![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjjmDNJ3ny7a_LOt-VZMcHtNj1sNcvyvipPd1C_FEi3sdfmm3IQ_sjE6Fr2W4F5VviUQElUaS6UJhEeGUvRbxQ6p6vJ6E7UDvqAd-bcTCg9-iaQLQUUUjk5QSwfTOBR5zTEqROz1twtSmLZ/s320/samaroplavetniloweb.jpg)
Самароплаветнило
Радован Влаховић
„Самароплаветнило” можемо дефинисати као метафорично–иронични роман. Заинтригирани козумент своје тумачење романа може почети већ од самог наслова састављеног од две речи: самар и плаветнило. Оне у свом контрастном споју указују на сукоб хоризонтале и вертикале човековог битисања, претварајући метафору самароплаветнило у симбол, а пред нас стављају иронију, рекла бих чак и сарказам, једне освешћености појединца који има критички однос према историјској и друштвеној стварности, и дубље још, његову отуђеност од живота, сопствену самодовољност, не само као израз бунта, него и као остварено право на освајање личне слободе у процесу самоуништења.
август 2008.
Марија Танацков
Влаховићев рукопис, Самароплаветнило, нуди нам се као циклус новела чврсто спојених оквирном причом. Инсистиранје на новели, на једној страни и на другој, на извесној филозофичности штива препознатљиве су координате овог дела. То су, ако се не варам, основне црте најмлађе српске прозе (Дамјанов, Писарев, Басара, Митровић и други). Унутар тога одређења, ваља рећи да би Влаховићев рукопис припао оној струји која се у нас назива «новом прозом» (новосадског круга), која је својевремено промовисана у Пољима и Књижевној речи, а потом и самосталним књигама.
октобар 1986.
Никола Китановић
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhQbclDHSDGRUcPRDPeyAI7oKShyRgUVJVw2OsbkcxRth1ivCN_DPsTCvgVyYSYCAGUzZPIJy7u3xsYRXHwLwub0XAUhGt3JzJQnSEhXLEXQdElcOJGXGABWhJv2FwsimPDqGZ-k_mG5ciA/s320/monah-Nikolaj.jpg)
Књига која кроз тумачење
библијских цитата говори
о предапокалиптичном добу.
БИБЛИЈСКА СВЕТА ПРОРОЧАНСТВА
О БУДУЋНОСТИ ЧОВЕЧАНСТВА
ВЛАДИКЕ БАНАТСКОГ НИКАНОРА
И ВЛАДИКЕ НИШКОГ ИРИНЕЈА