Matija Bećković dobitnik Nagrade DESPOTICA MATI ANGELINA

Matija Bećković, Krušedol, 2013.

Ovogodišnji dobitnik Književne nagrade

DESPOTICA MATI ANGELINA

je Matija Bećković za knjigu „Oli mi ga dat“

(Štampar Makarije, Beograd, Oktoih, Podgorica, Andrićev institut, Višegrad, 2014)

Odluku je jednoglasno doneo Žiri u sastavu:

Sofija Ljukovčan

urednik i autor u Umetničkom programu RTV Vojvodine

(p r e d s e d n i k )

Biljana Krstić

vokalni solista, istraživač u domenu narodnog stvaralaštva i muzički urednik u Radio Beogradu

Milan Nenadić

književnik

Milica Jeftimijević Lilić

književnik, potpredsednik Udruženja književnika Srbije

Radovan Vlahović

književnik, direktor Banatskog kulturnog centra

Laureatu će nagrada biti uručena 11. avgusta, uoči Dana Prepodobne Mati Angeline, na svečanosti, koja će se održati nakon prazničnog bdenja u fruškogorskom manastiru Krušedol. 
Praznično bdenije održaće se s početkom od 18h, a svečana dodela nagrada i umetnički program od 20 časova.

U slavu srpske despotice i zadužbinarke Angeline Branković – Prepodobne mati Angeline, nagradu su prošle godine ustanovili Banatski kulturni centar Novo Miloševo i Kulturno prosvetna zajednica Sečanj u saradnji sa Eparhijom sremskom i Radio televizijom Vojvodine, uz podršku Matice srpske.

Književna nagrada DESPOTICA MATI ANGELINA dodeljuje se za najbolju objavljenu knjigu na srpskom jeziku u 2013. i 2014. godini (do isteka Konkursa 1. avgusta).

Po objavi Konkursa stiglo je preko 30 knjiga različitih žanrovskih opredeljenja.

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA

„Ove godine nagrada sa imenom srpske despotice, zadužbinarke i svetiteljke jednoglasno je pripala Matiji Bećkoviću za poemu „Oli mi ga dat“ u izdanju Oktoiha, Štampara Makarija i Andrićevog instituta. Ova tri izdavača uzela su na sebe da objave Sabrana dela Matije Bećkovića, uglednika, majstora reči koji je svojim delom obeležio polovinu prošlog i početak ovog veka. Bećković je i inače prepoznat i poznat kao nepotkupljiva mera svih naših pregnuća i posrnuća u vremenu koje nam, ako ćemo ruku na srce, nije bilo sklono. On je jezički majstor, sofista i ekvilibrista u najboljem smislu reči. Njegovo delo, pa i ova poema koju nagrađujemo dokaz su da je on kopao u maternjem našem jeziku kao niko pre njega u srpskoj poeziji. Tamo su ona britka, nepotkupljiva i, zašto ne reći, otrovna saznanja kada je reč o našim naravima, posustajanjima i trzanjima. To su nekada hvalospevi, ako je reč o našim svetlim i svetim precima, i ponosne rugalice na račun naše vekovne zavade i nesloge“.