Ljubica Verbič: „Devojka pod velom tajne”

320 strana, broš. povez, 14x21 cm, 2014. god.

Foto-ilustracija: Senka Vlahović Filipov

Često čujemo da se prošlo vreme ne može vratiti. Ne može. Nema sata koji ide unazad. Ali sećanje može da ga oživi i da ga sačuva od zaborava. Bez sećanja, ostali bi uskraćeni za sliku jednog sveta koji bi zauvek ostao u tami, ostali bi bez sjaja nezaboravnih trenutaka, bez sjaja radosti, bez sjaja patnje, ne bi ušli u lavirinte čovekovog srca. Sećajući se shvatimo da na svetu nema ničeg moćnijeg od vremena, jer samo vreme otkriva istinu i samo u vremenu se nalaze odgovori na pitanja koja smo nekada postavljali...

...Kao ljudi i knjge imaju svoju sudbinu. I kada pisac stavi tačku, likovi i dalje žive svoj život i ne dozvoljavaju da se priča završi. Prepuštaju se mašti i željama čitalaca, sve dok se i poslednja tajna ne razotkrije, jer nijedna priča nije do kraja ispričana niti je i jedna tajna do kraja otkrivena.

Ljubica Verbič

  

...Devojka pod velom tajne je, ako bismo ga grafički vizualizovali, roman zvezda koja je satavljena od šest krakova koji bi predstavljali junake velikih sporednih uloga, čiji se životi pletu i prepliću sa glavnom junakinjom...

...Društvo iz gimnazije je za Svetlanu bilo vezano estetskim kategorijama, dok je ona za njih bila vezana etičkim. I to je okosnica ovog romana gde se etika i estetika sudaraju i gde se na kraju dešava rasplet u kojem svako od junaka doživljava svoju samospoznaju, ali i nemoć da pronike u sve tajne svoga odnosa sa Svetlanom samim sobom i svetom koji je posle dvadeset godina postao savim drugačiji...

...Sedam junaka, kao sedam narativnih prutova, vezanih zajedničkom okvirnom pričom, čine nesalomivu celinu ovog romana i otvaraju se pred čitaocem kao pupoljak, nudeći mu svežinu, miris i energiju jedne mladosti, koja je u stvarnosti prestala to da bude i koja se preselila, zajedno sa ostalim književnim junacima iz svetske književnosti, u svoju književnu večnost.

  

Radovan Vlahović

Mika Vlacović Vladisavljević: „Vukovi vere”

120 strana, broš. povez, 14x21 cm, 2014. god. 

Po strukturi, roman Vukovi vere, gusto je satkan i vrvi od eksplozivih iskušenja, čitaoca iščitavanjem ostavljajući bez daha, u uverenju da će se već u sledećoj pisanoj deonici dogoditi težak lom. Rukopis je tečan i plahovit, kakav je i glavni junak, Jakov. Time ovaj roman podseća na krimi priču, a nije to. Sa rizikom ili ne, radnja je smeštena u duhovni milje čime se otvaraju pitanja opštih i ličnih sloboda koje u apsolutnom pogledu nikad nisu dostignute. Moguće je da su stradanja, ne samo lična, „u tišini okovanoj ćutanjem“, cena da se zagazi u živo blato borbe za pravdu. U takvoj situaciji autor je u sveopšte iskušenje stavio punokrvnog glavnog junaka, fizički i mentalno zdravog, da se u sopstvenoj vatri i pod pritiskom bori, s jedne, i monaha Jeronima, tihog, obučenog strpljenju, kojeg je zapalo da tumači Božju volju po principu „peri i veruj, gradi i čuvaj“, s druge strane.

Mladen GVERO

Roman Vukovi vere Mike Vlacovića Vladisavljevića je kratki roman-drama u kom je autor zadržao jedinstvo mesta, radnje i vremena kroz introspekcijsku priču glavnog junaka Jakova, koji nalik svome imenjaku iz Starog zaveta, pored toga što preispituje dubinu i snagu svoje vere, kritički posmara, analizira i dešifruje licemerno ponašanje crkvenih velikodostojnika koje upoznaje i čiju prevrtljivost, egoizam i lažno i interesno verstvo prepoznaje suprotstavljajući im u svakom trenutku lik oca Jeronima, koji svojom mudrošću, snagom i nepokolebljivošću u veri daje odgovore nama neupućenim za mnoga i najdublja pitanja srca i vere.

Roman Vukovi vere je metafora i katarzična priča o želji za preumnjenjem, ne samo glavnog junaka Jakova, već i vaskolikog srpskog roda, koji je ne želeći, uvučen u ratnu intrigu, krvario, a da nije znao ni za koga ni zbog čega.

Radovan VLAHOVIĆ

Ružica Drulović: „Bila je sve što imati htedoh”

48 strana, broš. povez, 10x21 cm, 2014. god. 
Foto-ilustracija: Senka Vlahović Filipov

Nova knjiga pesama Ružice Drulović pod nazivom Bila je sve što imati htedoh se filigranskom preciznožnoću i tananošću nadovezuje na njenu prvu knjigu Oda ljubavi koju je objavila 2012. godine. Ali za razliku od prve knjige, gde je u središtu zbivanja lirski subjekt – žena, koja živi, doživljava i proživljava svoje duhovne zanose, u drugoj knjizi Bila je sve što imati htedoh, Ružica nam u pesničku tkanicu uvodi dva podjednako značajna lirska i pesnička subjekta. Ona nam pokazuje, u svojim pesmama, kao didiskaliju, slike mužkarca i žene koji komuniciraju snevanim pevanjem i tako podižu radnju pesama na jednu uzvišenu, metafizičku i nestvarnu ravan gde se sve dešava u beščulnom i bestelesnom svetu, gde se duh uzvisio nad običnim i prozaičnim, predmetnim i telesnim svetom i postao samo energija koja se sliva jedna drugoj u naručje i pronalazi svetlost i obodrenje duše u neraskidivoj komunikaciji i paralelnim dijalozima lirskih subjekata. Mapa čitanja ovih pesama je u rukama svakog od nas čitalaca, u zavisnosti od toga koliko smo spremni da dešifrujemo njeno treperenje u ravnima sanjanog i nadnaravnog, a po svemu tako mogućeg, da nam se na trenu tak čini da prikaze i eterični junaci dobijaju najneobičnija obličja ljubavnih zanosa, ukoliko smo mi sami spremni da ih iz konteksta vidimo.

Radovan Vlahović

Nagrada „Dositejevo pero” za „Pisma Andriji” Nade Kljajić

Roman za decu „Pisma Andriji” Nade Kljajić u izdanju Banatskog kulturnog centra poneo je 2. nagradu „Dositejevo pero” po odluci dečjeg žirija.

Nagrade dečje kritike „Dositejevo pero” za najbolje knjige u 2013. godini dodeljuju se na osnovu odluke žirija sastavljenog od sto đaka beogradskih osnovih škola.

Za najbolje knjige u 2013. godini, mlađi osnovci izabrali su „Vidovite priče” Ljubivoja Ršumovića, „Klizave priče” Igora Kolareva i knjigu  „U carstvu sveznalstva” Jelene Anđelković. Stariji osnovci izabrali su „Mamin dnevnik” Lidije Nikolić, „Pisma Andriji” Nade Kljajić i „Pazi kako silaziš niz stepenice” Zorana Božovića. Deca su odlučila da zahvalnice pripadnu ilustratorima i priređivačima „Snežne kraljice” i „Ilustrovane biblije za decu”.

Nagrade „Dositejevo pero” biće uručene 7. oktobra u Udruženju književnika Srbije u okviru dečje nedelje u organizaciji Prijatelja dece Voždovca i Zemuna i Muzeja srpske književnosti. Prvu nagradu velikog dečjeg žirija „Dositejevo pero”, ustanovljenu 1997. godine, do sada su, između ostalih, dobili Silvija Otašević, Gradimir Stojković, Uroš Petrović, Jasminka Petrović...

Urednik Radovan Vlahović o nagrađenoj knjizi autorke Nade Kljajić kaže: „autorka nas svojim kratkim rečenicama, dinamikom događanja i retoričkom virtuoznošću uvlači u mre­žu čitanja. Ne menjajući snagu i intenzitet naboja naracije, ona nas drži kao omamljene i uvodi sve dublje i dublje u životna događanja glavnog junaka, pa imamo utisak da našoj radoznalosti, po sistemu šta će biti dalje, nema kraja.”

U recenziji knjige Slaviša Krstić kaže: „Kada se povede reč o književnosti za decu, najpre se pomisli na poeziju, a isto tako i prozu, obojenu vedrim šarenim bojama. ...neki dečiji romani nas, kao i život sam, uče da nije uvek sve tako šareno, a među takvim je i novi rukopis autorke Nade Kljajić. ...Anđelko, glavni lik u romanu Nade Kljajić, na svoj način spoznaje život i njegove različite, kako radosne tako i tužne, strane.”

Više o knjizi:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2014/01/nada-kljajic-pisma-andriji.html

Održani 15. jubilarni Dani Teodora Pavlovića u Matici srpskoj

Jubilarni Dani Teodora Pavlovića održani su 25. septembra 2014. godine u svečanoj sali Matice srpske u Novom Sadu.

 

Ovom prilikom obeležena su tri velika jubileja: 210 godina od rođenja Teodora Pavlovića, 160 godina od njegove smrti i 15 godina trajanja manifestacije Dani Teodora Pavlovića, uručene su Nagrade Teodor Pavlović akademiku Vasiliju Krestiću i predstavljena je monografija o manifestaciji Dani Teodora Pavlovića.

Na ovom svečanom skupu, prisutne je pozdravio doc. dr Đorđe Đurić, generalni sekretar Matice srpske, Saša Šućurović, predsednik Opštine Novi Bečej, otvorio je manifestaciju, dr Mirjana Brković, upravnica Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu, govorila je u ime žirija za dodelu Nagrada Teodor Pavlović, prof. dr Srđan Šljukić govorio je o samoj manifestaciji, a Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, o monografiji  Dani Teodora Pavlovića: Godina jubileja. Miodrag Petrović, glumac, prvak Srpskog narodnog pozorišta, vodio je program i govorio stihove Teodora Pavlovića. Solisti Beogradske opere Ljubomir Popović i Dragana Popović uz pratnju pijaniste Milana Šumenkovića izveli su nekoliko kompozicija. Pismo zahvalnosti upućeno je protonamesniku Draganu Budaku za dosadašnji rad na manifestaciji, a pričitano je i pozdravno pismo Ranka Žeravice, jednog od ranijih dobitnika nagrade.

Akademiku Vasiliju Krestiću uručene su Nagrade Teodor Pavlović za životno delo i najbolju knjigu ‒ za knjigu Srbi u Ugarskoj 1790-1918. Osim Povelja, laureatu je uručena i umetnička slika autorke  Ane Vidmar, akademske slikarke iz Slovenije.

Jubilarne Dane Teodora Pavlovića organizovali su Banatski kulturni centar i Crkvena opština Dragutinovo iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada. Manifestacija se tradicionalno održava u Novom Miloševu, rodnom mestu Teodora Pavlovića, a ove godine, zbog jubileja, održana je u Matici srpskoj.

Manifestaciju su podržali: Opština Novi Bečej, Mesna zajednica Novo Miloševo i PD Vojvodina Novo Miloševo.   

Doc. dr Đorđe Đurić, generalni sekretar Matice srpske.

Saša Šućurović, predsednik Opštine Novi Bečej.

Prof. dr Srđan Šljukić.

Dr Mirjana Brković, upravnica Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu.

Dodela Nagrada akademiku Vasiliju Krestiću.

  Akademik Vasilije Krestić, dvostruki laureat.

Solisti Beogradske opere Ljubomir Popović i Dragana Popović 

uz pratnju pijaniste Milana Šumenkovića.

 

Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra.

Miodrag Petrović, glumac, prvak Srpskog narodnog pozorišta.

    

Više fotografija možete videti ovde: 

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.925265994155634.1073741921.100000167274195&type=1&l=6ce76a72b4

Dani Teodora Pavlovića - Godina jubileja

210 godina od rođenja Teodora Pavlovića, 160 godina od njegove smrti i 15 godina trajanja manifestacije Dani Teodora Pavlovića biće obeleženi 25. septembra u Matici srpskoj.

Banatski kulturni centar i Crkvena opština Dragutinovo iz Novog Miloševa, u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada organizuju po petnaesti put kulturnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića. Manifestacija se tradicionalno održava u Novom Miloševu, rodnom mestu Teodora Pavlovića, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo. Ove godine, zbog jubilarnih godina, održaće se u Novom Sadu, u Matici srpskoj.

U programu učestvuju doc. dr Đorđe Đurić, generalni sekretar Matice srpske, Radoslav Petković, pokrajinski podsekretar za kulturu, Saša Šućurović, predsednik Opštine Novi Bečej, dr Mirjana Brković, upravnica Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Srđan Šljukić, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, Miodrag Petrović, glumac, prvak Srpskog narodnog pozorišta, solisti Beogradske opere Ljubomir Popović i Dragana Popović uz pratnju pijaniste Milana Šumenkovića. Akademiku Vasiliju Krestiću biće uručene Nagrade Teodor Pavlović za najbolju knjigu i za životno delo. Osim Povelja, laureatu će biti uručena i umetnička slika, rad Ane Vidmar, akademske slikarke iz Slovenije.

Ovom prilikom biće predstavljena monografija Dani Teodora Pavlovića: Godina jubileja u izdanju Banatskog kulturnog centra, koja sadrži brojne tekstove o manifestaciji, dobitnicima nagrada i preko 300 priloga: novinski članci, programi, plakati, prepiska, razni dokumenti i veliki broj fotografija.

U predgovoru monografiji, priređivač Radovan Vlahović kaže: „Tokom četrnaest godina, kroz manifestaciju Dani Teodora Pavlovića prošlo je na stotine učesnika u raznorodnim programima, kao i veliki broj publike koja je pratila manifestaciju. Za sve ove godina koliko traje manifestacija, radovalo bi me da smo makar delić duga Teodoru Pavloviću i njegovom delu odužili, a ovu knjigu kao podsetnik ostavljamo u amanet pokolenjima koja dolaze u vremenima budućim.”

Program

25. septembar 2014, 12 časova, Svečana sala Matice srpske

- kompoziciju Dositejeva staza, Miroljuba Aranđelovića Rasinskog, izvodi solista Beogradske opere Ljubomir Popović - tenor, uz pratnju pijaniste Milana Šumenkovića

- Miodrag Petrović, glumac, prvak Srpskog narodnog pozorišta, voditelj programa

- doc. dr Đorđe Đurić, generalni sekretar Matice srpske, pozdravlja skup

- Radoslav Petković, podsekretar pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje, pozdravlja skup

- Saša Šućurović, predsednik Opštine Novi Bečej, otvara manifestaciju

- prof. dr Srđan Šljukić govori o manifestaciji Dani Teodora Pavlovića

- Miodrag Petrović čita Pismo zahvalnosti protonamesniku Draganu Budaku

- Pesmu Gavrila Principa, autora Miloša Raičkovića, izvodi solista Beogradske opere Ljubomir Popović - tenor, uz pratnju pijaniste Milana Šumenkovića

- dr Mirjana Brković, upravnica Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu, govori u ime žirija za dodelu Nagrada Teodor Pavlović

- dodela Nagrada Teodor Pavlović za najbolju knjigu i za životno delo akademiku Vasiliju Krestiću; nagrade uručuju članovi žirja: dr Mirjana Brković, dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović

- Beseda akademika Vasilija Krestića, dobitnika Nagrada

- Miodrag Petrović čita pismo Ranka Žeravice, jednog od ranijih dobitnika Nagrade

- kompoziciju Sve dok je tvoga blagog oka, Isidora Bajića, izvode solisti Beogradske opere Ljubomir Popović - tenor i Dragana Popović - mecosopran, uz pratnju pijaniste Milana Šumenkovića

- Miodrag Petrović govori stihove Moje seoce, Teodora Pavlovića

- Radovan Vlahović, priređivač monografije Dani Teodora Pavlovića: Godina jubileja