Eлектронско издање књиге Божидарa Ивковићa

ИГРЕ - ИЛИ - СЈЕЋАЊА
поезија илустрована сликама аутора са музичком подлогом

- електронско издање књиге на цд-у -

Јереј Бошко Р. Маринков
СРБИКОН
поезија
Илустровала Сенка Влаховић.
Фотографија на насловној страни: Драган Белић

Да би се свет сагледао у свој његовој пуноћи, богатству, слојевитости и противуречности потребно се нагнути, најчешће у самоћи, над сав пртљаг који он из прошлог трајања носи. Пошто је наше време кратко, а моћи мале, у покушају сазнавања сопственог бића и бића цивилизације којој припадамо можемо се окретати комадима тог историјског пртљага расејаног и изгубљеног негде на путу историјског трајања и цивилизацијског поринућа. Потреба да у том сазнавању човек пронађе лепши, потпунији и племенитији сопствени пут је оно што се подразумева.

Тако је поезија Бошка Маринкова његов покушај да се нађе онај најдубљи, најчистији и најплеменитији камен који постоји у дубини његовог бића. Банатске самоће у којима се човек осећа као прашина су право место за такве тешке и неизвесне походе. Окретање каталогу хришћанске цивилизације, као и оне предхришћанске, јесте само начин да се једним оруђем које може бити сврсисходно, ако се правилно употреби, дође до најплеменитијег бисера душе, пронађе сопствено очишћење од стварних и наметнутих кривица, тегоба и терета под којим посрће човек садашњице. Одговор Бошка Маринкова на све те изазове је дубоко емотиван и дубоко личан; о његовим поетским закључцима може се полемисати, али емотивност, чистота и племенита намера им се не могу оспорити. Сви цивилизацијски талози који су нагрнули на савременог човека начинили су у њему очворено, неразмрсиво клупко које пажљиво треба расплитати да нас овако мале и немоћне безгласно не прогута.

(извод из рецензије)

Милан Мицић, историчар и књижевник

„Србикон” је књига поезије саткана од хришћанско - православне филозофије где се песников јунак побуњен противу „јевропске ујне” и устројства које му она нуди као сплачине, а које нико да куша неће, окреће и отвара архетипске и историјске наслаге митског и мистичног свог национа који је идентификован са песничким субјектом и тражи заметке светости и греха из прошлости, и химнично велича савршенство „слатког православља” које је изнедрила васколика традиција и понудила поколењима што долазе као путоказе за опште живљење.

Поезија Бошка Р. Маринкова је херметична, тражи ученог и образованог читаоца и тумача, али и верника христољубивог и правдољубивог који неће устукнути пред чарима „телета златног” већ се везати и сјединити са учењима светих отаца са спремношћу подвизника што вапи за бесконачним загрљајем и милошћу Оца Небеског.

„Србикон” нас враћа нашој словенској и српској митологији пре хришћанства, а назглед архаични говор Бошка Р. Маринкова треба схватити као украс овој поезији. Он пише у дугим слободним стиховима који понекад личе на библијске и ничеанске дитирамбе, а такође је склон и узвишеном химничном певању.

(извод из рецензије)

Радован Влаховић, књижевник

Нада Батур Костић
БАКА НА РОЛЕРИМА
поезија за децу
Илустровала Сенка Влаховић.

Песме за децу Наде Костић су прожете извесном дозом хумора какав се ретко среће у поезији за децу. Она на занимљив и деци близак начин казује стихове на једноставне теме из дечијег живота. У овим песмама се осећа Надина приврженост деци и велика љубав према њима. Неке песме су веома једноставне, а то је зато што Нада води рачуна о својој малој публици, и оној која тек почиње да учи да чита, и оној мало већој, која већ уме да чита мало озбиљније дечије теме.

(извод из рецензије)

књижевница мр Нера Легац Рикић

Љубица Кљајић
РИСТИНА МАЧЈА ПОСЛА и друге приче
приче за децу

У причама Љубице Кљајић наратор је сам Риста, јунак из наслова књиге, дични представник младог мачјег нараштаја. Његов свет није велики, с људског становишта, и протеже се од тавана, куће и дворишта његове газдарице, у којој није тешко препознати саму списатељицу, све до неких кровова и кућа у суседству. Ипак, као и дечје, његово интересовање за све што га окружује огромно је. Риста и личи на некакво детенце у крзненом капутићу које открива живот и чудеса света. Леп и млад, он би радо утажио своју радозналост у каквој авантури. И збиља, њих има колико хоћеш.

(извод из рецензије)

Гордана Малетић

Кристијан Нађ
КУЋА СВЕТИХ РАТОВА
историјски роман

Град Београд. Прво се стидљиво раширио око Калемегдана. Кренуо доле према рукавцу Саве. У последње време кренуо и преко Дунава на банатску страну.

Има такав положај да су многи хтели да га присвоје и задрже. Да га поделе и чувају за своју децу.

Било је много напада, било је и ратова и несрећа, и страхота и разарања зидина. Било је и глади и несташица, и било је када је вода надолазила и када су војске односиле и остављале само оно што је мртво.

Било и не поновило се.

Браниоци су бранили а нападачи освајали.

Али никада тако и никада на тај начин, одбрана није крунисана тако интересантном наградом, као лета 1456. године.

(извод из рецензије)
Роберт Такарич

Аутор је показао умеће да на јасан и веома читљив начин представи историјске личности и догађаје. Успео је оно што су још стари Римљани захтевали од историографа: да актере и догађаје приказују без пристрасности. Нађ не навија за „наше“ и не унижава „њихове“.

Ова књига је заправо трећа књига трилогије о биткама са Турцима и завршна је коцкица мозаика који је аутор започео градити књигом о бици за бечејску тврђаву, а наставио књигом која описује битку код Сенте. У трећој књизи описана је битка за Београд који је тада, у 15.веку, бранио угарски великаш Јанко Сибињанин. Та битка је, историјски гледано, била величанствена битка. Турски султан Мехмед Освајач освојио је пре тога 1453.г. Цариград, главни град Источног римског царства, али Београд 1456. није успео. Просто је невероватно да се ова сјајна победа хришћана тек ту и тамо спомиње у домаћој историографији, а у домаћим књижевним делима готово никако.

(извод из рецензије)
Rudolf Weiss

Лука Луне Јовић
СТРАЖИЛОВО И МАГНОЛИЈА ЦРНА
поезија
Илустровала Сенка Влаховић.

Пред тобом је, читаоче, књига песама и исповести која се нуди као крик истинске драме душе и срца појединца који сумирајући живот пред Богом и људима сведочи истинско покајање, опраштање, као и жељу за сједињењем са родом и творцем Васељене. Сведочити о себи и о свету око себе са душом на Светом писму није ни лако ни једноставно и то не може свако, већ само они радосници и страдалници који су градацију живљења у позним годинама схватили као катарзични пут и спремање за одлазак пред лице Божије на исповест.

(извод из рецензије)

Радован Влаховић

Радмила Кораћевић
ЗБИРКА САВЕТА КАКО ДА...