Junaci i junakinje Mirjane Brkljač Hemun se, pred čitaocem, uglavnom nalaze kao na ispovesti, oni su marginalci i polusvet, mada sebe tako ne doživljavaju. Oni su slobodni da, u nemogućnosti da na drugi način ostvare svoju slobodu, utroše je na onu prostu filozofiju koja kaže use, nase i podase. Budući da su lišeni one sofisticirane Don Žuanske estetike i zakinuti za onu Kazanovinu erotiku koja nosi elemente božanske ljubavi i sladostrašća, Mirjanini junaci su samo blede senke koje upražnjavajući i vapeći za seksualnim i polnim činom traže način da se kroz orgazmičko zadovoljenje svojih bioloških poriva iskupe u sopstvenim očima za sve promašenosti koje su tokom života učinili sebi i drugima.
Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović