Radovan Vlahović: „Pun mesec i harmonika”

Edicija PROZA

212 str, broš. povez, 20 cm, 2020. god.

ISBN 978-­86-­6029-­464-9

Cena: 800 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

Moje selo 

Da ne odletim, vezalo mi pupak za panonske dubine.

U trenucima kada stres i užurbanost dosegnu kulminaciju, a mi zastanemo, poželimo da se prisetimo lepih priča o životu i danu „običnog” čoveka i spokojno ušetamo u prostore snova. Upravo u tim momentima, kada nam nedostaje detinjstvo, lagane, a poučne priče, narodni humor i starinska mudrost, utehu možemo pronaći u redovima kratke zbirke priča Radovana Vlahovića koja nosi romantično-nostalgični naslov „Pun mesec i harmonika”. On već pri prvom susretu intrigira budućeg čitaoca, stvarajući pred njegovim očima umirujuće slike noćnog prizora obasjanog mesečinom, a istovremeno ga trgne muzikom koju, čini mu se, već u daljini čuje:

 „Mesec je pun nad mojim selom. Sa vrbe huče sova. Pod lipom miriše sveže pokošena trava. Iz daljine, sa kraja sokaka, čujem harmoniku i neko peva na sav glas:

– Tebi, moja verna ljubo.

Na plastičnoj stolici, zavaljen kao u večnosti, gledam. Moj duh, nalik jahaču ponoćnom, odlazi nečujno u preriju nebesku.”

Neosporno je da je najteže od običnog, svakodnevnog i dobro poznatog napraviti intrigantno, začuđujuće i vredno. Ali, zar nije upravo u tome veličina jednog pisca – da u „malim” i svima dostupnim stvarima, dešavanjima i ljudima, uvidi naizgled skriveno, te da, ukazujući na isto, čitaocu otvori nove vidike? Radovan Vlahović, pisac i Čovek iz naroda, i ovom zbirkom uspeva upravo na ovom teškom polju.

(...)

Jednostavnim stilom, razumljivim jezikom, a karakterističnim izrazima i jezičkim formama, Vlahović je na papir prosuo dušu panonskog čoveka, ogolio njegov mentalitet, psihički sklop i fingirao sitnice od kojih je sačinjen njegov život. Odao je počast Čoveku, prijateljima, poznanicima i znalcima. Kroz humoristično-satirični hvalospev podsetio nas je ko smo i odakle potičemo i, bar za trenutak, vratio nas je tradicionalnim vrednostima i duhu prošlih vremena za kojima, ma kakva ona zaista bila, ipak, svi čeznemo.

Milana Poučki

Radovan Vlahović: „Sve je u glavi”

Edicija PROZA

156 str, broš. povez, 20 cm, 2020. god.

ISBN 978-­86-­6029-­465-6

Cena: 600 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

NAGRADA KAROLJ SIRMAI ZA 2021. GODINU

Kad se majka razbolela i kad smo saznali da ima rak, nekako u isto vreme su u Poljskoj krenule demonstracije radnika u Gdanjsku i čitava država je još uvek bila u žalosti zbog smrti Josipa Broza Tita. Ja sam studirao književnost u Novom Sadu i stanovao sam u sobici dva sa tri, metar i trideset vlage, u Ulici Dostojevskog. Do trenutka dok majku nisu uputili u Kamenicu u bolnicu, nisam ni znao koliko smo bliski i koliko sam je, u stvari, voleo. 

(odlomak iz priče Sve je u glavi)

Nesumnjivo je da se radi o zrelom i rasnom pripovedaču, koji najčešće evokativno i retrospektivno pripoveda o svom detinjstvu i mladosti, o svojoj porodici i đačkom vremenu provedenom u rodnom Banatu. (...)

Ove priče za decu i mlade sa istim zadovoljstvom mogu čitati i odrasli čitaoci, budući da je granica među ovim literarnim žanrovima prilično relativna i fleksibilna. Negujući sopstveni stil i otkrivajući jedan sasvim novi svet, pisac istovremeno povezuje porodičnu povest sa istorijom rodnog mesta tako da možemo govoriti o individualnom i kolektivnom iskustvu, čija je paradigma vezana isključivo za svet detinjstva i prvu mladost. Širok je repertoar tema i motiva – od prve ljubavi, „ranih jada“, školovanja, pa do prvog osećanja detinjeg srama i socijalne razlike među decom i ljudima. I pored svega toga, pisac je pokazao izvanredan smisao za humor i komiku, što predstavlja još jednu značajnu dragocenost u sadržaju i strukturi ovih priča za decu i mlade. Bez obzira na povremene tonove nostalgije i melanholije, u pričama, ipak, provejava vedrina duha, optimizam i čovekoljublje, kao etičke i estetičke konstante koje su naglašene i dominantne.

Prof. dr Milutin Đuričković

Porodica je toplo gnezdo, nasuprot surovom svetu, poručuje Vlahović. Njegovo pripovedanje se odlikuje naivnošću i maštom, ali i nekom blagom setom, koja nije uvek karakteristična za ovaj žanr, što pripovesti čini originalnim. Ova zbirka priča, veoma spretno ulančanih u niz koji povezuju glavni junaci, ravnica kao mesto i okvir za radnju i vreme koje može da bude univerzalno, neodređeno, čini da može da se posmatra i kao roman. Tada bi priče bile poglavlja koja u čitaocima bude duboke emocije, izazivaju osećanja, uzbuđenja i napetost.

Kikinda, Novi Bečej i okolina, to su prostori našeg dečaka, naseljeni dobrim ljudima, likovima oslonjenim na čvrste moralne osnove i dirljivim sećanjima na doživljaje od pre više od pola veka. Aristeotelov pojam mimezis – oponašanje stvarnosti u zbirci Radovana Vlahovića, vodi čitaoce u apoteozu detinjstva, u pravcu izvora zrelosti. Vlahović nije samo ove priče pisao, on ih je proživeo, one su u njemu izazvale jake emocije da bi im se u zrelom dobu ponovo vratio kao uplivu u specifikum vremena i ljudi i lučama dragocenog iskustva.

Prof. dr Slađana Milenković

Tihomir Petrović: „Siroti Srbi : (sirotinja u srpskoj književnosti)”

480 str, broš. povez, 21 cm, 2019. god.

ISBN 978-­86-­6029-­456-4

Cena: 1700 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

U nauci je uočeno siromaštvo zbog samog njegovog opštečovečanskog karaktera i, po svemu sudeći, ekonomske podvojenosti ljudi. Za znalstvo sa stanovišta filozofije lepote ono je diranje žice koja nemilo odjekuje, bavljenje neizazovnom i „mučnom estetikom“. Ozbiljna i žilava tema, kao što su ljubav, dobrota i mržnja, proučavano je par­cijalno i više u misaonim celinama sa drugim istraži­vačkim predmetima; i čitaoci ne pokazuju naklonost prema društvenim nejednakostima, niskostima i osećanjima koja se vezuju za dehumanizovana kretanja. Kao da nad njom stoji prokletstvo. 

(...) 

Pesnička i istorijska istina se čudesno poklapaju. Poimence, budući naša književna povest praćena teškim događajima, elementarnom analizom otkrivamo neka njena sumorna poglavlja i „pustolinske razmake“ koji zjape čamotinjom sirotinjstva, a sve kao uzrok istinskog sirotinjstva. 

(...) 

Muči nasušni hleb. Ključ je u hlebu. Kusanje jevtinog jela i ponižavajuće socijalne nevolje ostavljaju telesne po­sledice, lome i unose strah, teraju čoveka da skoči u crnu rupu. Osuđen na najniže mesto u društvenom ustrojstvu, čega se užasavamo kao osakaćenja nesrećnim slučajem, siromah je u ogledalu naših pisaca čist u mnogom pogledu; kad da mu je pak sva briga da ne bude s praznim stomakom, dovođen je u vezu sa krivdom i omalovažavanjem. Svet koji provodi dane u mutnom dremežu i raspusnom životu, ne voli obaveze i rad, vredan je prezira i brisanja iz pamćenja. 

(...) 

Predmet apstraktnog razmišljanja i predstavljanja, nerazdvojni životni pratilac, siromaština je, što je na prvi pogled jasno, predmet umetničkog oblikovanja. Nepo­stojanje vedrine i radosti, mučno vučenje tovara i stradanje koje stvara osećanje odbojnosti i gorkog pesimizma, pate­tično rečeno, čega se čovek sklanja u stranu da bi pustio zadržane suze da slobodno teku, našli su svoje zagovornike i uobličitelje. Estetizovani u čitavoj skali umetničkih prizora, slika i misli, kao (stradalnička) poezija, oni iza­zivaju mučni doživljaj ali i estetsko zadovoljstvo.

Milan Micić: „Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje : (1914–1918)”

Edicija ISTORIJA

272str, broš. povez, 20 cm, 2020. god.

ISBN 978-­86-­6029-­463-2

Izdavači: 

Banatski kulturni centar Novo Miloševo 

i Dom kulture Srbobran

Cena: 1000 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

Knjiga kolege dr Milana Micića za temu ima popis imena dobrovoljaca srpske vojske u Prvom svetskom ratu koji su bili rodom iz Banata, Bačke i Baranje. U sastavu Prve srpske dobrovoljačke divizije tokom borbi koje je vodila ratne 1916. godine na frontu u Dobrudži više od trećine dobrovoljaca je bilo rodom sa ovih prostora. Slično stanje je bilo i neposredno pred proboj Solunskog fronta gde su oni od ukupnog broja dobrovoljaca u srpskoj vojsci činili gotovo četvrtinu. Autor objašnjenje ove pojave vidi u srpskoj nacionalnoj ideji koja se u svojoj modernoj formi oblikovala tokom istorijskog razvitka srp­skog naroda u Habzburškoj monarhiji, a naročito onog njegovog dela koji je istorijski trajao u Ugarskoj. Iz tog razloga je odziv u dobrovoljce srpske vojske među Srbima Banata, Bačke i Baranje svojom masovnošću nosio karakter kolektivnog stava i kolektivne odluke. 

dr Predrag M. Vajagić, naučni saradnik 

U knjizi se izdvajaju sledeća poglavlja: Predgovor, Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje (1914–1918), tekst sa zaključkom na oko 40 strana i Prilozi sa spiskovima imena dobrovoljaca koji zauzimaju oko 200 stranica. Potom slede izvori, literatura i beleška o autoru. Sabravši 4.413 imena, složenih po azbučnom redu i razvrstanih po mestima odakle potiču i oblastima u Vojvodini u kojima im je nadeljena zemlja, Milan Micić je do danas napravio najpregledniji i najprecizniji imenik. 

Tragajući za svakim dobrovoljcem, Micić je prikupljao imena učesnika, čime je u istoriju uveo svakog pojedinačno. Kao što se prikupljaju imena žrtava rata, od velike su važnosti i imena onih koji su junački, na svojim plećima, sa velikom hrabrošću i požrtvovanošću izneli rat i doneli slobodu. (...) Ovaj imenik i prezimenik od koristi je novim generacijama, potomcima dobrovoljaca učesnika Velikog rata, pogodan za izučavanje porodičnih genealogija i najbolji čuvar kulture sećanja na njihove pretke. 

mr Pavle B. Orbović, istoričar

Jovan Zafirović: „Šta ćeš da budeš kad porasteš”

Edicija PROZA

120 str, broš. povez, 20 cm, 2020. god.

ISBN 978-­86-­6029-­462-5

Cena: 500 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

Autor „kazuje” priče iz vizure glavnog junaka, koji je često antijunak čime se postiže sugestibilnost iskaza i pojačava ironijski otklon.

Kratke rečenice, raznovrsne stilske figure i jasan stil sa dobro izbalansiranim rečnikom kojim se vrši karakterizacija likova, grade portreti ili se iznosi autorski stav, odaju pisca koji svoju poetiku podvlači u stilskim nijansama.

Ova knjiga će nas na mah rastužiti a povremeno nasmejati i oraspoložiti, a na pitanje iz naslova ćete lako sklopiti odgovor: biću čovek!

Ideal vredan truda i čitanja knjige.

Milica Jeftimijević Lilić

Ovo nije dečija knjiga. Ovo je knjiga za sve nas koji smo još uvek duboko u sebi neka deca koja umeju da vole i to nikada ne treba da zaboravimo.

Jovan Zafirović nije zaboravio da voli i da neguje tradiciju. Uspeo je da postane čovek i vrlo dobar pisac o kome će se tek govoriti u godinama koje su ispred njega.

Nataša Bundalo Mikić

Snežana Aleksić Stanojlović: „Koraci”

Edicija POEZIJA

162 str, broš. povez, 20 cm, 2020. god.

ISBN 978-­86-­6029-­461-8

Cena: 600 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

Pesnikinja, prevodilac i kritičar iz Novog Sada, Snežana Aleksić Stanojlović, javlja se svojom četvrtom pesničkom knjigom pod naslovom „Koraci”. Knjigu čini šezdeset pesama raspoređenih u tri ciklusa čiji naslovi su varijacije naslova knjige. Naime, pesnikinja varira naslov „Koraci” sa odrednicama: u sebe, do sebe i iz sebe. Odmah je jasno da je reč o poeziji čiji lirski subjekat teži ka spozaji sopstvenog identiteta. Već u prvoj pesmi, koja je programska i nosi naslov „Poznajem put”, prvi stihovi najavljuju šta nas očekuje u knjizi: „Poznajem put/ koji mi je ostao na stopalima/ kao neminovnost povratka/ u sopstvo”. Reč sopstvo koja je češća u filozofskim nego u pesničkim tekstovima, slikovito ukazuje na intenciju autorke da definiše egzistencijalnu poziciju lirskog subjekta. I ne samo da taj lirski subjekat filozofski pozicionira, već ga pozicionira u odnosu na istoriju, na predanje, na mit, na geografiju. Zato ponekad vidimo fusnote kao prateći pomoćni izvor značenja, kao da je reč o nekom naučnom radu a ne o knjizi pesama. 

Miroslav Aleksić

Snežana Aleksić Stanojlović je zrela i kao pesnikinja i kao čovek. Vidimo to po jedinstvu formalnog i gnozeološkog aspekta njenih stihova, ali takođe i po tematizaciji postepenosti životnih procesa kao jedne od osnovnih zakonitosti postojanja. Kada u pesmi Zvezdana kiša kaže: „U iščekivanoj slutnji / zvezdanog pljuska / sazrela je / slućena želja / u zvezdanu kap...” pesnikinja nam poručuje da strpljenje i procesualnost igra značajnu ulogu u svakom postojanju. Pesnikinja takođe tematizuje sazrevanje i u pesmi Kraj detinjstva u kojoj bismo detinjstvo mogli da shvatimo i kao mataforu faze odlaska ili poniranja u prostor duhovnog: „Umrlo je dete / I niko nije znao / kada... U povratku ostade / jedna reka, / jedna kuća, / i lavež pasa / dugo u noć.” Međašima u pesmi: reka, kuća i lavež obeležila je lični granični prelaz ka metafizičkom. Put nije samo dvosmeran, nego je i ograničen. „Dalje nećeš moći” kako stoji u Knjizi o Jovu a pesnikinja okončanjem faze odrastanja imenuje neminovnost postojanja u svetu materijalnog i pojavnog. 

Zdenka Valent Belić