JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Radovan Vlahović: „Banatske pripòvētke“ (drugo dopunjeno izdanje)

 

Edicija PROZA
342 str, broš. povez, 19 cm, 2024. god.
ISBN 978-86-6029-649-0

Cena: 1600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:
069/783-155


Banat je i reč, i slika, i zvuk, i boja, i mi­­ris, i ukus. Banat je specifični duhovni prostor u Panoniji, spoj estetskog i erot­skog, pre­pli­ta­nje zanosnog i strasnog, umnog i raci­onalnog, ova­ploćenje slatkog pravo­­slavnog i mi­stičnog pa­ganskog, spoj pro­sve­ti­­telj­sko-kla­­sicističkog i mi­litarski ra­spo­jasa­nog, ra­­­z­­barušenog i na­de­ra­nog. Ba­nat je prostor u kome ljubuju tiske vi­le i du­nav­ski vi­le­njaci, prostor duhovni gde se ču­ju zvuci tambu­re i harmonike, gde horovi mo­­naha slave Bo­ga, onako sve­togorski posveće­no i sve­ča­no. Banat je prostor du­hovni gde se o mr­­tvi­ma pri­ča k’o o živima. Banat je u­to­či­šte za do­­bro­tu, za lepotu, za čistotu, za poeziju i ume­tnost. Banat je...

Radovan Vlahović
(pripòvētka „O Banatu)



Kada saberemo sve ove tekstove, a ima ih oko dve stotine, pred nama je i banatski zemljopis, i povesnica, i botanika, i hemija i alhemija, i portret i autoportret, čitav moralni kodeks čudnih nam suseda otpreka. Katalog strahova i bolova. Psihologija i psihopatologija sva­ko­dnevlja.

Prof. dr Draginja Ramadanski


Ove pripovetke Radovana Vlahovića nisu sasvim u saglasnosti sa književnoteorijskom odrednicom. Razlika je u akcentu, ovde je drukčiji: dugouzlazni na drugom slogu sa dužinom na trećem. A to se izgovara kao u odgovarajućem glagolskom obliku: kad deda pripoveda. Time se tačnije određuje ova proza: nisu to pripovetke, ali jeste to pričanje, pripovedanje (u narodnom, paorskom shvatanju). Ono što su nekad stari Banaćani, kad nemaju pametnija posla, na šoru, pred kućom, ili u bircuzu, pripovedali (i po sto puta ponavljali), sada Radovan, njihov komšija pisac, piše po takozvanim društvenim mrežama na internetu („fejsbuk“ i sl.) i potom u štampanu knjigu prenosi.

Anđelko Erdeljanin

Svojim kratkim pričama Vlahović podiže svojevrstan spomenik autentičnom Banaćaninu, pomalo demodiranom i gotovo pretvorenom u endemsku vrstu, i utopljenom u masu novih po­ko­ljenja uniformisanih likova, bezličnih i pra­znih. (...) Vla­hović je svojim pripòvētkama ispisao i svo­jevrstan Terminološki rečnik banatskog sela, leksikon starih banatskih izraza i termina, ko­ji vremenom bivaju zaboravljeni i postepeno, ali neprestano nestaju iz našeg sećanja.

Prof. dr Petar V. Krestić

Poštujući jezik zavičajnog kraja, Vlahović mu se predaje sluhom i duhom vlastitog umeća. On jezik shvata kao kičmu umetničkog dela, a go­vor kao intimnu ispovest svojih ličnosti, ko­je bez obzira kako govore – govore svoju misao i poetiku života.

Prof. dr Voja Marjanović

Banat i Banaćani, lični zavičaj, detinjstvo i komšiluk, banatski duh ovaploćen u ljudskim vrednostima i navikama od vavijeka, ostaju epicentar njegovog interesovanja i ra­zmi­šljanja, jer razume da se iz tog mikrosveta, kao iz klice semenke, razvio i onaj veliki, globalni svet, a da je to najbolji, najjasniji i najkraći put od konkretnog ka opštem,od pojedinačnog ka masovnom, od specifičnog ka univerzalnom.

Jovan Veljin Mokrinski