Senka Vlahović: „Slika, ženska”

 

Edicija: (VIZUELNI) TEKST

60 str, tvrdi povez, zlatotisak, edž štampa, ilustr. u boji, 29 cm, 2026. god.

ISBN 978-86-6029-716-9

Cena: 3000 din

Izdavači

BANATSKI KULTURNI CENTAR

Novo Miloševo

i

AGORA

Novi Sad

Tekst, slike, dizajn:

Senka Vlahović

Slika, ženska pokazuje kako ilustracija, shvaćena kao umetničko delo koje poseduje svojstvo vizuelnog pojašnjavanja, u savremenom umetničkom kontekstu može biti prevaziđena ili transformisana. Upravo u toj tenziji između autonomne slike i njene reprodukcije u knjizi, otvara se nova dimenzija njenog postojanja: umesto da pojednostavi, odnos slike i teksta ovde se usložnjava, a značenje umnožava. Ovo je ujedno prilika da se, u okviru teorije ilustracije i u nedostatku preciznijeg termina, predloži pojam „eksperimentalna ilustracija”, kojim bi se označila vrsta ilustracije koja preispituje granice ilustracije, neretko kroz odnose sa slikarstvom, grafičkim dizajnom i srodnim umetničkim disciplinama.

Slika, ženska nije zbir različitih izraza, već organska celina u kojoj su slika, tekst i dizajn nerazdvojni aspekti jednog istog stvaralačkog nadahnuća. Autorka uspešno pozicionira delo između umetnosti i književnosti kao prostor njihove duboke međusobne transformacije: mesto gde slika prelazi u reč, a reč se vraća slici, gde se značenje ne formira u jednom mediju, već u njihovom neprekidnom preplitanju, pažljivo grafički osmišljenom kao jedinstvena materijalna celina. Tako osmišljena, ova knjiga počiva na sopstvenoj unutrašnjoj logici, proistekloj iz potrebe da se izrazi ono što je istovremeno telesno i duhovno, lično i arhetipsko, vidljivo i neizrecivo.

Marija Ristić, doktorantkinja,
istoričarka umetnosti

Senka je ženskost razgradila do besformnog, poštujući njegov metamorfni praoblik, a zatim mu podarila semena koja bi na njemu rasla kao na dobroj zemlji. Njeno ukupno umetničko telo je ekstenzično, sposobno da naraste do gigantskog i mitskog, kao i da se jednako učauri u nemušti nukleus. Potencijal ličnog telesnog iskustva koje nosi metajezik Slike, ženske, lamentira i perpetuira nad tekstom, ali i samom slikom koja tretira telo čija se glava sakriva u utrobi. Najzrelije do sada, nežno razobličavajući prethodne slike/knjige, umetnica metodološki izbegava hiperrealnost utopljenu u simulaciji kojoj je podlegao bodrijarovski postmoderni subjekt. Ona dolazi do slike neomeđene prividom, gde besformno (najzad i metamorfno) ne znači i androgino, transrodno ili softversko.

Autorka poput mitskih Argonauta u potrazi za zlatnim runom, iz segmenta u segment, prolazeći kroz tragički gubitak i bol, traga za isceliteljskom rečju koja će nastaniti telo kao „svetla oznaka blagodeti“. Početni stihovi strukturalno podsećaju na blagoveštenjski akatist, na nenevesno žensko telo kojim poput „nebeske Lestvice“ na zemlju silazi Bog, saopštavajući vernima značenje „tajanstvenog Saveta“. Lestvičasti i laki rukopis Senke Vlahović, dopunjuje slika koja svojom težinom i koloritom imanentnim telesnoj unutrašnjosti, bez upozorenja haptički fiksira, i gotovo momentalno prizemljuje posmatrača. Ona je karnalna. I kao takva, kao božanska „tekovina besmrtnog ploda što preobraća zemljodelca u čovekoljupca“ ona oslikava „biće živo“ kao „delo najuzvišenije“. Ova knjiga od pesama i slika, koje se autorka, kao u hrišćanskom preklonu, performativno odriče kao umetničkog dela ili artefakta, završava se novim akatistom koji repetira uzvišeni usklik „Raduj se!“.

„Pevaj svojim glasom svoju pesmu, draga... Moraš njome biti, nema tu logike. Nema početka, ni kraja. Nema cilja, nema ćara.“ „Ja sam ja, ona koja jesam. Žena sa Bogom.“ „Žena cela, svršena.“

Dr Lidija Cvetić Vučković,
teoretičarka umetnosti i medija 

Vladan Radovanović: „Snovi”

 

328 str, tvrdi povez, ilustr. u boji, 29 cm, 2026. god.

ISBN 978-86-6029-710-7

Cena: 8000 din

Akcijska cena: 5500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

***

Izdavači

BANATSKI KULTURNI CENTAR

Novo Miloševo

i

MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI

Beograd

Edicija

PROZA

Za izdavače

Radovan Vlahović

Marijana Kolarić

Glavni i odgovorni urednik

Radovan Vlahović

Urednici

Miloš Jocić

Saša Janjić

Senka Vlahović

Ilustracija na korici

Vladan Radovanović

Zapisivanje snova je moj najraniji (1953) vid bavljenja višemedijskom sintezom, koja se ne nadahnjuje spoljašnjim uzorom, nego onim datim u samom doživljaju. Izabrao sam da ta aktivnost traje celog mog života. Pomoću slike, zapisanog zvuka i reči pokušao sam da što tačnije predstavim prizore i smislove stopljene u oniričkom stanju svesti. (...) Takođe, snovne sinteze su ispoljene bez intervencija, osim onih koje nameće samo ispoljavanje pomoću jezika i likovnih tehnika. Neosporno, na izobličavanje snova utiču i zaboravljanje detalja, kao i neizrecivost pojedinih okolnosti sna. Posebnu lepotu nalazim u neočekivanim obrtima „logike” sna koju je teško podražavati. Budući da svojim svesnim odlukama gotovo ne uplivišem na smisaono-vizuelno-zvučni razvoj sna, verujem da moje snove izmaštava drugi stvaralac u meni. Smatram da umanjenje moga svesnog odlučivanja u oblikovanju snova umanjuje i stepen moga autorstva.

Vladan Radovanović

 

Kao i roman Biti, i Radovanovićevi zapisi snova su takozvani „životni projekat”: delo koje, prema autorovoj zamisli, nije pisano sa namerom da se zaokruži ili završi, već se na njemu radilo dokle god je i sam autor bio živ.

Snovi Vladana Radovanovića, koje je autor beležio pola veka, apsurdističke su kratke priče-prizori sa nagoveštajima (kao što snovi obično jesu) možda dublje mudrosti i potpunijeg uvida u sebe ili svet, poput zen koana. Ti zapisi govore o najraznovrsnijim temama u autorovom bogatom opusu: o prijateljima, porodici, ljubavi, mrtvima, strahovima, seksu, predskazanjima, uspomenama, vizijama; nekada u tim pričama nema ni ljudi, već samo pejzaža, predela, gradova i prostora, podjednako nestalnih i podložnih promenama. Radovanović je u više navrata naglašavao da je snove zapisivao bez literarizacije, stilizacije i oneobičavanja, trudeći se da očuva njihovu sirovost. No, snovi se ne obaziru na uređeni jezik jave. Neminovno u Radovanovićevim snovima dolazi do avangardnih upliva u jezik ili tipografiju kako bi se dočarao neki neizreciv osećaj, prizor ili osećanje.

Nadamo se da bi Vladan Radovanović bio zadovoljan našim radom na očuvanju njegove višedecenijske vizije ovog projekta, i da će čitaoci uživati u jednom od jedinstvenih dostignuća srpske eksperimentalne književnosti. 

Miloš Jocić

Katia Wunderlin: „Quo vadis, Katia?” (nemački)

 

Edicija PROZA

124 str, broš. povez, 21 cm, 2026. god.

ISBN 978-86-6029-715-2

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Es gibt Wendepunkte im Leben, die klanglos vorüberziehen. Man bemerkt nicht einmal, dass man an einem Punkt angelangt ist, an dem man das Steuer des Lebens in eine andere Richtung hätte lenken können. Doch es gibt auch jene schicksalhaften Ereignisse, die uns wie ein Erdbeben den Boden unter den Füssen wegziehen und unsere Welt in eine neue, fremde Landschaft verwandeln.

Aus dem Buch

Der Dualismus und der Kontrast zwischen den pastoralen Landschaften Serbiens und der Schweiz, das Aufeinandertreffen von Ebene und Gebirge, von Beruflichem und Privatem – all dies ist in diesem bekenntnishaften Buch in einem gedämpften, ruhigen literarischen Ton zusammengefasst. Die Autorin rechnet nicht ab, sie zeigt keine Resignation, sie ist nicht enttäuscht; sie zieht schlichtweg ein Resümee eines Teils ihres bisherigen Lebens und lässt gleichzeitig die Tür für zukünftige Ereignisse weit offen. Es ist eine wahre Epopöe über das Leben an sich und ein reifes Anerkennen der Realität. Genau deshalb ist dieses Buch so überzeugend, weil es die Frucht erfahrungsbasierter und durchlebter Reflexion ist. Es ist klar, dass wir in „Quo vadis, Katia“ weder eine Caulfield’sche Beklemmung noch eine Tschechow’sche Melancholie finden werden. Wir finden vielmehr die Versöhnung dieser beiden Antipoden. Einfach, prägnant und stellenweise lyrisch präsentiert uns die Autorin Menschen und Landschaften, die ihr im Leben wichtig waren und geblieben sind.

Nemanja Savić

Katia Vunderlin: „Quo vadis, Katia?” (srpski)

 

Edicija PROZA

112 str, broš. povez, 21 cm, 2026. god.

ISBN 978-86-6029-714-5

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Postoje životne raskrsnice koje prolaze neprimećeno, i mi nikad ne saznamo da su postojale i da su nas mogle odvesti u sasvim drugom pravcu od onog kojim smo krenuli. No, postoje i one druge, sudbinske, koje nam, poput zemljotresa, izmaknu tlo pod nogama i preobraze naš svet u nov, neprepoznatljiv pejzaž.

Odlomak

Dualizam i kontrast između pastoralnih predela Srbije i Švajcarske; sukob ravničarskog i planinskog; poslovnog i privatnog, sve to sabrano je stišanim, mirnim književnim tonom u ovoj ispovednoj knjizi.

Autorka se ne obračunava, nema rezignaciju, nije razočarana, ona jednostavno sumira deo života iza nje, istovremeno ostavljajujući širom otvorena vrata za buduće događaje. To je upravo epopeja životu kao takvom i zrelo priznavanje stvarnosti. Zato je ova knjiga i tako ubedljiva, jer je plod iskustvenog i doživljenog promišljanja. Jasno je da u „Quo vadis, Katia“ nećemo naći kolfildovsku zagrcnutost, niti čehovljevsku melanholiju. Naći ćemo upravo pomirenje ta dva antipoda. Jednostavno, sažeto i gdegde lirično, autorka nam predstavlja ljude i predele koji su joj bili i koji su joj ostali važni u životu.

Nemanja Savić

Radovan Šoklovački: „Mokrinski rodoslovi III”

 

Edicija: ISTORIJA

174 str, broš. povez, ilustr, 21 x 29 cm, 2026. god.

ISBN 978-86-6029-708-4

Cena: 2500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Saizdavač: Arhiv Vojvodine

Treća knjiga obrađuje nova prezimena, rodoslove i porodične istorije čime se stvara celovitija slika stanovništva Mokrina. Delo je nastalo kao plod stvaralaštva Radovana Šoklovačkog čije su znanje, istrajnost i trud znatno doprineli boljem razumevanju prošlosti Mokrina i ostavili izuzetan doprinos u razvoju istraživanja lokalne prošlosti. Autor je obradio temu sa izuzetnom preciznošću, kombinovanjem moderne tehnologije i pisanih i usmenih istorijskih izvora. Pored osnovnog i najobimnijeg dela u kom su obrađena dvadeset četiri prezimena, autor se bavi i biografijama graničara koji su naselili Mokrin sredinom XVIII veka. 

Dragan Beleslić