Po
strukturi, roman Vukovi vere, gusto je satkan i vrvi od eksplozivih iskušenja, čitaoca iščitavanjem
ostavljajući bez daha, u uverenju da će se već u sledećoj pisanoj deonici dogoditi
težak lom. Rukopis je tečan i plahovit, kakav je i glavni junak, Jakov. Time ovaj
roman podseća na krimi priču, a nije to. Sa rizikom ili ne, radnja je smeštena u
duhovni milje čime se otvaraju pitanja opštih i ličnih sloboda koje u apsolutnom
pogledu nikad nisu dostignute. Moguće je da su stradanja, ne samo lična, „u tišini
okovanoj ćutanjem“, cena da se zagazi u živo blato borbe za pravdu. U takvoj situaciji
autor je u sveopšte iskušenje stavio punokrvnog glavnog junaka, fizički i mentalno
zdravog, da se u sopstvenoj vatri i pod pritiskom bori, s jedne, i monaha Jeronima,
tihog, obučenog strpljenju, kojeg je zapalo da tumači Božju volju po principu „peri
i veruj, gradi i čuvaj“, s druge strane.
Mladen GVERO
Roman
Vukovi vere Mike Vlacovića Vladisavljevića je kratki roman-drama u kom je
autor zadržao jedinstvo mesta, radnje i vremena kroz introspekcijsku priču glavnog
junaka Jakova, koji nalik svome imenjaku iz Starog
zaveta, pored toga što preispituje dubinu i snagu
svoje vere, kritički posmara, analizira i dešifruje licemerno ponašanje crkvenih
velikodostojnika koje upoznaje i čiju prevrtljivost, egoizam i lažno i interesno
verstvo prepoznaje suprotstavljajući im u svakom trenutku lik oca Jeronima, koji
svojom mudrošću, snagom i nepokolebljivošću u veri daje odgovore nama neupućenim
za mnoga i najdublja pitanja srca i vere.
Roman
Vukovi vere je metafora i katarzična priča o želji za preumnjenjem, ne samo
glavnog junaka Jakova, već i vaskolikog srpskog roda, koji je ne želeći, uvučen
u ratnu intrigu, krvario, a da nije znao ni za koga ni zbog čega.
Radovan
VLAHOVIĆ