JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

Grujica Rođenkov: „Vetrovi roglja mog"


U svojoj prvoj knjizi „Vetrovi roglja mog“ pesnik Grujica Rođenkov nas snagom evokacije i sećanja vraća iz vremena sadašnjeg pola veka unazad, u vreme koje je on zapamtio i opevao i na taj način pokušao da sačuva od zaborava jednu lepu tradiciju kad su ljudi bili manje otuđeni jedni od drugih, kad su bili u neprestanim kontaktima i razgovorima i kad su se oslanjali jedni na druge. 
Ako bih trebao da definišem pesničku pojavu Grujice Rođenkova, rekao bih da je on zavičajni narodni pesnik. Da živi u vremenu od pre pola i jednog veka, on bi svakako bio na svome roglju i na zahtev prisutnih domaćina morao bi da im u nekim svečanim prilikama „oddeklemuje“ po neku od svojih pesama.
Novo Miloševo ima dugu i bogatu književnu tradiciju vezanu za više značajnih stvaralaca iz prošlosti: Teodor Pavlović, prvi sekretar i reformator Matice srpske, prota Milutin Trbić i prota dr Dobrivoj Nikolić koji su još u devetnaestom veku pisali i objavljivali knjige, Herman Helfgot koji je knjige pisao na srpskom i hebrejskom, Sima Cucić, rodonačelnik književne kritike književnosti za decu u Srba, Svetozar Sveta Malešev, pisac i urednik listova za decu i drugi.
Pojava Grujice Rođenkova s knjigom „Vetrovi roglja mog“ je još jedan delić u mozaiku novomiloševačke književne i kulturološke tradicije i ja mu ovom prilkom kao urednik i recenzent ove knjige čestitam i želim dobrodošlicu u sazvežđe novomiloševačkih autora.

izvod iz recenzije, Radovan Vlahović