JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

Nagrade „Teodor Pavlović” Jovanu Zivlaku

Žiri u sastavu dr Mirjana Brković (predsednik), dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović, doneo je jednoglasnu odluku da obe nagrade koje nose ime „Teodor Pavlović” (za životno delo i za najbolju knjigu) za 2016. godinu pripadnu Jovanu Zivlaku, književniku iz Novog Sada.

Jovan Zivlak (foto: Igor Živkić)
Nagrade se dodeljuju u okviru manifestacije Dani Teodora Pavlovića koju organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo. Manifestacija će se održati 5–9. oktobra 2016. godine u Novom Sadu i Novom Miloševu, na 5 lokacija, sa oko 100 učesnika programa. Nagrade će Jovanu Zivlaku biti uručene 5. oktobra u 12 časova u svečanoj sali Matice srpske u okviru programa otvaranja manifestacije.


Iz obrazloženja žirija

Ove godine predlog da se Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo dodeli Jovanu Zivlaku poslala je grupa istaknutih kulturnih i javnih radnika (prof. dr Nikola Strajnić, prof. dr Zoran Đerić, dr Vladimir Gvozden, dr Milan Micić), a žiri je, radeći u punom sastavu, sa zadovoljstvom prihvatio predlog i doneo odluku da se i književna Nagrada „Teodor Pavlović” dodeli istom autoru za knjigu Sablasti poezije (Novi Sad, 2016).

Knjiga provokativnog naslova Sablasti poezije je zbirka eseja koje je Jovan Zivlak napisao tokom poslednje dve decenije. Čini je 22 briljantna medaljona na temu srpske poezije, proze, esejistike... Žiri smatra da je knjiga Sablasti poezije okrunila stvaralaštvo Jovana Zivlaka, jer kroz svaku napisanu reč, misao i stav prosijava njegova duboka erudicija, britak kritičarski duh i sveobuhvatan pogled na stvarnost. Zivlak u esejima tretira ne samo srpsku književnost, već i kulturu, politiku, ratove, ukupnost našeg života. Svaki je esej zasebna celina, ali svi zajedno daju pregled srpske književnosti počevši od perioda romantizma do najsavremenijih književnih ostvarenja s početka XXI veka. Zivlak se ne ustručava da iskaže sopstveni sud o čitavim književnim epohama, o pokretima i preokretima u poeziji, o promenama u recepciji književnosti, o mestu i vrednosti pisaca o kojima piše. Odavno je on odredio meru kojom se mora meriti dubina i značaj napisanog, a ta mera kod Zivlaka nisu ni lokalni, ni patriotski interesi, već svetske srazmere i aršini. Da bi se književne pojave mogle objektivno sagledati, neophodna je distanca, a ona se dobija duhovnom visinom koju je Jovan Zivlak bez sumnje dosegao.

O objektivnosti i duhovnoj zrelosti Jovana Zivlaka svedoči i knjiga Sablasti poezije, stoga žiri smatra da je u potpunosti dostojna Nagrade „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu u 2016. godini. Kako je navedeno u predlogu za Nagradu „Teodor Pavlović”, pesnička, esejistička, urednička, pa i izdavačka delatnost Jovana Zivlaka traje više od četiri i po decenije, a  svojim besprekornim i višedecenijskim radom zadužio je srpsku književnost i kulturu uopšte, sa čime se žiri u potpunosti složio i dodelio Jovanu Zivlaku i Nagradu za životno delo.

Biografija: Jovan Zivlak, srpski pesnik, kritičar i esejist, rođen je u Nakovu, u Banatu, 1947. godine. Srednju školu završio je u Kikindi. Diplomirao je na Katedri za srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde živi i radi od 1969. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa Polja u periodu 1976–1983. Od 1986. vodio je izdavačku kuću Svetovi, a krajem 2006. godine osnovao je izdavačku kuću Adresa. Bio je predsednik Društva književnika Vojvodine do 2011. godine. Osnivač je, glavni i odgovorni urednik časopisa Zlatna greda (2001–) koji izdaje Društvo književnika Vojvodine. Takođe, osnivač je i direktor Međunarodnog novosadskog književnog festivala (2006–). Zastupljen je u mnogim antologijama srpske i svetske poe­zije u zemlji i inostranstvu. Trenutno je najprevođeniji srpski živi pesnik.

Jovan Zivlak je objavio 14 knjiga pesama: Brodar (1969), Večernja škola (1974), Čestar (1977), Tronožac (1979), Čekrk (1983), Napev (1989), Zimski izveštaj (1989), Čegrtuša (1991), Obretenje (1993, 1994, 1995), Ostrvo (2001), Pesme 1979–2005 (2006), O gajdama (2010), Oni su ušli u naš dom (2012) i Pod oblacima (2014); kao i tri knjige eseja: Jedenje knjige (1996), Aurine senke (1999) i Sablasti poezije (2016). Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su: Mlada Struga (1974), „Pavle Marković Adamov” (1992), „Kruna despota Stefana Lazarevića” (1993), „Stanislav Vinaver” (1995), „Dušan Vasiljev” (1997), Oktobarska nagrada Grada Novog Sada i „Stevan Pešić” (2001), Međunarodna nagrada Arka (2014), Kočićevo pero (2014), Nagrada Vasko Popa” (2015) i Književno žezlo, Skoplje (2016).