BANATSKI KULTURNI CENTAR

„Banatske pripòvētke” Radovana Vlahovića u Biblioteci u Čoki

12. 5. 2015. u Gradskoj biblioteci u Čoki

održana je promocija nove knjige

Radovana Vlahovića „Banatske pripòvētke”

u izdanju Banatskog kulturnog centra

O knjizi govorili: autor Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, i Senka Vlahovića Filipov, koja je čitala odlomke iz recenzija i književnih prikaza koje su pisali Nikola Kitanović, prof. dr Srđan Šljukić, prof. dr Mladen Dražetin, dr Petar Krestić, Anđelko Erdeljanin, mr Nera Legac Rikić i Jovan Veljin Mokrinski.

Prisutne je pozdravila bibliotekarka Dijana Jolić.

Promociji su prisutvovali i učenici Srednje škole u Čoki.

Više o knjizi možete pročitati ovde:

http://www.banatskikulturnicentar.blogspot.com/2015/04/radovan-vlahovic-banatske-pripovetke.html

Zlatko Kraljić: „Kralji smetišč”

136 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.

Izdavači: Banatski kulturni centar, Srbija, i Zavod za umetnost in kulturo Peter Rezman, Slovenija

Ilustracije: Zlatko Kraljić

…Mogoče bi… mogoče bi – skladno s premisami nekaterih »bodočih« možnih književnih razčlemb, funkcionaliziranih s potrebami »nove senzibilnosti« v zavesti bralca kot drugega pola pesniškega spoznanja - delo, ki je pred nami, bilo potrebno recenzirati intonirajoč ga s sonornimi (zvenečimi) slogani: »Začnite svoj edinstveni delovni teden s Kraljićem«, »Osvobodite se odvečnih masti v krvi s pomočjo – Volčje tolpe«, »Kralji smetišč danes zvečer v finalu – Grand Opena«, »Globalizacija penetracija – v režiji Baracka Yokohame potolkla vse rekorde«, »Recesija zgrešila tarčo, ugnezdila se v sosedstvo eko-vrtičkarjev v Dobrni«, »Compernije – zamenjale akupunkturo v Kliničnem centru«, »Samo v – Šparu - 50% ceneje z zavitkom Kraljićevega – Facebooka«, »Zagotovite si edinstveni piknik, z osrednjo sladico – akvarelnim svečanim kosilom v eni od verig naših hotelov na vseh kontinentih«, »Osvobojeni vseh stisk, prepustite svoje posvetne ostanke in svoj duh murskim močvirjem na rekuperacijo«, »Osvobodite svoje gene suženjstva v skrčenem prostoru«, »Delajte manj – zaslužite več: nogo v zadnjico«, »Plačajte manj, vzemite več – zraka na smetišču«, »Živite brezskrbno - masažo svoje denarnice prepustite profesionalcem«, »Vzemite Kraljića! kot chilly. Kraljić bo vse vaše literarne pomije pretvoril v slastno delicijo« in – zaključno: »Kadite Kraljića! Kraljić se izdaja samo na recept vašega osebnega zdravnika«…

Spodbujeni s temi in podobnimi detonatorji, bi morda vstopili neposredno v bistvo Kraljićeve poetike, zadeli tarčo v njeno hipofizo, njeno sredico in dihanje in mogoče bo prav v tej točki prišlo do vrenja in električnega praznjenja semantičnih trikotnikov, topljenja ritmično-semantičnih vulkanskih strdkov in branja neke »nove genetike« v celuloznih ali pikseloidnih nanosih akvareliziranega lirskega Subjekta – protagonista »smetišč« in njegovih podtekstnih in intertekstnih grmenj in neviht, Subjekta, ki diha z gejziri, v svojem modrozelenem ravninskem močvirju…

***

Povezujoč prostore, sintetizirajoč čase in njihove hipokrizije je Kraljić zaoral globoko pesniško brazdo na širšem prostoru od ozkega domovinskega. Svojim opusom, stkanim s pomočjo treh jezikovnih medijev – kajkavsko hrvaškim jezikom, štokavsko hrvaškim standardom in slovenskim jezikom je v svojem opusu nadaljeval in nadaljuje nitke literature, ki je in bo imela svetovne odmeve (Kamov).

Pesnik je do sedaj lahko ponosen na nešteto verzov, zbranih v več rokopisnih ali izdanih zbirk, v katerih je razpenjal svoj pesniški lok vse močneje in močneje, usmerjajoč svoje tekstovne puščice od ozko domovinske »flore« in »faune« k nekim globaliziranim sodobnim raptorjem in prostorom natrošenim z zoomorfnimi strukturami, v bistvu, dehumaniziranim in deformiranim svetovom, v katerih posameznik na svojem hrbtu nosi pretežka bremena. Po svojem izrazu moderen in sodoben, načitan in ritmično okreten, estetsko dodelan Kraljić je zares novo, dojemljivo ime, ki ga bomo od zdaj srečevali v podpisu avtentičnih tekstov sodobnega (evropskega) intelektualca.

Ivan Kutnjak

... Možda bi... možda bi - sukladno premisama nekih „budućih“ mogućih književnih raščlambâ, funkcionaliziranih potrebama „novoga senzibiliteta“ u svijesti čitatelja kao drugoga pola pjesničke spoznaje - djelo koje je pred nama recenzirati valjalo intoniravši ih sonornim sloganima: „Započnite svoj jedinstveni radni tjedan s Kraljićem“, „Oslobodite se suvišnih masnoća u krvi uz pomoć 'Volčje tolpe'“, „'Kralji smetišč' prošli kvalifikacije“, „'Kralji smetišč“ večeras u finalu „Grand Opena“, „'Globalizacija penetracija' u režiji Baracka Yokohame potukla sve rekorde“, „Recesija promašila metu. Ugnijezdila se u susjedstvu eko vrtičkarjev u Dobrni“, „'Compernije' zamijenile akupunkturu u Kliničkoj“, „Samo u 'Šparu' 50 % jeftinije sa smotuljkom Kraljićeva 'Facebooka'“, „Osigurajte sebi jedinstveni piknik, sa središnjom poslasticom – akvarelnim svečanim objedom u jednom od lanaca naših hotela na svim kontinentima“, „Oslobođeni svih stega prepustite svoje ovozemne ostatke i svoj duh murskim močvirjima na rekuperaciju“, „Oslobodite svoje gene ropstva u skučenu prostoru“, „Radite manje – zaradite više: nogû u stražnjicu“, „Platite manje, uzmite više – zraka na smetištu“, „Živite bezbrižnije – masažu svoje lisnice prepustite profesionalcima“, „Uzmite Kraljića! Poput chillyja Kraljić će svaku vašu literarnu splačinu pretvoriti u slasnu deliciju“ i – zaključno: „Pušite Kraljića! Kraljić se izdaje samo na recept vašega osobnog liječnika“...

Potaknuti ovim i sličnim detonatorima možda bismo ušli izravno u bit Kraljićeve poetike, pogodili metu u njezinu hipofizu, njezinu srž i disanje i možda će upravo u toj točki doći do vrenja i električnog pražnjenja semantičkih trokuta, topljenja ritmičko-sintaktičkih skrutnuća vulkanskih i očitavanja neke „nove genetike“ u celuloznim iliti pikseloidnim naslagama akvareliziranoga lirskoga Subjekta – protagonista „smetišč“ i njegovih podtekstnih i intertekstnih grmljavina i oluja, Subjekta koji diše gejzirima u svojemu modrozelenom ravničarskomu močvirju...

***

Povezujući prostore, sintetizirajući vremena i njihove hipokrizije Kraljić je zaorao duboku pjesničku brazdu na širemu području od usko zavičajnog. Svojim opusom izatkanim uz pomoć tri jezična medija – na kajkavskom hrvatskom jeziku, hrvatskom štokavskom standardu te slovenskom jeziku u svojemu opusu nastavio je i nastavlja niti jedne literature koja je imala i ima svjetske odjeke (Kamov).

Pjesnik se može do sada podičiti s pregršt stihova sabranih u nekoliko rukopisnih ili otisnutih zbirki, u kojima je razapinjao svoj pjesnički luk sve jače i jače, usmjeravajući svoje tekstovne strjelice od usko zavičajne „flore“ i „faune“ ka nekim globaliziranim suvremenim raptorima i prostorima natrunjenim zoomorfnim strukturama, u biti, dehumaniziranim i deformiranim svjetovima u kojima pojedinac na svojim leđima nosi preteške terete. Po svom izričaju moderan i suvremen, načitan i ritmički okretan, estetski dorađen i proživljen Kraljić je doista novo, upečatljivo ime koje ćemo od sada susretati u potpisu autentičnih pjesničkih tekstova suvremenoga (europskog) intelektualca.

Ivan Kutnjak

Predrag Sukur: „Svetle strane života”

136 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.

Predrag Sukur je pesnik dečje nevinosti, hotimične naive i spremnosti da svet doživljava pozitivno, da ga gleda čednim očima i da mu se divi, da ga opevava i da ga poput zduhača čuva od svih zala koja su se na planeti namnožila. On je spreman da traži u ovom životu i svetu svetle strane i da ih kao čovek, i kao stvaralac i pesnik, afirmiše i da na takav način – uvek na strani dobra – pomogne da se čovek još više očoveči, da se oboži i da samo u spoju sa oboženim sobom i prirodom koja nam je data nađe smisao, utehu i veru za vremena buduća.

Ova knjiga obiluje mnoštvom idiličnih seoskih slika, ljudi i događaja, prepuna je prirode, bilja, cveća, sunca i svakolikog života u prirodi, gde se sve kao u mravinjaku pokreće i titra u nebesko plavim bojama panonskog sunca i modro zelene trave u kojoj se skriva svet koji nam pesnik još jednom – mada mi to znamo, ali smo zaboravili – otkriva onako narodski i sa dozom impresije lepote i miline svoga zavičaja.

Ali postoje pesme, kao i prozaide, koje su angažovane i u kojima pesnik kritikuje određene društvene i socijalne pojave koje su se poslednjih godina u svetu koji ga okružuje namnožile. Jednostavno, pesnik oseća da nema prava da ćuti o tome kako čovek izrabljuje čoveka, o tome kako se mnoštvo socijalnih nepravdi slilo na selo koje odumire i nestaje, a takođe kritikuje i sve one koji troše višak vrednosti koje su generacije stvarale.

Kakav pesnik želi svet, mi to možemo nazreti kroz njegove pesme i prozaide. On želi realan svet koji poštuje ljude koji mogu pristojno da žive od svoga rada, svet koji poštuje prirodne i božanske zakone i koji daje mogućnost da se svaki pojedinac oseća kao čovek među ljudima.

Radovan Vlahović

KONKURS za Književnu nagradu „Stevan Sremac“

Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar

u okviru kulturne manifestacije

BAL U ELEMIRU – SREMČEVI DANI

raspisuju

KONKURS

za Književnu nagradu „Stevan Sremac“

za dela humorističko-satiričnog žanra

(proza, poezija, aforizmi)

Obim svakog ostvarenja kojim se konkuriše za nagradu ne sme prevazići više od 12 strana teksta (slova veličine 10pt) kod proze i aforizama, dok se poetska ostvarenja, sem pojedinačnog naslova, mogu slati i u ciklusu do deset pesama.

Radovi moraju biti neobjavljeni, potpisani imenom i prezimenom autora sa naznačenim podacioma o adresi i broju telefona autora. Pravo učešća imaju svi autori iz zemlje i inostranstva, a ponovo mogu učestvovati i autori nagrađeni na ranijim konkursima.

Rok prijema radova za konkurs je 10. jun 2015. godine. Radove slati u štampanoj formi na adresu: Mesna zajednica Elemir, ul. Žarka Zrenjanina br. 49, 23208 Elemir, sa naznakom „Za književni konkurs BAL U ELEMIRU 2015“.

Dodeljuje se ukupno tri nagrade: prva u iznosu od 50.000,00 dinara, druga u iznosu od 30.000,00 dinara i treća u iznosu od 20.000,00 dinara. Odluku o nagradama donosi žiri u sastavu: Srđan Tešin, Uglješa Šajtinac i Bojan Samson, a uručenje nagrada obaviće se 26. juna 2015. godine u okviru programa manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani“ u Elemiru.

Susret ilustracija sa Bijenala u Bratislavi i BookILL Fest-a u Novom Sadu

Otvorene dve izložbe i dodeljene Nagrade na Salonu knjige

4. Festival ilustracije knjige BookILL Fest, održan 20. aprila 2015. godine na Salonu knjige Novosadskog sajma, protekao je u znaku susreta ilustracija sa Bijenala u Bratislavi i ilustracija sa BookILL Fest-a u Novom Sadu. Otvorena je izložba BookILL Fest-a i dodeljene su nagrade, a gostujuću izložbu „Ilustracije nagrađene na Bijenalu ilustracije u Bratislavi” otvorio je Njegova Ekselencija dr Jan Varšo, ambasador Republike Slovačke u Srbiji.

Festival ilustracije knjige BookILL Fest organizuju Banatski kulturni centar (BKC) i Novosadski sajam. Gostujuća izložba „Ilustracije nagrađene na Bijenalu ilustracije u Bratislavi” realizovana je u saradnji sa Međunarodnom ustanovom kulture za decu Bibiana iz Bratislave i Galerijom Fondacije Babka iz Kovačice.

U okviru programa Festivala, pozdravnu reč uputili su domaćini mr Slobodan Cvetković, direktor Novosadskog sajma i Radovan Vlahović, direktora BKC-a. Dr Jan Vašo, ambasador Slovačke republike u Srbiji, otvorio je gostujuću izložbu „Ilustracije nagrađene na Bijenalu ilustracije u Bratislavi”. Peter Tvrdon, direktor Međunarode ustanove kulture za decu Bibiana iz Bratislave koja je organizator Bijenala ilustracije u Bratislavi. Govorio je i Pavel Babka, direktor Galerije Fondacije Babka iz Kovačice. O Festivalu je govorila Senka Vlahović Filipov, osnivač i direktor BookILL Fest-a, dok je izložbu BookILL Fest-a otvorio prof. Doru Bosiok, osnivač prvog studijskog programa ilustracije u Srbiji na VTŠ u Novom Sadu. Nagrade BookILL Fest-a uručila je mr Sibila Petenji Arbutina, potpredsednica žirija.

Izložba „Ilustracije nagrađene na Bijenalu ilustracije u Bratislavi”

Bijenale ilustracije u Bratislavi (BIB) je najznačajniji događaj u svetu iz oblasti vizuelne umetnosti i ilustracije za decu sa pedesetogodišnjom tradicijom. Najbolji autori iz sveta ilustracije sastaju se svake druge godine u Bratislavi. Na izložbi na Novosadskom sajmu predstavljeni su radovi iz brojnih zemalja sveta koji su nagrađivani na BiB-u. Predstavljanjem ovog svetskog bogatstva u oblasti ilustracije u okviru Festivala ilustracije knjige BookILL Fest, omogućuje se domaćim ilustratorima da se bolje upoznaju sa vrhunskom ilustracijom u svetu.

Izložba BookILL Fest-a

Na internet konkurs BookILL Fest-a, pristiglo oko 700 ilustracija. Žiri u sastavu Slobodan Ivkov (predsednik), mr Sibila Petenji Arbutina i Senka Vlahović Filipov selektovao je oko 150 radova od 97 autora autora iz zemlje i inostranstva za izložbu. Žiri je dodelio četiri ravnopravne Nagrade u četiri kategorije: za najbolje ilustracije pesničkih i proznih knjiga, knjiga za decu i za foto-ilustracije knjiga. Žiri je doneo odluku da dodeli i posebna Priznanja.

Obe izložbe biće dostupne posetiocima tokom trajanja Salona knjige do 25. aprila na Novosadskom sajmu.

4. Festival ilustracije knjige BookILL Fest pomogao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje.

Odluku žirija o Nagradama i Priznanjima BookILL Fest-a možete videti ovde:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2015/04/odluka-zirija-o-nagradama-i-priznanjima.html

Mr Slobodan Cvetković, direktor Novosadskog sajma.

Radovan Vlahović, direktora BKC-a.

Dr Jan Vašo, ambasador Slovačke republike u Srbiji.

Peter Tvrdon (desno), direktor Međunarode ustanove kulture za decu Bibiana i Pavel Babka (levo), direktor Galerije Fondacije Babka iz Kovačice.

Senka Vlahović Filipov, osnivač i direktor BookILL Fest-a.

Prof. Doru Bosiok.

Senka Vlahović Filipov (levo) i Sibila Petenji Arbutina (desno) uručuju Nagradu Dušanu Pavliću.

Uručenje Nagrade Mileni Kaluđerović Tonić.

Uručenje Nagrade Vladimiru Bursaću.

Uručenje Nagrade Milani Videnov.

Uručenje Priznanja Jakši Vlahoviću.

Uručenje Priznanja Miroslavi Raković.

Uručenje Priznanja Marini Blašković.

Uručenje Priznanja Maji Jovanović Majolinici.

Uručenje Priznanja Oliveri Popović Jovanović.

Uručenje Priznanja Nikoli Radosavljeviću.

Uručenje Priznanja Dorotei Santo.

Razgledanje izložbi.

Više fotografija možete videti ovde:

https://www.facebook.com/pages/BookILL-Fest-Festival-ilustracije-knjige-Book-Illustration-Festival/216070758489211?sk=photos_stream

Odluka žirija o Nagradama i Priznanjima BookILL Fest-a

4. Festival ilustracije knjige BookILL Fest održan je 20. aprila 2015. godine na Salonu knjige Novosadskog sajma. Festival organizuju Banatski kulturni centar (BKC) i Novosadski sajam.

Odluka žirija o Nagradama i Priznanjima BookILL Fest-a

Banatski kulturni centar i Novosadski sajam u okviru 21. Međunarodnog Salona knjiga i 4. Festivala ilustracije knjige „BookILL Fest“ dodeljuju:

NAGRADU za najbolju ilustraciju KNJIGE ZA DECU

Dušanu Pavliću

za ilustrovanje knjige Simeona Marinkovića „Stilske igre”, Kreativni centar, Beograd

NAGRADU za najbolju ilustraciju PESNIČKE KNJIGE

Mileni Kaluđerović Tonić (Crna Gora)

za ilustrovanje bibliofilskog izdanja knjige izbora poezije Horhea Luisa Borhesa „Lavirint u ogledalu”

NAGRADU za najbolju ilustraciju PROZNE KNJIGE

Vladimiru Bursaću

za ilustrovanje knjige Radine Vučetić „Beograd između dva rata (1918-1941)”, Kreativni centar, Beograd

NAGRADU za najbolju FOTO-ILUSTRACIJU KNJIGE

Milani Videnov

za seriju fotografija objavljenih na naslovnim stranama knjiga u izdanju Geopoetike iz Beograda (Elizabet Abot „Istorija Braka”, Henrik Ibzen „Izabrane drame II”, Tahsin Judžel „Prorokovih poslednjih 5 minuta” i Mića Vujičić „Ronjenje na dah”)

PRIZNANJE

Jakši Vlahoviću

za ilustrovanje knjige poezije Milana B. Popovića „Oka da ne ispustim dah”, Narodna knjiga, Beograd

PRIZNANJE

Urški Kozak (Slovenija)

za ilustrovanje knjige za decu „Neža in razmetane sanje”, Mali junaki, Trbovlje, Slovenija

PRIZNANJE

Miroslavi Raković

za ilustrovanje knjige pesama R. Rosiera „La Poesie” (projekat)

PRIZNANJE

Anastasiji Stojković

za kombinovanje kaligrafije i ilustracije u ilustrovanju knjige izabranih pesma Pabla Nerude (projekat)

PRIZNANJE

Mariji Jevtić

za ilustrovanje naslovne strane knjige za decu „Ćerka čarobnica”, ProPolis Books, Beograd

PRIZNANJE

Marini Blašković

za ilustrovanje ciklusa pesama Volta Vitmana „Vlati trave” (projekat)

PRIZNANJE

Maji Jovanović Majolinici

za kolekciju potretnih ilustracija za knjigu Dušana Veličkovića „Sva lica sveta”, Laguna, Beograd

PRIZNANJE

Oliveri Batajić Sretenović

za ciklus ilustracija naslovnih strana teorijskih knjiga edicije „Reč” u izdanju Fabrike knjiga iz Beograda (knjige „Kultura na delu”, „Razumevanje obrazovanja”, „Školokrečina” i „Yuropa”)