„Ilustracija knjige za decu“ – nova knjiga Senke Vlahović

Knjiga „Ilustracija knjige za decu: Ilustratorski tekst i ilustratorski kontekst“ autorke Senke Vlahović nedavno je objavljena u izdanju Banatskog kulturnog centra.

Recenzenti ove stručne knjige, koja je jedna od retkih u oblasti teorije ilustracije, su istoričarka umetnosti Gorana Stevanović, bibliotekar savetnik za Umetnički fond i Grafičku zbirku Narodne biblioteke Srbije, književnica Gordana Maletić i dr Danilo Vuksanović, pomoćnik upravnika i viši konzervator-restaurator umetničkog fonda na papiru Galerije Matice srpske.

 

Knjiga sadrži radove koji su nastajali u poslednjih 10-ak godina i objavljivani su u naučnim časopisima, zbornicima, katalozima i drugim publikacijama na srpskom i engleskom jeziku, u zemlji i inostranstvu. Tekstovi sagledavaju savremenu srpsku ilustratorsku scenu kroz različite teme, u kontestu aktuelnih zbivanja u teoriji i praksi u zemlji i svetu, i praćeni su brojnim primerima ilustracija knjiga za decu koji su štampani u boji.

 

„Otvarajući brojna pitanja iz oblasti teorije ilustracije” po rečima recenzetkinje Gorane Stevanović „publikacija predstavlja važan podsticaj za buduća istraživanja, istorizaciju i različite pristupe ovoj temi”. Recenzent dr Danilo Vuksanović ističe da Senka Vlahović „uzdiže disciplinu ilustracije na zasluženu lestvicu, često nedovoljno priznatu u svetu umetnosti”. Književnica Gordana Maletić u svojoj recenziji kaže da „kompleksnost pitanja, koje zahteva promišljanje u domenu umetničkih vrednosti, posmatranja sa stanovišta istorije, sociologije, komunikacije i recepcije, čini tekstove objavljene u knjizi raznovrsnim i zanimljivim”.

 

U „Predgovoru” autorka daje jedan od odgovora na pitanje: „…zašto ova knjiga u ovom trenutku? Zato što smatramo da je potrebna svest da ‘teorija podstiče kreativno oslobađanje’ (Jaleen Grove) kod ilustratora koji je savremeni autentični vizuelni mislilac. (…) Ilustrator za decu i kao vizuelni mislilac, intelektualac, ali i kao homo ludens, ukoliko uspešno objedini u sebi oba ova entiteta, i racionalno i iracionalno, i promišljeno i spontano, može ući u red vrsnih umetnika, a ne samo zanatlija ili ‘primenjaša’ koji ostaju tik ispod lestvice koja je nepisana granica za prelazak u ‘visoku’ umetnost. Ovakvi ilustratori umeju biti pravi majstori remek dela digitalnog 21. veka, a mi smo tu da ta dela spoznamo i da im na tome čestitamo.”

 

U knjizi su zastupljene ilustracije knjiga za decu brojnih reprezentativnih autora o čijim delim autorka piše: Mladen Anđelković, Tihomir Čelanović, Manja Miladinović (Ćirić), Rastko Ćirić, Bojana Dimitrovski, Nebojša Đuranović, Aleksa Gajić, Ana Grigorjev, Marija Jevtić, Aleksa Jovanović,  Marica Kicušić, Dragana Kuprešanin, Kosta Milovanović, Dušan Petričić, Dušan Pavlić, Milica Radenković, Boban Savić Geto, Ivica Stevanović, Tanja Stevanović, Luka Tilinger, Vanja Todorić, Jovan Ukropina, David Vartabedijan, Maja Veselinović, Aleksandar Zolotić, Dobrosav Bob Živković… Pored pomenutih ilustratora, u knjizi mogu naći tekstovi o knjigama za decu koje su ilustrovali i Boris Kuzmanović, Ana Petrović, Biljana Mihajlović, Slavimir Stojanović, Sofija Miščević...

 

Na korici knjige nalazi se ilustracija Luke Tilingera nastala za knjigu „Roman bez ormana” Vuleta Žurića (Službeni Glasnik, 2017). 

 

Senka Vlahović je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, teoretičarka ilustracije. Diplomirala je i specijalizirala ilustraciju na Visokoj tehničkoj školi u Novom Sadu, a na temi video-ilustracije knjige odbranila je master rad na Akademiji umetnosti u Beogradu. Objavila je osam knjiga (pet stručnih knjiga, na srpskom i engleskom, i tri umetničke koje potpisuje kao autor teksta, ilustracija i dizajna). Imala je preko 30 samostalnih izložbi. Grafički je oblikovala preko 600 knjiga, u izdanju BKC-a. Bila je organizator i/ili učesnik različitih domaćih i međunarodnih izložbi, festivala, žiriranja i simpozijuma u oblasti ilustracije. Dobitnica je više značajnih nagrada (Nagrada za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije na sajmu knjiga u Beogradu 2015, Godišnja nagrada ULUPUDS-a za 2017, i Godišnja nagrade ULUPUDS-a za 2020). Član je ULUPUDS-a i Matice srpske.

Poručivanje:

www.bkcknjige.rs

069783155

SA PISCEM NA TI – Razgovor sa Radovanom Vlahovićem u Novom Sadu

Književni razgovor sa Radovanom Vlahovićem pod nazivom „Sa piscem na ti” održaće se u utorak 2. septembra 2025. godine u Klubu pisaca u Novom Sadu (Bulevar Mihajla Pupina 9) s početkom u 18 časova. Učestvuju: Radovan Vlahović i Franja Petrinović.

Program se održava u okviru Književnog festivala „Perpetuum Mobile” koji organizuje Društvo novosadskih književnika čiji je Radovan Vlahović počasni član.

Radovan Vlahović je autor oko 70 knjiga proze, poezije, eseja, i brojnih prevoda svojih knjiga na desetak jezika sveta. Dobitnik je više značajnih nagrada, među kojima je i prestižna Vukova nagrada koju je dobio ove godine. Osnivač je, direktor i urednik izdavačke delatnosti Banatskog kulturnog centra. 

Nedavno su mu objavljene knjige poezije „Vodiči zlatnog teleta” i „Prolazna soba” i knjiga proze „Zaratustrin ples nad Jugoslavijom” u izdanju Banatskog kulturnog centra. 

Pored ovih novih naslova, objavljena su mu i dva prevoda na engleski jezik: romana „Bapa” i putopisa sa Svete Gore „Paterica”. U ovoj godini objavljena je i monografija koju je Vlahović priredio „Proleće Sime Cucića: petnaest godina književne manifestacije”. 

Radovan Vlahović živi i stvara u Novom Miloševu.

Radovan Vlahović: „Prolazna soba“

 

Edicija POEZIJA

140 str, broš. povez, 21 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-687-2

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Ponekad stvari u sebi i okolo sebe razotkrivamo zatvorenih očiju. To je svakako moć da vidimo nevidljivo i proniknemo u višeznačnu iskazivost, nadasve svežinom iskaza iz neiscrpljivog jezičkog plodišta. Utoliko poezija postaje, ne samo naš hleb nasušni već i čežnja za srodnim sagovornikom, koji anticipira kazano u nekazanom – stvarno u nestvarnom, prenego krenemo nezadrživo uz asocijativne uspone ka drugosti bez obzira na osvojenu poetiku. Kada ovo makar fragmentarno ustvrđujemo, u odnosu na savremena stihotvorenija, imamo u vidu knjigu pesama Prolazna soba Radovana Vlahovića...

Radomir Andrić

Zbirka pesama Prolazna soba Radovana Vlahovića predstavlja duboko promišljeno i stilski zaokruženo pesničko delo koje se može čitati i kao lirski dnevnik i kao filozofska kontemplacija o čoveku, umetnosti i vremenu u kojem živimo. Vlahović piše u slobodnom stihu, bez rime i stroge metrike, ali sa izraženim osećajem za ritam i zvučnost, oslanjajući se na metafore i aluzije. Njegov stil je jednostavan, a snažan – iza naizgled svakodnevnih slika kriju se složeni misaoni svetovi.

Vanja Kovačević

Na motivskom planu Vlahović se vraća mikrokosmosu – cvrkutu ptica u dvorištu, seoskom parku ili sokaku, crkvenom tornju... Kulise su to za jednu ubedljivu pesničku pastoralu i to ovaj autor s lakoćom i postiže. Jer lakorek je ovde pesnik; i jezgrovit i prozračan, nikad mračan, značenjem tačan... Sve je ovde nedvosmisleno i smisleno. Čak i kad je stih bremenit imperativom, on je istovremeno nežan i nemoguće ljubazan, kao u pesmi „Ne vuci taj jorgan“. Vlahović se ovde mnogo puta služi pesničkim slikama da prizove detinje slike ili ovovremenske ljubavne trenutke iz (o)sećanja prema bližnjima. Sve to čini da se pesnicima ponovo veruje. Veruje im se kad ih zastupa neko ko to zaista ume, kao Radovan Vlahović u Prolaznoj sobi. 

Nemanja Savić

Dve nove knjige Radovana Vlahovića: „Vodiči zlatnog teleta“ i „Zaratustrin ples nad Jugoslavijom“

Dve nove knjige Radovana Vlahovića – knjiga angažovane poezije „Vodiči zlatnog teleta“ i knjiga priča „Zaratustrin ples nad Jugoslavijom“ – nedavno su objavljene u izdanju Banatskog kulturnog centra.

Prema rečima kritičarke Vanja Kovačević „Vlahović ne nudi jednostavne odgovore. On piše kao svedok, ali i kao pesimistični prorok, koji se kroz aluziju na Zaratustru pita – ima li života posle sloma (moralnog, istorijskog, ljudskog)?“.

Recenzenti knjiga su Bratislav R. Milanović, Milivoj Bajšanski, Svetozar Marčeta i Milana Poučki. Urednica je Andrea Beata Bicok. Vlahović je autor oko 70 knjiga proze, poezije, eseja, i brojnih prevoda svojih knjiga na desetak jezika sveta. Dobitnik je više prestižnih nagrada. Osnivač je, direktor i urednik izdavačke delatnosti Banatskog kulturnog centra. Živi i stvara u Novom Miloševu. 

VIŠE O KNJIGAMA

 

Radovan Vlahović: „Vodiči zlatnog teleta: angažovane pesme“

Radovan Vlahović je za moto svoje knjige „Vodiči zlatnog teleta“ uzeo jednu rečenicu Lava Trockog: „Politika se u sve na svetu može mešati, ali u umetnost ne“. Tako je autor obezbedio sebi potporu za sve ono što je imao nameru da iznese na videlo u ovoj svojoj knjizi satirične poezije.

Knjiga „Vodiči zlatnog teleta“ sastoji se iz tri celine: „Odmah naplaćujemo“, „Nevolja sa pamćenjemˮ i „Oni dolaze“. Svoju kompleksnu temu o odnosu pesnika i političara on obrađuje kroz razne motive razvijajući svoj pesnički postupak od aforističkog iskaza do većih pesničkih formi, do satiričnih balada i groteski i poentira isto takvom poemom-groteskom po kojoj je knjiga naslovljena. Ovo je knjiga satirične poezije kakva po obimu i svojoj nedvosmislenosti u značenjskom smislu nije viđena u savremenoj srpskoj književnosti, ili bar autor ovog pisanija za sličnu pojavu ne zna. Ima zasigurno manjih celina i pojedinačnih satira približne smelosti u onome što se u nas u poslednje vreme pisalo, ali po obimu i celovitosti slična se ne može naći. 

Bratislav R. Milanović

 

Pravu starozavetnu parabolu imamo u pesmi „Vodiči zlatnog teleta”, gde fukare, „od zla oca i gore matere”, svetom vode zlatno tele, da narod čuje šta će se sve lepo dogoditi kada oni dođu na vlast. Zlatno tele je ovde (kao i u Starom Zavetu) simbol prevare, idolopoklonstva i lažnog sjaja. U nekoliko pesama autor izjednačava ovakve vodiče zlatnog teleta sa farisejima. Poruka autora je da bog sa visina gleda sve i „smeška se”. 

Svetozar Marčeta

Zbirka „Vodiči zlatnog teleta” predstavlja venac pesama koji zauzima značajno mesto u savremenoj srpskoj poeziji; najpre jer govori o aktuelnom pitanju, gde umetnost, kao u začetku, postaje sluškinja, ali u druge i ciljane svrhe, gde je svaki larpurlartistički odjek odavno svenuo, a ostaju krici kao reprezenti svega što dalje nastaje. Njena angažovanost, oštra kritika i duboko promišljanje o ulozi umetnika u društvu čini ovu zbirku relevantnom i van lokalnog konteksta. 

Msr Milivoj Bajšanski

 

 

Radovan Vlahović: „Zaratustrin ples nad Jugoslavijom“

 

Zbirka pripovedaka „Zaratustrin ples nad Jugoslavijom” Radovana Vlahovića predstavlja višeslojno prozno delo u kojem se obrađuju teme različitih sudbina ljudi sa prostora Banata, i to kroz prizmu savremene istorije, filozofije, sna i vizije. Ovo nije samo knjiga priča, već i literarno svedočanstvo o propadanju ljudskih ideja i vizija na užem planu i države i jednog naroda na širem. Vlahovićev rukopis odlikuje postmoderna struktura. U njegovim pričama se ukršta stvarno i fantastično, javljaju se hibridni žanrovski oblici, nezaobilazni su ironija, intertekstualnost i filozofska zapitanost nad vremenom u kom živimo. Junaci često deluju kao izdanci jedne slomljene stvarnosti u kojoj se mešaju religijski, mitski i istorijski obrasci. Jezik je gust, poetizovan, i meditativan, sa čestim aluzijama na Ničea, Dostojevskog, biblijske figure i kulturne simbole balkanskog prostora. Autor na vešt način prelazi između dva sveta – kod čitaoca stvara osećaj da je u isto vreme reč o izmišljenim književnim likovima ali i da su oni veoma stvarni, te da se o njima piše hronika. Kroz zbirku priča se postavljaju pitanja: Šta je ostalo od Jugoslavije ne samo kao države, već kao ideje o zajedništvu, kulturi, čoveštvu? Kakvi su to ljudi koje on deklariše kao čobane? I da li ljudske sudbine moraju teći „iščašenim“ tokovima ili se mogu vratiti na pravi put? Vlahović ne nudi jednostavne odgovore. On piše kao svedok, ali i kao pesimistični prorok, koji se kroz aluziju na Zaratustru pita – ima li života posle sloma (moralnog, istorijskog, ljudskog)?

Vanja Kovačević

 

Ipak, ovoga puta zaustavićemo se na jednom od mogućih pitanja i budućim tumačima ostaviti u amanet da rastumače da li je poruka „Zaratustrinog plesa nad Jugoslavijom” proročka i ima za cilj da nam sugeriše da će se ubrzo pojaviti barbarogenije koji će balkanizovati Evropu? Ili se pak on već pojavio? Možemo li prepoznati čoveka koji danas igra ulogu barbarogenija? Ko su današnji glumci koji igraju sporedne uloge u komadima od nacionalog značaja? Ko su umetnici koji imaju potrebu da budu budni i da pevaju? I je li lepo pevanje staraca nešto što nam može pomoći i podariti mudrost ili je pak reč o ironičnoj konstataciji koja ukazuje na nepravedno potiranje mladosti, njene veličine i snage? Naposletku, možda i najvažnije: hoće li barbarogenije zauvek ostati samo književni lik ili je moguće njegovo ovaploćenje u realnosti? 

Msr Milana Poučki

Poručivanje putem sajta www.bkcknjige.rs ili na telefon 069783155

Radovan Vlahović: „Zaratustrin ples na Jugoslavijom“

 

Edicija PROZA

212 str, broš. povez, 21 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-685-8

Cena: 1500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Zbirka pripovedaka „Zaratustrin ples nad Jugoslavijom” Radovana Vlahovića predstavlja višeslojno prozno delo u kojem se obrađuju teme različitih sudbina ljudi sa prostora Banata, i to kroz prizmu savremene istorije, filozofije, sna i vizije. Ovo nije samo knjiga priča, već i literarno svedočanstvo o propadanju ljudskih ideja i vizija na užem planu i države i jednog naroda na širem. Vlahovićev rukopis odlikuje postmoderna struktura. U njegovim pričama se ukršta stvarno i fantastično, javljaju se hibridni žanrovski oblici, nezaobilazni su ironija, intertekstualnost i filozofska zapitanost nad vremenom u kom živimo. Junaci često deluju kao izdanci jedne slomljene stvarnosti u kojoj se mešaju religijski, mitski i istorijski obrasci. Jezik je gust, poetizovan, i meditativan, sa čestim aluzijama na Ničea, Dostojevskog, biblijske figure i kulturne simbole balkanskog prostora. Autor na vešt način prelazi između dva sveta – kod čitaoca stvara osećaj da je u isto vreme reč o izmišljenim književnim likovima ali i da su oni veoma stvarni, te da se o njima piše hronika. Kroz zbirku priča se postavljaju pitanja: Šta je ostalo od Jugoslavije ne samo kao države, već kao ideje o zajedništvu, kulturi, čoveštvu? Kakvi su to ljudi koje on deklariše kao čobane? I da li ljudske sudbine moraju teći „iščašenim“ tokovima ili se mogu vratiti na pravi put? Vlahović ne nudi jednostavne odgovore. On piše kao svedok, ali i kao pesimistični prorok, koji se kroz aluziju na Zaratustru pita – ima li života posle sloma (moralnog, istorijskog, ljudskog)?

Vanja Kovačević

 

Ipak, ovoga puta zaustavićemo se na jednom od mogućih pitanja i budućim tumačima ostaviti u amanet da rastumače da li je poruka „Zaratustrinog plesa nad Jugoslavijom” proročka i ima za cilj da nam sugeriše da će se ubrzo pojaviti barbarogenije koji će balkanizovati Evropu? Ili se pak on već pojavio? Možemo li prepoznati čoveka koji danas igra ulogu barbarogenija? Ko su današnji glumci koji igraju sporedne uloge u komadima od nacionalog značaja? Ko su umetnici koji imaju potrebu da budu budni i da pevaju? I je li lepo pevanje staraca nešto što nam može pomoći i podariti mudrost ili je pak reč o ironičnoj konstataciji koja ukazuje na nepravedno potiranje mladosti, njene veličine i snage? Naposletku, možda i najvažnije: hoće li barbarogenije zauvek ostati samo književni lik ili je moguće njegovo ovaploćenje u realnosti? 

Msr Milana Poučki

 

Posebno vredi istaći uvodnu priču pod nazivom „Putovanje“, koja je tematski, vremenski, prostorno i stilski odvojena od ostatka zbirke. Iz nje je izvučen i sam naslov, u kome je sadržan određeni prostorni i vremenski paradoks (persijski filozof i pesnik Zaratustra u Jugoslaviji). Kao da ova priča sve tri tematske celine objedinjuje u jednu priču koja nas uvodi u Vlahovićevu zbirku. Bivajući oslobođena realnog vremena i prostora, priča se izdvaja i nizom fantastičnih elemenata i motiva. Budući oslobođena prave fabule, odaje utisak gotovo meditativno-lirske proze, kao mirna i čitalački-zadovoljavajuća priprema za ono što sledi u nastavku – a slede nam stranice interesantnih priča o životnim sudbinama običnih ljudi, njihovi fenomenalno realistički oslikani portreti, emotivne ispovesti i ljubavne avanture – koje igraju na granicama erotskog, ali ih ne prelaze. Na sve ovo nas je autor već navikao – Vlahović je svojom novom zbirkom ostao dosledan sebi, svom stvaralaštvu i svojim čitaocima! 

Svetozar Marčeta

Radovan Vlahović: „Vodiči zlatnog teleta: angažovane pesme“

 

Edicija POEZIJA

240 str, broš. povez, 21 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-686-5

Cena: 1600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Radovan Vlahović je za moto svoje knjige „Vodiči zlatnog teleta“ uzeo jednu rečenicu Lava Trockog: „Politika se u sve na svetu može mešati, ali u umetnost ne“. Tako je autor obezbedio sebi potporu za sve ono što je imao nameru da iznese na videlo u ovoj svojoj knjizi satirične poezije.

Knjiga „Vodiči zlatnog teleta“ sastoji se iz tri celine: „Odmah naplaćujemo“, „Nevolja sa pamćenjemˮ i „Oni dolaze“. Svoju kompleksnu temu o odnosu pesnika i političara on obrađuje kroz razne motive razvijajući svoj pesnički postupak od aforističkog iskaza do većih pesničkih formi, do satiričnih balada i groteski i poentira isto takvom poemom-groteskom po kojoj je knjiga naslovljena. Ovo je knjiga satirične poezije kakva po obimu i svojoj nedvosmislenosti u značenjskom smislu nije viđena u savremenoj srpskoj književnosti, ili bar autor ovog pisanija za sličnu pojavu ne zna. Ima zasigurno manjih celina i pojedinačnih satira približne smelosti u onome što se u nas u poslednje vreme pisalo, ali po obimu i celovitosti slična se ne može naći.

Bratislav R. Milanović

Pravu starozavetnu parabolu imamo u pesmi „Vodiči zlatnog teleta”, gde fukare, „od zla oca i gore matere”, svetom vode zlatno tele, da narod čuje šta će se sve lepo dogoditi kada oni dođu na vlast. Zlatno tele je ovde (kao i u Starom Zavetu) simbol prevare, idolopoklonstva i lažnog sjaja. U nekoliko pesama autor izjednačava ovakve vodiče zlatnog teleta sa farisejima. Poruka autora je da bog sa visina gleda sve i „smeška se”.

Svetozar Marčeta

Zbirka „Vodiči zlatnog teleta” predstavlja venac pesama koji zauzima značajno mesto u savremenoj srpskoj poeziji; najpre jer govori o aktuelnom pitanju, gde umetnost, kao u začetku, postaje sluškinja, ali u druge i ciljane svrhe, gde je svaki larpurlartistički odjek odavno svenuo, a ostaju krici kao reprezenti svega što dalje nastaje. Njena angažovanost, oštra kritika i duboko promišljanje o ulozi umetnika u društvu čini ovu zbirku relevantnom i van lokalnog konteksta.

Msr Milivoj Bajšanski