 |
| 56 strana, broš. povez, 13x20 cm, 2014. god. |
Ovo jeste knjiga duhovne poezije
sa svim književnim, psihološkim i teološko-pravoslavnim i odlikama koje joj po prirodi
žanra pripadaju, ali mnogo toga je i izdvaja iz mnoštva sličnih. Pre svega to je
iskrenost koja vodi ka originalnosti i isključuje koketiranje sa već proverenim
i dokazanim obrascima. Bog jeste jedan ali, i kada poštujemo propisane kanone, svako
ga doživljava na svoj način. Upravo te nijanse u ličnom doživljaju i obraćanju Tvorcu
posledica su iskrenosti i duboke osećajnosti koje daju kvalitet više pesmama te
se u njima oseća tolika posvećenost da možemo naslutiti da je nastajanje ličilo
na obred, a snaga kojom zrače i čitanje mogu pretvoriti u svojevrstan hrišćanski
obred.
...osvrnimo se na sam početak
knjige, to jest na ono što stoji na koricama: „Nišča“. Opet prizivajući u pomoć
našeg Svetog vladiku Nikolaja, koji je rekao: “Niščeta duhovna, ili skrušenost,
osobina je najboljih umova koje je svet imao. To je samosvest o svome ništavilu
pred veličanstvom Božijim, samosvest o svojoj prljavštini prema čistoti Tvorčevoj,
samosvest o potpunoj zavisnosti od bezgranične moći Gospodnje“ Uzimajući ovakav
naslov za svoju knjigu Desanka Ristić nam kazuje da je pobedila jedan od najvećih
poroka ljudskih iz kojeg proizilaze mnoga zla, a to je gordost. Tako ove pesme i
treba čitati bez sopstvene gordosti i iskreno. Tada one deluju.
Dragan
Batinić
Poezija Desanke Ristić poseduje
ogromnu energiju duha, iskru jezika, iskustva i pamćenja, satkana od materijalnog
i duhovnog, ovostranog i onostranog; nada, stvarnosti i snova. U poetskom jezgru
ove poezije je rodoljublje i ljubav, mit i istorija i onaj duhovni oplod što upotpunjuje
sliku o nama, svetu i vremenu.
Pesnikinja Ristić je iz pesme
u pesmu, iz zbirke u zbirku stvarala svoj originalni poetski dom izatkan od neobičnih
slika i metafora. To je poezija koja u najširem smislu nosi ogromnu kondenzaciju
čovekovog iskustva i sna, ali i radosti i nadanja, strepnja i nesanica. Ona se bavi
egzistencijalnim pitanjima nastanka i nestanka sveta, zalazeći u srž bića i jezika,
proširujući pritom duhovne granice, poetska značenja i vertikale, podsećajući na
Helderlinov stav: da pesništvo nije ukras, nego najintimnija struktura duha.
Radomir
Stojanović
