Književni portret Radovana Vlahovića u Šapcu

22. decembra 2014. godine

u velikoj sali Kulturnog centra u Šapcu

održano je autorsko veče Radovana Vlahovića,

književnika i direktora Banatskog kulturnog centra.


U programu su učestvovali: Branka Todorović, Senka vlahović Filipov i autor.

Ovom prilikom predstavljene su neke od Vlahovićevih zbirki priča i pesama, iz kojih je autor govorio odlomke: „Dobro jutro, svete”, „Moj san je stvarnost”, „Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski”, „Bolesnička soba broj 3”, „Ljubavne i OK priče”, dok su Branka Todorović iz šabačkog Kulturnog centra i Senka Vlahović Filipov iz Banatskog kulturnog centra čitale odlomke iz recenzije Vlahovićevih knjiga.

Radovan Vlahović (1958, Novi Bečej) prozni pisac, pesnik, esejista, objavio je 28 knjiga. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski i slovenački jezik. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra.

 Izjava za RTS.

Dr Mladen Dražetin: „Večna umetnost igre”

260 strane, broš. povez, 17x24 cm, 2014. god.

Večna umetnost življenja ili „igre” ima pretenzije, po svojim in­te­­lektualnim dometima i naučnim opservacijama, da postane prvi srpski fi­lozofski sistem, koji je teorijski i praktično osmislio naš Novo­sađanin Mladen Dražetin, putem univerzalnog animatorskog sistema „Do­pisnog po­zorišta”, kao novog pozorišnog pravca i filozofije novog ra­zvoja, te sve ukupno predstavlja veliku tekovinu civilizacije. 

Prof. dr Petar Ljubojev

izvod iz recenzije

Promocija knjige „Banatska Topola/ Töröktopolya“ Zoltana Čemerea

12. decembra 2014. godine u Svečanoj sali Mesne zajednice Banatska Topola održano je predstavljanje dvojezične srpsko-mađarske knjige o prošlosti topolskog kraja od praistorije do 20. veka pod nazivom „Banatska Topola/ Töröktopolya“ autora mr Zoltana Čemerea u izdanju BKC-a.

O knjizi govorili: urednik Radovan Vlahović, Svetlana Malbaša, u ime Narodne biblioteke Jovan Popović Kikinda - ogranak Banatska Topola, i autor.

Organizatori promocije su Osnova škola Bratstvo-jedinsto i Mesna zajednica Banatska Topola. Promocije je održana u okviru petodnevnog programa koji je organizovan povodom obeležavanja jubileja 100 postojanja školske zgrade u Banatskoj Topoli.

Zoltan Čemere i Radovan Vlahović. 

 Peđa Milanović, novinar RTS-a, i Zoltan Čemere.

Više o knjizi:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2014/12/mr-zoltan-cemere-banatska-topola.html

Promocija nove knjige dr Milana Micića u Vrbasu

11. decembra 2014. godine u Narodnoj biblioteci „Danilo Kiš” u Vrbasu održano je predstavljanje knjige „Srpsko doborvoljačko pitanje u Velikom ratu (1914-1918)“ dr Milan Micića objavljene u izdanju BKC-a i Izdavaštva RTS-a.

O knjizi su govorili: Pavle Orbović, Darko Krčmar i Milan Micić. 

Nastupio je i guslar Miljan Vujović.

Više o knjizi:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2014/12/milan-micic-srpsko-dobrovoljacko.html

PROMOCIJA PRVIH KNJIGA U BIBLIOTECI U KIKINDI

Prve knjige mladih autorki Senke Nikolić, Jelene Blanuše i Jane Knežević objavljene na osnovu konkursa Banatskog kulturnog centra i Opštine Kikinda, predstavljene su u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović” u Kikindi u 10. 12. 2014. godine.

O knjigama su govorili autorke i urednik Radovan Vlahović. Prisutne je pozdravila i Stanislava Hrnjak, članica Opštinskog veća zadužena za kulturu u Opštini Kikinda. U ime Biblioteke, prisutne je pozdravila Milena Živkov.

Banatski kulturni centar i Opština Kikinda raspisali su konkurs za objavljivanje prvih knjiga mladih autora do 30 godina sa teritorije Opštine Kikinda i iz dijaspore u martu mesecu ove godine. Pobednički rukopisi objavljeni su oktobra meseca pred Sajam knjiga u Beogradu gde je održana i prva promocija.

Pored pomenutih autora koji žive u kikindskoj opštini, na konkursu je pobedio i Aleksandar Obradović iz Bijelog Polja kao autor iz dijaspore.

Senki Nikolić objavljena je knjiga priča „Svako ima nekog koga nema”, Jeleni Blanuši, zbirka pesama „Pseudoton”, Jani Knežević roman „Šta ćeš od priloga?”, Draganu Tenkešu zbirka pesama „Pismo Bogu” i Aleksandru Obradoviću zbirka priča „Snojava”.

Odluku o izboru rukopisa doneo je žiri u sastavu: književnik i novinar Dragan Batinić, predsednik žirija, Stanislava Hrnjak, članica Opštinskog veća zadužena za kulturu, i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra.

Jelena Blanuša, Senka Nikolić, Jana Knežević, Radovan Vlahović i Stanislava Hrnjak.

Autorke i urednik.

 

Izuzetna posećenost promocije u Biblioteci.

Mlade autorke Jelena Blanuša, Jana Knežević i Senka Nikolić dale su izjeva za medije.

Dragica Oličkov:„Rođeni moji“

Banatski kulturni centar, 2014.

80 strana, broš. povez, 13x20 cm

ilustracija nslovne strane: Ljubica Vlašić

Stihovi Dragice Oličkov zaslužuju da budu čitani s pažnjom jer su dobro napisani i puni su važnih, a lako zaboravljivih istina o našoj krhkosti bez i našoj jakosti s Gospodom. Oni krepe i podižu, navode na razmišljanje i samoispitivanje. Ti stihovi su potekli iz lične patnje pesnikinje koja je ćutke primila teško breme i, u veri pravoslavnoj, pronašla snagu da ga nosi hrabro i s nadom da će svako naše trpljenje, svaki trud, posrtanje i uspravljanje biti nagrađeni Božjom milošću. Samo čista duša i dobra pesnikinja može da tako jezgrovito i jednostavno pozove:

„Ustani, kreni,

istrpi, prećuti,

oprosti, poslušaj,

uradi, ne razmišljaj,

samo se moli...

...i dušu umiri,

spokojem je zakrili

i sačuvaj...“

Dragica Oličkov je i jedno i drugo, i zato verujem da će ovi stihovi doneti radost i svetlost mnogima i da će biti često čitani. Oni su upućeni svim ljudima koje pesnikinja iskreno doživljava kao svoje bližnje i svoje rođene, i onima koji misle da su ostavljeni i slabi ali, Dragica govori i u ime onih koji su daleko ali su duboko prisutni u našim srcima i molitvama.

„Rođeni moji“ je topla dobrodošlica i poziv da pri­đemo s ljubavlju Gospodu i jedni drugima.

Marija Miljković,

profesor

Junakinja ove poezije je sama autorka koja u zahuktalosti života i sveta oko sebe traži prepoznavanje i identifikaciju u normalnom i racionalnom životu kako sa samom sobom tako i sa bliskim i dragim osobama, onim koji su, kako se to kod nas u Banatu kaže, njeni rođeni. Ali u tome svetu, ona ne uspeva jasno da sagleda i percipira ono što traži. Tek u osami i u molitvi, kako u pesmi kaže, ona nalazi svoja draga i rođena bića, zajedno sa Bogom, koji joj se otkriva i usrdno prima njene molitve otvarajući joj oči duhovne da spozna i sebe i druge.

Knjiga „Rođeni moji“ Dragice Oličkov je autoportret duše koji će se kroz čitav njen život dopisivati i doslikavati uvek otvarajući prostor za nove boje i nijanse, a svakako i za nove senke i bore na licu, nudeći nam, kao na dlanu, vreme u kome je živela i u kome sada živi.

Knjiga se sastoji od tri ciklusa pesama od kojih nam svaki ponaosob daje po jedan ključ i otvara nam po jedna vrata autorkine duše, koja ispoveda sebe, kao pred svetim pričešćem, i daje nam se iskreno i bezrezervno sa svešću da mi, kao čitaoci, bez zadnjih namera, možemo i umemo da primimimo njena iskustva i da o njima svedočimo pred Bogom i ljudima.

Radovan Vlahović,

književnik