„Banatsko dugo oranje" u Kulturnom centru u Vršcu

23. aprila 2013. godine u Kulturnom centru u Vršcu 

održana je promocija knjige 

„BANATSKO DUGO ORANJE: esejistička studija iz istorije banatskih Srba“ 

dr Milana Micića 

u izdanju Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa.

O knjizi govorili: dr Milan Micić, autor, i Radovan Vlahović, urednik.

dr Milan Micić.

Radovan Vlahović.

Mirjana Marinšek Nikolić u Kulturnom centru Zrenjanina

15. aprila 2013. godine u maloj sali Kulturnog centra Zrenjanina, 

održana je PROMOCIJA KNJIGE 

„TAJ MALI BIOSKOP U NAŠIM GLAVAMA” autorke Mirjane Marinšek Nikolić 

na srpskom i nemačkom jeziku. 

Izdanje ove knjige na nemačkom jeziku „DIESES KLEINEKINO IN UNSEREN KÖPFEN” 

(u prevodu Johana Lavundija) objavio je Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa, 

a izdanje na srpskom jeziku objavila je izdavačka kuća „Prometej“ iz Novog Sada. 

Izdanje knjige na nemačkom jeziku „DIESES KLEINE KINO IN UNSEREN KÖPFEN” izloženo je na Sajmu knjiga u Lajpcigu na štandu Ministarstva kulture Republike Srbije marta 2013.godine. 

Oživljavajući kulturu grada Zemuna sa početka XX veka, spisateljka u ovom romanu povezuje svet umetnosti i života, prostor i vreme. U ovom delu ona je rekontruisala ne samo svetsku istorijufilma i fotografije (tj. prvo prikazivanje „Sinema Limijer“ u Zemunu) već i u širem kontekstu u kom se čitalac susreće sa proznim piscima. Ovde je Agata Kristi u vozu Orijent Ekspresa, koji se zaglavio u snegu na zemunskoj železnici, dobila ideju da napiše svoj roman „Ubistvo u Orijent Ekspresu“; pisac Miloš Crnjanski, u političkom egzilu u Londonu, opisuje Zemun u svom romanu „Seobe“. Mnogi drugi umetnici pomenuti u ovom romanu dali su svoj doprinos multikulturalnosti ovog grada...

Na promociji, pored autorke, govorili su književnik i direktor Banatskog kulturnog centra Radovan Vlahović i mr Milutin Mićić. 

 Izdavač i autorka.

Autorka govorila odlomke iz knjige na srpskom i nemačkom jeziku.

Prikazan je i kratki video-klip o knjizi Mirjane Marinšek Nikolić.

„Stihije” Gorana Ibrajtera u Novom Bečeju

9. aprila 2013. godine u Domu kulture Opštine Novi Bečej 
održana je promocija knjge pesama „Stihije” Gorana Ibrajtera 
u izdanju Banatskog kulturnog centra.

O knjizi govorili: autor Goran Ibrajter, urednik i direktor BKC-a Radovan Vlahović i Olivera Stanisavljev, voditeljka i pesnikinja koja je čitala recenzije Milana Nenadića i Zorana Đerića.

Goran Ibrajter, pesnik, filozof i urednik "Sterijinog pozorja".

Radovan Vlahović.

Olivera Stanisavljev.

Publika.

"BANATSKO DUGO ORANJE" dr Milana Micića u Gradskoj biblioteci u Pančevu

26. marta 2013. godine u Gradskoj biblioteci u Pančevu 

je promocija knjige 

„BANATSKO DUGO ORANJE: esejistička studija iz istorije banatskih Srba“ dr Milana Micića

u izdanju Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa.

O knjizi govorili: dr Dragoljub Živković, dr Milan Micić i Radovan Vlahović, urednik. 

 

 Micić i Živković.

Publika u biblioteci u Pančevu.

„Iz sna ka čemu?” Ištvana Kaića u Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu

25. februara 2013. godine u Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu

održana je

PROMOCIJA KNJIGE

Ištvana Kaića „Iz sna ka čemu?: Neka mesta lakanovske psihoanalize”

Knjigu su predstavili Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra,

nakon čega je autor održao predavanje pod nazivom

„Šta se dešava sa označiteljima dok sanjamo? – Frojd i Sosir ruku pod ruku”.

(izdavači: Banatski kulturni centar i Službeni glasnik)

Ištvan Kaić, mladi filozof, autor knjige.

Ištvan Kaić i Radovan Vlahović.

Očigledno pitanje koje sad treba da postavimo je: zašto tumačenje ovako bezazlenog sna mora da vodi do seksualnog motiva, tj. da se odnosi na stid i nezadovoljstvo izgledom tela? Pa, zato što je to tema kod nje koja, na neki način, izbegava da se uputi u normalne tokove simbolizacije, jezika, za razliku od momenata o štimovanju klavira, ili skidanju jakne. Upitanju je označitelj kojem nedostaje sopstveno označeno. To je stvar koja se dakako primećuje, ali oko koje je nezgodno bilo šta reći, a kamoli na to skrenuti pažnju da je problem (’naravno da ti ništa ne fali’, itd.). A ukoliko pak to učinim, odgovoriće mi se jednim uzaludnim pokušajem njegovog prevazilaženja (’ako me zaista voliš, prihvatićeš me ovakvukakva sam ’ i sl.). Na ovaj način, tema kao da sebe zaobilazi koristeći druge označitelje i otvarajući gomilu novih karika u lancu koje se brane i udaljuju od praznine u shematizaciji. A celine koje dolaze na mesto ovih su u odnosu na to bezazlene, i obične, baš kakav je i materijal ovog sna (’zamisli, sanjala sam jebeni klavir...’). Međutim, to sve ukupno uopšte nije bezazleno! Jer to je ista ona stvar zbog koje će neko malo-malo da promeni raspoloženje, okrenuti se i odreagovati prisilnom neurozom, bez ikakvog, ili dajući neko trivijalno i glupo objašnjenje (’opet je učinila nešto što ne mogu da razumem ’).

(odlomak)

Snimak sa promocije knjige Ištvana Kaića možete pogledati ako kliknete na sledeći link:

http://www.youtube.com/watch?v=t0Ch6FxVX70

Predstavljanje knjige "SUNČAN DAN" Nikole Vlahovića Nikassa

21. marta u Narodnoj biblioteci "Jovan Popović" u Kikindi 
održano je predstavljanje knjige 
"SUNČAN DAN" Nikole Vlahovića Nikassa 
u izdanju Banatskog kulturnog centra 
i izložba slika Nikole Vlahovića, koje se nalaze u knjizi, 
i radova korisnika boravka "Naša kuća" iz Kikinde.

Nikola Vlahović Nikasso, pesnik i slikar.

O knjizi govorili: recezent Dragan Batinić, književnica Marija Tanackov, i autor. 

Korisnici boravka "Naša kuća" recitovali su pesme iz knjige.

Nikola govori stihove.

 U knjizi se nalazi i pesma Nikole Vlahovića "Naša kuća, naša radost" koja je postala himna "Naše kuće", a na koju je muziku komponovao Stojan Mesaroš.

Stojan Mesaroš, kompozitor himne, obratio se prisutnim.

Novinar Mićko Grubić pročitao pesmu iz knjige "Sunčan dan" koja mu se najviše dopala: "Devojke me jure".

Radovan Vlahović pročitao jednu svoju pesmu o Nikoli: "Moj sin dobri džin".

 Publika.

Nikasso daje izjave za medije.

Radovi korisnika "Naše kuće".

Slike Nikole Vlahovića Nikassa.

Nikasso potpisuje knjige.