Dragan Pop Dragan nas je konačno počastio jednom knjigom za decu. Zaslužio je on odavno da se nađe s te, lepše strane literature. A zaslužila su i deca da uvide kakav im je ovaj majstor pisane reči pre svega prijatelj. I dobismo napokon knjigu. Ali ne bilo kakvu, već retku! Naoko jednostavna ova pripovest, u vidu poruke deci da ne žure s odrastanjem, odiše toplom dobronamernošću. Pisac nas vraća u svoje i u detinjstvo roditelja današnje dece i načine igranja, istovremeno se igrajući i rečima. Ova knjiga nije intonirana kao naređenje, već više kao drugarska molba...
Ništa ne odvlači pažnju od glavnog toka priče, a ona teče i izaziva „jedvačekanje“ da vidimo šta je bilo dalje. Istovremeno nam se čini da je upravo pisac koji nam se obraća glavni, ali u stvari, kad se dublje pronikne u napisano, uviđamo da smo glavni junaci ove knjige u stvari mi, čitaoci...
Okidač za zaplet priče su, reklo bi se, najobičniji klikeri. Ali nisu to „najobičniji“, to su oni naši! Oni, ne samo klikeri, nego i drugovi, prve ljubavi, maštarije i događaji koji su nam ukrasili detinjstvo ...
Iz recenzije Nemanje Savića
