Ovogodišnji dobitnik Gramate Pesničke republike, koju Banatski kulturni centar dodeljuje na osnovu konkursa Propuštena prilika, je Vladan Radovanović za knjigu Vokovizuel (Nolit, Beograd, 1987).
Vladan Radovanović
Gramata se prema propozicijama konkursa Propuštena prilika dodeljuje za knjigu koja nije bila nagrađivana, a objavljena je u poslednjih pola veka, čime organizator želi da istakne vredna a nedovoljno zapažena ili nepravedno zanemarena dela.
Radovanovićevu knjigu Vokovizuel su za Gramatu predložili: ma Miloš Jocić, dr Sava Damjanov i dr Gojko Tešić. Odluku je doneo žiri u sastavu: osnivač Pesničke republike Radovan Vlahović, predsednik Pesničke republike Simon Grabovac i vlada Pesničke republike koju čine dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Jovan Gvero, Goran Ibrajter i Senka Vlahović.
Povodom odluke žirija laureat je izjavio: „Na prvom mestu, ispunila me je zadovoljstvom izvanredna ideja da se zasnuje jedna ustanova kulture, koja neće funkcionisati pretežno na osnovu političkih kriterija, prioriteta moći i stranačke koristi, nego isključivo na osnovu prisustva umetničkih i misaonih vrednosti. I još je značajno to što fokus sagledavanja vrednosti i brige za isticanje onoga što je zanemareno nije samo tekuća godina, nego je obuhvaćeno sve što se manifestovalo tokom proteklih pedeset godina. Time je otvorena izuzetna prilika za ponovno vrednovanje svega onoga u čemu je ređe carovao kriterij vrednosti. Naravno, izuzetno sam se obradovao i saznavši da će Gramatu Pesnička republika ove godine poneti moja teorijska knjiga Vokovizuel, koju je 1987. godine objavio Nolit. Pošto knjiga pripada oblasti kojom se bavi veoma mali broj teoretičara a jedva da iko zalazi u njene dubine, ne bih očekivao da je se iko i seti. Međutim, desilo se da knjiga nije promakla vrsnim teoretičarima avangarde i neoavangarde, mr Milošu Jociću, dr Savi Damjanovu i dr Gojku Tešiću, koji su knjigu predložili za Gramatu, a taj predlog su usvojili osnivač Radovan Vlahović, predsednik Simon Grabovac i vlada Pesničke republike – na čemu sam svima zahvalan.”
Gramata će Vladanu Radovanoviću biti uručena u subotu 1. decembra u 12 časova u Banatskom kulturm centru u Novom Miloševu u okviru manifestacije Pesnička republika.
IZVOD IZ PREDLOGA ZA GRAMATU
„Vladan Radovanović, rođen 1932. u Beogradu, jedan je od najvažnijih i najpreviđenijih srpskih autora druge polovine XX veka; ujedno, Radovanović predstavlja ključnu figuru srpske neoavangardne književnosti i umetnosti. Radovanovićev opus, odnosno njegov značaj za našu savremenu umetnost, raznorodan je. Delima poput grafičke poeme PUSTOLINA ili višemedijske antologije snova NOĆNIK, Radovanović je jedan od začetnika savremene srpske eksperimentalne umetnosti, odnosno autor koji bio jedan od najzaslužnijih za revitalizaciju avangardističke stvaralačke poetike u drugoj polovini prošlog veka, bivajući tako prethodnikom srpske neoavangardne, odnosno postmoderne književnosti. Značaj Vladana Radovanovića ne ogleda se samo u njegovoj umetnosti, nego i naučnom radu.
Njegova studija VOKOVIZUEL, manifest tzv. vokovizuela, Radovanovićeve specifične stvaralačke poetike koja je objedinjavala medijume teksta i slike, istovremeno je i najsveobuhvatnija naša teorijsko-istorijska studija o svetskoj, evropskoj, srpskoj i južnoslovenskim neoavangardnim književnostima. (...) U ovoj knjizi, Radovanović je pružio pregled istorije vizuelnih postupaka u književnosti, od antičkih pesma u obliku jajeta i sekire pesnika Simije, preko srednjovekovnih rukopisnih imažerija i baroknih manirizama, pa sve do moderne poezije: kaligrama, konstruktivizma, konkretističke i vizuelne poezije. Kao mešavina autopoetike, manifesta i teorijske knjige, VOKOVIZUEL je važan kao svedočanstvo o jednom stvaralaštvu i o jednoj stilskoj formaciji, ali i kao inovativna knjiga književne teorije – u VOKOVIZUELU se nalazi i jedno od prvih tumačenja prirode otvorenog dela, odnosno ergodičke književnosti u našoj umetnosti uopšte.
(...) Nakon njegovog višemedijskog delovanja na ponovnom oživljavanju avangardističkih poetika, u Srbiji je stasala čitava generacija postmodernih autora (Vojislav Despotov, Vujica Rešin Tucić, Sava Damjanov, Đorđe Pisarev...) čije je prozno i pesničko stvaralaštvo bilo obeleženo upravo radikalnim, avangardističkim vizuelnim eksperimentima. Na drugoj strani, Radovanovićeva bavljenja hipertekstom, kako umetnička tako i teorijska, vrhunac su dostigla u svetskim bestselerima Milorada Pavića. (...)”
ma Miloš Jocić, u ime predlagača
BIOGRAFIJA LAUREATA
Vladan Radovanović, Beograd, 1932. Kompoziciju diplomirao u klasi prof. Milenka Živkovića. Stvara u više oblasti: slikarstvo i kompjuterska grafika, vokalnoinstrumentalna i elektroakustička muzika, književnost, taktilizam, zapisi snova, projektizam, vokovizuel, ideogrami, rad s telom, sintezijska umetnost. Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o novim tendencijama u umetnosti. Objavio je 11 knjiga, 2 mape, 6 partitura, 3 autorske ploče, 2 kasete i 5 autorskih kompakt diskova. Radio je u studijima u Varšavi, Parizu, Utrehtu i Budimpešti. Održao je 27 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC). Dobio je 11 nagrada za muziku, 3 za literaturu i 8 za vizuelne umetnosti. Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2012. predavao je kao profesor na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Grupa za višemedijsku umetnost. Godine 2005. postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo, a 2007 – počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.
