05.09.2008. Гордана Перуновић - Фијат: Дубље од ноћи

05.09.2008.у Банатском културном центру одржана је промоција књиге Дубље од ноћи Гордане Перуновић - Фијат, списатељице и новинарке из Кикинде. Овај заводљив женски роман објавио је Студентски културни центар из Новог Сада.

Гордана је читала одломке из свог романа, а о роману говорио књижевник Радован Влаховић.

Публика...

22.08.2008. Мартина Малешев: Да ли знаш шта је најлепше на свету?

22.08.2008. у Банатском културном центру оджана промоција књиге Да ли знаш шта је најлепше на свету? младе ауторке Мартине Малешев. Ову књигу инспирисану истинитим догађајима издао је Регионални центар за таленте „Михајло Пупин“ из Панчева. О књизи говорили Радован Влаховић, књижевник, и Анђелка Грујић, списатељица.

Мартина Малешев живи у Дебељачи, округ Панчево. Рођена је 1988. године. 2005. године издаје своју прву књигу Некоме ко то није заслужио, уз помоћ „Пријатеља деце“ и Гимназије у Ковачици. 2007 успешно завршава Гимназију „Михајло Пупин“ и уписује се на Филолошки факултет у Београду.

Промоција је била добро посећена...

02.07.2008.Промоција књиге«И Моца хоће у школу» Симе Цуцића

Културни центар Зрењанина и Банатски културни центар организовали промоцију дечјег омладинског романа «И Моца хоће у школу» аутора Симе Цуцића у издању Банатског културног центра у среду 02.07.2008. у Културном центру Зрењанина.

О књизи говорили Марина Грујић, књижевни критичар,

Марија Чука, председник Завичајног друштва

и директор и уредник БКЦ-а, књижевник Радован Влаховић.

Промоција је била добро посећена...

...и медијски испраћена (ТВ Сантос и КТВ из Зрењанина).

O Banatskom kulturnom centru

Lična karta 

Banatski kulturni centar je prvi privatni kulturni centar u Srbiji. Ova porodičana kreativna industrija bavi se umetničkim stvaralaštvom, produkcijom i različitim vidovima delovanja u kulturi. BKC organizuje brojne kulturne programe po Vojvodini, Srbiji i u inostranstvu. Banatski kulturni centar ima razvijenu izdavačku produkciju, redovno izlaže na sajmovima knjiga, a organizuje više tradicionalnih manifestacija i festivala godišnje nudeći svojim radom jedinstveni koncept delovanja u kulturi.

Rad Banatskog kulturnog centra odlikuje i delovanje sa lokalnog nivoa na globalni kroz umetnost i književnost, kao i negovanje tradicije i koncepta istorijskog multikulturalnog Banata. 

Osnivač i direktor ovog porodičnog kulturnog centra sa sedištem u Novom Miloševu je književnik Radovan Vlahović.

 

Razvoj 

Pod ovim imenom, Banatski kulturni centar počinje sa radom 2006. godine, a prethodili su mu, takođe, privatni oblici delovanja: Pozorište u prirodi osnovano 1985. godine u Krušedolu, Kulturno dvorište osnovano 1986. godine u Novom Milooševu, kao i izdavačka i kulturološka delatnost kompanije Novi Zenit u devedesetim godinama.

 

Programi 

BKC organizuje različite kulturne programe (književne, likovne, muzičke, pozorišne, filmske, multimedijalne...) u zemlji i inostranstvu. Banatski kulturni centar organizovao je oko 1000 različitih programa.

 

Izdavaštvo 

2008. godine pokrenuta je izdavačka delatnost BKC-a i do sada je objavljeno je oko 550 naslova. Izdavačka produkcija BKC-a je oko 50 novih naslova godišnje. Rukopisi za objavljivanje u redakciju BKC-a stižu od autora iz naše i drugih zemalja, na srpskom i stranim jezicima. 

Izdavačka produkcija BKC-a karakteristična je po objavljivanju savremene poezije i proze, prevodilaštvu sa srpskog na strane jezike, objavljivanju prvih knjiga mladih autora, objavljivanju monografija i naučnih studija, objavljivanju knjiga pisanih na stranim i jezicima manjinskih naroda u našoj zemlji, i negovanju zavičajne tradicije i stvaralaštva... 

2011. godine, Banatski kulturni centar među prvima u Srbiji počinje sa objavljivanjem elektronskih izdanja knjiga. U periodu 2016–2019. BKC objavljuje Elektronski časopis za književnost i umestnost mladih REZ .

 

Manifestacije

Banatski kulturni centar je osnivač i organizator manifestacija: 

– Evropski fejsbuk pesnički festival (Novosadski sajam,  2010–2019)

– Festival ilustracije knjige „BookILL Fest“ (Novosadski sajam, 2012–2019)

– Proleće Sime Cucića (od 2008)

– Dani Teodora Pavlovića u saradnji sa Maticom srpskom (od 2000)

– Slovo ljubve (prethodno Sija knjiga majke Angeline) (od 2011)

– Pesnička republika (od 2016)

BKC je partner u oraganizaciji manifestacija:

– Dani Miloša Crnjanskog (od 2019)

– Sremčevi dani u Elemiru (od 2010)

Sajmovi 

Banatski kulturni centar svake godine izlaže i promoviše svoja izdanja na beogradskom i novosadskom sajmu knjiga. Na sajmovima knjiga u Frankfurtu i Lajpcigu izlaže prevode dela srpskih pisaca na nemački jezik na štandu Ministarstva kulture Republike Srbije. 

Nagrade 

Projekti, autori i rad Banatskog kulturnog centra nagrađeni su različitim priznanjima:

– Nagrada za najbolju monografiju na 53. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga 2009. godine koju je žiri ULUPUDS-a dodelio za fotomonografiju Fotografije Ljubomira Kojića u izdanju BKC-a

– Zahvalnica za saradnju, pomoć i podršku u ostvarivanju naučnih, književnih i kulturnih programa Matice srpske Radovanu Vlahoviću, osnivaču i direktoru BKC-a, 2009. godine

– Specijalno priznanje Ambasador kulture Banata Radovanu Vlahoviću, osnivaču i direktoru BKC-a, u okviru projekta Evropske unije Euro Banat – kulturni identitet, 2009. godine

– Nagrada Teodor Pavlović Radovanu Vlahoviću, osnivaču i direktoru BKC-a, za književni rad i kulturno pregalaštvo, 2010. godine

– Medalja Simo Matavulj Udruženje književnika Srbije Banatskom kulturnom centru dodeljena na godišnjoj skupštini Udruženja 2012. godine u Beogradu

– Povelja Književne omladine Srbije dodeljena je Banatskom kulturnom centru na 57. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga 2012. godine

– Zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice Srbije Radovanu Vlahoviću, osnivaču i direktoru BKC-a, za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti, 2013. godine  

– Nagrada dečje kritike Dositejevo pero za roman za decu Pisma Andriji Nade Kljajić u izdanju BKC-a 2014. godine

– Brankova nagrada Matice srpske za esej Viktoru Škoriću, autoru BKC-a, 2014. godine

– Književna nagrada Aladin Lukač za zbirku poezije Pseudoton Jelene Blanuše u izdanju BKC-a za najbolje ostvarenje pesnika do 28 godina na području Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske, 2015. godine

– Zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice Srbije Bogdanki Rakić, autorki BKC-a, za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti, 2015. godine

– Književna nagrada Andra Gavrilović dr Milanu Miciću, autoru BKC-a, 2015. godine

– Velika povelja Stevan Sremac dr Milanu Miciću, autoru BKC-a, 2015. godine

– Brankova nagrada Društva književnika Vojvodine za 2015. godinu za knjigu Pseudoton Jelene Blanuše u izdanju BKC-a za najbolju knjigu pesama mladog autora na srpskom jeziku

– Nagrada ULUPUDS-a za najbolju knjigu u kategoriji teorije vizuelne komunikacije na 60. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga 2015. za knjigu „Video-ilustracija knjige: novi pogled na ilustraciju i kreiranje imidža knjige u javnosti“ Senke Vlahović u izdanju BKC-a i Akademije umetnosti u Beogradu

– Zahvalnica Gradske biblioteke u Novom Sadu Banatskom kulturnom centru 2015. godine

– Zahvalnica Saveza Srba u Rumuniji povodom manifestacije Dani Dušana Vasiljeva u Čeneju u Rumuniji 2016.

– Nagrada za životno delo Međunarodnog festivala novinara koji prate poljoprivredu i selo u Bogatiću - Branislavu Gulanu, autoru Banatskog kulturnog centra, 2016.

– Nagrada za životno delo Saveza novinara Srbije i Crne Gore Branislavu Gulanu, autoru Banatskog kulturnog centra, 2016.

– Nagrada Braća Micić autoru Banatskog kulturnog centra dr Milanu Miciću 2017.

– Specijalna povelja Vladimir Ćorović za 2018. SPKD Prosvjeta OO Gacko iz Republike srpske dodelilo je za knjigu „Amerikanci – srpski dobrovoljci iz SAD (1914–1918)” autora dr Milana Micića u izdanju BKC-a

– Književna nagrada Rastko Petrović za 2018. godinu, koju dodeljuje Matica iseljenika i Srba u regionu, za knjigu Pevam danju, pevam noću: Pisma Mini Karadžić autorke Svetlane Matić u izdanju BKC-a

– Nagrada za najbolju međunarodnu zbirku poezije objavljenu izvan naklade Hrvatskog književnog društva za 2018. Hrvatsko književno društvo dodelilo je za knjigu Nebo je svuda iste boje autorke Ivane Papeš Bogosavljev u izdanju BKC-a 

– Nagrada Vojin Milić za najbolju sociološku knjigu domaćeg autora u 2018. godini, koju dodeljuje Srpsko sociološko društvo za knjigu Fabrika: Industrija u post-socijalističkoj Srbiji doc. dr Marice Šljukić

– Priznanje Književne radionice Kordun Banatskom kulturnom centru, 2019.

– Nagrada Sunčani sat Radovanu Vlahoviću za književno delo i podsticaj literarnog stvaralaštva mladih, Sremska Mitrovica, 2020.

– Povelja počasnog građanina grada Sirmiuma Radovanu Vlahoviću, Sremska Mitrovica, 2020.

– Međunarodna književna nagrada Zlatni prsten Radovanu Vlahović, Makedonija, 2020.

– Godišnja nagrada ULUPUDS-a Senki Vlahović 2021. godine (za stvaralaštvo u 2017. godini)

– Književna nagrada Karolj Sirmai Radovanu Vlahoviću za knjigu pripovedaka Sve je u glavi 2021. godine

– Godišnja nagrada ULUPUDS-a Senki Vlahović 2022. godine (za stvaralaštvo u 2020. godini)

– Knjiga godine Društva književnika Vojvodine za 2021. godinu za roman Noćni razgovori sa sestrom Radovana Vlahovića

– Međunarodna književna nagrada Radovanu Vlahoviću Naji Naaman, Liban 2022.

– Zlatna medalja Predsednika republike za zasluge u oblasti književnosti Radovanu Vlahoviću, Vidovdan 2022.

– Zlatna medalja Kulturno prosvetne zajednice Srbije i Susreta sela Srbije Radovanu Vlahoviću 2022.

– Pečat varoši sremsko-karlovačke Perici Markovu za knjigu pesama Ognjište u izdanju BKC-a, 2022.

– Pokrajinsko priznanje „Ferenc Feher“ za poseban doprinos razvoju kulture Banatskom kulturnom centra, AP Vojvodina, 2022. godine

– i druge.

Prostor

Banatski kulturni centar ima sedište u sopstvenom prostoru (u vlasništvu osnivača Radovana Vlahovića) koji poseduje galeriju, biblioteku i knjižaru (400 m² na dva nivoa). Prostor je opremljen za izlagačku delatnost i organizaciju različitih kulturnih dešavanja.

Galerija/sala za programe Banatskog kulturnog centra.

Knjižara izdanja Banatskog kulturnog centra.

Biblioteka Banatskog kulturnog centra.

VIŠE O IZDAVAŠTVU BKC-A – BKC KNJIGE 

BKC KNJIGE ima oko 500 objavljenih naslova u oblasti književnosti, umetnosti i nauke, autore iz preko 20 zemalja sveta, prevode na 12 stranih jezika i brojne nagrade za svoja izdanja, delujući sa lokalnog nivoa na globalni na temeljima tradicije i koncepta istorijskog multikulturalnog Banata. 

Izdavaštvo Banatskog kulturnog centra – BKC KNJIGE – karakteristično je po objavljivanju knjiga iz sledećih oblasti:

- savremena poezija i proza, domaćih i stranih autora

- istoriografske naučne studije, među kojima se posebno izdvajaju one koje su vezane za istoriju Banata

- monografije, naučne i esejističke studije u oblasti književnosti, umetnosti, medija, filozofije, sociologije...

- prevodi sa srpskog na strane jezike i višejezične knjige, kao i dela pisana na stranim jezicima (prevodi su uglavnom na jezike naroda Banata, ali i druge strane jezike)

- prve knjiga mladih autora, iz oblasti lepe književnosti i nauke (master, doktorski radovi i druge studije)

- dela koja neguju baštinu, zavičajnu tradiciju i stvaralaštvo

- i dr. 

BKC KNJIGE ima sledeće edicije: BANAT, ISTORIJA, POEZIJA, PROZA, ROMAN, PREVODI, PRVA KNJIGA, BAŠTINA, OGLEDI, PALEJA, STUDIJE, SOCIOLOGIJA.... 

Izdavačka produkcija BKC-a broji oko 50 novih naslova godišnje.  

Banatski kulturni centar svake godine izlaže i promoviše svoja izdanja na sajmovima knjiga u Beogradu i Novom Sadu, dok Ministarstvo kulture Republike Srbije redovno izlaže izdanja BKC-a na stranim jezicima na nacionalnom štandu Srbije na sajmovima u inostranstvu (Frankfurt, Lajpcig...) 

Izdanja BKC-a se mogu pronaći u knjižarski lancima Delfi/Laguna, u knjižari u sedištu Banatskog kulturnog centra u Novon Miloševu, i poručiti online. 

Izdavaštvo Banatskog kulturnog centra pokrenuo je, 2008. godine, osnivač i vlasnik ove privatne institucije, književnik Radovan Vlahović.

Kontakt

banatskikulturnicentar@gmail.com

nikasso.bkc@gmail.com

069/783-155, JNA 35, 23273, Novo Miloševo

Radovan Vlahović, direktor i urednik: 063/82-62-881

Senka Vlahović, umetnički direktor: 063/644-369

BKC KNJIGE: www.bkcknjige.rs

BKC - Facebook

BKC - You tube

Radovan Vlahović
Senka Vlahović

О Сими Цуцићу

У првим годинама после ослобођења, Сима Цуцић свој књижевни рад наставља градећи га на прогресивној идејној мисли, с обележјем социјалне литературе. У домену прозе и као књижевни критичар окренут је књижевном стварању за децу и омладину.
Сима Цуцић рођен је 20. марта 1905. год, у Беодри (данас Ново Милошево). Потиче из сеоске занатлијске породице. Четвороразредну основну школу завршава у родном месту, а нижу гимназију (данас основну школу) у Кикинди. Учитељску школу успешно завршава 1925. год. у познајтој Сомборској учитељској школи, где упознаје Жарка Зрењанина, који га уводи у свет књиге и литературе социјалне и социјалистичке садржине. Након трогодишње учитељске праксе у Драгутинову (пре Карлово, данас Милошево) и Елемиру као и положеног стручног испита у Вршцу 1928. год. примљен је на вишу педагошку школу у Београду, на групу за југословенску књижевност и српскохрватски језик. По завршетку студија 1931. год. постављен је за наставника Грађанске школе у Великом Бечкереку (данас Зрењанин). По ослобођењу града октобра 1944. постављен је за шефа Просветног одељења Војне области за Банат, а већ 1945. за шефа Просветног одсека Окружног народноослободилачког одбора у Зрењанину. На тој дужности остаје кратко, јер већ у јесен 1945. постаје директор Гимназије у Зрењанину. На овом положају остаје пуних десет година, све до 1955. год., када је изабран за професора Више педагошке школе у Зрењанину за предмет – Историја југословенске књижевности. На тој дужности је све до пензионисања 1965. год.
Сима Цуцић је свој рад у књижевности започео још као ђак Учитељске школе у Сомбору. Године 1925. часопис Књижевни север у бр. 1. објављује му песму Ноћ. Наредне године градска штампарија у Суботици штампа му књигу Псалми у данима чезнућа – песма у прози. Године 1936. објављује књигу приповедака намењену ученицима основне школе под називом Равничари.
Године 1937. Сима Цуцић у часопису Грађанска школа, бр. 5-7. отворено полемише о ваљаности Наше дечије књижевности (полемика је објављена те исте године и у форми књиге). У уводу те књиге С. Цуцић пише: „Од оснивања дечје и експерименталне психологије, почиње шири, обимнији и прави интерес за дете, његов интимни живот, душевне потребе уопште. Тиме је отворено дечје питање, и дечја књижевност, обогаћена новим, научним тековинама и открићима, почиње своју велику делатност. Кидају се многе традиције и заблуде...” С. Цуцић сходно својим уводним речима, настоји да се и тада, као и данас, у тако важном питању оде напред. Већ 1938. објављен му је роман IVб напред. Овај роман значајан је прилог нашој књижевности за младе, која се развија између два светска рата. Овај роман је на румунски језик превео Михаи Цондали, а објављен је у издању издавачке куће Либертатеа 1954.год. Следе романи И Моца хоће у школу у издању Матице српске, у библиотеци Савременици 1946; на корици књиге цртеж ОШ „Дудовац”, а у књизи бројни цртежи из ђачког живота чине књигу још занимљивијом и вреднијом. Штета што књига не поседује податак о аутору тих цртежа, јер остаје дилема да ли је то рад учитеља Симе Цуцића.
Године 1948. следи Цуцићев нови омладински роман Први кораци у издању Матице српске у Новом Саду. У ствари, то је књига-дневник његовог бившег ученика Јове Савића. С. Цуцић у предговору те књиге истиче важност успостављања што искренијих и што здравијих контаката између ученика и наставника, а у том спознавању с ђацима вођење ђачких дневника је најбољи начин. Године 1951. Матица српска, издавањем Цуцићеве књиге Из дечје књижевности – осврти и чланци, крунише један напоран и надасве успешан рад и труд аутора. У тој књизи су прикупљени чланци Симе Цуцића а (који су објављени у Летопису Матице српске до 1950) у којима је настојао да укаже на оно што је ваљано и добро у нашем књижевном наслеђу, у преводној књижевности издвајајући при том оно што ће заиста моћи да обогати машту и пробуди људска и социјална осећања нашег детета и омладинца. У књизи Из дечје књижевности II објављени су Цуцићеви осврти и чланци из Летописа у периоду 1951-1959. Књигу је објавила зрењанинска Улазница 1974. год. Др Крешимир Георгијевић у поводу те књиге пише: „Сима Цуцић је скретао пажњу на дечје писце који то заслужују својим великим и несумњивим квалитетима. У томе се показивао као сигуран и поуздан и префињени судија.”
Већ 1978. год., по избору Драгољуба Јенкића, Градска библиотека „Ж. Зрењанин” у Зрењанину издаје књигу Симе Цуцића Огледи из књижевности за децу. (Ово је уједно и прва књига у издању ГБ.) Посебну вредност те књиге чини и први пут објављена библиографија радова Симе Цуцића, коју је израдио тада библиотекар наше Библиотеке Вучина Шћекић. Са преко 300 библиографских јединица успео је да упозна нашу средину и ширу јавност са значајним доприносом С. Цуцића дечјој књижевности.
Године 1979. за ту књигу Сима Цуцић је добио Змајеву награду.
Поред наставничког и књижевног рада, Сима Цуцић је активно деловао и у Матици српској у Новом Саду. Био је члан разних комисија и одбора Матице, а једно време и председник њеног Књижевног одељења.
По одласку у пензију 1965. год., за време управниковања Радојице Томашевића чика Сима, како смо га звали, редовно је долазио у Градску библиотеку и ишчитавао сву дневну штампу, књижевне часописе и дечју књижевност. Није се могао одвојити од књиге и њених корисника. Увек је био спреман за полемику, критику и давање савета. Умро је тихо, како је и живео, 14. августа 1988. год. у Зрењанину, сахрањен на Томашевачком гробљу.

Конкурс на тему: Како је слатко сањати; 2008.

Додела награде Сима Цуцић за дечје радове

Додела награда у свечаној сали Народног музеја у Зрењанину.

На основу конкурса који је расписао Банатски културни центар поводом манифестације Пролеће Симе Цуцића, а везано за ученике основних школа у Републици Србији, за најбољу песму, причу, есеј (један рад по ученику) на тему Како је слатко сањати, жири у саставу:
- проф. др Славољуб Обрадовић, ванредни професор Филозофског факултета у Нишу,
-Радован Влаховић, књижевник, директор Банатског културног центра и
- Марина С. Грујић, књижевница из Зрењанина
донео је следећу одлуку да плакету са ликом Симе Цуцића и поклон књиге добију следећи ученици:

I место:
- Радован Прекајски VII-2, ОШ Ђорђе Јоановић, Ново Милошево,
настaвник Владимир Голушин
- Јована Филиповић IV-1, ОШ Милан Ракић, Медошевац,
- Миљан Крстовић VI-1, ОШ Иво Андрић, Ниш,
наставница Мирјана Милошевић

II место:
- Даница Стевановић V, ОШ Добрила Стамболић, Сврљиг,
наставник Дамир Јоцић
- Јухас Жолт VII-2, ОШ Ђура Јакшић, Српска Црња,
- ОШ Трајко Перић, Велико Ропотово, Ранилуг,
наставница Катарина Ристић-Илић

III место:
- Анђела Лончина II-2, ОШ Доситеј Обрадовић, Бочар,
- Дуња Пауновић IV-4, ОШ Димитрије Тодоровић-Каплар, Књажевац, наставник Желица Петровић
- Слађана Бербаков VII, ОШ Ђорђе Јоановић, Ново Милошево,
наставник Владимир Голушин

Због великог одзива на конкурс (преко 560 радова из целе Србије), редакција Банатског културног центра донела је одлуку да додели плакете похвале и подршке следећим ученицима:

- Никола Одаџић VIII-1, ОШ Станчић Милан-Уча, Кумане,
наставница Тијана Блажин
- Маја Средојев, VII-1, ОШ Свети Сава, Кикинда
- Марко Апостоловић IV-ф, ОШ Чаки Лајош, Бачка Топола,
учитељица Шуша Марица
- Тијана Пауновски VIII-2, ОШ 4.октобар, Глогоњ,
проф. Драган Димитријевић
- Драган Мирковић VII, ОШ Душан Дугалић, Београд
- Катја Димов I, Песничка радионица, Народна библиотека Детко Петров, Димитровград, ментор: Елизабета Георгиев
- Иван Зрнић V-2, ОШ Вук Караџић, Зрењанин,
наставница Мирјана Сигети
- Исидора Савовић VI-2, ОШ 21. октобар, Крагујевац,
- Амра Хабибовић III-1, ОШ Десанка Максимовић, Нови Пазар
- Данило Никачевић VII-5, ОШ Јован Јовановић Змај, Сремска Каменица, проф. Нера Рикић
- Јевђеније Јулијан Димитријевић VIII-4, ОШ Ратко Митровић, Чачак
- Слађана Глумчевић VII, ОШ Милош Црњански, Хртковци
проф. Берина Миловић

Књижевна манифестација ПРОЛЕЋЕ СИМЕ ЦУЦИЋА 2008.

Културна манифестација ''Пролеће Симе Цуцића'' први пут се одржавала ове године у Новом Милошеву, родном месту књижевника и критичара Симе Цуцића, под покровитељством Банатског културног центра.

Програм манифестације ПРОЛЕЋЕ СИМА ЦУЦИЋА
20-22. марта 2008.

20. марта 2008.

9:30 - 11:00 – скуп учесника округлог стола у Банатском културном центру, Омладинска 19, Ново Милошево;
11:00 – поздравна реч домаћина Радована Влаховића и потпредседника програмског савета проф. др Спасоја Граховца;
11:15 – почетак рада округлог стола.
Пријављени учесници округлог стола на тему „Књижевник и критичар Сима Цуцић”:
- проф. др Воја Маријановић, Београд
- проф. др Тихомир Петровић, Сомбор
- проф. др Јован Љуштановић, Нови Сад
- проф. др Нада Тодоров, Сомбор
- проф. др Миомир Милинковић, Ужице
- мр Иван Стаменковић, Алексинац
- мр Предраг Јашовић, Параћин
- мр Драгана Гавриловић-Обрадовић, Нови Сад
- мр Снежана Шаранчић-Чутура, Сомбор
- Даница Вујков, књижевник, Нови Сад.

Радови учесника округлог стола су штампани у Зборнику радова у издању БКЦ-а.
12:45 – пауза;
13:30 – други део округлог стола;
15:00 – завршетак округлог стола, фотографисање, давање изјава медијима, одабир уметничких слика;
16:00 – коктел и ручак.

21. марта 2008.

19:00 – отварање изложбе слика „Под кровом Србије” Ћуштица 2007. Изложбу отвара председник општине Нови Бечеј Миливој Миша Вребалов. – Промоција књиге „Транспозицијe књижевности за децу” мр Предрага Јашовића из Параћина; о књизи говоре Марина Грујић књижевница из Зрењанина и Ђорђе Петковић књижевник из Параћина.

22. марта 2008.

Свечана сала Народног музеја у Зрењанину.
12:00 – скуп гостију;
12:15 – читање образложења жирија за дечије радове; читање најуспешнијих дечијих радова; читање образложења жирија за плакету „Сима Цуцић” проф. др Тихомиру Петровићу за књигу „Историја српске књижевности за децу”; читање одлуке жирија за награду „Сима Цуцић” за књигу „Транспозицијe књижевности за децу” мр Предрагу Јашовићу коме ће бити уречена биста „Сима Цуцић” (рад академског вајара Дамира Влаховића), плакета са ликом Симе Цуцића (рад Сенке Влаховић) и уметничка слика (уље на платну, рад Миодрага Надлачког из Кучева).
14:00 – коктел у холу Народног музеја Зрењанин

Програмски савет манифестације:

проф. др Славољуб Обрадовић - председник
проф. др Спасоје Граховац - потпредседник програмског савета
проф. др Лука Хајдуковић - члан програмског савета
мр Гроздана Олујић - члан програмског савета
књижевник Радован Влаховић - члан програмског савета

Жири:

проф. др Славољуб Обрадовић - председник
књижевник Марина Грујић
књижевник Радован Влаховић

Организација:

Редакција и пријатељи Банатског културног центра

Подршку „Пролећу Симе Цуцића” су дали:

Министарство просвете
Банатско удружење књижевника
Завичајно удружење Зрењанина - Зрењанин

Финансијска подршка:

Општина Нови Бечеј
Покрајински секретаријат за културу и образовање

Сима Цуцић књижевник и критичар

Зборник радова

Банатски културни центар из Новог Милошева је 20-22. марта 2008. године први пут организовао манифестацију «Пролеће Симе Цуцића» која је посвећена књижевнику и критичару Сими Цуцићу (20. III 1905 Беодра, данашње Ново Милошево – 14. VIII 1988 Зрењанин). У оквиру манифестације приређен је научни скуп на тему «Сима Цуцић као књижевник и критичар». Учешће на научном скупу узели су наши еминентни научници, књижевници и професори, а резултат њиховог рада налази се у овом Зборнику.

Радован Влаховић

уредник