Bečka ulica „Ringštrase”, Mina Karadžić „svatovske” fotografije u Noći muzeja

Izložba „150 godina bečke ulice Ringštrase” Austrijskog kulturnog foruma iz Beograda, knjiga „Pevam danju, pevam noću: Pisma Mini Karadžić” Svetlane Matić iz Beča, izložba „svatovskih” fotografija Dragana Rauškog i drugi sadržaji biće predstavljeni publici u Noći muzeja 19. maja od 20 časova u „Žitom magacinu” u Novom Miloševu.

Noć muzeja u Novom Miloševu tradicionalno organizuje Zavičajni muzej „Kotarka” uz podršku Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo, dok izložbu o bečkoj ulici „Ringštrase” i predstavljanje knjige o Mini Karadžić organizuje u saradnji sa Banatskim kulturnim centrom.

Program

– Predstavljanje radova Srednje škole Novi Bečej – kostimi iz druge polovine 19. veka uz video-prezentaciju

– Predstavljanje knjige „Pevam danju pevam noću: Pisma Mini Karadžić” Svetlane Matić, iz Beča (u izdanju Banatskog kulturnog centra i „Prosvjete” iz Beča), muzička pratnja: Srna Stanojlović, klavir

– Otvaranje izložbe „150 godina bečke ulice Ringštrase – od početka radova do danas” u saradnji sa Austrijskim kulturnim forumom iz Beograda i Banatskim kulturnim centrom (u prizemlju „Žitnog magacina”)

– Otvaranje izložbe „Stala nogom na potegu – izložba svatovskih fotografija” autora Dragana Rauškog (na spratu „Žitnog magacina”)

– Koncert svatovskih pesama u izvođenju Kulturno-turističkog centra „Banatska odiseja” Novo Miloševo

– Izložba tradicionalnih banatskih kolača

– Poseta Zavičajnom muzeju „Kotarka”

 Više o knjizi „Pevam danju, pevam noću: Pisma Mini Karadžić”:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2018/03/svetlana-matic-pevam-danju-pevam-nocu.html

Csömöre Zoltán: „Nagykikinda és falusi településeinek történeti helyrajza” (Zoltan Čemere: „Kikinda i okolina u srednjem veku” na mađarskom)

160 str, 24 cm, broš. povez, 2018. godina

ISBN 978-86-6029-349-9

Cena: 1000 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

A mai Nagykikinda az okleveles források tanúsága szerint több mint 600 éves múltra tekint visza. A település középkori őse Nagy-Kökénd, avagy Kökénd, a 15. század elejétől szerepel a forrásokban, mint a neves Berekszói Hagymás család uradalmának egyik tartozéka. A magyar jobbágyok által lakott település, akkoriban a Maros vizeitől táplált Galád-ér homokos partján, két korabeli megye, nevezetesen Csanád- és Temes-megye határán és a 12. századi Idriszi, arab útleíró művében említett régi hadiút nyomvonalán feküdt. 

Ez a könyv a mai Nagykikinda város helyén és annak vonzáskörzetében,vagyis a korábbi Nagykikinda község területén található késő középkori és kora újkori települések lajstromát közli. Közelebbről, kutatásunk ezúttal Nagykikinda és a hozzá tartozó 9 falusi település bel- és külterületeire korlátozódott. Ezek a következő falvak: Homokrév (Mokrin), Tiszahegyes (Iđoš), Szaján, Nakófalva (Nakovo), Tószeg (Novi Kozarci), Szent Hubert (Banatsko Veliko Selo), Kisorosz (Rusko Selo),Töröktopolya (Banatska Topola) és Basahíd (Bašaid). A felkutatott késő középkori és kora újkori települések száma az érintett területen harmincháromat tesz ki. Ezeknek java része a forrásokban lakottként szerepel, míg kisebb hányaduk már csak elpusztult telepként van feltüntetve a forrásban. Egyes települések csak egyszer vagy kétszer szerepelnek az oklevelekben, míg másrészt vannak olyanok is, melyeket 10-15 korabeli forrás említ meg. Ezek általában a korabeli uradalmi központok – területünk esetében Galád vagy Horogszeg helységek, melyek castellumokkal, monostorokkal és templomokkal is rendelkeztek. 

Az оlvasók előtt lévő könyv tulajdonképpen Nagykikinda történeti helyrajzának az első kötetét képezi. A sorozat folytatásaként tervben van még két kötet: a második, amely a majdnem két évszázados török hódoltság településhálózatát dolgozná fel, valamint a harmadik kötet, melyben az újratelepítés korának falvai, majorságai és tanyavilága szerepelne. 

Csömöre Zoltán 

Према расположивим дипломатичким изворима данашња Кикинда располаже историјом дугом преко 600 година. Средњовековна претеча данашње Кикинде, насеље Нађ-Кекенд, или Кекенд (Кекенда) у изворима се спомиње од почетка 15. века и то као посед чувене породице Хађмаши од Берексоа. Ово насеље угарских кметова налазило се на песковитој обали Моришове отоке, водотока Галацке, на граници тадашње Чанадске и Тамишке жупаније и на траси војног пута који се спомиње у делу арапског путописца Идрисија из 12. века. 

Ова књига презентује насеља с краја средњег и почетка новог века која су се налазила на територији самог града Кикинде или његове непосредне околине, односно на територији раније општине Кикинда. Поближе, наша истраживања су овога пута била фокусирана на саму територију града и на девет њему припадајућих сеоских насеља. То су: Мокрин, Иђош, Сајан, Наково, Нови Козарци, Банатско Велико Село, Руско Село, Банатска Топола и Башаид. На посматраној територији регистровано је укупно 33 насеља с краја средњег и почетка новог века. Велику већину извори тадашњег доба представљају као насељена места, док се један мањи број наводи у статусу селишта, односно напуштених насеља. Нека насеља се у изворима спомињу само једном или два пута, док са друге стране имамо и оне који се у изворима наводе и по 10-15 пута. То су најчешће центри некадашњих властелинстава – у случају наше територије, насеља Галад или Хорогсег – која у посматраном периоду располажу и кастелумом, манастиром и црквом. 

Књига која се налази пред читаоцима заправо је прва у серијалу о историјској топографији града Кикинде. Као наставак овог серијала у плану је и друга књига која би представила насеобинску мрежу готово двовековне турске владавине овим крајем. У плану је и трећа књига која би представила насеља, мајуре и салаше из времена обнове и колонизације током 18. века. 

Золтан Чемере

Predstavljanje knjige o Mini Karadžić u Beču

Predstavljanje knjige „Pevam danju, pevam noću: Pisma Mini Karadžić” autorke Svetlane Matić, u izdanju Banatskog kulturnog centra i SPKD „Prosvjeta” – Austrija, održana je 5. maja 2018. godine u prostorijama kompanije „Zepter” u Beču.  

U programu su učestvovali: Željko Gajić, internacionalni menadžer kompanije „Zepter”, prof. Srđan Mijalković, predsednik SPKD „Prosvjeta” – odbor u Austriji, Senka Vlahović, umetnički direktor Banatskog kulturnog centra, Svetlana Matić, autorka, i Anja Kovačević, vokalna soliskinja.

 

  

Više o knjizi:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2018/03/svetlana-matic-pevam-danju-pevam-nocu.html

KONKURS za Književnu nagradu „Stevan Sremac“

Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar

u okviru kulturne manifestacije

BAL U ELEMIRU – SREMČEVI DANI

raspisuju

KONKURS

za Književnu nagradu „Stevan Sremac“

za dela humorističko-satiričnog žanra

(proza, poezija, aforizmi)

Obim svakog ostvarenja kojim se konkuriše za nagradu ne sme prevazići više od 12 strana teksta (slova veličine 10 pt) kod proze i aforizama, dok se poetska ostvarenja, sem pojedinačnog naslova, mogu slati i u ciklusu do deset pesama.

Radovi moraju biti neobjavljeni, potpisani imenom i prezimenom autora sa naznačenim podacioma o adresi i broju telefona autora. Pravo učešća imaju svi autori iz zemlje i inostranstva, a ponovo mogu učestvovati i autori nagrađeni na ranijim konkursima.

Rok prijema radova za konkurs je 10. jun 2018. godine. Radove slati u štampanoj formi na adresu: Mesna zajednica Elemir, ul. Žarka Zrenjanina br. 49, 23208 Elemir, sa naznakom „Za književni konkurs BAL U ELEMIRU 2018“.

Dodeljuje se ukupno tri nagrade: prva u iznosu od 50.000,00 dinara, druga u iznosu od 30.000,00 dinara i treća u iznosu od 20.000,00 dinara. Odluku o nagradama donosi žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac,  Srđan Tešin i Jelena Blanuša, a uručenje nagrada obaviće se 29. juna 2018. godine u okviru programa manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani“ u Elemiru.

Promocija dva romana Radovana Vlahovića u Novim Kozarcima

Promocija dva romana Radovana Vlahovića „Bapa” i „1934.” (nastavak romana „Bapa”, knjiga druga), u izdanju Banatskog kulturnog centra, održana je 26. aprila 2018. godine u Galeriji „Zdravko Mandić” u Novi Kozarcima u organizaciji Narodne biblioteke „Jovan Popović” Kikinda. 

O romanima su govorili: Marija Tanackov, Vlada Dobrijević, Senka Vlahović i autor.

Više o romanu „Bapa”:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2016/10/radovan-vlahovic-bapa.html

Više o romanu „1934.”:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2017/11/radovan-vlahovic-1934-nastavak-romana.html

Predstavljanje trojezične knjige pesama „Oranica” Snežane Aleksić Stanojlović u Subotici

Predstavljanje trojezične knjige pesama „Oranica” Snežane Aleksić Stanojlović, objavljene na srpskom, makedonskom i mađarskom jeziku u izdanju Banatskog kulturnog centra, održana je 21. aprila 2018. godine u Srpskom kulturnom centru „Sveti Sava" u Subotici.

U programu učestvovali: Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, Srna Stanojlović (klavir), učenica Srednje muzičke škole, Ratko Belić, pesnik, Ivan Stanojlović (prepev pesama sa srpskog na mađarski jezik), i Snežana Aleksić Stanojlović, autor.

Više o knjizi na:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2016/10/snezana-aleksic-stanojlovic-oranica.html