

Za pesnike dom je bio mnogo više od kuće, skrovi­šta, on je bio metafora, ontološki pojam, pa i svo­jevr­sna poetika. Nikola Kitanović je očigledan primer. Njegov pesnički rukopis Moj anđele, svojevrsna je oda domu i majci, koja je simbol doma, rodnog praga, po­rodičnog ognjišta, topline, bliskosti. U njenom odsustvu (samo fizičkom, zbog smrti), pesnik oseća njeno spi­ri­tu­alno, ili, kako ga on najčešće naziva, anđeosko prisustvo.

Nikola Kitanović je istinski udomljen pesnik, bez te udomljenosti on ne bi osećao smisao svoje egzisten­cije, ne bi mogao da peva i živi, a između pevanja i života za njega, ako i nije uvek znak jednakosti, onda je neraskidiva veza. 

Iz Pogovora 

prof. dr Zoran Đerić

Olga Jerinkić: „Mamutica Kika i druge priče za decu”

100 strana, broš povez, 14x21 cm, ilustr, 2016. god.

Cena: 400 dinara

Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

U svojoj knjizi priča za decu, koja još može bi­ti i mala zavičajna turistička de­čija čitanka, u ko­joj se kroz naraciju spajaju kra­tka priča, basna i baj­ka, Olga Jerinkić otvara pred očima malenih čitala­ca, a ponaj­pre slušalaca, svoj zavičajni kosmos i pre­no­si na mlađe naraštaje ljubav prema njemu, a uje­dno ga i po­dučava i vaspitava, na jedan pedago­ški prime­ren na­čin, kako da se u njega, što bolje, uključi. 

Radovan Vlahović, književnik

Priče o prijateljstvu među različitim ži­vo­ti­nja­ma ostavljaju utisak da takvo prijateljstvo treba pre­neti i među ljude, jer različitosti ne smeju biti prepreka, već stvar vredna poštovanja i uvažava­nja. Vredi se zamisliti nad lekcijama kojima nas uče ma­mutica Kika, gusan Gića, nestašna pčelica Lola, koza Belka i magarica Mušica, patak sa crvenim šalom, kao i svi drugi junaci ovih priča za decu. A možda ove priče nisu samo za decu. Možda su i odrasli čitaoci dužni da se podsete vrlina koje bi morale krasiti svakog čoveka.

Ivana Papeš Bogosavljev, master učitelj