Slobodan Panić: „Planeta velike radosti”

Edicija PROZA

116 str, broš. povez, 21 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-670-4

Cena: 700 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

DOBRODOŠLI NA PLANETU VELIKE RADOSTI

Autor

Aleksandar Hronjec: „Antares”

 

Edicija POEZIJA

64 str, broš. povez, 21 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-669-8

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Roman „Biti” – nova knjiga Vladana Radovanovića

Životni projekat Vladana Radovanovića (1932–2023) roman „Biti: hronika jednog postojanja” objavljen je po prvi put, posthumno, u izdanju Banatskog kulturnog centra.

Ovo kapitalno delo na preko 900 strana u tvrdom povezu, treća je knjiga Vladana Radovanovića u izdanju Banatskog kulturnog centra. Kao dobitniku Gramate Pesničke republike objavljena mu je knjiga „Priča o O” 2019. godine, a prošle godine i teorijsko delo „Višemedijska umetnost” u saizdavaštvu sa Univerzitetom umetnosti u Beogradu. 

O knjizi 

Roman Biti počeo sam da pišem još 1966. godine i još ga nisam završio. Jedan od razloga tako dugog perioda pisanja romana jeste taj da sam želeo – odnosno želim, jer roman još nije završen – da obuhvatim život jednog čoveka od rođenja dokle sećanje seže, do pred smrt dokle se još može pisati, kao i promene u životu nekih drugih ljudi, promene sveta u kojem živim, a koliko ja o tome znam, i, najzad, pretpostavke o stanju onosveta. Drugi razlog tako dugog pisanja jeste složenost tkiva romana. I ovde je uveden muzički princip polifone gradnje (…)

 

Vladan Radovanović

 

Biti, autofikcijski roman pisan u paralelnim stupcima teksta koji dočaravaju različite doživljaje istih događaja, jedini je od Radovanovićevih velikih romanesknih projekata koji do sada nije bio objavljen. Pored toga što je knjiga pisana na nekonvencionalan način, te se nekonvencionalno i čita – paralelistički i nelinearno – Biti je roman kojem je autor namenio i netradicionalnu strategiju izdavanja. Biti: Hronika jednog postojanja pripada Radovanovićevim takozvanim „životnim projektima”: delima koja, prema Radovanovićevoj zamisli, nikada nisu bila „zaokružena” ili „završena”, već su se pisala dokle god je i sam autor bio živ.

Tradicionalna umetnička dela moraju biti – po prirodi stvari – u nekom trenutku kompletirana i imati svoj kraj: poslednju rečenicu, tačku ili notu. Radovanovićevi životni projekti su najčistije oličenje stvaraočeve fascinacije promenama i preobražajima: bez pravog završetka, posvećeni procesima i tokovima, neopterećeni završnim ciljem ili autorski oblikovanom poentom. Kada se Radovanovićevom smrću okončala njegova životna priča, tada se završila i priča životnog romana Biti.

Miloš Jocić, urednik knjige

O autoru 

Vladan Radovanović rođen je u Beogradu 5. septembra 1932, gde je i preminuo 15. maja 2023. godine. Učestvovao je u osnivanju značajne neoavangardne umetničke grupe Mediala 1958, koju napušta 1959. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999.

Stvarao je na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Oblasti njegovog stvaralaštva uključuju: konceptualnu umetnost i performans, vokovizuel, taktilnu umetnost, polimedijsku, odnosno sintezijsku umetnost, elektronsku muziku i kompjutersku grafiku. Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti, uključujući i Vokovizuel (Nolit, 1987), jednu od najznačajnijih studija o eksperimentalnoj umetnosti u srpskoj književnoj nauci.

Održao je preko dvadeset samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više domaćih i međunarodnih nagrada za kompoziciju i vizuelne umetnosti, kao i šest nagrada za književno stvaralaštvo, uključujući Nolitovu nagradu 1968, „Gramatu” Pesničke republike Banatskog kulturnog centra 2018. i nagradu za moderni umetnički senzibilitet „Todor Manojlović” Gradske biblioteke „Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu 2018. godine. Vukovu nagradu za poseban doprinos u kulturi, umetnosti, nauci i prosveti, koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, Radovanović je dobio 2014. godine.

Bio je član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2011. bio je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u grupi za višemedijsku umetnost, koju je predložio 2000. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu (Ohajo, SAD) 2005, a 2006. postao je počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. 

 

Na sajtu:
https://bkcknjige.rs/prodavnica/roman/vladan-radovanovic-biti-hronika-jednog-postojanja/

Vladan Radovanović: „Biti: hronika jednog postojanja”

 

Edicija ROMAN

921str, tvrdi povez, 24 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-656-8

Cena: 6000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Roman Biti počeo sam da pišem još 1966. godine i još ga nisam završio. Jedan od razloga tako dugog perioda pisanja romana jeste taj da sam želeo – odnosno želim, jer roman još nije završen – da obuhvatim život jednog čoveka od rođenja dokle sećanje seže, do pred smrt dokle se još može pisati, kao i promene u životu nekih drugih ljudi, promene sveta u kojem živim, a koliko ja o tome znam, i, najzad, pretpostavke o stanju onosveta. Drugi razlog tako dugog pisanja jeste složenost tkiva romana. I ovde je uveden muzički princip polifone gradnje (…)

Vladan Radovanović (1932–2023)

Biti, autofikcijski roman pisan u paralelnim stupcima teksta koji dočaravaju različite doživljaje istih događaja, jedini je od Radovanovićevih velikih romanesknih projekata koji do sada nije bio objavljen. Pored toga što je knjiga pisana na nekonvencionalan način, te se nekonvencionalno i čita – paralelistički i nelinearno – Biti je roman kojem je autor namenio i netradicionalnu strategiju izdavanja. Biti: Hronika jednog postojanja pripada Radovanovićevim takozvanim „životnim projektima”: delima koja, prema Radovanovićevoj zamisli, nikada nisu bila „zaokružena” ili „završena”, već su se pisala dokle god je i sam autor bio živ.

Tradicionalna umetnička dela moraju biti – po prirodi stvari – u nekom trenutku kompletirana i imati svoj kraj: poslednju rečenicu, tačku ili notu. Radovanovićevi životni projekti su najčistije oličenje stvaraočeve fascinacije promenama i preobražajima: bez pravog završetka, posvećeni procesima i tokovima, neopterećeni završnim ciljem ili autorski oblikovanom poentom. Kada se Radovanovićevom smrću okončala njegova životna priča, tada se završila i priča životnog romana Biti.

Miloš Jocić

Banatski kulturni centar na Sajmu knjiga u Novom Sadu 18–24. marta

Banatski kulturni centar biće jedan od izlagača na predstojećem Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu u periodu od 18. do 24. marta 2025. godine.

Sajam knjiga održaće se u Hali 1 Novosadskog sajma, gde će Banatski kulturni centar ponuditi više stotina svojih naslova, dok će odabrani naslovi biti na popustu i do 40%. 

Banatski kulturni centar redovno izlaže na Novosadskom sajmu od 2009. godine i do sada je objavio preko 680 naslova u oblasti književnosti, umetnosti, nauke, publicistike, na preko 15-ak jezika, autora iz više od 20 država sveta.

Banatski kulturni centar je između dva sajma u Novom Sadu objavio preko 30 novih naslova, dodelio više nagrada za knjige i rukopise (nagrade Prva knjiga, „Bogdan Čiplić“, „Teodor Pavlović“, „Angelina Branković“, Gramate „Pesničke republike“), a izdanja, autori i projekti Banatskog kulturnog centra poneli su više priznanja: Vukova nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije Radovanu Vlahoviću, Nagrada ULUPUDS-a za izdavački poduhvat na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu za fotomonografiju Ljubomira Kojića „Svetlopis kao beskraj“, Zahvalnica Matice srpske Banatskom kulturnom centru za 2024.godinu…

Knjige sa sajamskim popustom mogu se poručiti i putem sajta www.bkcknjige.rs ili telefonom 069/783-155 u periodu od 17. do 30. marta.

 

IZ PROTEKLE PRODUKCIJE IZDVAJAMO

 

Vladan Radovanović: „Biti: hronika jednog postojanja”

Biti, autofikcijski roman pisan u paralelnim stupcima teksta koji dočaravaju različite doživljaje istih događaja, jedini je od Radovanovićevih velikih romanesknih projekata koji do sada nije bio objavljen. Pored toga što je knjiga pisana na nekonvencionalan način, te se nekonvencionalno i čita – paralelistički i nelinearno – Biti je roman kojem je autor namenio i netradicionalnu strategiju izdavanja. Biti: Hronika jednog postojanja pripada Radovanovićevim takozvanim „životnim projektima”: delima koja, prema Radovanovićevoj zamisli, nikada nisu bila „zaokružena” ili „završena”, već su se pisala dokle god je i sam autor bio živ. Tradicionalna umetnička dela moraju biti – po prirodi stvari – u nekom trenutku kompletirana i imati svoj kraj: poslednju rečenicu, tačku ili notu. Radovanovićevi životni projekti su najčistije oličenje stvaraočeve fascinacije promenama i preobražajima: bez pravog završetka, posvećeni procesima i tokovima, neopterećeni završnim ciljem ili autorski oblikovanom poentom. Kada se Radovanovićevom smrću okončala njegova životna priča, tada se završila i priča životnog romana Biti. (Miloš Jocić)

 

Vladan Radovanović: „Višemedijska umetnost” 

(saizdavač: Univerzitet umetnosti u Beogradu)

Knjiga Višemedijska umetnost proistekla je iz Radovanovićevih predavanja na Grupi za višemedijsku umetnost Interdisciplinarnih studi­­ja Univerziteta umetnosti u Beogradu, čiji je bio idejni tvorac i višego­di­šnji rukovodilac. Originalnost i pionirska pozicija ovog štiva u formulaciji i sagledavanju fenomena višemedijske umetnosti, ne samo u našoj sredini nego i u najširim međunarodnim okvirima, zaslužuju posebnu pažnju jer se radi o izuzetnom i ekskluzivnom sadržaju koji odgovara najširim potreba­ma shvatanja i bavljenja savremenim oblicima umetničkog delovanja. (Čedomir Vasić, profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu)

 

Radovan Vlahović: „Ljuba“ (nastavak Banatske epopeje, knjiga četvrta)

Vlahović kada piše o životu u Banatu i te kako proverava svoje teze i činjenice, ali u ovoj knjizi prvi put unosi zvanični sudski dokument. I upravo tim unosom dokumenta roman se podiže na novu razinu: književni junaci pred nama postaju stvarni ljudi, opisani prostori postaju kuće i domovi, strahovi i težina na srcu pred očima nam se obistinjuju i shvatamo da između života i književnosti postoji samo jedna tanka linija, jedna zapeta, koja ih razdvaja; a zapravo je sve to lice i naličje. Nakon čitanja sudskih zapisnika Vlahovićev roman gubi na liričnosti, to je istina, ali postaje i sam autentičan dokument vremena i svedočanstvo o tragediji jedne porodice. (Viktor Škorić)

 

Radovan Vlahović: „Prvi nastup“

Beležeći sećanja na svoje detinjstvo, Radovan Vlahović nije samo hroničar jednog prohujalog vremena, nego je i literata, stvaralac koji na estetski način tim sećanjima daje umetničku vrednost. Tako će period polovine dvadestog veka u Banatu, kolektivna memorija kroz individualni doživljaj jednog pisca na ovaj način ući u knjige trajnog sećanja. (dr Slađana Milenković)

 

Radovan Vlahović: „Banatske pripòvētke“ (drugo dopunjeno izdanje)

Kada saberemo sve ove tekstove, a ima ih oko dve stotine, pred nama je i banatski zemljopis, i povesnica, i botanika, i hemija i alhemija, i portret i autoportret, čitav moralni kodeks čudnih nam suseda otpreka. Katalog strahova i bolova. Psihologija i psihopatologija sva­ko­dnevlja. (Prof. dr Draginja Ramadanski)

 

Milan Micić: „Kolonistička naselja : (1920–1941). Knj. 3.”

Knjiga Kolonistička naselja (1920–1941) knjiga 3. obuhvata petnaest kolonističkih naselja sa područja Bačke (8), Srema (3), Baranje (3) i Slavonije (1), istraženih na osnovu bogate građe Arhiva Vojvodine (8 fondova), Rukopisnog odeljenja Matice srpske i jednog privatnog arhiva u kojem je prikazan kratak istorijat formiranja i razvitka novih naselja nastalih u kolonizacionom procesu, u tzv. severnim krajevima u organizaciji Kraljevine SHS (Jugoslavije).

 

Milan Micić: „Rakija i rane”

Rakija i rane nije obična knjiga pjesama. To je knjiga sudbina, baladna rapsodija, pa i knjiga epitafa – sažetih priča koje se koncentrišu u jednom iskazu, sceni, imenu, obuhvatajući veliku seobu od rodnog kraja, dolaska u Ameriku i odlaska u rat, pa u Banat, preko iskušenja Drugog svjetskog rata (hortijevci) i vlasti komunista. Đe smo pošli, a đe smo stigli, moj Mile, samo je jedan od glasova koji suočavaju velike potrese u životu kolonista. Zbirka Rakija i rane stapa lično iskustvo, iskustvo znalca i iskustvo stvarnosti u neobičnoj dinamici sudbina, glasova, epizoda i prigušenog lirskog jauka. (Prof. dr Dušan Ivanić)

 

Ferenc Nemet, Milan Micić: „Jul 1914. Bačka, Banat i Baranja prema viđenju srpske i mađarske štampe“

U knjizi dr Ferenca Nemeta i dr Milana Micića Jul 1914 – Bačka, Banat i Baranja rema viđenju mađarske štampe srpska istoriografija i stručna javnost prvi put se sreću sa percepcijom mađarskog javnog mnjenja u Bačkoj, Banatu i Baranji u odnosu na važne događaje tog za Evropu po mnogo čemu neobičnog meseca. Slike kolektivnih uzbuđenja, nadanja i strahova koji izviru iz prevoda mađarske štampe u Novom Sadu, Pečuju, Temišvaru, Velikom Bečkereku i Subotici jesu kvalitetno i vredno štivo ne samo za istoričare, već i za sve ljubitelje knjige. (mr Pavle Orbović) 

Nenad Stanojević: „Čitanje stvarnosti“

Ukoliko prihvatimo Stanojevićevo razumevanje pojedinačnih sudbina iznetih u književnim tekstovima kao sinegdohu kolektivne sudbine, onda možemo da kažemo da će sudbina ove knjige i Stanojevićevog humanističkog angažmana, biti sasvim sigurno i sinegdoha naše kolektivne sudbine u budućnosti. (Slobodan Vladušić) 

Katarina Pantović „Vizuelni citati sveta: kritike i eseji o savremenoj srpskoj poeziji” (Nagrada „Bogdan Čiplić“ za 2024. godinu)

Smeli hod kroz vreme, ali i kroz različita poetička načela, koji je autorka u uvodu predstavila kao dilemu, ako ne i problem, pokazao se efektnim, jer je na pravi način ne samo dekodirao radove, pa čak i opuse nekih od najvažnijih imena savremene domaće pesničke produkcije, nego i mnoga pitanja o kojima dolepotpisana autorka-recenzentkinja nije do sada razmišljala, a koja su vezana za pisanje mlađih naraštaja. Ali, zar čari kvalitetnih knjiga ne leže upravo u tome da nas one podstiču na razmišljanje, pa i neke naše nove stvaralačke činove ili konekcije? (dr Dragana V. Todoreskov)

 

Milica Drndarević: „Ako je to sve” (Nagrada „Bogdan Čiplić“ za 2024. godinu)

Pesnikinja Milica Drndarević spada u ge­neraciju novih oslobođenih pisaca koji radika­lno menjaju naše predstave o realnosti poezije. (…) Milica se približava i Čipliću i njegovom širokom stihu i njegovoj fas­ci­naciji pripovedanjem u poeziji i stalnom pozivanju na realnost, s druge strane Milica je majstor ironije, majstor prikazivanja realnosti u njenom ogoljenom, sirovom vidu. Ove su pesme često lične, može se reći da su lično u privatno postali tlo za nalaženje utemeljenja društvenih istina u višem smislu. (Iz obrazloženja žirija)

 

Još izdvajamo

Pored navedenih knjiga, iz produkcije u proteklih godinu dana izdvajaju se nagrađena foto-monografija Ljubomira Kojića, zatim knjige Stanislave Bakić Jokanić, Aleksandre Ćazić Kiurski, Branke Bubanj i Višnje Bubanj Vučić, Milivoja Bajšanskog, Slobodana Panića, Gorana Blagojevća, Aleksandra Hronjeca... 

Vukova nagrada Radovanu Vlahoviću

Radovan Vlahović, književnik, osnivač i direktor Banatskog kulturnog centra, jedan je od dobitnika Vukove nagrada za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru za 2024. godinu.

Kulturno-prosvetna zajednica Srbije (KPZS) je po 61. put dodelila Vukove nagrade zaslužnim pojedincima i ustanovama na svečanosti održanoj 21. februara 2025. u Predsedništvu Srbije u Beogradu.

Radovan Vlahović i akademik Darko Tanasković, predsednik žirija

Uručenje Vukove nagrade Radovanu Vlahoviću

Vukove nagrade za 2024.

Predsednik žirija, akademik Darko Tanasković je saopštio da su 61. Vukovu nagradu dobili: reditelj Predrag Antonijević, umetnički fotograf Vukica Mikača, pisci Radovan Vlahović, Vidak M. Maslovarić i Milan Micić, dirigentkinja Snežana Despotović, profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Goran Maksimović, profesor istorije srpskog jezika Jelica Stojanović iz Crne Gore, direktor Narodne biblioteke „Stevan Sremac” u Nišu Sonja Šuković i Osnovna škola „Dobrosav Radosavljević Narod” iz Sremske Mitrovice.

Predsednik KPZS Zoran Avramović je saopštio da je Izuzetna Vukova nagrada za 2024. godinu pripala glumcu Aleksandru Berčeku, akademiku Dragi Brankoviću, operskom umetniku Željku Lučiću, profesoru Fakulteta političkih nauka Draganu Simeunoviću i Modernoj galeriji iz Valjeva.

Jednoglasnu odluku o dobitnicima Vukovih nagrada, između 78 predloženih kandidata, doneo je žiri u kome su pored akademika Darka Tanaskovića, predsednika žirija, bili i Živorad Ajdačić, Zoran Gutović, Uroš Dojčinović, Bora Dugić, Selimir Radulović, Elizabeta Ristanović, Dragan Stojkov i Peđa Marković.

U svom obraćanju, Tanasković je istakao da je Vukova nagrada „uprkos krizi sistema vrednosti u našem društvu i dalje zadržala svoj ugled”, dok je generalni sekretar KPZS Živorad Ajdačić istakao da je Vukova nagrada „jedno od najvećih priznanja u srpskoj kulturi, umetnosti, prosveti i nauci”.

Radovan Vlahović, dobitnik Vukove nagrade

Radovan Vlahović

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Objavio je oko 70 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, slovački, rumunski, italijanski, francuski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udruženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Počasni je član Društva novosadskih književnika. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Vlahović je kao urednik izdavačke delatnosti ovog centra potpisao preko 650 naslova u oblasti književnosti, nauke i umetnosti na više jezika. Dobitnik je brojnih nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je više kulturnih manifestacija, časopisa i nagrada. Živi i radi u Novom Miloševu.