Dve nove knjige Radovana Vlahovića –
knjiga angažovane poezije „Vodiči zlatnog teleta“ i knjiga priča „Zaratustrin
ples nad Jugoslavijom“ – nedavno su objavljene u izdanju Banatskog kulturnog centra.
Prema rečima kritičarke Vanja Kovačević „Vlahović
ne nudi jednostavne odgovore. On piše kao svedok, ali i kao pesimistični
prorok, koji se kroz aluziju na Zaratustru pita – ima li života posle sloma
(moralnog, istorijskog, ljudskog)?“.
Recenzenti knjiga
su Bratislav R. Milanović, Milivoj Bajšanski, Svetozar Marčeta i Milana Poučki.
Urednica je Andrea Beata Bicok. Vlahović je autor oko 70 knjiga proze, poezije,
eseja, i brojnih prevoda svojih knjiga na desetak jezika sveta. Dobitnik je više
prestižnih nagrada. Osnivač je, direktor i urednik izdavačke delatnosti Banatskog
kulturnog centra. Živi i stvara u Novom Miloševu.
VIŠE O KNJIGAMA
Radovan Vlahović:
„Vodiči zlatnog teleta: angažovane pesme“
Radovan Vlahović je za moto
svoje knjige „Vodiči zlatnog teleta“ uzeo jednu rečenicu Lava Trockog:
„Politika se u sve na svetu može mešati, ali u umetnost ne“. Tako je autor
obezbedio sebi potporu za sve ono što je imao nameru da iznese na videlo u ovoj
svojoj knjizi satirične poezije.
Knjiga „Vodiči zlatnog teleta“ sastoji se iz
tri celine: „Odmah naplaćujemo“, „Nevolja sa pamćenjemˮ i „Oni dolaze“. Svoju
kompleksnu temu o odnosu pesnika i političara on obrađuje kroz razne motive
razvijajući svoj pesnički postupak od aforističkog iskaza do većih pesničkih
formi, do satiričnih balada i groteski i poentira isto takvom poemom-groteskom
po kojoj je knjiga naslovljena. Ovo je knjiga satirične poezije kakva po obimu
i svojoj nedvosmislenosti u značenjskom smislu nije viđena u savremenoj srpskoj
književnosti, ili bar autor ovog pisanija za sličnu pojavu ne zna. Ima
zasigurno manjih celina i pojedinačnih satira približne smelosti u onome što se
u nas u poslednje vreme pisalo, ali po obimu i celovitosti slična se ne može
naći.
Bratislav R. Milanović
Pravu starozavetnu parabolu imamo u pesmi
„Vodiči zlatnog teleta”, gde fukare, „od zla oca i gore matere”, svetom vode
zlatno tele, da narod čuje šta će se sve lepo dogoditi kada oni dođu na vlast.
Zlatno tele je ovde (kao i u Starom Zavetu) simbol prevare, idolopoklonstva i
lažnog sjaja. U nekoliko pesama autor izjednačava ovakve vodiče zlatnog teleta
sa farisejima. Poruka autora je da bog sa visina gleda sve i „smeška se”.
Svetozar Marčeta
Zbirka „Vodiči zlatnog teleta” predstavlja
venac pesama koji zauzima značajno mesto u savremenoj srpskoj poeziji; najpre
jer govori o aktuelnom pitanju, gde umetnost, kao u začetku, postaje sluškinja,
ali u druge i ciljane svrhe, gde je svaki larpurlartistički odjek odavno
svenuo, a ostaju krici kao reprezenti svega što dalje nastaje. Njena
angažovanost, oštra kritika i duboko promišljanje o ulozi umetnika u društvu
čini ovu zbirku relevantnom i van lokalnog konteksta.
Msr Milivoj Bajšanski
Radovan Vlahović: „Zaratustrin ples nad Jugoslavijom“
Zbirka pripovedaka „Zaratustrin ples nad
Jugoslavijom” Radovana Vlahovića predstavlja višeslojno prozno delo u kojem
se obrađuju teme različitih sudbina ljudi sa prostora Banata, i to kroz prizmu
savremene istorije, filozofije, sna i vizije. Ovo nije samo knjiga priča, već i
literarno svedočanstvo o propadanju ljudskih ideja i vizija na užem planu i
države i jednog naroda na širem. Vlahovićev rukopis odlikuje postmoderna
struktura. U njegovim pričama se ukršta stvarno i fantastično, javljaju se
hibridni žanrovski oblici, nezaobilazni su ironija, intertekstualnost i
filozofska zapitanost nad vremenom u kom živimo. Junaci često deluju kao
izdanci jedne slomljene stvarnosti u kojoj se mešaju religijski, mitski i
istorijski obrasci. Jezik je gust, poetizovan, i meditativan, sa čestim
aluzijama na Ničea, Dostojevskog, biblijske figure i kulturne simbole
balkanskog prostora. Autor na vešt način prelazi između dva sveta – kod čitaoca
stvara osećaj da je u isto vreme reč o izmišljenim književnim likovima ali i da
su oni veoma stvarni, te da se o njima piše hronika. Kroz zbirku priča se
postavljaju pitanja: Šta je ostalo od Jugoslavije ne samo kao države, već kao
ideje o zajedništvu, kulturi, čoveštvu? Kakvi su to ljudi koje on deklariše kao
čobane? I da li ljudske sudbine moraju teći „iščašenim“ tokovima ili se mogu
vratiti na pravi put? Vlahović ne nudi jednostavne odgovore. On piše kao
svedok, ali i kao pesimistični prorok, koji se kroz aluziju na Zaratustru pita
– ima li života posle sloma (moralnog, istorijskog, ljudskog)?
Vanja Kovačević
Ipak, ovoga puta zaustavićemo se na
jednom od mogućih pitanja i budućim tumačima ostaviti u amanet da rastumače da
li je poruka „Zaratustrinog plesa nad Jugoslavijom” proročka i ima za
cilj da nam sugeriše da će se ubrzo pojaviti barbarogenije koji će
balkanizovati Evropu? Ili se pak on već pojavio? Možemo li prepoznati čoveka koji
danas igra ulogu barbarogenija? Ko su današnji glumci koji igraju sporedne
uloge u komadima od nacionalog značaja? Ko su umetnici koji imaju potrebu da
budu budni i da pevaju? I je li lepo pevanje staraca nešto što nam može pomoći
i podariti mudrost ili je pak reč o ironičnoj konstataciji koja ukazuje na
nepravedno potiranje mladosti, njene veličine i snage? Naposletku, možda i
najvažnije: hoće li barbarogenije zauvek ostati samo književni lik ili je
moguće njegovo ovaploćenje u realnosti?
Msr Milana Poučki
Poručivanje putem sajta www.bkcknjige.rs ili na telefon 069783155
